Ponedjeljak, 16.04.2012.g.

U zadnja dva tjedna osjetio sam da sam potreban  DUHOVNE  OBNOVE.  Da sam ponovno došao na svoj  DUHOVNI  PROPLANAK,  gdje  je  lijepo,  kao  i na svakom proplanku na koji izađemo, kada šećemo negdje po šumi pa izađemo na svjetlo, na sunce, ali opet, kako god bilo lijepo na tom proplanku, mi hoćemo dalje i dalje.

Tako sam i ja na tom svom  DUHOVNOM  PROPLANKU  imao mnogo pitanja o tome kako i kuda dalje. Razgovarao sam s nekim dragim ljudima o tome, tražio sam odgovore na svoja pitanja u razgovoru s Gospodinom, na misama, u knjigama, u molitvama.  U svim onim duhovnim oruđima koje nam je Gospodin dao za takve prilike.

Nisam osjećao  neku  DUHOVNU  SUHOĆU  kako sam čitao da su mnogi znali doživjeti.  GOSPODIN  JE  BIO  SA  MNOM.  MOJE  SUZE  SU  MI  TO  ZNALE  POTVRDITI  NA  MISAMA  I  U  MOLITVAMA.

A one odgovore koje sam ja tražio, BILI  SU  TU,  ON  IH  JE  MENI  PONUDIO.  SAMO  SAM  IH  JA  TREBAO  NAĆI  ONAKO  KAKO  JE  TO  ZA  MENE  NAJBOLJE.

I ne znam ni sam kako, neki dan se sjetim dragog sveca  IGNACIJA  LOJOLSKOG  i njegove knjige  DUHOVNE  VJEŽBE.

Kao i mnoge knjige koje imam, kupio sam i tu knjigu jednom dok sam bio u nekoj katoličkoj knjižari osjećajući da će mi jedanput zatrebati. Kada sam ju kupio, počeo sam ju i čitati. No, nisam dovršio čitanje jer mi knjiga tada ''nije  sjedala''. Pa sam ju sigurno stavio na stranu za neko vrijeme kada će na nju doći red. Već se Gospodin pobrine za to.

Tako je i bilo. I jedva sam ju našao, ispod drugih knjiga.

A pročitao sam, i čuo, od neke druge braće i sestara u vjeri da su tu knjigu čitali i po njoj se  DUHOVNO  OBNAVLJALI.

I teška je to knjiga. Nije namijenjena širem krugu čitatelja nego onima koji obavljaju duhovne vježbe,  ''voditeljima  duhovnih  vježbi'',  koji moraju savjetovati duše u  tim povlaštenim danima gdje se u šutnji pripravlja i uspostavlja susret s Bogom.

Cilj  DUHOVNIH  VJEŽBI  jest da

se čovjek očisti od grijeha i

neurednih sklonosti kako bi

zatim u potpunoj slobodi

mogao  tražiti  i  prihvatiti

Božju  volju.

Ova dva odlomka sam pronašao na početku knjige i oni najbolje oslikavaju koliko je važna ta problematika s jedne strane a koliko je i ona teška ako tu knjigu netko želi čitati kao druge knjige.

No, Gospodin mi je poslao znakove da počnem ponovno čitati tu knjigu i ja sam odmah, nakon prvih nekoliko minuta čitanja,  ''ušao''  u  knjigu.

PREKRASNO  JE  KADA  TI  SADRŽAJ  NEKE  KNJIGE  POČNE  ''SJEDATI''!

Na početku su 22 napomene za lakše čitanje knjige.

Onda slijede četiri tjedna u kojima bi se trebalo završiti s duhovnom obnovom kroz čitanje i razmatranje. Negdje više, negdje manje, kako je kome potreba.

I na prvom odlomku prvog tjedna sam se odmah  ''spotaknuo''.  I  ostao  ''sjediti''. Trebao sam duhovnu obnovu, počeo sam ju primati i nisam se mogao odmaknuti od prvih rečenica. Dalje ih navodim:

''Načelo  i  temelj

Čovjek je stvoren da Gospodina Boga svoga

hvali,  da  ga štuje, da mu služi i da tako

spasi svoju dušu, a ostale stvari na zemlji

stvorene su radi čovjeka, da mu budu od

pomoći da postigne svrhu za koju je

stvoren.

Odatle slijedi da se čovjek smije njima

poslužiti toliko koliko ga podupiru u

njegovom određenju, a toliko treba da ih se

otrese koliko ga u tome priječe.

Stoga je potrebno da se učinimo

neopredijeljenima prema svim stvorovima

u svemu onom što je prepušteno izboru

naše slobodne volje i nije zabranjeno tako

da, što se nas tiče, ne volimo zdravlje više

od bolesti, bogatstvo više od siromaštva,

čast više od sramote, dug život više od

kratka života, pa tako i u svemu ostalom,

želeći i birajući jedino ono što nas više

dovodi k svrsi za koju smo stvoreni.''

Jesam ja nastavio čitati i dalje, još nekoliko minuta. No, znao sam da moram stati. Previše je toga bilo u ovim gornjim rečenicama što ja nisam utvrdio u sebi a da bi preko toga mogao samo tako prijeći. A s druge strane,  TOLIKO  JE  U  NJIMA  BILO  ODGOVORA  KOJE  SAM  TRAŽIO.

Čovjek je stvoren da Gospodina Boga svoga

hvali,  da  ga štuje, da mu služi i da tako spasi

svoju dušu, a ostale stvari na zemlji stvorene su

radi čovjeka, da mu budu od pomoći da postigne

svrhu za koju je stvoren.

Sva ona moja pitanja o tome što ću i kako raditi dalje u životu, da li će moje trgovačko društvo uopće i početi raditi i kako će to biti, da li ću naći novaca za poslovanje i kako, da li je sve to Božja volja za mene ili je to nešto drugo, kako će se moja obitelj u svemu tome snaći, da li je Gospodin zadovoljan sa mnom ili moram nešto drugo, itd. itd., počela su elegantno nalaziti odgovore čitajući gornje retke.

JA  SAM,  MENE  JE  GOSPODIN  STVORIO

DA  GA  HVALIM,  ŠTUJEM,  DA  MU

SLUŽIM,  A  OSTALO  OKO  MENE  JE

STVORIO  DA  MENI  POSLUŽI  U  TOM

SLAVLJENJU,  ŠTOVANJU  I  SLUŽENJU,

NJEMU,   MOJEM  GOSPODINU,  MOJEM

STVORITELJU!

DA  LI  JA  TO  RADIM!?  DA,  RADIM  I  ŽELIM  TO  RADITI!

DA  LI  TO  RADIM  DOVOLJNO!?  NE,  MOGAO  BI  VJEROJATNO  I  BOLJE,  ALI  SE  TRUDIM  KOLIKO  MOGU  I  JOŠ  ĆU  SE  TRUDITI!  IDEM  SKORO  SVAKODNEVNO NA MISE,  PUNO  SE  MOLIM  ZA  SEBE  A  POGOTOVO  ZA  DRUGE,  ISPOVIJEDAM  SE,  PRIČEŠĆUJEM,  POMAŽEM  DRUGIMA  OD  SRCA,  I  MATERIJALNO  A  POGOTOVO  DUHOVNO, I DR.,  SVJEDOČIM  O  MOM  DRAGOM  GOSPODINU  GDJE  GOD  ME  HOĆU  SLUŠATI, ITD.

PA  DA  LI  SE  ONDA  TREBAM  BOJATI  BILO  ČEGA,  BILO  GDJE  U  BUDUĆNOSTI!?  DA,  ALI  SAMO  TOGA  DA  SVOJIM  ŽIVOTOM  NE  VRIJEĐAM  GOSPODINA  I  NJEGOVE  ZAPOVIJEDI.  AKO  TO  VRŠIM,  GOSPODIN  JE  SA  MNOM  I  NE  TREBAM  SE  BOJATI  NIČEGA.  BAŠ  NIČEGA!

A  JA  ZNAM  DA  SAM  NA  DOBROM  PUTU  JER  SE  NE  BOJIM  NIČEGA.  S  GOSPODINOM.  ALI,  AKO  MAKNEM  GOSPODINA  OD  SEBE,  ONDA  ĆU  SE  BOJATI  SVEGA. TAKO  SAM  ŽIVIO  PRIJE  I  TAKO  VIŠE  NE  ŽELIM  ŽIVJETI.  NI  U  PRIVATNOM,  OBITELJSKOM  ŽIVOTU,  A  NI  U  DRUŠTVENOM,  POSLOVNOM  ŽIVOTU.

I  ZNAM,  I  VIDIM,  SVAKODNEVNO,  DA

JE  TO  MOJ  PUT,  ISTINA  I  ŽIVOT!  ZA

TO  SAM  STVOREN.  ZA  GOSPODINA!  JA

SAM  NJEGOV,  SVI  SMO  MI  NJEGOVI!

PRIHVATIMO  TO  KAO  JEDNU  OD  NAJVEĆIH  ISTINA,  I  DOBIĆEMO  MIR  GOSPODINOV  U  SEBE.

A  OSTALO  OKO  MENE,  STVARI  I  OBIČNA  STVORENJA,  SLUŽIT  ĆE  MENI  U  TOME.  I  POSAO,  I TRGOVAČKO  DRUŠTVO,  I  MATERIJALNE  STVARI, ITD.

TOLIKO  JEDNOSTAVNO!

Odatle slijedi da se čovjek smije njima poslužiti

toliko koliko ga podupiru u njegovom određenju,

a toliko treba da ih se otrese koliko ga u tome

priječe.

I  KOLIKO  GOD  ČEGA,  NOVACA  I  DRUGOG POTREBNOG ZA DOBRO POSLOVANJE, GOSPODIN ĆE MI DATI. NE MORAM SE BOJATI.

SAMO,  TO  JE  NAJVAŽNIJE,  AKO  ĆE  TO

SVE  SLUŽITI  DA  HVALIM  I  ŠTUJEM

GOSPODINA,  SVOJEG  STVORITELJA,  DA

MU  SLUŽIM  I  DA  TAKO  SPASIM  SVOJU

DUŠU  ZA  VJEČNI  ŽIVOT.  I  MOJ  POSAO,

I  MOJE  TRGOVAČKO  DRUŠTVO,  I  MOJ

DRUŠTVENI  STATUS.  SVE.

TO  JE  MNOGIMA  TEŠKO  SHVATITI.  JA  SHVAĆAM,  GOSPODIN  MI  JE  DAO  ZA  SPOZNATI.  A  JEDINO  GA  MORAMO  STALNO  MOLITI  DA  TO  PRENESEM  NA  SVE  ONE  KOJI  ĆE  SA  MNOM  U  SVEMU  TOME  SUDJELOVATI.

I STALNO  U  SEBI  PONAVLJAM, NEKAD TO KAŽEM I DRUGIMA, KAKO SE RADUJEM OVAKVOM MOJEM RADU I POSLOVANJU DA PROSLAVLJAM  GOSPODINA!

Stoga je potrebno da se učinimo

neopredijeljenima prema svim stvorovima u

svemu onom što je prepušteno izboru naše

slobodne volje i nije zabranjeno tako da, što se

nas tiče, ne volimo zdravlje više od bolesti,

bogatstvo više od siromaštva, čast više od

sramote, dug život više od kratka života, pa tako

i u svemu ostalom, želeći i birajući jedino ono što

nas više dovodi k svrsi za koju smo stvoreni.''

A  U  SVEMU  OSTALOM  U  ŽIVOTU

TREBAM  SE  ODNOSITI  ISKLJUČIVO  I

SAMO  NA  NAČIN  DA  HVALIM  I  ŠTUJEM

SVOJEG  GOSPODINA,  KAKO  BI  SPASIO

SVOJU  DUŠU.

AKO  SAM  ZDRAV  - HVALA  TI  GOSPODINE

ZA  MOJE  ZDRAVLJE, ŽELIM  TI  SLUŽITI  U

SVOJEM  ZDRAVLJU  KAKO  JE  TVOJA  VOLJA,

POKAŽI  MI  PUT,

AKO  SAM  BOLESTAN  - HVALA  TI

GOSPODINE  ZA  MOJU  BOLEST,  ŽELIM  TI

SLUŽITI  U  SVOJOJ  BOLESTI  KAKO  JE

TVOJA  VOLJA,  POKAŽI  MI  PUT,

AKO  SAM  BOGAT  - HVALA  TI  GOSPODINE

NA  MOJEM  BOGATSTVU,  ŽELIM  TI  SLUŽITI

U  MOJEM  BOGATSTVU  KAKO  JE  TVOJA

VOLJA,  POKAŽI  MI  PUT,

AKO  SAM  SIROMAŠAN  - HVALA  TI

GOSPODINE  NA  MOJEM  SIROMAŠTVU,

ŽELIM  TI  SLUŽITI  U  MOJEM  SIROMAŠTVU

KAKO  JE  TVOJA  VOLJA,  POKAŽI  MI  PUT,

AKO  SAM  ČAŠĆEN  - HVALA  TI  GOSPODINE

ŠTO  SAM  ČAŠĆEN,  ŽELIM  TI  SLUŽITI  U

SVOJOJ  ČASTI  KAKO  JE  TVOJA  VOLJA,

POKAŽI  MI  PUT,

AKO  SAM  U  SRAMOTI -  HVALA  TI

GOSPODINE  ZA  MOJU  SRAMOTU,  ŽELIM  TI

SLUŽITI  U  SVOJOJ  SRAMOTI,  POKAŽI  MI

PUT,

ZA  SVOJ  ŽIVOT  GOSPODINE,  BIO

KRATAK  ILI  DUG, HVALA  TI,  ŽELIM  TI

SLUŽITI  U  NJEMU,  POKAŽI  MI  PUT.

I TO JE TO.  PRVI DAN MOJE DUHOVNE OBNOVE.  PRVI SATI.  PREKRASNO.  NASTAVLJAM.

HVALA  TI  GOSPODINE  NA  SVETOM  IGNACIJU  I  NADAHNUĆU  KOJE  SI  MU  DAO!

HVALA  TI  SVETI  IGNACIJE  NA  TVOJOJ  VJERI!  BLAGOSLOVLJEN  BIO  U  VIJEKE!

I  BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE!