Petak, 02.03.2012.g.

Rekla je neki dan moja kćer  da se i meni i supruzi, s vremena na vrijeme, mijenjaju boje očiju. A DA SU MOJE POSTALE JAKO PLAVE.  A joj kažem da je to kod mene, mijenja mi se boja očiju ovisno o godišnjem dobu. U proljeće i ljeti plave, a u jesen i po zimi zelene.

A ona kaže da ne, da ona to tako nije doživjela. Kaže da su mi sada oči čiste, jasne, da se možeš ogledati u njima. A da se ona sjeća nekad, kada sam ju znao pijan navečer gnjaviti i siliti ju na neki razgovor, da su mi oči bile zelene, jako zelene, onako bolesno zelene. Da su baš zlo djelovale.

DA,  U  PRAVU  JE  ONA,  SAMO  TO  JA  NIKAD  NISAM  MOGAO  VIDJETI  I  DOŽIVJETI  NA  SEBI.  NISAM  SEBE  VIDIO.  I  DA,  NETKO  JE  REKAO  DA  SU  OČI  OGLEDALO  DUŠE.  VJEROJATNO  JE  I  MOJA  DUŠA,  KOJA  SE  SADA  ČISTI  I  PROSVJETLJUJE  S  GOSPODINOM  U  SEBI,  POSTALA  SVJETLIJA  I  PROZIRNIJA  PA  SU  TAKVE  I  MOJE  OČI.

To na nama samo mogu drugi vidjeti. Pogotovo oni koji nas poznaju i prije i onda kada se promijenimo.

Zato ja na drugima jako dobro mogu ''čitati'' stanje duše gledajući ih u oči.

A neki dan sam u očima jedne sestre u vjeri vidio  PREKRASNU  RADOST.  CIJELO  LICE  JOJ  JE  SJAJILO.  OSMIJEH  IZ  DUBINE  DUŠE.  TREPERENJE  TIJELA  JEDNOM  RADOŠĆU.  OSJEĆAJ  DA  MOŽEŠ  ISKOČITI  IZ  KOŽE.  ILI,  KAKO  SAM  JOJ  JA  REKAO,  DA  IMAM  OSJEĆAJ  DA  JE  TAKO  RADOSNA  DA  LEBDI  DESETAK  CENTIMETARA  IZNAD  ZEMLJE.

Nazvala me u neko doba jutra i pitala da li sam možda u gradu, da popijemo kavu. Nisam se baš iznenadio jer sam osjećao da se s njom nešto događa. Nije mi se javljala niti sam ju baš vidio nekih desetak dana. Ali slijedeća njezina rečenica odmah mi je navukla osmijeh na lice.  ''IDEM  S  ISPOVIJEDI.'', rekla je a glas joj je zatreperio.

I odmah se ja spremim.  BIO  SAM  PRESRETAN  JER  JE  UČINILA  TAJ  VELIKI  KORAK  DA  BI  MOGLA  DALJE  RASTI  U  VJERI  I  DUHOVNOSTI.  Još dok sam išao prema kafiću, nekoliko puta sam se osmjehnuo kada sam se sjetio nje i njezinih riječi.  A  sve zato jer sam se odmah prisjećao i mojih ispovijedi od prije tri godine.

I  JA  SAM  LEBDIO,  I  PLAKAO,  I  PJEVAO.  I  JA  SAM  HTIO  ISKOČITI  IZ  KOŽE  OD  RADOSTI.  No, nisam baš imao s kim to podijeliti jer nisam bio okružen baš s ljudima koji bi me razumjeli.

Već nekoliko mjeseci spremala se ona na tu ispovijed. Mogli bismo reći i životnu jer se do sada u životu ispovjedila nekoliko puta i to onda kada je bila neka obveza radi nekog sakramenta. I sama mi je priznala da se za te ispovijedi nije ničim pripremala osim što je strašno pazila da li će sve riječi, koje mora svećeniku izgovoriti, uvod i kraj, izgovoriti dobro i točno.

Znači, svoje grijehe i njihovu dubinu do sada Gospodinu nije

ispovjedila. Nije ih bila svjesna jer, što mi je priznala i to joj je bila

najveća prepreka da ode na ispovijed, NIKAKO  NIJE  MOGLA

OSJETITI  KAJANJE  ZA  POČINJENE  GRIJEHE.  NIJE  MOGLA

SHVATITI  I  PRIHVATITI  GRIJEHE  KOJE  JE  KROZ  ŽIVOT

ČINILA  ZATO  JER  JE  CIJELI  ŽIVOT  ODGAJANA  KAO

ČVRSTA  OSOBA,  KOJA  SE  NE  SMIJE  PLAKATI  ILI

POKAZATI  SLABOST,  KOJOJ  ĆE  SE  UVIJEK  DRUGI

OBRATITI  ZA  POMOĆ  I  ONA  MORA  SVIMA  UDOVOLJITI.

A  U  SVEMU  TOME,  ONO  ŠTO  JE  BILO  NAJBITNIJE,

LJUBAV, BILA  JE  NAJMANJE  PRISUTNA.

I kad smo se sreli, ja sam se samo nasmijao. Nevjerojatno kako se danas mogu od srca smijati!

PA  KAKO  SE  LAKO  SMIJATI  KADA  VIDIŠ  GOSPODINA  NA  DJELU!

I sve mi je ispričala. Duga ali prekrasna priča. Spomenula je posebno da ju je zadnjih nekoliko dana zlo jako napadalo. Sa svojim tipičnim oružjima.  DILEME,  STRAHOVI,  NESIGURNOSTI.

ŠTO  AKO  SVE  TO  NIJE  ISTINA,  ŠTO  AKO  SU  VJERA  I

DUHOVNOST  LAŽNE?

ŠTO  AKO  SE  PREDAM  I  PREPUSTIM  A  ONDA  SE  RAZOČARAM?

NE  MOGU  IZGUBITI  KONTROLU  NAD  SVOJIM  ŽIVOTOM,  TO

NEĆU  BITI  VIŠE  JA!

I još kojekakve misli i nedoumice.

No, odluka je bila tu. U torbi je stalno bila već napisana priprema sa spoznatim grijesima, jedna knjižica o pripremi za ispovijed,  a taj dan, kao da je znala, za svaki slučaj je uzela i jedan molitvenik sa sobom.

I  TAKO  OPREMLJENA,  DRAGA  MOJA  SESTRA  U  VJERI,  KRENULA

JE  U  DUHOVNI  BOJ  PROTIV  ZLA  U  SEBI.  KOJE  SE  ZADNJIM

TRZAJIMA  BORILO  DA  JU  ODVRATI  OD  ODLASKA  NA  ISPOVIJED.

Joj, koliko sam se samo nasmijao, onako od srca, dok mi je to ona

pričala. Pa i ona se smijala. O, kako radosno!

O,  KAKAV  JE  TO  NEGDJE  DUHOVNI  BOJ  BIO!  DRAGI  ANĐELI

NA  JEDNOJ  STRANI,  ZLI  DUHOVI  NA  DRUGOJ  STRANI!  JEDNI

PRATE I VODE DRAGU SESTRU  NA  ISPOVIJED  A  DRUGI  NASTOJE

SVIM  JE  SREDSTVIMA  ODVRATITI!

I kazala je, nakon više peripetija, kada je došla u ispovjedaonicu, sve ono što je pripremila je zaboravila.  POČELA  JE  SAMO  PLAKATI  I  PLAKATI.  NIJE  SE  MOGLA  NIKAKO  SNAĆI.  No,  kaže da ju je ispovijedao neki dragi svećenik koji je valjda shvatio u kakvom se stanju nalazi te ju je onda on ispitivao i vodio a ona mu je odgovarala. Da se ne može ni svega sjetiti jer su joj često išle suze.

PA  NIJE  TO  NIŠTA  ČUDNO,  REKAO  SAM  JOJ.  TAMO  JE,  SAMO

ZA  NJU,  U  LIKU  TOG  SVEĆENIKA  BIO  DRAGI  GOSPODIN!  KOJI

JE  KORISTIO  TIJELO   TOG  SVEĆENIKA  DA  JU  ISPOVIJEDI,  DA

JOJ  OČISTI  SRCE  KAKO  BI  SE  ON  MOGAO  U  NJEMU  NASTANITI!

PA  NIJE  MOGLO  BITI  DRUGAČIJE,  GOSPODIN  NE  PREPUŠTA

TAKVE  SITUACIJE.  PRATI  ON  SVAKOGA  OD  NAS  I  UVIJEK  DOĐE

KADA  JE  POTREBNO!

I kazala je da ne zna koliko je vremena prošlo. Ali da joj je svećenik u jednom trenutku rekao da ju on sada odrješava od njezinih grijeha. I da neka ide primiti pričest. I ona shvati da je upravo misa došla do trenutka kada se je dijelila hostija,  ŽIVI  GOSPODIN.  Nije dragi  svećenik,  A  NI  PRISUTNI  GOSPODIN,  htio da ona sada NJEGA  ŽIVOGA  NE  PRIMI  U  SEBE.  SADA,  KADA  JE  POSTALA  DOSTOJNA.

I da se, kada je čekala u redu za primanje hostije, sjetila još nekih grijeha koje nije ispovjedila.

NO,  TO  ĆE  DRUGI  PUT.  I  JOŠ  KOJI  PUT.  JER  TEK  JU  SADA  ČEKA  ''POSPREMANJE''  U  NJEZINOJ  DUŠI.  PRVO   JE  SADA  POSPREMILA  VEĆI  NERED,  A  SADA  ĆE  DOĆI  NA  RED  ONAJ  MANJI.  JER  ĆE  JOJ  DUŠA  ČEZNUTI  ZA  POTPUNIM  REDOM  U  SEBI  KAKO  BI  SE  GOSPODIN,  KOJI  JOJ  JE  KUCAO  NA  VRATA  I  SADA  UŠAO,  MOGAO  U  NJOJ  LIJEPO  OSJEĆATI  I  DUGO  OSTATI.

A da je Gospodin bio tamo s njom potvrdilo mi je i to kada mi je kazala da je za sve te ispovjeđene grijehe dobila jako malu pokoru. Da joj je čak bilo i neugodno kako je malo trebala izmoliti za pokoru.

PA  DA,  OTAC  NJEZIN  NEBESKI,  JEDINI  PRAVI,  KOJEM  SE

VRATILA,   NIJE  HTIO  DA  RADI  SVOJIH  GRIJEHA,  KOJE  MU  JE

PREDALA,  OSJETI  VEĆI  TERET  NEGO  GA  JE  MOGLA  U  OVOM

TRENUTKU  NOSITI!  JOŠ  ĆE  SE  ONA  PUNO  ISPOVIJEDATI  I

PUNO  POKORA  UČINITI.  I  ONIH  KOJE  ĆE  JOJ  DATI  SVEĆENICI

I  ONIH  KOJE  ĆE  SI  SAMA  ODREDITI.

JER  MI  ZA  SVOJE  GRIJEHE,  ZA  KOJE  ZNAMO  I  KOJI  NAS

TIŠTE,  PA  I  ONE  ZA  KOJE  SMO  SE  ISPOVIJEDILI,  MOŽEMO

ČINITI  RAZNE  POKORE  I  ZADOVOLJŠTINE  GOSPODINU.

TU,  SADA,  U  OVOM  ZEMALJSKOM  ŽIVOTU,  IMAMO  SAMI

PRILIKU  DA  TO  UČINIMO.  KASNIJE ,  POSLIJE  NAŠE  SMRTI,  VIŠE

SAMI  NEĆEMO  MOĆI  NIŠTA  UČINITI.  OVISIT  ĆEMO  O

MOLITVAMA  DRUGIH  I  BOŽJEM  MILOSRĐU.

A  IMAM  I  NEKI  BLAGI  OSJEĆAJ,  TO  SAM  JOJ  I  REKAO,  DA

GOSPODIN  S  NJOM  IMA  NEKIH  PLANOVA.  ŠTO  I  KAKO,  DAT  ĆE

JOJ  VEĆ  ZA  SPOZNATI.  TO  NIJE  NJEZINO  DA  PREVIŠE  O  TOME

RAZMIŠLJA.

IMA  ONA  I  PREKRASNU  OBITELJ  GDJE  TREBA  GOSPODINA

DONOSITI  I  PROSLAVLJATI.   I  TAMO  GDJE  ĆE  RADITI,  I  MEĐU

PRIJATELJIMA.

A  I  SEBE,  SEBE  NE  SMIJE  NIKADA  ZABORAVITI.  TO  JE

NAJVAŽNIJE,  DA  JE  GOSPODIN  STALNO  U  NJOJ.  A  TO  JE

PUNO  POSLA.  MNOGI  OD  NAS  TO  NE  SHVAĆAMO.

PRVO  MORAMO  SREDITI  SVOJ  ODNOS  S  GOSPODINOM.  JER  TO

JEDINO  MI  MOŽEMO.  TO  NITKO  DRUGI  NE  MOŽEMO  UMJESTO

NAS.  I  TU  NEMA  ČAROBNIH  ŠTAPIĆA.  I  TO  NE  IDE  PREKO

NOĆI.

ZATO,  DRAGA  MOJA  SESTRO  U  VJERI,  TI  SI  VEĆ  SADA

POSTALA  GOSPODINOV  SVJEDOK.  PUNO  KUŠNJI.  ALI  I  PUNO

RADOSTI.  ALI,  ONO  ŠTO  JE  NAJBITNIJE,  GOSPODIN  ĆE  BITI

STALNO  S  TOBOM.

HVALA  TI  GOSPODINE  ŠTO  SI  SE  SMILOVAO  OVOJ  DRAGOJ

SESTRI!  DAJ  DA  JOJ  TO  BREME,  KOJE  JE  UZELA   NA

SEBE,  BUDE  LAKO!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE!