Subota, 12.05.2012.g.

Danas ujutro probudio sam se s mislima o tome kako i zašto se ljudi

rastaju, pogotovo oni koji   SU  SVOJ  BRAČNI  SAVEZ  SKLOPILI  PRED

GOSPODINOM,  KOJI  GA  JE  PREKO  SVOJEG  SVEĆENIKA  I

BLAGOSLOVIO  I  UČINIO  NERASKIDIVIM.

I  JEDNOSTAVNO  MI  SE  NAMETNULA  MISAO  DA  ONAJ  KOJI  ŽIVI

U  VJERI,  KOJI  JE  SVOJ   ŽIVOT  OTVORIO  I  PREDAO

GOSPODINU,  DA  SE  TAJ  NE  RASTAVLJA.  PA  BEZ  OBZIRA  KAKVI

ŽIVOTNI  PROBLEMI  BILI  U  TOM  BRAKU.

Koliko samo ljudi oko mene je rastavljeno!

Čovjek o tome ne razmišlja dok nije u Gospodinu. Ja sam to počeo

primjećivati kada sam se otvorio prema Gospodinu,  mise,  molitve,  I

KADA  MI  JE  TO  GOSPODIN,  PO  NJEGOVOM   BOŽJEM  PLANU  ZA

MENE,  I  DAO  SPOZNATI.  A  TO  ONDA  KADA  SAM   PROBAO

SHVATITI  ZAŠTO  SE  NEKIM  LJUDIMA,  NEKIM  OBITELJIMA,

DOGAĐAJU  LOŠE  STVARI  U  ŽIVOTU,  KADA  ZLO  JAKO  DJELUJE

U  NJIHOVIM  ŽIVOTIMA.

STALNO  MI  JE  U  MISLIMA  JEDNA  MISAO  OD  JEDNOG

EGZORCISTA  KOJI  JE  REKAO  DA  SU  BAČENI  UROCI  I  KLETVE

JAKO  OPASNI  I  ČINE  PUNO  ŠTETE  U  ŽIVOTU  ONIH  NA  KOJE

SU  BAČENI.  ALI,  ONI  KOJI  ŽIVE  U  VJERI,  U  ŽIVOTIMA  ONIH

KOJI  SU  SVOJ  ŽIVOT  PREDALI  GOSPODINU,  NA  NJIH  SE  TE

KLETVE  I  UROCI  ''NE  MOGU  PRIMITI''.  JER  NJIH  ŠTITI  ŠTIT

NJIHOVE  VJERE  I  DUHOVNOSTI  PO  GOSPODINOVOJ  VOLJI.

ŽELIM  POMOĆI  LJUDIMA  DA  SHVATE  KUDA  I  KAKO  DA  KRENU

U  SVOJIM  ŽIVOTIMA  DA  BI  IM  BILO  BOLJE  NEGO  IM  JE  SADA.

NE  DA  IM  JA  POMOGNEM,  JA  TO  NE  MOGU,  NEGO  DA  SI  ONI

SAMI  POMOGNU.  JEDINO  SI  ONI,  AKO  SVOJE  ŽIVOTE,  KORAK

PO  KORAK,  PREDAJU  GOSPODINU,  MOGU  POMOĆI.  ONI  I

GOSPODIN  PO  NJIHOVOJ  VOLJI  KOLIKO  ĆE  GA  PUSTITI  U  SVOJ

ŽIVOT.  KROZ  ODLAZAK  NA  MISE,  MOLITVE,  POŠTIVANJE

BOŽJIH  ZAPOVIJEDI,  SLUŽENJE  DRUGIMA  OKO  SEBE,  ITD.

A  taj život u grijehu  bluda,  kada  ljudi  žive  nevjenčano  s  drugim

ljudima, predstavlja  veliku  prepreku  u  svemu  tome.  JER  ŽIVE  U

GRIJEHU.  NEMA  ISPOVIJEDI,  NEMA  OPROŠTENJA  GRIJEHA.

Još oni, koji nisu nikad bili crkveno vjenčani, i mogu to ispraviti i

CRKVENO  SE  VJENČATI  KAD-TAD  U  ŽIVOTU  SA  SVOJIM

ODABRANIM  PARTNEROM.

NO  ONI,  KOJI  SU  BILI  CRKVENO  VJENČANI,  PA  I  CIVILNO,  I

ONDA  SE  RASTAVE  I  NASTAVE  ŽIVJETI  S  NEKOM  DRUGOM

OSOBOM  U  CIVILNOM  BRAKU,  ILI  VANBRAČNO,  TI  TO  TEŠKO

MOGU  ISPRAVITI.  JEDINO  DA  ODABERU  SAMAČKI  ŽIVOT  ILI

POVRATAK  ONOME  S  KIM  SU  SE  CRKVENO  VJENČALI.

