Nedjelja, 27.08.2017.g.

S jednom dragom sestrom u vjeri zadnjih dana razmijenio sam nekoliko

emaila. Draga sestra se bori sa krivnjom, strahovima, depresijom,

ovisnošću … a istovremeno je i majka i supruga i kćer i prijateljica …

Toliko kušnji …  ALI,  KAKO  JU  SAMO  GOSPODIN  ISUS  VOLI!

Dalje ću navesti jedan dio njezinog zadnjeg emaila i moj email podrške

njoj i svima onima koji su  GOSPODINA  ISUSA  ODABRALI  ZA  SVOG

SPASITELJA  I  KOJI,  KAO  I  ON  PRIJE  2000  GODINA,  NOSE  SVOJ

KRIŽ,  PADAJU  ALI  I  DIŽU  SE  I  IDU  DALJE …

Evo dio njezinog emaila:

'' …  Jedno me strašno zanima i fascinira kod tebe. Kako si uspio prvo sebi

oprostiti,pa si išao kod Isusa, pa si onda drugima???

Meni je Isus oprostio,ali ja sama sebi ne mogu … i ne znam.

Evo, dok ti ovo sve pišem, u meni se digao osjećaj za povraćanje, koliko

sam počela osjećati krivnju. Krivnja me još razara. O tome si pisao,o

krivnji, još se želim vratiti to pročitati, zaboravila sam.

Pozdrav ti i blagoslov.

Oprosti na duljini ,ali samo je izašlo iz mene…''

MOJ  EMAIL:

''Evo, sad sam ponovno pročitao tvoj email i krenule su mi suze ... suze,

jer sam u tvojim riječima i rečenicama, kojima opisuješ svoje stanje,

prepoznao sebe ... s druge strane, suze  RADOSTI  I  MILOSTI  BOŽJE,

jer sam ponovno osjetio koliko te Gospodin voli ... upravo radi takvih,

GRJEŠNIKA,  On je i došao na zemlju.  On,  BOG,  SVE,  došao je radi

takvih koji pate ... koji se traže, koji  žele  biti bolji,  koji padaju ali se

opet žele podignuti ...

No, Gospodin Isus nam je došao i ''pokazati'' put ... To nije široki i lijepi

put. Ne, to je put patnje, stalnih padanja i dizanja, kao što je i on pod

križem ... padao je ali se i dizao ...

Sad ću se vratiti na ono tvoje pitanje iz zadnjeg emaila: ''Jedno me

strasno zanima i fascinira kod tebe. Kako si uspio prvo sebi oprostiti,pa si

isao kod Isusa,pa si onda drugima???''

Draga sestro u vjeri, nisam ti ja, Ivan, ništa uspio. Sve je to vodio

Gospodin Isus... Sad bi si mogla pomisliti da ti ja tu sad ''prodajem'' neku

floskulu, da se nešto uzdižem kao da sam bolji ... jer, kao, Isus me više

voli ... O ne, draga sestro u vjeri, nije to.

Ja samo znam da sam, prije onog jutra s kojim je počelo moje obraćenje,

pokušao sve kako bi pronašao smisao svojeg života, kako bi pronašao

ispunjenje, kako bi prestao lagati svoju suprugu i druge ljude oko posla,

kako bio bolji sa svojom suprugom i sa svojom djecom, kako bi konačno

IMAO  ONAJ  PRAVI  MIR  U  SEBI  I  RADOST  ŽIVOTA. I ništa nisam

uspio ... tonuo sam sve dublje ...

A kada se sve to, što sam ja stvarao i planirao, počelo rušiti jer sam

saznao da sam pravomoćno osuđen i da ću morati u zatvor, tada sam

postao svjestan da sam na dnu, da sam nitko i ništa ...

I tada sam, ne znam ni sam kako, konačno podigao ruke prema Nebu i

zavapio Gospodinu Isusu da ne mogu više ... nitko i ništa vapi ...

spoznaje svoju ništavnost u svemu i konačno vapi Onome koji gaje

takvog osmislio i stvorio ... I  KOJI  GA  TAKVOG,  GRJEŠNOG,

LAŽLJIVOG,  OHOLOG,  TAŠTOG  VOLI ... TO  JE  BILA  SAMA

MILOST  BOŽJA!  NIKAKVA  MOJA  ZASLUGA  ...  ČISTA  MILOST

BOŽJA  ...

E sad, kada sam to jutro bio obliven  TOM  MILOŠĆU  BOŽJE

PRISUTNOSTI,  e tada sam počeo biti svjestan nekih stvari i situacija.

Uopće nisam mislio da bi se sve to tako dalje moglo razvijati ...

Prvo sam plakao i plakao ... jer me Gospodin oslabađao od onih okova

moje pećine u kojoj sam godinam bio  NETKO  I  NEŠTO  a zapravo nitko

i ništa ...

I to jutro sam prvo dobio milost da shvatim koliko sam grijeha učinio

prema svojem ocu ... kojega sam krivio za mnoge stvari a Gospodin mi je

dao za spoznati   DA  MENE  BEZ  NJEGA  NE  BI  BILO  ...  I da Njegova

zapovijed,  četvrta  po  redu,  glasi:  ''POŠTUJ  OCA  I  MAJKU  ...''

Te riječi, tu zapovijed nije izmislio čovjek. Ne,  TO  JE  BOG,  KOJI  JE

SVE,  DAO  NAMA  LJUDIMA  DA  NAM  PO  TOJ  ZAPOVIJEDI  BUDE

DOBRO  ...

To, što je to bilo prvo od mojeg ''čišćenja'', mislim da je bila Božja volja,

Božji poticaj ... jer je On znao da inače neću moći dalje ... O koliko sam

tada molio svog oca za oprost u mnogim situacijama koje su mi došle u

misli i srce!

... a moj otac je bio već 19 godina mrtav ...

E sad, drugi dan krenule su  LAŽI.  MILOST  SPOZNAJE  DA  JE  KRIST

ŽIVI  BOG  KOJEM  SAM  SE  OBRATIO  ZA  POMOĆ  DONIJELA  MI  JE

ODMAH  DUBOKI  OSJEĆAJ  U  MENI  DA  NE  ŽELIM  VIŠE  LAGATI

...  NE  ŽELIM  LAGATI  ...  ŽELIO  SA  SVIMA  REĆI  LAŽI  KOJE  SAM

IMAO  PREMA  NJIMA ...

TAJ  OSJEĆAJ  LAGANJA  ME  TOLIKO  ČINIO  NEČISTIM  ...  KAKO

SAM  SE  SAMO  OSJEĆAO  NEČISTIM  ...

To do sada je sve bilo malo mojega a puno Gospodinova ... E, a sad sam

polako dolazio i ja na red.

Odlučio sam da ću svima iznijeti laži kojima sam ih lagao i da ću ih

zamoliti za oprost. Posebno supruzi. I donio sam novu odluku, čvrstu

odluku, čija čvrstina je počivala na gadljivosti i nečistoći koju sam osjećao

prema sebi radi laganja.

Odluku da neću više lagati, da ne želim više lagati. I tako sam molio

Gospodina Isusa da mi u tome pomogne ... kako sam se sjetio laži, tako

sam ih ispovijedio i drugima ih priznao ...  BIO  SAM  SPREMAN  NA

SVE  POSLJEDICE  ALI  VIŠE  NISAM  ŽELIO  ŽIVJETI  U  LAŽI.

GOSPODIN  ISUS  JE  BIO  ISTINA  ...  ON  MI  JE  POKAZAO  SVRHU

ŽIVOTA  ...  KROZ  NJEGA  SAM  OSJETI  DUBOKI  MIR  I  RADOST

SVAKOG  TRENUTKA  ...

ON  MI  JE  TO  SVE  DAO  ...  A  S  NJIM  NEMA  LAGANJA  ...  ON  JE

ISTINA  ...  NE  MOGU  U  LAŽI  PRED  NJEGA  ...

TAKO  JE  POČELO...  TAKO  JE  I  DANAS  ...

Ali, to ne znači da ponekad ne ''padnem'' ... da ponekad ne izreknem neku

''bijelu laž'' ... ili da ponekad ne prešutim o nečemu što je isto jedna vrsta

laži ...

Ali, kako me to onda izjeda i muči. Pa onda to drugima priznam, molim

oproštenje ... otiđem na ispovijed ... A na ispovijedi mi svećenik kaže da

smo mi samo ljudi, da je naš ovozemaljski prepun borbi protiv grijeha,

padanja ... da to naš  LJUBLJENI  GOSPODIN  ISUS  SVE  ZNA  ... i da

zato od nas ne traži da odmah budemo sveti. Ne,  ON  OD  NAS  SAMO

ŽELI  DA  GA  PRIZNAMO,  ISKRENO  I  POSTOJANO,  ZA  SVOGA

GOSPODINA  BOGA  ...  I  DA  SE  ISKRENO  I  POSTOJANO  BORIMO

PROTIV  SVOJIH  GRIJEHA  ...  DA  SE  ISKRENO  BORIMO  PROTIV

GRIJEHA  ...  DA  MRZIMO  SVOJE  GRIJEHE  .... DA   MRZIMO  SVOJA

PADANJA  ...

DA  SAMO  ŽELIMO  BITI  BOLJI  I  BOLJI  LJUDI,  SUPRUŽNICI,

RODITELJI,  PRIJATELJI  ...  SAMO  TO  ...

To ti je moj put ... prijašnji i sadašnji ... tu su ti moji odgovori na ovo

tvoje pitanje.  NISAM  MOGAO  SEBI  OPROSTITI  DOK  NISAM

ZAVAPIO  GOSPODINU  ISUSU,  PRIZNAJUĆI  MU  SVOJU  NEMOĆ,

SVOJU  NIŠTAVNOST,  SVOJU  GRJEŠNOST ...  Tek onda sam mogao

oprostiti sebi i ići drugima.

ALI,  DRAGA  SESTRO  U  VJERI,  BEZ  ISTINE  NE  IDE!

Zli i njegovi zli demoni će te uvijek nastojati odvratiti od istine. Na razne

načine. Kao, da je bolje malo slagati jer je tako manja šteta, da ćemo

istinom povrijediti druge ljude, itd.

GLUPOSTI,  GLUPOSTI,  GLUPOSTI!

Jer,  AKO  JE  GOSPODIN  ISUS  ISTINA  A  JA  SE  TRUDIM

GOVORITI  ISTINU  SVUGDJE  I  PONAŠATI  SE  PREMA  NJOJ,

ZAŠTO  BI  ME  ONDA  GOSPODIN  ISUS  OSTAVIO  SAMOGA  ONDA

KADA  KAŽEM  ISTINU!?!?

Neće me ostaviti samoga  ...  ON  ĆE  MI  POMOĆI  ...  I  RIJEŠITI

SITUACIJU  ONAKO  KAKO  JE  NAJBOLJE  ZA  SVE  ...

ZLI  TO  ZNA  I  ZATO  NAS  NA  SVE  NAČINE  ŽELI  ODVRATITI  OD

RJEŠAVANJA  NAŠIH  ODNOSA  S  DRUGIM  LJUDIMA  ISTINOM  ...  I

UVIJEK  ĆE  TO  ČINITI.

JER  ZLI  JE  OTAC  LAŽI  A  GOSPODIN  ISUS  JE  ISTINA!

Kada sam ja svojoj supruzi priznao, uz ostale laži, da sam u kladionici

izgubio u godinu i pol dana 400.000,00 kuna,  A  TA  ME  LAŽ

PROGANJALA  I  RAZDIRALA,  dakle, ja sam bio spreman za rastavu, da

će me ostaviti ...  ALI  NISAM  VIŠE  MOGAO  NOSITI  TU  LAŽ  ...

A kad sam Isusa zamolio za pomoć, prvo me ''ponukao'' da to izbacim iz

sebe ...  I  BIO  SAM  SPREMAN  NA  SVE  POSLJEDICE  ALI  NISAM

VIŠE  ŽELIO  LAGATI  ...

I,  SUPRUGA  ME  NIJE  OSTAVILA!  REKLA  JE;  DA  AKO  SAM   JA

SMOGAO  SNAGE  DA  JOJ  TO  SAM  PRIZNAM,  DA  ĆE  ONDA  I

ONA  PROBATI  DA  MI  OPROSTI  ...

I danas smo skupa ...

Joj, baš sam se raspisao ...

Tako si mi postala draga u svojim mukama i borbama, padanjima i

dizanjima ... A to je zato jer te  GOSPODIN  ISUS  JAKO  VOLI  ...  I

samo mi takve ljude ''šalje'' na moj životni put...

KOJI  IMAJU  PUNO  KUŠNJI  I  BORBI  ...  ALI  KOJI  SE  ŽELE

PROTIV  SVOJIH  GRIJEHA  BORITI  ...  ZATO  JER  ŽELE  BITI

NJEGOVI,  ISUSOVI  ...

Nemoj nikad zaboraviti da će te zli i njegovi zli demoni stalno napadati ...

vidiš i sama ... prepoznaješ i u onome što ponekad napraviš a nisi to

željela ... kao da te netko protiv tvoje volje u tome vodio ...

Ali, vjeruj mi,  NIKADA,  ALI  NIKADA,  NEĆE  GOSPODIN  ISUS

DOZVOLITI  ZLOME  DA  TE  KUŠA  I  NAPADA  NEGO  ONOLIKO

KOLIKO  MOŽEŠ  NOSITI  ...

KUŠNJE  NAM  TREBAJU  DA  RASTEMO  U  VJERI  I  DUHOVNOSTI,

DA  SE  ČISTIMO  OD  GRIJEHA,  DA  DONOSIMO  ODLUKE  DA

BUDEMO  BOLJI  LJUDI  I  VJERNICI  ...

A  POSEBNO  IH  TREBAMO  RADI  TOGA  DA  SE  PREKO  NJIH

GOSPODIN  BOG  PROSLAVLJA  U  NAŠIM  ŽIVOTIMA  ...

A zašto?

Draga sestro u vjeri, pa ovaj zemaljski život je tako kratak!

A mi idemo, PRIZNAJUĆI  GOSPODINA  ISUSA  ZA  NAŠEG  JEDINOG

BOGA,  U  NJEGOVO  KRALJEVSTVO!

VJEČNI  ŽIVOT  U  NJEGOVU  KRALJEVSTVU!

TO  JE  CILJ!  OVO  OSTALO  JE  SAMO  PRIPREMA ...

ZATO  JE  TVOJA  ODLUKA  DA  SE  BORIŠ  PROTIV  SVOJIH  LAŽI,

TVOJ  PUT  U  VJEČNI  ŽIVOT!

TO   GOSPODIN  ISUS  OD  TEBE  ŽELI.  DA  GA  PRIZNAŠ  I  DA  SE

BORIŠ!

DA  GA  PRIZNAŠ  I  DA  SE  BORIŠ ...

Mir i dobro.''

SVET  I  PRESVET  MOJ  JEDINI,  TROJEDINI,

PRELJUBLJENI  GOSPODINE  BOŽE!

SMILUJ  SE  DRAGOJ  SESTRI  U  VJERI  I

NEKA  JU  TVOJ  SVETI  DUH,  TI  BOŽE  DUŠE

SVETI,  JAČA,  BRANI,  ŠTITI,  NADAHNJUJE,

VODI  I  ISPUNJUJE  NA  NJEZINOM  PUTU

KUŠNJI!

SVET  I  PRESVET!