Nedjelja, 06.12.2015.g.

Danas na jutarnjoj misi ponovno sam osjetio kako su teške  NAPASTI

SVIJETA.  A  SVIJET,  TO  SMO  SVI  MI.

I osjećajući ih u sebi i oko sebe, malo sam o njima razmišljao.

KAKO  SE  SAMO  TEŠKO  S  NJIMA  NOSITI!

Jedna od najtežih  NAPASTI  SVIJETA  je  ''ŠTO  ĆE  DRUGI

REĆI''.

Pod pritiskom te napasti mnoge naše odluke se poljujaju.

Mnoge dobe namjere nestanu.

Jer,  ''ŠTO  ĆE  REĆI  DRUGI …''.

AKO  KLEKNEMO  PRED  ŽIVIM  GOSPODINOM  ISUSOM,  ŠTO  ĆE

REĆI  DRUGI.  TO  SAMO  RADE  SLABI  …   A  I  UPRLJATI  ĆEMO  SI

KOLJENA  A  DRUGI  ĆE  NAS  TAKVE  VIDJETI  PA  ĆE  NAM  SE

SMIJATI  I  OGOVARATI  NAS.

AKO  DIGNEMO  RUKE  SLAVEĆI  GOSPODINA,  OPET,  DRUGI  ĆE

MISLITI  DA  NISMO  BAŠ  ''ČISTI'',  ŠTO  SAD  TU  GLUMIMO  NEKE

VELIKE  VJERNIKE.

AKO  OSTANEMO  POSLIJE  MISE  JOŠ  U  MOLITVI  I

ZAHVALJIVANJU,  DRUGI  ĆE  NAS  GLEDATI  I  GOVORITI  DA

PONOVNO  IZIGRAVAMO  NEKAKVE  VELIKE  VJERNIKE.

AKO  BRANIMO  SVEĆENIKE  U  SVAKODNEVNIM  RAZGOVORIMA,

BIT  ĆEMO  PROGLAŠENI  LICEMJERNIM  I   ISTIM  KAO  I  ONI.

AKO  JAVNO,  NA  RAZNE  NAČINE,  SVJEDOČIMO  SVOJU

KATOLIČKU  VJERU,  BOJIMO  SE  DA  ĆE  NAS  PROGLASITI

ČUDACIMA,  ZAOSTALIMA.  TO  SE  NE  RADI  JAVNO,  SAMO  U

CRKVI  ILI  DOMA.

AKO  POMOGNEMO,  NA  RAZNE  NAČINE,  LJUDIMA  KOJE  NI  NE

POZNAMO  I  KOJI  NAM  NIKAD  NEĆE  UZVRATITI,  LJUDI  OKO

NAS  BI  NAS  MOGLI  PROGLASITI  ČUDNIMA  I  LICEMJERNIMA  JER

TU  SAD  IZIGRAVAMO  NEKAKVE  DOBROČINITELJE,  TKO  ZNA  IZ

KOJIH  RAZLOGA.

STOTINE  I  STOTINE  ''AKO''  …

I to nas često odvrati da učinimo ono što nam je nekako ''došlo'' u srce i

misli da dobro učinimo.

Ili za što smo donijeli odluku, nakon dugih ili kraćih borbi, da ćemo

učiniti jer nas se učinilo da je to dobro za nas i ljude oko nas.

''ŠTO  ĆE  NETKO  REĆI  …''

Kako teški teret  …

I tako, razmišljajući o tome, dođem u trgovinu i stanem u red. A neka

žena, ide redovno na mise, požali se trgovkinji da se sva smrznula na

misi, da bi župnik bar nedjeljom mogao malo pustiti grijanje. A

trgovkinja joj odgovori da ju razumije i upita da zašto nije župnik upalio

grijanje.

A žena joj odgovori da vjerojatno zato jer ''špara''. Danas svi ''šparaju'' pa

mora i on. I ode.

Ja sam ostao sam s trgovkinjom. Pa joj kažem da je ova žena oličenja

mnogih koji idu na misu, često, ali  IM  SRCA  OSTANU  UVIJEK  ISTA,

ZATVORENA,  NEPROMIJENJENA.  I  DA  IM  ONDA  BADAVA  TA

MISA  NA  KOJOJ  SU  BILI  KADA  SU  OD  NJE  SAMO  IZVANJSKI

UPAMTILI  DA  IM  JE  BILO  ZIMA.

BILA  JE  NA  MISI  I  ODMAH  ČIM  JE  IZAŠLA  POČELA  JE

OGOVARATI  I  KUDITI  SVEĆENIKA.

Trgovkinja mi odgovori da ta žena i inače voli ogovarati druge ljude. A ja

kažem da nisam mislio na tu ženu, jer ju ni ne poznam dobro, nego na

sve one  ČIJA  SRCA  OSTAJU  TVRDA  I  NEPROMIJENJENA.

A onda trgovkinja stane u obranu žene i kaže da ju razumije, da bi i ona

isto reagirala, da su mnogi ljudi zimogrozni pa da bi im crkva trebala biti

topla kada u nju dođu. Da bi ona to isto rekla svojem svećeniku.

Onda se malo ispravila, pa rekla, da kad bi išla na mise. Ali da rijetko ode

jer radi nedjeljom.

A joj onda kažem da je to ogovaranje i da neka to ne čini. Ona kaže da je

to istina i da nije ogovaranje. A ja joj kažem da je ogovaranje jer želi

onog drugog, ovdje župnika, s tom istinom povrijediti, osuditi, a i on nije

ni tu.

I ponovno kažem kako mi je žao što ta žena nije nešto drugo ''odnijela'' s

današnje mise. Samo to da joj je bilo zima. A da je meni to samo

pokazatelj da joj  je  SRCE  HLADNO  ZA  GOSPODINA.

JER  DA  JOJ  JE  SRCE  VRUĆE  ZA  GOSPODINA,  ne bi ni osjetila da

joj je bilo zima. Ili, da je i osjetila, prešla bi lako preko toga i ne bi se

toga ni sjetila.

A trgovkinja je i dalje govorila se ne može baš moliti ako ti je zima.

A ja ju onda upitam da neka se prisjeti kada je nekad bila cura i kada se

po raznim vremenskim nepogodama nalazila sa svojim dečkom. Da li joj

je i onda bilo zima  …

Ona se na smije i kaže da je to nešto drugo.

O  NE,  REKAO  SAM  JOJ,  NIJE  TO  NIŠTA  DRUGO!

Nije osjetila ništa od zime zato jer joj je srce ''gorjelo'' za njezinim

dečkom. ''Gorjelo'' ljubavlju.

Ona se samo nasmijala i kimala s glavom.

A ja sam nastavio da je to isto.

ONOME  KOME  SRCE  GORI  LJUBAVLJU  ZA  GOSPODINA

ISUSA,  NE  OSJEĆA  ZIMU.  ILI,  I  KADA  OSJETI,  BRZO

PROĐE  PREKO  TOGA  JER  MU  TOPLINA  KOJU  OSJEĆA  U

SRCU  ZA  GOSPODINOM  ISUSOM  BRZO  ''IZBACI''  IZ  MISLI  I

OSJETILA  TU  ZIMU,  HLADNOĆU.

A  DA  JE  TO  ONO  ŠTO  ME  BOLI  KOD  MNOGO  DRAGIH

LJUDI  KOJI  ČESTO  DOLAZE  NA  MISE.

HLADNOĆA  SRCA.

I  BADAVA  IM  SVE  MISE  OVOGA  SVIJETA  AKO  TE  MISE

NEĆE  DONIJETI  GOSPODINA  ISUSA  U  NJIHOVO  SRCE.

I  VRUĆU  LJUBAV  PREMA  NJEMU.

I  PREKO  TE  LJUBAVI,  LJUBAV  PREMA  SVIM  DRUGIM

DRAGIM  LJUDIMA  OKO  NJIH.

Na kraju, bio sam i malo oštar, rijetko to činim, pa sam rekao toj dragoj

trgovkinji da  NEKA  NIKAD  NE  SUDI  I  GOVORI  O  SVEĆENICIMA

AKO  NE  DOLAZI  NA  MISE.  Nema nikakvo pravo.

Jer,  MISE  SU  MJESTO   GDJE  BI  NAŠE  SRCE  TREBALO  NAĆI

SVE  ODGOVORE.

MISE  SU  MJESTO  GDJE  BI  SI  TREBALI  STVARATI  TEMELJE

ZA  ODLUKE  U  SVAKODNEVNOM  ŽIVOTU.

MISE  SU  MJESTO  GDJE  BI  SE  TREBALE  POČETI  MIJENJATI

NAŠE  LOŠE  OSOBINE  I  NAVIKE.

A  MISE  SU  I  MJESTO  GDJE  ĆEMO  ZA  SVE  TO  DOBITI  I

POMOĆ.

ŽIVOG  GOSPODINA  ISUSA.

SAMO  MU  TREBAMO  OTVORITI  SRCE  …

ISUSE  MOJ  LJUBLJENI,  SMILUJ  SE  NAMA

GRJEŠNICIMA!

SVET  I  PRESVET  LJUBLJENI,  TROJEDINI

BOŽE:  OČE,  SINE  I   DUŠE  SVETI,  U  SVE

VIJEKE  VJEKOVA.