NO,  I   ZA  NJIH  JE  GOSPODIN  PREDVIDIO  SVOJE  BOŽJE

MILOSRĐE.

SAMO  AKO  ĆE  ČINITI  ONO  ŠTO  MOGU  U  SVOJIM  ŽIVOTIMA,  U

VJERI  I  DUHOVNOSTI,  A  TOLIKO  TOGA  IMA  ŠTO  ONI  MOGU

UČINITI,  I  MISE  I  MOLITVE  I  POMAGANJE  DRUGIMA  I  ŽIVOT

PO  DRUGIM  BOŽJIM  ZAPOVIJEDIMA,  DA  I  ONI  IMAJU  PRILIKU

ZASLUŽITI  NA  NEKI  NAČIN  BOŽJE  MILOSRĐE  I  SPASENJE  OD

VJEČNE  SMRTI.

TEŠKE  SU  TO,  TEŠKE  ŽIVOTNE   SITUACIJE.  TEŠKE  SU  TO

KUŠNJE,  TEŠKE  ODLUKE.

Kada se prisjećam svojeg  života i onih trenutaka kada sam bio blizu

rastave sa  svojom suprugom, uvijek je tu razlog  bio  GRIJEH  ILI

ŽIVOT  U  NEKOJ  VRSTI  GRIJEHA.

NIJE  BILO  GOSPODINA  U  MOJEM  ŽIVOTU,  JER  GA  NISAM  ZVAO

I  TREBAO,  I  ZLO   JE  MOGLO  DJELOVATI  KAKO  JE  HTJELO.

Najlakše   djeluje preko naše sebičnosti, egoističnosti, oholosti.

Mogu reći da smo supruga i ja sačuvali brak  SAMO  PO  NEKOJ  BOŽJO

VOLJI.

NISMO  SE  MI  MEĐUSOBNO  VARALI  U  BLUDU  S  DRUGIM

OSOBAMA.  DOLAZILI  SMO  U  NAPASTI,  BAREM  JA,  ALI  UVIJEK

JE  NEŠTO,  SADA  VIDIM  DA  JE  TO  BIO  MOJ  ANĐEO  ČUVAR

SA  JOŠ  NEKIM  DUHOVNIM  SILAMA,  KAD  JE  KUŠNJA  BILA

VELIKA,  SPRIJEČILO  DA  SE  TO  DOGODI.

No,  nije to nešto najgore što se može dogoditi dvjema ljudima u braku.

Za takav čin se uvijek može čovjek pokajati, jer je pao, ispovjediti se,

tražiti oprost od Gospodina i onog drugog u svojem životu.  I

GOSPODIN,  KADA  SE  KAŽE  I  TRAŽI  ISTINA,  POMAŽE.  JER,  AKO

JE  NEŠTO  PO  NJEGOVOJ  VOLJI  I  TAKAV  JE  BOŽJI  PLAN  ZA

NAS,  DOGODITI  ĆE  SE  ONAKO  KAKO  TREBA  BITI.

NIJE  BITNO  ŠTO  ĆE  REĆI  ONA  DRUGA  STRANA,  AKO  MI

PRIZNAMO  NEKU  SVOJU  NEVJERU.  BITNO  JE  DA  SE  MI

OSJEĆAMO  DA  HOĆEMO  ISTINU  A  OSTALO  PREPUSTIMO  ONOME

KOJI  JE  ISTINA.

JER  AKO  MI  ZAMRZIMO  TO  ŠTO   SMO  UČINILI,  AKO  TO

PRIZNAMO  I  ZATRAŽIMO  OPROST  OD  GOSPODINA,  POKAJEMO

SE  I  DOBIJEMO  ODRJEŠENJE  GRIJEHA  I  POKORU,  ONDA  SMO

MI  SVOJE  UČINILI.  OSTALO  JE  NA  GOSPODINU.

Kako je rekla moja supruga, kada sam joj priznao jednu drugu svoju laž,

s kojom sam ju lagao nekoliko godina,  DA  SAM  SE  SADA  JA

OLAKŠAO  I  PREBACIO  SAV  TERET  NA  NJU  PA  NEKA  SE  SADA

ONA  SA  TIM  NOSI.  JER  SAM  JOJ  REKAO   DA  PRIHVAĆAM  SVE

ONO  ŠTO  ĆE  ONA  PREDLOŽITI.  RASTAVU  ILI  BILO  ŠTO  DRUGO.

DA,  ISTINA,  TAKO  JE  TO  IZGLEDALO.  NO,  JA  DA  BIH  MOGAO

SEBE  SPASITI  I  ONDA  POMOĆI  DRUGIMA  OKO  SEBE,  MORAO

SAM  POČETI  OD  SEBE  I  SVOG  ODNOSA  S  GOSPODINOM.

A  TOG  ODNOSA  JEDNOSTAVNO  NEMA  AKO  POSTOJI  GRIJEH  I

LAŽ  U  ŽIVOTU  ČOVJEKA.

I jasno,  tada to nisam tako shvaćao, POKAZALA  SE

SLAVA  BOŽJA.

SUPRUGA  MI  JE  KROZ  NEKOLIKO  DANA,  NAKON  SVOJEG

PREISPITIVANJA,  REKLA  DA  AKO  SAM  JA  SMOGAO  SNAGE  DA

JOJ   SVE  TO  PRIZNAM  I  SNOSIM  POSLJEDICE,  DA  ĆE  ONDA  I

ONA  POKUŠATI  SMOĆI  SNAGE  DA  MI  SVE  TO  OPROSTI  I  DA

NASTAVIMO  ŽIVJETI.

TO  JE  BILA  BOŽJA  SLAVA!

ZA  NJEGA  TAKO  MALO  I  NORMALNO,  A  ZA  MENE  OGROMNO

SVJEDOČANSTVO  DA  JE  ON  TU  MEĐU  NAMA  I  DA  NAS  SVE

VOLI,  KAKVI  GOD  BILI.

Ja nisam toliko razmišljao o rastavi koliko moja supruga. Jer sam ja nju i puno više povrjeđivao.

A nijedno od nas se  nije prepustilo Gospodinu i  NIJE  SE  BILO

SPREMNO  BEZUVJETNO  ŽRTVOVATI  ZA   ONOGA  DRUGOGA.  U

TIM  TRENUCIMA  MISLILI   SMO  SAMO  NA  SEBE  I  ZLO  JE  TO

HTJELO  ISKORISTITI  DA  NAS  RASTAVI.

BILI  SMO  SEBIČNI,  EGOISTIČNI,  OHOLI  JER  SMO  SE  SMATRALI

U  NEKIM  STVARIMA  BOLJIM  OD  ONOG  DRUGOG.

KAKO  TIPIČNO  ZA  NAS   LJUDE,  KAKO  TIPIČNO  ZA  BRAČNE

PARTNERE  KOJI  ŽIVE  BEZ  GOSPODINA!

I  UVIJEK  I  UVIJEK  VOLIM  U  TIM  SITUACIJAMA   SPOMENUTI

DRAGU  MAJKU  GLORIE  POLO. KADA  JU  JE  GLORIA,  NJEZINA

VLASTITA  KĆER,  NAGOVARALA  DA  OSTAVI  OCA  JER  JU  JE

VARAO  S  DRUGIM  ŽENAMA  I  ČINIO  DRUGE  GRIJEHE,  ONA  JE

REKLA,  PRAVA  SVETICA  U  TIMA  TRENUCIMA,  DA  ONA  TO  NEĆE

UČINITI,  DA  SE  ONA  SVAKODNEVNO  MOLI  ZA  NJEGOVO

OBRAĆENJE,  JER  AKO  GA  ONA  OSTAVI  TKO  ĆE  GA  SPASITI,

TKO   ĆE  SE  ZA  NJEGA  MOLITI.  DA  ĆE  ONDA  SIGURNO

PROPASTI.

GLORIJINA  MAJKA  SE  ŽRTVOVALA  ZA  SVOJ  BRAK.  IMALA  JE

ONA  SVOJU  UNUTARNJU  PATNJU,  VJEROJATNO  PODSMJEHE

OKOLINE.

NO,  IMALA  JE  NEŠTO  ŠTO  SVI  DRUGI,  KOJI  SE  RASTAJU,

NEMAJU.  IMALA  JE  GOSPODINA  U  SVOM  ŽIVOTU  I

ODLASCIMA  NA  MISE,  U  MOLITVAMA,  A  POSEBNO  JU  JE

GOSPODIN  JAČAO  I  NADAHNJIVAO  KADA  JE  ONA  MOLILA

ZA  SVOJEG  SUPRUGA.

KAKO  LI  SE  ONA  NEGDJE  MOLILA  ZA  NJEGA,  KOJE  SU  TO

RIJEČI  BILE!

MOGU  SI  ZAMISLITI  (plačem, idu mi suze radosnice) kako kleči

negdje pred raspelom, sama, negdje u sobi, i gleda   RASPETOG

GOSPODINA,   MOLI  MU  SE  DA  SE  SMILUJE  NJEZINOM  MUŽU,  DA

GA  OBRATI  I  ODVRATI  OD  GRIJEHA,  DA  JE  ON  INAČE  DOBAR

ALI  GA  ZLO  VUČE,  itd.  A mogu si zamisliti i mnoge trenutke koje

presjedila u svojoj crkvi, onako skutrena u klupi, ili klečeći, i tiho se, ili u

sebi, molila za svojeg muža.

Imam neki osjećaj da mu ona nikada nije ništa ni zamjerala.

''I  U  DOBRU  I  ZLU.''  TAKO  JE  ONA  TO  PRIHVAĆALA.

NIJE  NJOJ  BILO  TEŠKO,  ONAKO  U  DUHU,  IZNUTRA.  JER  JE

ŽIVJELA  U  GOSPODINU,  PREDALA  MU  SVOJ  ŽIVOT   I  JER  SE

ŽRTVOVALA  I  BILA  SE  SPREMNA  ŽRTVOVATI  ZA  SPASENJE

DRUGOG.

ONAJ  KOJI  ŽIVI  U  GOSPODINU  I  SPREMAN   SE  ŽRTVOVATI  ZA

SPASENJE  NEKOG  DRUGOG,  NE  OSJEĆA  TERET  TOGA

ŽRTVOVANJA.  JER  MU  TO  GOSPODIN  UZIMA  KOJI  JE  S  NJIM  I

KOJI  ĆE  MU   USLIŠATI  MOLITVE.

JER  TO  JE  GOSPODIN  ČINIO  ZA  NAS  I  VOLI  KADA  TO  MI

ČINIMO  ZA  DRUGE.  DA  SE  ŽRTVUJEMO  ZA

SPASENJE  DRUGIH.

I  USLIŠAO  JE  GOSPODIN  NJEZINE  MOLITVE.  I  ZADNJIH

NEKOLIKO  GODINA  ŽIVOTA  TA  DRAGA  ŽENA  JE  PREŽIVJELA

SRETNO  SA  SVOJIM  MUŽEM,  JER  SE  OBRATIO  GOSPODINU  I

SPASIO  SVOJ  ŽIVOT  ZA  VJEKOVE.

SAMO  ZATO  JER  SE  ONA  ŽRTVOVALA  I  TAKO  ''IZAZVALA''

BOŽJE  MILOSRĐE.

ZATO  SE  ŽRTVUJMO   ZA  SVOJE

SUPRUŽNIKE!

ALI  NAJPRIJE,  DA  BI  TA  ŽRTVA  IMALA

VRIJEDNOST  I  DALA  REZULTAT,  MORAMO

SE  OTVORITI  GOSPODINU,  PREDATI  MU

SVOJ  ŽIVOT  KAKO  BI  NAM  ON   DAO

SNAGE  DA  SE  NOSIMO  SA  NAPASTIMA  ZLA

KOJE  ĆE  NA S  HTJETI  ODVRATITI  OD  TOG

ŽRTVOVANJA.

SAMO  MISA,  SAMO  MOLITVA,  SAMO

ŽIVOT   PO  BOŽJIM  ZAPOVIJEDIMA.

NE  ODLAZAK  U  CRKVU  KAO  U  TRGOVINU.

KAO,  JA  ĆU  SE  TOLIKO  I   TOLIKO  MOLITI,

TOLIKO  PUTA  IĆI  NA  MISU  ILI  SL.,  A  TI

MI  GOSPODINE  DAJ  TO  I  TO.  NE  TAKO.

IĆI  NA  MISE,  MOLITI  SE,  ŽIVJETI  PO

BOŽJIM  ZAPOVIJEDIMA,  ČINITI  ŠTO

MOŽEMO  TAKVI  KAKVIM  NAS  JE  GOSPODIN

STVORIO  PA  NE  OGOVARATI  DRUGE,  NE

IM  SUDITI,  NE  SE  ZAMIŠLJATI  I  PONAŠATI

KAO  DA  SMO  BOLJI  OD  DRUGIH,  NE  BITI

LICEMJERAN,  NE  ŽIVJETI  I  GOVORITI  LAŽ,

ITD.

KADA  SVE  TO  UČINIMO  KAKO  MOŽEMO,

ALI  DA  SE  MOŽEMO  POGLEDATI  U

OGLEDALO  I  REĆI  DA  SMO  SVE  UČINILI

ŠTO  SMO  MOGLI,  BEZ  ONOG  ''CRVA

SUMNJE'',  TADA  ĆEMO  VIDJETI  SLAVU

BOŽJU, U  SVOJEM  ŽIVOTU  I  ŽIVOTIMA

DRUGIH  OKO  NAS.

JER  JE  BESKRAJNO  MILOSRDAN  NAŠ

GOSPODIN  KADA  SE  ŽRTVUJEMO  ZA

SPASENJE  DRUGIH!

HVALA  TI   GOSPODINE  NA   TVOJEM

BESKRAJNOM  MILOSRĐU!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE.