Nedjelja,  06.05.2012.g.

Ovi  zadnji  dani  su  mi  nekako  turbulentni.  O,  KAKO  MI

NEDOSTAJU  SVAKODNEVNE  MISE!

A moram vršiti svoje obveze prema obitelji  i prema  prijateljima. Moram

nešto  i  raditi da,   kako  mi  je  poručio jedan dragi svećenik,  NE  BI

BIO  DRUGIMA  NA  TERET.

Nisam,  do danas, tri dana bio na misi. Iz raznih razloga. Nemamo jutarnjih misa u našoj župi.

A  ja nikako da se organiziram da to nekako nadoknadim hodanjem na večernje mise u našoj župi i odlaskom na jutarnje mise u okolne župe. Nije mi nitko kriv. Sve je stvar moje organizacije.

A  MOGAO  BIH,  SIGURNO  BIH  MOGAO.

I  TEK  SADA  VIDIM  KOLIKO  MI  ZNAČI  MISA.  MENI  OSOBNO,

MOJOJ  DUŠI,  MOJOJ  VJERI,  MOJOJ  DUHOVNOSTI.

MISA  JE  ZA  MENE  KAO  BENZINSKA  STANICA.  OKOLO  SE

TROŠIM,  ZA  SEBE  I  DRUGE,  A  ONDA  DOĐEM  ''NA  REZERVU''.  I

ONDA  NA  MISU.  A  MISA  I  ŽIVI  GOSPODIN  TAMO  PRISUTAN,

KOJEGA  MOGU  PRIMITI  I  U  SEBE,  ME  ONDA  ''NATANKIRAJU''

DA  MOGU  DALJE.

A ovih dana sam puno svjedočio za Gospodina.

Stavio sam ponovno svoj e-mail u jedan članak za sve one koji  osjete

potrebu da bih im nešto mogao pomoći,  ONAKAV  KAKVOGA  SU  ME

UPOZNALI  PREKO  OVE  MOJE  STRANICE.

I javila se prva jedna draga osoba, sestra u vjeri, koja se ''fajta'' sa problemima u svojem životu, a ujedno raste u Gospodinu.

A meni je tako lako osjetiti jednu osobu   KOJA  JE  GOSPODINU

DRAGA,   ZA  KOJU  ON  IMA  NEKE  POSEBNE  PLANOVE.

UPRAVO  JE  TAKVA  I  TA  DRAGA  SESTRA  U  VJERI.  ZNAM  DA

ONA  TAKO  NE  OSJEĆA  I  NE  MOŽE  TO  TAKO  SPOZNATI  U

OVOM  TRENUTKU.  ALI  ČIM  SE  MENI  JAVILA,  OBRAĆENIKU  I

SVJEDOKU,  NEKOME  TKO  JE  DOBAR  DIO  SVOJEG  ŽIVOTA  BIO  U

DUBOKOM  GLIBU  GRIJEHA,  GLIBU  PROPASTI,  BLIZU  GUBITKU

DUŠE  I  ODLASKU  U  PAKAO,  DAKLE,  AKO  SE  ONA  TAKVOME

ČOVJEKU  JAVILA  KOJEGA  JE  GOSPODIN  OBRATIO  JER  ZA

NJEGA  IMA  JOŠ  POSLA,  ONDA  JA  MOGU  OSJETITI  DA  I  S  TOM

DRAGOM  SESTROM  IMA  SLIČNE  PLANOVE.

DA  JE  TO  MENI  NETKO  PRIČAO  PRIJE  3-4  GODINE,  JA  BIH

ŠUTIO  JER  NE  BIH  ZNAO  ŠTO  REĆI.  OSJEĆAO  BIH  DA  NEŠTO

IMA  ALI  BI  SE  OSJEĆAO  STRAŠNO  NEDOSTOJAN,  SLABE  VJERE.

Upravo su takvi neki od dragih ljudi za koje prepoznam da Gospodin za njih ima neke posebne planove.

A, bio sam ponovno svjedok Gospodnji u  4 razreda u našoj osnovnoj školi, učenicima osmih razreda, ovogodišnjim krizmanicima. Pozvala me njihova vjeroučiteljica da im svjedočim o tome što mi je Gospodin lijepo učinio u životu.

KAO  OBRAĆENIKA  I  SVJEDOKA.

I već pri prvom razgovoru me upozorila da su novije generacije sve ''tvrđe'' što se tiče vjere. Jer sam bio i prošle godine.

No, ja to nisam primijetio. Prije bih rekao da su novije generacije djece i

mladih ljudi izloženije napadima zla i njegovih duhova i svih oruđa koje

oni koriste u tim svojim napadima.  DA  OTUĐE  TE  MLADE  LJUDE

JEDNE  OD  DRUGIH,  OD  NJIHOVIH  OBITELJIH  I,  NA  POČETKU  I

NA  KRAJU,  OD  NJIHOVOG  I  NAŠEG  STVORITELJA.

TU  SE  ONI  RAZLIKUJU  OD  NAS  STARIJIH  IZ  NAŠIH  MLADOSTI.

ŠTO  SU  ONI  JEDNOSTAVNO  PUNO  JAČE   ''BOMBARDIRANI''  SVIM

ONIM  ŠTO  U  NJIMA  UBIJA  LJUBAV,  I  PREMA  BLIŽNJEMU  I

PREMA  GOSPODINU.

DA  SMO  MI  STARIJI  BILI  TOME  IZLOŽENI  U  SVOJIM

MLADOSTIMA,  SIGURNO  BI  BILI  I  IZGUBLJENIJI  NEGO  SU  OVI

MLADI  DANAS.

I  NARAVNO,  UZ  SVE  TO,  NJIMA  ONDA  I  VJERONAUK  POSTAJE

NEKAKVA  OBVEZA,  PRISTUPANJE  SVETOJ  POTVRDI  IM  JE

OBVEZA.  NE  MOGU  SE  OTVORITI  I  TOGA  ''ŽIVOGA  GOSPODINA''

PRIMITI  U  SEBE.

KAO  DA  SMO  MI  BILI  NEKAD  POSEBNO  BOLJI!

I  REKAO  SAM  IM  DA   ĆE  SVATKO  OD  NJIH  PRONAĆI  SVOJ

NAJBOLJI  ODNOS  S  GOSPODINOM.  JER  PRVO  JE  GOSPODIN,  PA

SU  ONDA  ONI,  PA  NJIHOV  ODNOS  S  GOSPODINOM  I  ONDA

SVI  I  SVE  DRUGO.

DA  NEKA   NE  SLUŠAJU  ISKLJUČIVO  SVE  ŠTO  IM  DRUGI

GOVORE  O   TOME  ŠTO  BI  ZA  NJIH  SADA  U  ŽIVOTU  BILO

NAJBOLJE  NEGO  NEKA  TRAŽE  SVOJ  PUT,  NEKA  PROBAJU

PREPOZNATI  BOŽJU  VOLJU  ZA  NJIHOVE  ŽIVOTE.

PRIČAO  SAM  JA  NJIMA,  PRIČAO,  JER  JA  O  GOSPODINU,  O

TOME  ŠTO  JE  LIJEPOGA  UČINIO  U  MOJEM  ŽIVOTU,  MOGU

PRIČATI  SATIMA  I  DANIMA.  I  INTERESANTNO,  ONI  SU  SLUŠALI.

NJIHOVA  VJEROUČITELJICA  JE  BILA  PRESRETNA,  JER  SU  ONI

SLUŠALI,  A  MNOGI  I  ''UPIJALI''  ONO  ŠTO  SAM  IM  SVJEDOČIO.

A  TO  NIJE  BILO  NIŠTA  ČUDNO.  NISAM  IM  JA  PRIČAO.

PRIČAO  IM  JE  DUH  SVETI  KOJI  JE  SVE  TO  UČINIO  U

MOJEM  ŽIVOTU.  MENE  JE  SAMO  KORISTIO  KAO  SREDSTVO.

JA  SAM  SAMO  PRIJE  ODLASKA  NA  SAT  KLEKNUO,  SKLOPIO

RUKE  I  ZAMOLIO  GOSPODINA,  I  NJEGOVOG  DUHA  SVETOGA,

DA  ME  U  SVEMU  VODI,  NEKA  BUDE  NJEGOVA  VOLJA  I  SVE

KAKO  JE  ZAMISLIO.  I  SVE  JE  BILO  NA  NJEGOVU  VOLJU.

A  MENI  JE  NA  KRAJU  POSLAO  I  NAGRADU.

U  ZADNJEM  RAZREDU  U  KOJEM  SAM  SVJEDOČIO,  DOGODILO  SE

MALO  ČUDO.  ZNAM  DA  JE  GOSPODIN  TO  ČUDO  NAMIJENIO

MENI  ZA  NAGRADU.  (ma  i  ove  suze  koje  mi  sada  idu  na

oči  od  radosti,  dosta  su  mi  velika  nagrada)

Naime, u prijašnjim razredima, kada je zazvonilo zvono, neki su jedva čekali da završi sat i da izjure van. Pa je za čas nastala strka, pozdravljanje i izlaženje iz razreda.

U ovom razredu ja sam nešto govorio i zazvonilo je zvono. Ja sam odmah stao i očekivao da će se sada pol učenika dići i odmah napraviti gužvu.

NO,  NIŠTA  SE  NIJE  DOGODILO.  SVI  SU   OSTALI  SJEDITI.  I

TAKO  SMO  SVI,  I  ONI,  I  VJEROUČITELJICA  I  JA,  OSTALI

NEKOLIKO  SEKUNDI  U  TIŠINI.  TADA  MI  JE  JEDAN  UMILNI

DJEVOJAČKI  GLAS  S  MOJE  DESNE  STRANE,  GDJE  SAM  SJEDIO,

REKAO:  ''ZAVRŠITE  MISAO.''

JA  SAM  BIO  ZBUNJEN,  VEĆ  ZABORAVIO  ŠTO  SAM  GOVORIO.

SVI  SU  ŠUTJELI  I  POGLEDALI  U  MENE.  A  DJEVOJKA  PONOVNO

PONOVI  DA  ZAVRŠIM  MISAO.  (suze) I  PONOVNO  SU  ME  SVI

POGLEDALI.

TEK  TADA  SAM  JA  DOŠAO  K  SEBI  I  REKAO  IM  JOŠ  NEKOLIKO

REČENICA.  NE  O  ONOME  U  ČEMU  ME  JE  ZVONO  PREKINULO.

JER  SE  VIŠE  NISAM  MOGAO  SJETITI.  REKAO  SAM  IM  NEKOLIKO

REČENICA  ZAŠTO  NOSIM  KRUNICU  STALNO  OKO  VRATA.

TADA  SE  PROLOMIO  PLJESAK,  SVI  SU  ME  POZDRAVILI  I

NAPUSTILI  RAZRED.  A  JA  SAM  OSTAO  LEBDJETI  NEGDJE  GORE

PRI  PLAFONU  UČIONICE,  TOLIKO  MI  JE  BILO  LIJEPO  RADI

TOGA  ŠTO  SE  GOSPODIN  I  NJEGOV  DUH  SVETI  PROSLAVIO  U

MENI  I  ŠTO  JE  MENI  ISKORISTIO  KAO  SVOJE  ORUĐE  U

NAVJEŠTANJU  NJEGOVE  SLAVE  TIM  MLADIM  LJUDIMA.

I  KADA  BI  ME  SADA  NETKO  PITAO  DA  LI  BI  RADIJE  HTIO

NOVI  AUTO,  KOJI  NAM  SADA  TREBA  JER  SU  NAŠI  STARI  20 I

KOJU GODINU,  ILI  TAJ  SAT  I  TE  TRENUTKE  S  TIM  MLADIM

LJUDIMA,  GOSPODINOM  I  NJEGOVIM  DUHOM  SVETIM,  JA  BI  SE

SAMO  NASMIJAO.

KOJI  AUTO,  KOJI  ''BAKRAČI''! U  TOME  NEMA

LJEPOTE.  A  TAKO  I  TAKO  AUTO  IMAM. NEMA VEZE  KOLIKO IMA

GODINA.  UVIJEK  ME  DOVEZE  TAMO  KAKO  TREBAM  DOĆI.

NO,  GOSPODINA  I  NJEGOVOG

SVETOG  DUHA,  KOLIKO  VIŠE

IMAM,  VIŠE  ŽELIM  I  TREBAM.

A  POGOTOVO  KADA  VIDIM  KAKO  SE  ON  PREKO  MENE

PROSLAVLJA  PREMA  DRUGIMA  I  ZOVE  IH  I  VODI  PUTEM

NJIHOVOG  SPASENJA.

ZATO  TI  PREDRAGI  MOJ

GOSPODINE  HVALA!

BUDIM  MILOSTIV  TIM

DRAGIM  MLADIM  LJUDIMA.   I

NEMOJ  IH  NAPUŠTATI  JER  SU

BEZ  TEBE  BESPOVRATNO

IZGUBLJENI.

NEKA  IM  TVOJ  SVETI  DUH,  I

NJEGOVI  DAROVI  KOJE  ĆE

SADA  PRIMITI,  BUDU

STALNO  SVJETLO  U  TAMAMA

ŽIVOTA  KOJI  JE  PRED  NJIMA.

BLAGOSLOVLJEN  TI  DUŠE

SVETI  U VIJEKE!

BLAGOSLOVLJEN  TI

GOSPODINE  U  VIJEKE.

I  BLAGOSLOVLJEN  BOG  OTAC

U  SVE  VIJEKE  VIJEKOVA!