Ponedjeljak, 24.10.2011.g.

Malo mi je bilo čudno kada sam pisao gornji datum. On me podsjetio da već predugo nisam sjedio pred kompjutorom kako bi sa svim podijelio moju duhovnu, svagdanju, stvarnost. Da, stvarno predugo. I nije se događalo ništa posebno zašto to nisam činio.  ZLO  ME  USPJELO,  SA  STOTINU  SVOJIH  NAČINA, SPRIJEČITI  DA  TO  ČINIM.  TU  SAM  MALO  ZAKAZAO  ALI  SAM  SE  DOSTA  ''FAJTAO''  U  DRUGIM  SITUACIJAMA  KAO  NJEGOV  SVJEDOK.

Pitala me prekjučer moja kćer, došla je iz Zagreba na dva dana, da ništa više ne ''stavljam'' na onu svoju internetsku stranicu. Pa sam joj rekao da ne, da me malo ''nosi'' svagdanji život, da se moram malo više potruditi i ''othrvati'' svemu onome što me od toga odvraća.

A vodili smo neki dan jedan vrlo zanimljiv razgovor, ja i jedna moja sestra u vjeri. O životu, o vjeri a posebno o  SVJEDOČENJU  ZA  GOSPODINA.  KOLIKO  JE  TO  STRAHOVITO  VAŽNA  STVAR  I  ZA  NAS  I  ZA  GOSPODINA.

Jer ta sestra u vjeri isto je, ja sam potpuno siguran u to,  ODABRANA  OD  GOSPODINA  DA  SVJEDOČI  ZA  NJEGA.  I  ONA  TO  ČINI.  A  KOJA  JE  TO  ČAST  A  UJEDNO  I  ODGOVORNOST!

JER  GOSPODIN  JE  SVOJIM  SVJEDOCIMA  DAO  DA  PUNO TOGA  SPOZNAJU.  VIŠE  NEGO  JE  DAO  DRUGIMA.  ALI  TO,  kako  mi ljudi  volimo reći ''mistika'',  DAR  DA  MOŽEŠ  NEŠTO  VIŠE  SPOZNATI  O  VJERI  I  DUHOVNOSTI,  NIJE  NEŠTO  S  ČIM  SE,  ONI  KOJI  SU  GA  OD  GOSPODINA  DOBILI,  MOGU  I  SMIJU  POIGRAVATI  I  OLAKO  GA  SHVATITI.  TAJ  DAR  TRAŽI  ODGOVORNOST.  VELIKU,  VELIKU  ODGOVORNOST.

Na više mjesta je Gospodin o tome govorio u BIBLIJI.  KOME  JE  VIŠE  DANO,  VIŠE  ĆE  SE  OD  NJEGA  I  TRAŽITI.

I kada smo nas dvoje o tome razgovarali, oboje smo jedno drugom govorili o tome kako često dođemo u situacije da vidimo kako drugi ljudi, nama dragi, idu u propast. Vidimo što dobro ne čine, vidimo posljedice tih njihovi djela ili propusta, vidimo njihovu propast.

Sve mi to vidimo. I htjeli bi nešto učiniti. A onda nam dođe nekakvi osjećaj nemoći, rezingniranosti, osjećaj tuge.  SVE  VIDIŠ  A  NIŠTA  NE  MOŽEŠ  UČINITI.  ILI  MISLIŠ  DA  NE  MOŽEŠ.

A  NIJE  TAKO.  NIJE  TAKO!  U  TAKVA  STANJA  NAS  UPRAVO  ZLO  HOĆE  DOVESTI.  U  STANJA  SUMNJI,  ŽALOSTI,  NEMOĆI.  DA  SE  NIŠTA  NE  MOŽE  UČINITI.

A  NIJE  TAKO!

I pričali smo o jednoj ženi kojoj se ponovno vratio rak. Ženi koja ne ide na mise, ženi koja se ne moli, koja psuje. Ženi koja je svega toga svjesna, koja sve to prizna i nije joj drago, ali je zlo kod nje toliko jako ukorijenjeno da mu se teško može othrvati. I kaže mi moja sestra u vjeri da je ona s tom ženom razgovarala, znaju se od malena, da ju je upozoravala da se neka proba okrenuti prema vjeri i duhovnosti, prema Gospodinu. Da u svemu tome pronađe svoj spas. A da joj je ta žena kazala da ona to ne može. A ta moja sestra u vjeri kazala mi je, kada se rastajala od te žene, da je osjetila u sebi misao  KAKO  SE  TA  ŽENA  NEĆE  SPASITI.  I da joj je sada potpuno jasno zašto joj se taj rak ponovno vratio.

A ja sam toj svojoj sestri u vjeri, kada sam saznao za tegobe ove žene, predložio da ju zajedno posjetimo i da joj,  DUHOM  SVETIM  VOĐENI,   pokušamo ponovno dati neke snage da se SPASI.  Ali ne onako kako je to moja sestra u vjeri onda mislila.  DA  SE  SPASI  PO  TIJELU.  DA  JOJ  SE  NE  ZNAM  KOLIKO  PRODUŽI  OVAJ  NAŠ  I  NJEZIN  ZEMALJSKI  ŽIVOT.

NE  PO  TIJELU!  NE,  NEGO  DA  SE  SPASI  PO  DUHU.  DA  SPASI  SVOJU  DUŠU  ZA  VJEČNI  ŽIVOT.

JA  SAM  OSJETIO  TAJ  PORIV  I  TU  POTREBU  DA  ODEM  DO  ŽENE  I  DA  JOJ  NEŠTO  O  TOME  KAŽEM.  ŠTO?  ISKRENO,  U  OVOM  TRENUTKU  NEMA  POJMA.  ALI  DO  TOG  TRENUTKA  DUH  SVETI  ĆE  ME  VEĆ  NAUČITI.  ON  SAM  PO  SVOJOJ  VOLJI  I  PO  MOLITVI  KOJU  ĆU  MU  UPUTITI  PRIJE  TOG  SUSRETA.  SAMO,  TAJ  SUSRET  TREBA  ORGANIZIRATI  TA  MOJA  SESTRA  U  VJERI.

I zato sam joj govorio o tome koliku odgovornost imaju svi oni koji su od Gospodina i Duha Svetoga dobili  DAR  SAVJETA,  DAR  SVJEDOČENJA.  ODGOVORNOST  SVJEDOČENJA.

Rekao sam joj da uopće nije bitno što će ta žena učiniti i kako će reagirati.  TO  JE  NJEZINO  I  GOSPODINOVO  KOJI  JE  DAVNO  ZA  NJU  ODREDIO  NJEZIN  ŽIVOTNI  PUT.  KOJI?  MI  TO  NE  ZNAMO  NITI  NIJE  NAŠE  DA  O  TOME  BRINEMO.  BITNO  JE  DA  MI  UČINIMO  ONO  ZA  ŠTO  NAS  JE  GOSPODIN  PRIPREMIO  I  OBDARIO.  DA  SVJEDOČIMO  ZA  NJEGA.

O,  KAKO  JE  TEŠKO  BITI  SVJEDOK!  O,  KAKO  JE  PREKRASNO  BITI  SVJEDOK!

GOSPODIN  TI  DAJE  DAROVE,  SVIMA  NAMA.  ALI  NE  DA  SE  HVASTAMO,  NADIMLJEMO,  HVALIMO  I  LICEMJERIMO.  DA  SE  UZOHOLIMO.  NE!  NEGO  DA  NJEGA  PROSLAVLJAMO  I  DA  ČINIMO  SVE   ŠTO  MOŽEMO  KAKO  BI  SE  BAREM  JEDNA  DUŠA  PO  NAŠIM  DJELIMA  SPASILA.  BAREM  JEDNA  I  BIT  ĆE  VELIKO  VESELJE  NA  NEBU!

JER,  ZBOG  TOGA  SE  GOSPODIN  I  UTJELOVIO  KAO  ČOVJEK.  ON,  BOG.  ON,  RIJEČ.  DA  SE  SPASI  ČIM  VIŠE  DUŠA  ZA  VJEČNI  ŽIVOT.

A svoju vjeru vrlo lako možete preispitati. Lako je reći,  VJERUJEM  U  BOGA.  Mnogi to lako i olako izgovore. Ali ako tako mislite, onda ponovite u sebi i recite na glas:  ''VJERUJEM  DA  POSTOJI  SOTONA,  ZLO,  VRAG  I  NJEGOVI  ZLI  DUHOVI  KOJI  SVAKODNEVNO  NASTOJE  ODVUĆI  MENE  I  SVE  DRUGE  BOŽJE  DUŠE  OD  GOSPODINA,  OD  VJEČNOG  ŽIVOTA!''

A kad to shvatite i prihvatite bit će vam lakše da budete  SVJEDOCI  I  MISIONARI  BOŽJI.  U svakom trenutku vaših svakodnevnih života. Bit će vam važni svi ljudi i sve situacije oko vas u kojima će te moći pomoći onima za koje ćete vidjeti da propadaju.  ALI  NE  DA  PROPADAJU  U  TIJELU.  NE,  NEGO  DA  PROPADAJU  U DUHU.  DA  JE  NJIHOV  DUH  ZAPOSJELO  ZLO.  I  DA  IDU  SVOJEM  FIZIČKOM  I  DUHOVNOM  KRAJU.

ZATO  BUDITE  SVJEDOCI,  BUDITE  MISIONARI!

TU  GDJE  ŽIVITE  I  RADITE!  NIJE  TO  TEŠKO.  TO  JE  LAKO.  SAMO  MORATE  ČINITI  ONO  ŠTO  MOŽETE.  NE  ŠTO  MISLITE  DA  BI  TREBALO.  NE,  SAMO  ŠTO  MOŽETE.  A  OSTALO  PREPUSTITE  GOSPODINU.  ON  ZA  SVAKOG  OD  NAS  IMA  SVOJ  PLAN.  SPASA  ILI  PROPASTI.  NIJE  NA  NAMA  DA  TO  ZNAMO.  NA  NAMA  JE  SAMO  DA  ČINIMO  ŠTO  MOŽEMO  ISPUNJAVAJUĆI  TAKO  GOSPODINOV  PLAN  ZA  NAS.  PLAN  NAŠEG  SPASENJA. JER  KADA  DRUGIMA  POMAŽEMO  MI  ISPUNJAVAMO  I  BOŽJI  PLAN  ZA  TOG  ČOVJEKA,  ZA  TU  DUŠU,  ALI,  ŠTO  JE  NAJBITNIJE,  MI  ISPUNJAVAMO  I  BOŽJI  PLAN  ZA  NAS.  ZA   NAŠE  SPASENJE.  ZNAM,  TEŠKO  JE  OVE  MISLI  OČUVATI  ONDA  KADA  ODEMO  U  SVAKODNEVNI  ŽIVOT,  U  SVAKODNEVNE  PROBLEME  GDJE  JE  ''RIČUĆI  LAV''.  ALI  ZATO  NAM  JE  GOSPODIN  DAO  SVAKODNEVNE  MISE,  MOLITVE,  PISANU  BOŽJU  RIJEČ,  SVOJE  SVJEDOKE  I  MISIONARE!  KORISTIMO  TO  I  ČINIMO  TO.

GOSPODINE,  OJAČAJ  SNAGU  SVJEDOČENJA  SVOJIM  SVJEDOCIMA  I  MISIONARIMA.  SMILUJ  SE  NJIMA  I  NJIHOVIM  OBITELJIMA.

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE.

NEKA  JE  VJEČNA  SLAVA  I  HVALA  TEBI  BOŽE  A  ČAST  DJEVICI  MARIJI!