Utorak, 31.03.2015.g.

U zadnje vrijeme sam s jednim dragim bratom u vjeri vodio nekoliko

sadržajnih diskusija o vjeri i duhovnosti. Pa smo kroz njih dotaknuli i

neka pitanja i dileme na koje čovjek, vjernik, naiđe u svojem duhovnom

rastu.

AKO  TRAŽI  I  ŽELI  PRONAĆI  ODGOVORE  O  RAZLOZIMA  SVOJEG

POSTOJANJA  I  SVEMU  ŠTO  IDE  UZ  TO.

Raspravili smo pojedinačni i opći sud. Na kraju smo uvidjeli koliko je to

sve zapravo logično, jasno i jednostavno.

A u nedjelju mi je on iznio jedno svoje pitanje, dilemu, za koju je rekao

da sigurno postoji jednostavni i logični odgovor, ali ga on do sada nije

spoznao.

Rekao je da mu jednostavno nije jasno, ne ''sjeda'' mu to, da ako je

Gospodin Bog sve osmislio i predvidio i zna što će se dogoditi,  DA

GDJE  JE  ONDA  GRANICA  U  ODNOSU  NA  TO   DA  NAM  JE  DAO

SLOBODNU  VOLJU  DA  ODLUČUJEMO  U  SVEMU  U  NAŠEM

OVOZEMALJSKOM  ŽIVOTU.

Razgovarali smo u kafiću i ušli u žustru diskusiju. Onda je on rekao da bi

bilo dobro da prekinemo diskusiju da ne smetamo drugima oko nas.

Ja sam mu rekao da to nije naša briga, ako nas netko sluša, i da na taj

način svjedočimo svoju vjeru.

NEMAMO  ŠTO  SKRIVATI  JER  MI  VJERUJEMO  U  SVOJEG

GOSPODINA  BOGA.

Pa je on onda iznio i neka svoja razmišljanja i stavove s kojima se ja u

tim trenucima nisam mogao složiti.

DA  MI  LJUDI  IMAMO  PRAVO  PITATI  GOSPODINA  BOGA

ZAŠTO  JE  TO  SVE  TAKO  PREDVIDIO  I  SVE  ZNA  A  NAMA

JE  KAO  DAO  SLOBODNU  VOLJU  DA  O  NEČEMU  ODLUČIMO.

A  ZAPRAVO  SE  SVE  UNAPRIJED  ZNA.

Ja sam mu onda iznio samo svoje mišljenje,  KOJE  MENI,  U  OVIM

TRENUCIMA  MOJEG  ŽIVOTA,  IMA  POTPUNI  SMISAO.

DA  JE  GRANICA  IZMEĐU,  BOŽJEG  PLANA  PREMA  KOJEM

JE  SVE  PREDVIĐENO  ŠTO  ĆE  SE  I  KAKO  DOGODITI,  I

NAŠE  SLOBODNE  VOLJE  DA  U  SVOJIM  SVAKODNEVNIM,

OVOZEMALJSKIM  ŽIVOTIM  O  SVEMU  ODLUČUJEMO,  DAKLE,

DA  JE  GRANICA  TO  ŠTO  JEDINO  GOSPODIN  BOG  ZNA  ŠTO

ĆE  SE  SUTRA  DOGODITI  A  MI  NE  ZNAMO.

I  TO  NAŠE  NEZNANJE  NAS  TJERA  DA  UČINIMO  SVE  ŠTO

MOŽEMO,  SADA  DOK  O  SVEMU  ODLUČUJEMO,  JER  NE

ZNAMO  ŠTO  ĆE  IZA  TOGA  BITI.

PA  ZATO  ČINIMO  SVE  ONAKO  KAKO  MISLIMO,  PO  NAŠOJ

SLOBODNOJ  VOLJI,  DA  ĆE  BITI  NAJBOLJE  ZA  NAS.

Prvo nam je odluka da li vjerujemo ili ne u postojanje Gospodina Boga i

njegove svemogućnosti.

Ako je odgovor da  VJERUJEMO,  onda sve naše odluke, činjenja i

nečinjenja idu u tom pravcu da vjerujemo u Gospodina Boga sada i u

Njegovo Kraljevstvo poslije naše ovozemaljske smrti.

I trudimo se tada živjeti po Njegovim zapovijedima. I vjerujemo da sve

ovo što nam se sada događa i što živimo nije kraj. Da iza toga ima još

nešto.

U to vjerujemo.

Ako nam je odgovor da  NE  VJERUJEMO  u Gospodin Boga, onda naše

odluke, činjenja i nečinjenja idu u tom pravcu da nastojimo čim više toga

doživjeti i proći i raditi u ovom svojem životu za kojega vjerujemo da je

jedini, i da po našoj smrti sve prestaje.  DA  ZA  NAS  NIČEGA  VIŠE

NEĆE  BITI.

KAKO  JE  TO  STRAŠNO!

I zato sam siguran da jednostavno onaj koji vjeruje u Gospodina Boga i

sve ono što nam je On objavio u svojoj pisanoj riječi,  BIBLIJI,  i što

Crkva na svojem putu , vođena Duhom Svetim, pojašnjava i tumači,

dakle, da se takav čovjek, vjernik, jednostavno mora i hoće moliti, ići na

mise, činiti dobra djela, truditi se biti bolji čovjek.

A ne suprotno.

JER  MU  TO  NE  DA  NJEGOVO  SRCE  I  NJEGOVA  DUŠA  U

KOJIMA  STANUJE  ŽIVI  GOSPODIN  ISUS  I  NJEGOV  SVETI

DUH.

JER  TA  OTVORENOST  GOSPODINU  BOGU  I  NJEGOVO  ŽIVA

PRISTUNOST  U  NAMA  NAM  JEDNOSTAVNO  NE  DAJU  DA

''STOJIMO''  U  SVOJO  VJERI  I  DUHOVNOSTI.

TRAŽI  OD  NAS  DA  HOĆEMO  JOŠ,  I  JOŠ,  I  JOŠ.  ŽIVE  VJERE.

JA  VJERUJEM  DA  JE  GOSPODIN  BOG  SVE  PREDVIDIO  I

OSMISLIO.  U  VIJEKE  VJEKOVA.

I  STALNO  TRAŽIM  NJEGOVU  ŽIVU  PRISUTNOST  U  SEBI  I  OKO

SEBE.

PA  KAKO  DA  SE  ONDA  PASIVIZIRAM  I  DA  STOJIM  U

SVOJOJ  VJERI,  U  ODNOSU  PREMA  SEBI  I  SVIMA  OKO  SEBE!

PA  SVE  TO  ME  ČINI  TOLIKO  MIRNIM  I  RADOSNIM  U  SVIM

TRENUCIMA  MOJEG  ŽIVOTA,  U  SVIM  DOBRIM  I  LOŠIM

TRENUCIMA!

I rekao je taj moj prijatelj da on se s tim ne može složiti, da onda mi ljudi

nemamo slobodnu volju ako nam je Gospodin Bog sve unaprijed odredio.

Ja sam se iznenadio pa sam ga upitao da tko je on da bi jednom Bogu,

STVORITELJU  SVEGA,  mogao ulaziti u njegov  BOŽJI  PLAN

STVARANJA.

On, i ja, i svi mi, koji smo manji od zrna prašine u svemu tome. Pa sam

mu rekao da će imati priliku da Ga to jednog dana i pita. Kad dođe pred

njega.

A on je rekao da će to i učiniti.

ETO,  TO  JE  TA  NAŠA  LJUDSKA  OHOLOST.

MISLIM  DA  JE  UPRAVO  TAKO  NEKAD  NASTUPIO  I  LUCIFER

PRED  SVOJIM  STVORITELJEM,  GOSPODINOM  BOGOM  OCEM.

DA  SE  UPUSTIO  S  NJIM  U  RASPRAVU  ZAŠTO  JE  GOSPODIN

BOG,  OTAC  STVORITELJ,  SVE  TO  TAKO  OSMISLIO  I  PREDVIDIO.

STVORENJE  NE  PRIZNAJE  SVOJEG  STVORITELJA  NEGO  ŽELI  BITI

JEDNAKO  ILI  ČAK  I  BOLJE  I  JAČE   I  PAMETNIJE.

Ja sam rekao svojem dragom prijatelju da iz njega izbija oholost, ljudska

oholost. A ne poniznost. Ne vjera.

A kada mi je još spomenuo kritičku analizu  PISANE  BOŽJE  RIJEČI,

BIBLIJE,  preko nekih ljudskih nauka i stručnjaka, dakle  KRITIČKU

ANALIZU,  tada sam ja jednostavno njega upitao da koliko on zapravo

iskreno vjeruje u  GOSPODINA  BOGA  I  NJEGOVU  BOŽJU  RIJEČ.

GDJE  JE  I  KOLIKA  NJEGOVA  VJERA?

A on me upitao, da je znači moja granica u svemu tome moja vjera?

Da,  JA  VJERUJEM  U  PISANU  BOŽJU   RIJEČ.  TO  JE  MOJA  VJERA.

JA  VJERUJEM  U  SVEOBUHVATNI  PLAN  GOSPODINA  BOGA.

ZA  SADA  I  ZA  VJEKOVE.

I  DA  ON  SVE  ZNA  ŠTO  ĆE  I  KAKO  BITI.

I  DA  KORISTIM  SVOJU  SLOBODNU  VOLJU  KOJU  MI  JE

GOSPODIN  BOGA  DAO  DA  ODABEREM  UPRAVO  TO.

GOSPODINA  BOGA  SVEMOGUĆEG  I  BIBLIJU.  BEZ  IKAKVIH

DILEMA  I  PITANJA.

Ostalo, ostalo sam ja i moja ljudska nesavršenost.

I  UZDAM  SE  U  BESKRAJNO  BOŽJE  MILOSRĐE  I

NEMJERLJIVU  BOŽJU  LJUBAV  ZA  NAS  LJUDE,  SVOJA

STVORENJA.

I  ČVRSTO   VJERUJEM,  A  VEĆ  SAM  SI  TO  POTVRDIO

MNOGO  PUTA  U  ZADNJIH  NEKOLIKO  GODINA,  OD  KADA

SAM  TAKO  POSLOŽIO  SVOJU  VJERU  I  SVOJ  ŽIVOT  PREKO

NJE,  SVE  JE  U  MOJEM  ŽIVOTU  DOBRO,  SVE  IMA  SMISLA.

I  ZATO  MI  VIŠE  NE  TREBA.

JER  VIŠE  NE  BI  MOGAO  ''NOSITI''.

A  AKO  JE  OVO  MOJE  RAZMIŠLJANJE  KRIVO,  ZAŠTO  SE  ONDA,

OD  KADA  OVAKO  VJERUJEM  I  ŽIVIM,  OSJEĆAM  TAKO

ISPUNJENO?

I  TAKO  SAM  MIRAN  I  RADOSTAN.

MALO  I  NEZNATNO  LJUDSKO  STVORENJE.

A  OPET,  VELIKO  I  OGROMNO  U  LJUBAVI  NJEGOVOG

STVORITELJA,  GOSPODINA  BOGA  SVEMOGUĆEG.

O,  KAKO  SAM  RADOSTAN  U

GOSPODINU!

SVET  I  PRESVET  MOJE   TROJEDINI

LJUBLJENI  BOŽE  U SVE  VIJEKE  VJEKOVA!

SVET  I  PRESVET.