Nedjelja, 25.09.2011.g.

Rano jutro, 5.27 piše sa strane na kompjutoru. E, moj DNEVNIČE, nisam ti ''bio u posjeti'' već tjedan dan. A ne znam da li bi ti i danas došao da evo ne spavam već dva sata. Ovih dana me nekako ''stisnulo''. Nakon izlaska iz zatvora bio sam strašno jak.  JAK  U  GOSPODINU.  ON  I  JA.  SAMO  MI  JE  ON  TREBAO,  U  NJEMU  SAM  SE  OSJEĆAO  ISPUNJENO  I  ZADOVOLJNO.

TO  JE  RAJ  I  KRALJEVSTVO  BOŽJE.  ŽIVJETI  U  GOSPODINU,  SA  GOSPODINOM,  PO  GOSPODINU.  I  TAKO  JE  LAKO.

No, ovo što sada živim, moj je ovo zemaljski život. I jako sam sretan što mi ga je Gospodin dao. I  GOSPODIN  JE  TU.  NIJE  ON  MENE  NAPUSTIO.  KUŠA  ME,   DOPUŠTA  ZLU  DA  ME  KUŠA  RAZNIM  OVO  ZEMALJSKIM  KUŠNJAMA.

U zatvoru sam napravio neke planove. Kako sam ja to mogao isplanirati sa svojim karakteristikama i sposobnostima. Dotadašnjim. No, malo prije odlaska u zatvor, pogotovo u zatvoru, a najviše po izlasku iz zatvora,  JA  SAM  SE  PROMIJENIO.  U  NEKIM  MOJIM  NAČINIMA  FUNKCIONIRANJA  OD  PRIJE  U  POTPUNOSTI.

I ti svi planovi koje sam u zatvoru isplanirao sada ne izgledaju više tako dobri i tako čvrsti. Jer ih je planirao onaj ''ja'' od prije.  KAKAV  VIŠE  NE  ŽELIM  I  NEĆU  BITI.  PROŠLOST,  A  IPAK  HVALA  GOSPODINU  NA  NJOJ  KAKVA  GOD  DA  JE  BILA.

I  ONDA  OBRAĆENJE.  U  SVAKOM  POGLEDU,  ALI  IPAK  NAJVEĆE  U  GOSPODINU,  U  VJERI,  U  DUHOVNOSTI.

MA  JESMO  MI  OBRAĆENICI  TEŠKI.  SVIMA  OKO  SEBE.  SEBI  NE,  GOSPODINU  NE.  TAJ  DIO  JE  PREKRASAN.  U  SVIM  SVOJIM  SADAŠNJIM  ŽIVOTNIM  KUŠNJAMA  JA  SE  OSJEĆAM  JAKO  DOBRO,  POGOTOVO  S  GOSPODINOM.

Ali, što s onima oko nas? Moja obitelj me evo već trpi više od godinu dana takvog preobraćenog. I često imam osjećaj a znali su mi i oni tako reći,  DA  IM  JE  U  MNOGIM  SITUACIJAMA  BILO  LAKŠE  S  ONIM,  KAKAV  SAM  BIO  PRIJE,  NEGO  DANAS  TAKVIM  PREOBRAĆENIM.

Nisam to mogao nikako shvatiti. ZAŠTO  JE  NEŠTO  ŠTO  JE  PRIJE  BILO  ČESTO  SVAĐA  A  SADA  JE POMIRLJIVO,  NEŠTO  ŠTO  JE  PRIJE  BILO  ČESTA  ODSUTNOST  OD  KUĆE  A  SADA  JE  SKORO  STALNA  PRISUTNOST,  NEŠTO  ŠTO  JE  PRIJE  BIO  ALKOHOL  A  SADA  GA  NEMA,  I  SVE  DRUGO  SLIČNO,  ZAŠTO  JE  TO  TEŠKO  U  JEDNOM  NORMALNOM  VREMENU  PRIHVATITI?

ZAŠTO  JE  TAKO  TEŠKO  PRIHVATITI  DA  ČOVJEK  POČINJE  ŽIVJETI  I  SVJEDOČITI  SVOJU  VJERU?

I dobro, obitelj je, malo pomalo, počela i prihvaćati mene kao takvog. Kako riječima tako i suživotom. Sada smo tu negdje. Prihvaćaju me kao takvog ali očekuju da vide kuda ću sada krenuti u životu. A tu su ponovno neke nove i nepredvidljive stvari.

JER  JA  SAM  SVOJ  ŽIVOT  PREDAO  GOSPODINU  DA  GA  VODI.  ONAKO  KAKO  JA  MOGU  ČUTI  I  PREPOZNATI  NJEGOVE  ZNAKOVE  I  KAKO JA,  PO  SVOJIM  DAROVIMA  I  KARAKTERISTIKAMA, MOGU  TO  ŽIVJETI,  RADITI,  PONAŠATI  SE.

A  GOSPODIN  IMA  POTPUNO  NEDOKUČIVE  PUTE  ZA  SVE  NAS.  UVIĐAM  TO  SVAKI  DAN.  SKORO  DA  I  NE  MOGU  PREDVIDJETI  NIŠTA  ŠTO  ĆE  SE  DOGODITI  NA  PUTIMA  KOJIMA  KREĆEM,  PREPOZNAJUĆI  U  NJIMA  BOŽJU  VOLJU  ZA  MENE.

JEDINO  ŠTO  MI  JE  GOSPODIN  DAO  ZA  SPOZNATI,  DA  MI  BUDE  NA  POMOĆ,  JE  TO  DA  JE  JEDINO  VAŽNO  DA  LI  JA  ČINIM  SVE  ONO  ŠTO  MOGU  U  SVAKOJ  SITUACIJI  KOJE  MI  DOLAZE.  U  OBITELJI,  NA  POSLU,  U  SVAKODNEVNOM  ŽIVOTU.

NE  ŠTO  ĆE  DRUGI  REĆI,  NEGO  ŠTO  JA  IMAM  REĆI  SEBI.

NE  ŠTO  ĆE  DRUGI  NAPRAVITI,  NEGO  DA  LI  SAM  JA  SVE  NAPRAVIO  ŠTO  SAM  MOGAO.

NE  ŠTO  ĆE  DRUGI  MISLITI  O  MENI  I  ONOME  ŠTO  SAM  NAPRAVIO,  NEGO  ŠTO  JA  MISLIM  O  TOME.

NE  KAKO  SE  DRUGI  OSJEĆAJU,  NEGO  KAKO  SE  JA  OSJEĆAM.

I sada sam malo zastao. Ovih zadnjih nekoliko rečenica ''poslao'' mi je u misli dragi  DUH  SVETI.  ZNAM  I  OSJEĆAM  KADA  MI  TAKO  NEŠTO  SAMO  ''DOĐE''.

''Propustio'' sam,  u  svojim  mislima,  sve  ono  što  mi  se događalo zadnjih dana u mojem životu kroz te rečenice.  I  JAKO  SAM  SRETAN  I  ZADOVOLJAN.  JER  SAM  NAKON  RAZMIŠLJANJA  O  I  PO  TIM  REČENICAMA  VRLO  MIRAN.

JER  MOJI  SU  ODGOVORI  SAMOME  SEBI  VRLO  JASNI  I  KRATKI.

DA  IVICA,  NEMAŠ  SI  ŠTO  POSEBNO  PRIGOVORITI.  DA  IVICA,  NAPRAVIO  SI  SKORO  SVE  ŠTO  SI  MOGAO.  DA  IVICA,  NEMAŠ  SI  ŠTO  POSEBNO  PRIGOVORITI.  DA  IVICA,  TI  SE  DOBRO  OSJEĆAŠ.

I,  DA  IVICA,  PA  TI  SAMO  SLIJEDIO  U  SVEMU  TOME  BOŽJU,  GOSPODINOVU,  VOLJU.  ONAKO  KAKO  SI  JE  MOGAO  SPOZNATI.

OSTALO,  DRAGI  MOJ  IVICA,  PREPUSTI  GOSPODINU.  ON  ĆE  DALJE.

A  MOŽDA  ĆE  ME  GOSPODIN  I  DALJE  ISKUŠAVATI.  DAT  ĆE  MOJEM  ''DRAGOM  PRIJATELJU'',  KOJI  STALNO  ''HODA  I  RIČE''  OKO  MENE,  ZLU,  DA  ME  KUŠA.  MOŽDA  ĆE  BITI  I  TEŽE  I  TEŽE.  I  NEPREDVIDLJIVO.  I  NEPOZNATO.

JER  I  JA  I  MOJ  ŽIVOT  I  MOJE  PONAŠANJE  SAMO  JE  JEDAN  MALI  DIO  BOŽJEG  PLANA  ZA  SVE  NAS.

OD  KUDA  DA  JA  ZNAM  KAKO  SE  MOJ  ŽIVOT  I  MOJE  PONAŠANJE  POKLAPA  SA  ŽIVOTOM  DRUGIH  LJUDI  OKO  MENE?  TO  ZNA  SAMO  GOSPODIN.

OD  KUDA  DA   ZNAM  DA  LI  JE  TO  DOBRO  ILI  LOŠE  ZA  NJIH  I  NJIHOVE  KUŠNJE  I  NJIHOV  SPAS  OD  VJEČNE  PROPASTI?  TO  ZNA  SAMO  GOSPODIN.

I  ZAŠTO  BIH  JA  TO  SVE  TREBAO  ZNATI,  TAKAV  MALI  I  BEZNAČAJNI,  JEDAN  OD  SEDAM  MILIJARDI  LJUDI  NA  SVIJETU?  PA  SVE  TO  ZNA  SAMO  GOSPODIN.

ZATO  JA  MORAM  SAMO  ČINITI  I  ŽIVJETI  ONO  ŠTO  JA  MOGU.  KAKO?  VRLO,  VRLO  JEDNOSTAVNO  A  ISTOVREMENO  JAKO,  JAKO  TEŠKO.  PO  BOŽJIM  ZAPOVIJEDIMA,  PO  BOŽJOJ  RIJEČI,  PO  BOŽJIM  ZNAKOVIMA  KOJE  ĆE  ON  SVAKOME  OD  NAS  DATI  ZA  SPOZNATI.

I  JA  IMA  NEKAKO  OSJEĆAJ  DA  SAM  SE  PRIPREMIO  DA  MOGU  ČUTI  BOŽJE  ZNAKOVE  I  PREPOZNATI  IH.  GOSPODIN  ME  PRIPREMIO,  I  JOŠ  ME  ''DORAĐUJE''.

SVI  MI  TREBAMO  U  TOME  RASTI,  U  TOME  SE  UZDIZATI.  PREPOZNAVATI  I  TUMAČITI BOŽJE  ZNAKOVE ZA NAS.  SAMO  ZA  NAS.  NE  ZA  DRUGE.  I  TO  NEKI  MOGU,  DA  PREPOZNAVAJU  BOŽJE  ZNAKOVE  ZA  DRUGE.  BOŽJI  LJUDI  I  KARIZMATICI.  ALI,  NJIMA  JE  TO  GOSPODIN  OBJAVIO  I  POZVAO  IH  DA  BUDU  NJEGOVI.  MI  OSTALI  TREBAMO  SVE  TO  RADITI  I  PREPOZNAVATI  PRVO  ZA  SEBE.  ŠTO  ĆEMO  I  KAKO  ĆEMO.  PRVO  ZA  SEBE.

Pogledao sam na sat. 6.15.  SADA  MI  JE  NEŠTO  LAKŠE.  MA  NE,  SADA  MI  JE  SKROZ  LAKŠE.  JER  SAM,  PIŠUĆI  OVO,  PONOVNO  SHVATIO  I  PONOVNO  SI  POTVRDIO  DA  ME  GOSPODIN  JAKO,  JAKO  VOLI.  DA  JE  SVE  OVO  ŠTO  SADA  JA  SMATRAM  NJEGOVIM  KUŠNJAMA  ZA  MENE  ZAPRAVO  NJEGOVA  VOLJA  I  ZA  MENE  I  ZA  SVE  ONE  S  KOJIMA  SE  SADA  JA  DRUŽIM  I  SURAĐUJEM.

ZA  NEKE  DA  SE  OBRATE,  ZA  NEKE  DA  PROKUŠAJU  SVOJU  VJERU.  A  ZA  NEKE,  MISLIM  DA  SAM  JA  MEĐU  NJIMA,  DA  OJAČAJU  SVOJU  VJERU.

MA,  HVALA  TI  MOJ  GOSPODINE.  MOLIM  TE,  NE  GLEDAJ  ONE  MOJE  SUMNJE  PONEKAD,  ONO  KADA  SAM  PONEKAD  REZINGNIRAN.  TI  ZNAŠ  DA  SAM  JA  SAMO  MALI  ČOVJEK.

I  HVALA  TI,  MOJ  GOSPODINE,  ŠTO  SAM TAKAV,  KAKAV  JESAM,  VELIK  U  TVOJIM  OČIMA.  ŠTO  SE,  RADI  SVOJE  VELIKE  LJUBAVI  PREMA  MENI  I  SVIMA  TAKVIMA,  STALNO  TRUDIŠ  DA  ME  POBOLJŠAŠ,  DA  ME  OJAČAŠ,  DA  ME  DIGNEŠ.

HVALA  TI  MOJ  GOSPODINE.  BLAGOSLOVLJEN  BIO  U  VIJEKE.