Petak, 30.03.2012.g.

Isusova muka kroz suđenje, bičevanje, put sa križem na Kalvariju, raspeće, smrt na križu i drugo, sigurno je ovih dana u mislima svih nas vjernika. Na bilo koji način.

Korizmeno je vrijeme, a ujedno i milosno vrijeme, kada svi oni, koji žele učvrstiti svoju vjeru i rasti u duhovnosti, imaju zato svekoliku duhovnu pomoć.

Isusov križni put i sve što je na njemu proživio za mene iznova i iznova predstavlja priliku za duhovni rast, za nove i nove spoznaje misterija  BOŽJE  PRISUTNOSTI  NA  ZEMLJI.

I zbog toga sam ponovno pogledao film  PASIJA. Sada sam ga gledao onako s osjećajem. Kada sam osjetio potrebu da ga pogledam, pokrenuo sam kazetu. Kada sam izgubio taj osjećaj, prekinuo sam s gledanjem filma za taj dan.

Tako sam film gledao u nekoliko nastavaka.

Samo sam ga prvi put, prije nekoliko godina, gledao kao film. Likovi, radnja i ostalo, bez puno razmišljanja. No, poslije toga sam ulazio sve dublje i dublje u to što se to događalo prije 2000 godina u Jeruzalemu.

Tako je bilo i ove godine. Gledao sam na desetine filmova s vjerskom tematikom, a i doma ih imam preko 30-tak, no nijedan mi nije toliko približio Isusovu muku toliko kao film  PASIJA.

I brzo sam i u tom filmu prepoznao neke dijelove koji se baš ne poklapaju sa  EVANĐELJEM  I  PISANOM  BOŽJOM  RIJEČI,  BIBLIJOM.  No, to sam jednostavno odbacio i nisam na to obraćao pažnju. Više sam se pouzdao u svoje osjećaje, u svoju dušu i duh, koji su jako dobro osjećali što se tada zbilo.

Fascinirao me susret Isusa i Šimuna, koji mu je pomogao nositi križ.  O,   SRETNA  LI  ŠIMUNA!  Šimun je bio samo običan čovjek koji se slučajno našao tamo kuda je prolazila povorka sa Isusom. I prisilili su ga da pomogne Isusu nositi križ. I nije na početku to činio s voljom. No, susret s Isusovim pogledom  JEDNOSTAVNO  GA  JE  PROMIJENIO.

POGLED  ČOVJEKA  I  BOGA!  OČI  U  OČI!  KAKO  JE  TO  NEGDJE  BILO!

Teško mi je to zamisliti. Prvo jer nikako, svojim ljudskim umom, ne mogu shvatiti veličinu, neshvatljivost, svemogućnost  JEDNOG  BOGA. I kada još to i nekako shvatim na način da prihvatim da mi je to nemoguće spoznati,  vratim se ponovno u Jeruzalem prije 2000 godina i pokušam si zamisliti da je tamo, među ljudima,  ŽIVIO  BOG,  GOSPODIN  ISUS  KRIST.  JEDNAK  LJUDIMA  U  SVEMU  OSIM  U  GRIJEHU.

I  TU  PONOVNO  ZASTANEM.  NE  MOGU  DALJE.  GUBIM

SE  U  SVOJIM  MISLIMA.  A  KAMOLI  DA  MI  SE

DOGODI  DA  ZA  SVOJEG  OVOZEMALJSKOG  ŽIVOTA

SUSRETNEM  BOGA  OČI  U  OČI.

U  TIM  MISLIMA  POJAVI  SE  ONDA  U  MENI  STRAH  BOŽJI.  NE  STRAH  OD  BOGA  NEGO  STRAH  DA  GA  NISAM  DOSTOJAN,  DA  SAM  GRIJEŠAN,  SLAB,  NEZNATAN.  ILI   JEDNOSTAVNO  NEKI  NEDEFINIRANI  STRAH.

NE  STRAH  OD  SMRTI,  OD  BOLA  ILI  NE  ZNAM  ČEGA  VEĆ,  LJUDSKI  SPOZNANO.  NE,  SAMO  NEKA POSEBNA  VRSTA  STRAHA,  STRAH  BOŽJI.

ILI,  MOŽDA  JA  TO  KRIVO  GOVORIM,  UPOTREBLJAVAM  KRIVU  RIJEČ.  MOŽDA  TO  NIJE  STRAH.

Jer kada se sjetim  Šimuna,  njegovog pogleda i ponašanja kada se susreo s Isusovim pogledom, njegovog teturanja kada je odlazio s Kalvarije,  TO  NIJE  BIO  STRAH.  TO  JE  BILO  NEŠTO  ŠTO  JEDNOSTAVNO  OŠAMUTI  ČOVJEKA.  PRIJE  BIH  REKAO  DA  JE  TO  BILA  LJUBAV.

DA,  ŠIMUN  JE  VIDIO  SAMU  LJUBAV  IZBLIZA.  VIDIO  JE  U  ISUSOVIM  OČIMA  SAMU  LJUBAV,  NJEZINU  PUNINU.  TO  NITKO  OD  NAS  NIJE  NIKAD  VIDIO  NI  DOŽIVIO.  NI  U   NAŠIM  NAJJAČIM  ZALJUBLJIVANJIMA  I  LJUBAVI  PREMA  BLIŽNJIMA.

TO  SE  NE  DA  OPISATI  I  UPRAVO  JE  TAKO  ŠIMUN  IZGLEDAO  I  UPRAVO   TAKO  I  JA  MISLIM  DA  JE  BILO.

I nikako ne mogu spoznati, staviti u sebi na mjesto,  DA  LI  SE  ISUS  BOJAO  TAMO  NA  KRIŽU.  KOLIKO  JE  ONO  LJUDSKO  BILO  U  NJEMU  IZRAŽENO.  KADA  JE  ONO  LJUDSKO  U  NJEMU  PREVLADALO.

JER  NJEGOV  POGLED  U  ŠIMUNA,  NJEGOV  POGLED  U  VERONIKU  NIKAKO  NIJE  MOGAO  BITI  LJUDSKI  POGLED.

BIO  JE  TO  BOŽJI  POGLED.

A  OPET,  KADA  SE  SUSREO  S  MAJKOM,  KADA  JU  JE  GLEDAO  BESPOMOĆNO,  BIO  JE  TO  POGLED  SINA  KOJI  TRAŽI  MAJČINU  POMOĆ  U  SVOJIM  NAJTEŽIM  TRENUCIMA.

A  DJEVICA  MARIJA,  BEZGRJEŠNO  ZAČEĆE… PONEKAD  MI  SE  ČINI  DA  JE  I  ONA  OD  BOGA  POSLANA.  JER  TAKO  NEŠTO  PROŽIVJETI  I  OSTATI  PRISEBNOM…  RAGOVARATI  S  ANĐELOM  O  ZAČEĆU  BOŽJEGA  SINA.  NOSITI  BOGA  U  SVOJOJ  UTROBI  9  MJESECI  I  RODITI  BOGA.  ŽIVJETI  S  BOGOM  I  VOLJETI  GA  MAJČINSKOM  LJUBAVLJU  KAO  I  SVAKA  MAJKA  SVOJEG  SINA.  I  OSJEĆATI  I  ZNATI,  JER  SU  TO  PROROCI  NAVJESTILI,  DA  ĆE  NJEGOV  ŽIVOT  GROZNO  SKONČATI.  SVEMU  TOME  BITI  SVJEDOK,  I  NIKADA,  NIGDJE  NEMA  NIŠTA  DRUGAČIJE  PISANO,  VJEROVATI  U  SVE  TO.

U  BOGA,  SINA  BOŽJEGA,  NJEGOVA  ČUDESA,  USKRSNUĆE,   VJEČNI  ŽIVOT  I  SVE  DRUGO.

PREPOZNAO  SAM  U  MNOGIM  LIKOVIMA  FILMA,  A  SLIČNO  JE  PISANO  I  U  EVANĐELJIMA,  SOTONU  I  DEMONE  KOJI  SU  VLADALI  LJUDIMA  U  TOJ  ISUSOVOJ  MUCI.  DRUGAČIJE  SE  NE  MOŽE  PROTUMAČITI  TO  LUDILO  U  ONDAŠNJIM  LJUDIMA  I  VRLO  JE  JASNO  DA  JE  TO  BILA  BOŽJA  VOLJA  I  BOŽJI  PLAN.

BOŽJE  DUHOVNE  SILE  GLEDAJU  I  PLAČU  NAD  ISUSOVOM  MUKOM  JER  TAKO  MORA  BITI  DA  BI  SE  LJUDI,  KOJE  BOG  NEIZMJERNO  VOLI,  SPASILI  PO  ISUSOVOM  USKRSNUĆU.

I  DUHOVNE  SILE  ZLA  KOJE  UŽIVAJU  U  TOME  ŠTO  IM  JE  OMOGUĆENO  MUČENJE  I  SMAKNUĆE  SINA  BOŽJEGA.

JEDINO  ŠTO  SAM  NEKAKO  OSJEĆAO,   DA  NI  SAM

SOTONA  NIJE  VJEROVAO  DA  ĆE  ISUS  USKRSNUTI.

KAO  DA  JE  UŽIVAO  U  SVEMU  TOME  MISLEĆI  DA  JE

S  ISUSOVOM  SMRĆU  ZAVRŠENO  BOŽJE  PRISUSTVO

NA  ZEMLJI.

I  CIJELI  FILM  MI  JE  NEKAKO  POJAČAO  TAJ  OSJEĆAJ.

SOTONA  UŽIVA  U  SVEMU  I  NE  POKAZUJE  NI

NAJMANJI  STRAH  OD  ISUSOVE  POBJEDE  NAD  SMRĆU.

KAO  DA  JE  SOTONA  MISLIO  DA  ĆE  ISUS  PO  SVOJOJ

SMRTI  VRATITI  SE  U  NEBESKO  KRALJEVSTVO.  I

OSTAVITI  NJEMU  LJUDE  NA MILOST  I  NEMILOST.

TO  SU  VELIKI  MISTERIJI  ONOSTRANOG  DUHOVNOG

ŽIVOTA.   TO  MI  LJUDI  NE  MOŽEMO  SPOZNATI.  TAKO

TO  I  TREBA  PRIHVATITI.

ONO  U  ŠTO  VJERUJEM  TAKO  JAKO,  DA  SMATRAM  DA

TO  I SA  SIGURNOŠĆU  ZNAM,  JE  TO  DA  POSTOJI

TROJEDINI  BOG  I  NJEGOVE  DUHOVNE  SILE.

DA  POSTOJI  KRALJEVSTVO  BOŽJE  I  ČISTILIŠTE  U

KOJE  SE  NALAZE  SPAŠENE  DUŠE  NA  ČIŠĆENJU  OD

GRIJEHA  I  ZADOVOLJAVANJU  VREMENSKIH  KAZNI  ZA

SVOJE  GRIJEHE.

VJERUJEM  I  OSJEĆAM  DA  POSTOJI  I  ZLI  I  NJEGOVI

DUHOVI  KOJI  NEKAKO  VLADAJU  OVIM  LJUDSKIM

SVIJETOM  I  ŽELE  NAS  NA  SVE  NAČINE  ODVOJITI  OD

BOGA.  ODVUĆI  NAS  U  PAKAO.

JEDINO  MI  JOŠ  NIJE  POTPUNO  JASNO  KOJE  SU  TO  SVE  DUŠE  KOJE  DIREKTNO  IDU  U  PAKAO  NAKON  SVOJE  SMRTI.

EGZORCISTI  ČIJE  SAM  KNJIGE  ČITAO  SVJEDOČE  DA  SU  KOD  SVOJIH  EGZORCIZAMA  VIŠE  PUTA  SUSRELI  LJUDE  KOJI  SU  SVOJE  DUŠE  PRODALI  SOTONI,  POTPISALI  S  NJIM  UGOVOR.  I  DA  SU  TE  DUŠE  OSUĐENE  NA  DIREKTNI  ODLAZAK  U  PAKAO.  ONE  SU  TAKO  ODABRALE  ZA  VRIJEME  SVOJEG  OVOZEMALJSKOG  ŽIVOTA  I  TU  VIŠE  NEMA  POMOĆI.

I  MNOGO  DEMONA,  KOJE  SU  EGZORCISTI  ISTJERALI  IZ  OPSJEDNUTIH  LJUDI,  VIKALI  SU  DA  SU  TO  NJIHOVE  DUŠE  I  DA  IH  ONI  NE  DAJU.  ZNAČI  OKO  NAS  IMA  DOSTA  LJUDI  KOJI  SU  TAKO  OPSJEDNUTI  DA  ZA  NJIH  VIŠE  NEMA  POMOĆI.

A  UPRAVO  SU  MI  TA  SVJEDOČENJA  EGZORCISTA  MALO  OTVORILA  OČI  O  TOME  KAKO  SE  PONAŠAJU  TAKVI  LJUDI.

I  SADA  MI  JE  JASNO  ZAŠTO  NAŠI  ANĐELI  ZNAJU  JAKO  PLAKATI  KADA  DONOSIMO  ODLUKE  KOJE  NAS  VODE  U  PROPAST.  JER  VIDE  I  GLEDAJU  KAKO  ODLAZIMO  U  VJEČNU  SMRT.

A  ŠTO  JA,  MALI  I  NEZNATNI  ČOVJEK,  SVAKODNEVNI  GRIJEŠNIK,  MOGU  UČINITI  U  SVEMU  TOME?   SEBI  I  DRUGIMA  OKO  SEBE?

MOŽDA  ĆE  MI  SVE  IZGLEDATI  JAKO  MALO,  ALI  ZAPRAVO  JE  SVE  ŠTO  SVATKO  OD  NAS  UČINI  ZA  SEBE  I  DRUGE  U  RASTU  U  VJERI,  JAKO,  JAKO  PUNO.

NEMOJMO  NIKADA  ZABORAVITI  KADA  JE  ISUS  REKAO  DA  JE  NA  NEBU  OGROMNO  VESELJE  KADA  SE  SAMO  JEDAN  GRIJEŠNIK,  SAMO  JEDNA  GRIJEŠNA  DUŠA  OBRATI.

PA  TO  SMO  MI.  MI  SMO  TE  DUŠE.  DA  BI  NA  NEBU

IZBILO  VELIKO  VESELJE  MI  SAMO  TREBAMO  SEBE

OBRATITI  I  UČVRSTITI  U  VJERI  I  DUHOVNOSTI.

SAMO  SAMI  SEBE.

A  DA  NE  GOVORIMO  O  TOME  KOLIKO  ĆEMO  TAKVI  OBRAĆENI  I  UČVRŠĆENI  U  VJERI  DJELOVATI  NA  DRUGE  OKO  SEBE.

A  SAMO  TREBAMO  OTIĆI  ČEŠĆE  NA  MISU,  ČEŠĆE  SE

ISPOVIJEDITI,  PRIČESTITI,  MOLITI  SVAKI  DAN  NEKU

OD  BROJNIH  MOLITVI  KOJE  IMAMO.  I  POKUŠATI

ŽIVJETI  PO  TIM  MOLITVAMA  I  BOŽJIM

ZAPOVIJEDIMA.

TO  NE  BI  TREBALO  BITI  TAKO  TEŠKO.

PROŠLI  I  OVAJ  TJEDAN  NISAM  BIO  NEKIH  SEDAM  DANA  UZASTOPNO  NA  MISI.  IZ  RAZNIH  RAZLOGA.  NIŠTA  NISAM  POSEBNO  OSJEĆAO,  NEKI  JAČI  NEDOSTAK.  JER  SE  UVIJEK  NEŠTO  DOGODILO.  NEMAMO  JUTARNJIH  MISA  A  NA  VEČERNJU  NISAM  STIGAO  JER  SE  UVIJEK  NEŠTO  RADILO.

NO,  SHVATIO  SAM  SEDMI  DAN  DA  PROLAZIM  KROZ  KUŠNJU.  I  OSJETIO  SAM  SITNA  PODBADANJA  ZLA  I  NJEGOVIH  DEMONA.  NEKE  SITNICE.  STALNO  SU  ONI  OKO  MENE  I  ČEKAJU  DA  NEGDJE  PADNEM.

I  SHVATIO  SAM  DA  SVAKI  DAN  IMA  24  SATA.  I  DA  SI  JA  U  TA  24  SATA,  SAMO  AKO  ŽELIM,  MOGU  ORGANIZIRATI  SVAKI  DAN  DA  DOĐEM  NA  MISU.

JER  NEMA  JAČE  MOLITVE!  NEMA  JAČEG  DUHOVNOG

ORUŽJA  PROTIV  ZLA  NEGO  ŠTO  JE  MISA.  JER  U  TOJ

MOLITVI  SE  K  NAMA  SPUŠTA  ŽIVI  BOG.  I  DAJE  NAM

SE  TAKAV  ŽIVI.  I  HRANI  NAS  DUHOVNOM  HRANOM.

I  OPRAŠTA  NAM  GRIJEHE.  I  NA  STOTINE  I  STOTINE

ANĐELA,  SVJEDOČANSTVO  JE  TO  MNOGIH  SVETACA,

TADA  SU  TAMO  PRISUTNI.

SAMO  SVAKODNEVNA  MISA  I  BIT  ĆEMO  SPAŠENI.  I  OVDJE  NA  ZEMLJI  ĆEMO  IMATI  MIRAN  I  BLAGOSLOVLJEN  ŽIVOT  A  POGOTOVO  GORE  NA  NEBU.

JER  KAD-TAD,  NEKAD  NEKIM  LJUDIMA  TREBAJU  GODINE  I  GODINE,  DOĆI  ĆE  PREKRASNI  DUHOVNI  DAROVI  SVAKODNEVNOG  ODLASKA  NA  MISE.

NO,  NEMOJMO  IĆI  NA  MISE  TRGOVATI.  IMAMO  NEKE   VELIKE  POTREBE  PA  ĆEMO   SADA  IĆI  NA  MISE  SVAKI  DAN.  NE,  TU  NEMA  VJERE,  TO  JE  SEBIČNA  TRGOVINA.  I  TU  NEMA  GOSPODINA.

JER  ZLI  SE  PONEKAD  I  NEĆE  BUNITI  AKO  SE  IDE  SVAKI  DAN  NA  MISE  A  DA  SE  U  SVAKODNEVNOM  ŽIVOTU  NIŠTA  NE  MIJENJA.  LIKOVAT  ĆE  ON.

ALI  GOSPODIN  ĆE  SE  KAD  TAD  SMILOVATI  TIM  LJUDIMA  I  DATI  IM  ŠANSU.  PA  MAKAR  I  ONDA  KADA  DOĐU  PRE  NJEGA,  OČI  U  OČI.

ZATO  TI  HVALA  GOSPODINE  ZA  KRIŽ

KOJI  SI  ZA  NAS  IZNOSIO!

HVALA  TI  ZA  MILOSNO  VRIJEME  TVOJE

MUKE,  SMRTI  I  USKRSNUĆA!

DOPUSTI  NAM  GOSPODINE  DA  NAM  TO

MILOSNO  VRIJEME  UVIJEK  OSTANE  U

NAŠIM  SRCIMA  I  DUŠAMA!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE.