Srijeda, 16.05.2012.g.

Čekao sam danas u jednoj čekaonici da saznam neku informaciju koja mi je potrebna u početku organiziranja mojeg trgovačkog društva. I čujem dvije osobe  kako razgovaraju.

Jedna priča drugoj o teškoj bolesti jednog čovjeka. Da je dobar i vrijedan, da se trudi, da svima hoće pomoći, da im sada nedostaje, itd.  I  slušam  ja  to i mislim si kako je taj čovjek, ako je takav kakvim ga je opisala ta osoba, zapravo sada na jednoj životnoj kušnji. I svi drugi oko njega.

Jer je bolest zapravo kušnja. Za onoga koji je bolestan i za one koji su oko njega i u svemu tome sudjeluju.

A baš sam tu osobu, koja je o tome govorila, i trebao. Kada je došla u svoju kancelariju i kada smo počeli razgovor, ja joj kažem da sam čuo taj njezin razgovor. I da zapravo taj njezin poznanik ima sada svoju kušnju, pogotovo ako je u Gospodinu.

A ona mi kaže da jest, da vjeruje u Gospodina, da ide na mise, da je pobožan.

Eto, kažem joj ja, Gospodin kuša tu njegovu vjeru kroz njegovu sadašnju bolest. I daje mu priliku da kroz tu kušnju, kroz ponašanje u toj svojoj bolesti, on raste u vjeri. Jer ako je u Gospodinu i vjeruje u NJEGOVE  BOŽANSKE  PLANOVE  ZA  SVE  NAS  PA  TAKO  I  ZA  NJEGA, onda  će on tu bolest stoički primiti, biti strpljiv u svemu što će mu doktori odrediti, neće opterećivati svoju okolinu sa svojom bolešću i nastojat će da nikom ne bude na teret, bit će i dalje takav  kakav  je.

A  ona  kaže  da  je on upravo takav i da neće nikoga s tim opterećivati. No da će se drugi opterećivati sami po sebi.

I baš joj kažem za  jednu spoznaju,  KOJU

MI  JE  GOSPODIN  DAO  SPOZNATI  NEKI

DAN,  DA  SU  ZAPRAVO  DOBRE  I  LOŠE

STVARI  KOJE  NAM  SE  DOGAĐAJU  U

ŽIVOTU,  ŠTO  SE  TIČE  GOSPODINA,

POTPUNO  JEDNAKE  LJEPOTE.

Samo  mi  ljudi veću važnost dajemo lijepim stvarima u životu koje nam se događaju jer nam one, po našem ljudskom poimanju, predstavljaju zadovoljavanje naših potreba i uljepšavaju život.

Ali, da sam shvatio, po Gospodinu, da su

zapravo teškoće koje nam se događaju

životu  PUNO  VAŽNIJE  JER  NAM  DAJU

DA  RASTEMO  U  VJERI  I  DUHOVNOSTI.

KADA  NAM  SE  DOGAĐAJU  LIJEPE  STVARI  U  ŽIVOTU, po našem

ljudskom poimanju,  TO  NAM  DOĐE  KAO  NEŠTO  NORMALNO.  NE

PUNIMO  SE  NJIMA  ONAKO  KAKO  JE  TO  GOSPODIN  ZAMISLIO.

TKO  SE  UOPĆE  SJETI  SVAKODNEVNO

ZAHVALJIVATI  GOSPODINU  ZA  SVE

LIJEPO  ŠTO  NAM  SE  DOGAĐA!?

ZA  PLAĆU  KOJU  SMO  PRIMILI,  ZA  SUNCE  KOJE  NAM  SVIJETLI,

ZA  KIŠU  KOJA  NAM  JE  NATOPILA  SUHU  ZEMLJU,  ZA  LJUDE

OKO  NAS,  ZA  PREKRASNO  CVIJEĆE  KRAJ  CESTE,  ZA  POSAO

KOJI  IMAMO,  ZA  HRANU  KOJU  JEDEMO  SVAKI  DAN,  ZA  SEBE

KADA   SE  VIDIMO  U  OGLEDALU,  TAKVIMA  KAKVI  JESMO,  ZA

SVEĆENIKA  KOJI  NAS  ČEKA  NA  MISI,  ITD.,  ITD.

I  TO  RIJETKO  ČINIMO,  A  LIJEPE  SU  STVARI,  LJUDI  I

DOGAĐAJI.

A  KAKO  BI  ONDA  ZAHVALJIVALI  ZA

ONE  LOŠE  STVARI  KOJE  NAM  SE

DOGAĐAJU  U  ŽIVOTU!?

TKO  OD  NAS  ZAHVALJUJE  GOSPODINU

ZA   TO  ŠTO  JE  BOLESTAN,  ŠTO  JE

OSTAO  BEZ  POSLA,  ŠTO  GA  LJUDI  OKO

NJEGA  POVRJEĐUJU,  ŠTO  JE  MALI,

DEBELI,  MRŠAV,  ĆELAVI,  NEUGLEDNI.

ŠTO  IMA  MALU  PLAĆU,  ŠTO  NEMA

NOVACA  I  DRUGIH  MATERIJALNIH

STVARI,  ŠTO  NEMA  MUŽA  ILI  ŽENU,

ITD.,  ITD.

A  UPRAVO  SU  TO  DOGAĐAJI  I  SITUACIJE,  ZA  ONE  KOJI

VJERUJU  U  GOSPODINA  I  NJEGOV  BOŽANSKI  PLAN  ZA  NAŠE

ŽIVOTE,  KOJE  ĆE  IM  DATI  DA  RASTU  U  GOSPODINU.

I  KAŽE  TA  DRAGA  OSOBA  DA  JE  TO  ISTINA  JER  SE  UPRAVO

U  TEŠKOĆAMA  LJUDI  NAJČEŠĆE  OBRAĆAJU  GOSPODINU  ZA

POMOĆ.

DA  ALI,  MI  SE  TADA  NE  OBRAĆAMO  GOSPODINU  ZA  POMOĆ

ONAKO  KAKO  ON  ŽELI  DA  NAM  POMOGNE,  KAKAV  JE  NJEGOV

BOŽANSKI  PLAN  ZA  NAŠE  ŽIVOTE.  MI  GA  NE  PUŠTAMO  U

NAŠE  ŽIVOTE  KROZ  ŠIROM  OTVORENA  VRATA  NAŠIH  DUŠA  I

SRDACA.

NE,  MI  ŽELIMO  DA  NAM  ON  ISPUNI  ŽELJU  I  RIJEŠI  PROBLEM

TOČNO  ONAKO  KAKO  SMO  SI  MI  TO  ZAMISLITI  DA  BI

TREBALO  BITI.

ONAJ  KOJI  JE  U  GOSPODINU,  KOJI

ČVRSTO  VJERUJE  U  NJEGOV  BOŽANSKI

PLAN  ZA  NJEGOV  ŽIVOT,  TAJ  ĆE  SE

RADOVATI  SVAKOJ  KUŠNJI  KOJU

GOSPODIN  DOZVOLI  DA  ZLI  POKUŠA  U

NJEGOVOM  ŽIVOTU.  I  STRPLJIVO  ĆE

PODNOSITI  SVE  ŠTO  ĆEMU  SE

DOGAĐATI  ČINEĆI  SAMO  ONO  ŠTO

MOŽE  U  TIM  TRENUCIMA.

AKO  JE  BOLESTAN,  IĆI  ĆE  DOKTORU,  DOBIT  ĆE  DIJAGNOZU  I

RAVNAT  ĆE  SE  PO  TOME  ŠTO  ĆE  MU  DOKTOR  ODREDITI.  AKO

JE  NEŠTO  TEŠKO,  IĆI  ĆE  I  DALJE.  SVE  ŠTO  MOŽE  I  OSJETI

DA  BI  TREBAO.  NETKO  MOŽE  VIŠE  A  NETKO  MANJE.

PA  ZNA  TO  GOSPODIN!  ZATO  ON  ČEKA

DA  MI  UČINIMO  ONO  ŠTO  MOŽEMO

KAKO  BI  ONDA  MOGAO  ON  NASTAVITI

DA  SE  PROSLAVI  PREKO  NAŠE  BOLESTI.

ALI,  NEMOJMO  NIKAD  ZABORAVITI,  U  SVOJIM  LJUDSKIM

OSOBINAMA  OHOLOSTI,  LICEMJERJA,  SEBIČNOSTI,

EGOISTIČNOSTI,  DA  SMO  MI,  NAŠI  ŽIVOTI  I  NAŠE  PONAŠANJE

U  TIM  NAŠIM  ŽIVOTIMA,  DIO  SVEUKUPNOG  BOŽANSKOG  PLANA

ZA  SVE  NAS,  ZA  SPAS  CIJELOG  ČOVJEČANSTVA  ODNOSNO

ONIH  KOJI  SU  PREDODREĐENI  ZA  SPAS.

GOSPODIN  TO  ZNA  TKO  JE

PREDODREĐEN,  ALI  MI  TO

NE  ZNAMO.  A  IMAMO

PRAVO  IZBORA,  U  SVAKOM

TRENUTKU,  DA  ODLUČIMO

KAKO  ĆEMO  SE  PONAŠATI.

I  IZGLEDAT  ĆE  NAM  NEKAD  DA  BI  NEKO  NAŠE  PONAŠANJE,

KOJE  NIJE  PREDVIĐENO  JEDNIM  NORMALNIM  TIJEKOM

DOGAĐAJA,   BILO  JAKO  DOBRO  ZA  NAS,  ZA  NAŠE  ZDRAVLJE

PA  I  DUHOVNI  ŽIVOT.  MOŽDA  I  JE  TAKO.

ALI,  AKO  NAS   NA  TO

PONAŠANJE  TJERA  STRAH,

NEMIR,  NEZADOVOLJSTVO,

TADA  TU  NEŠTO  NE  VALJA.

TO  SU  ORUĐA  ZLA.  TO  NIJE

PO  GOSPODINU.

TADA PONOVNO  SAGLEDATI

CIJELU  SITUACIJU.

POMOLIMO  SE  DUHU

SVETOMU  DA  NAM  DADNE

SPOZNATI,  GOSPODINU  ZA

NJEGOVU  MILOST,  MAJČICI

BOŽJOJ  ZA  POMOĆ.

TEK  KADA  PONOVNO  USPOSTAVIMO  UNUTARNJI  MIR,  OSJETIT

ĆEMO  ŠTO  MORAMO  UČINITI.

PONEKAD  NAŠA  BOLEST,  KAKO  GOD  BILA  TEŠKA,  MOŽE

PREDSTAVLJATI  NAŠE  POSLANJE,  NAŠE  ŽIVOTNO  POSLANJE

KOJE  NAM  JE  GOSPODIN  ODREDIO  U  SVOJEM  BOŽANSKOM

PLANU.

AKO  ĆEMO  MI  BOLESNI  SLAVITI  GOSPODINA,  ZAHVALJIVATI  MU

NA  SVEMU  PA  I  NA  TOJ  BOLESTI,  AKO  ĆEMO  BITI  RADOSNI

TAKVI  KAKVI  JESMO,  AKO  ĆEMO  SVIMA  OKO  SEBE  POKUŠATI

POMAGATI  I  SA  TOM  BOLEŠĆU,  AKO  SE  NEĆEMO  ŽALITI  I   BITI

DRUGIMA  NA  TERET  VIŠE  NEGO  JE  POTREBNO,  KOLIKO  SAMO

ĆEMO  PROSLAVLJATI  GOSPODINA,  KOLIKO  DRUGIH  OKO

SEBE  ĆEMO  NATJERATI  DA  RAZMIŠLJAJU  O  TOME  DA  TKO

JE  TO,  TAJ  BOG,  KOJI  TOG  ČOVJEKA  ČINI  TAKO

DOBRIM,  RADOSNIM,  STRPLJIVIM  I  PUNIM  LJUBAVI  U  TOJ

TEŠKOJ  BOLESTI.

BOG  ĆE  SE  PREKO  NAS

PROSLAVLJATI,  MI  ĆEMO  U

SVOJOJ  KUŠNJI  RASTI  U

VJERI  I  DUHOVNOSTI,  I  SVI

ĆE  BITI  ZADOVOLJNI.

MNOGI  SVETI  LJUDI  SU

SVOJE  BOLESTI,  SVOJE

TRPLJENJE  I  PATNJE,  DALI

GOSPODINU  ZA  SPAS  RAZNIH

TRPEĆIH  DUŠA,  ZA

OBRAĆENJE  GRJEŠNIKA  I  ZA

MNOGE  DRUGE  NAKANE.

I  SADA  MI  JE  JOŠ  JASNIJE

ZAŠTO  JE  MENI  U  ZATVORU

BILO  TAKO  LIJEPO,

NAJLJEPŠE  U  ŽIVOTU!  JER

MI  JE  GOSPODIN  DAO

KUŠNJU  A  JA  SAM  GA

SVOJIM  PONAŠANJEM,

VJEROM  I  MOLITVOM,

RADOŠĆU  I  POMAGANJEM

DRUGIMA,  PROSLAVLJAO.

JA  SAM  VRŠIO  NJEGOVU

VOLJU  A  ZAPRAVO  SAM

DOBIVAO  NEPROCJENJIVE

SPOZNAJE  O  NJEGOVOM

POSTOJANJU  I  RADOSTI

ŽIVOTA  U  NJEMU,  BOGU

SVEMOGUĆEMU!

ZATO  TI  GOSPODINE

BESKRAJNO  HVALA  ZA  SVE

MOJE  KUŠNJE  KOJE  MI

DAJEŠ!

ZATO  TI  GOSPODINE  HVALA

ZA  MOJ  ZATVOR!

ZATO  TI  GOSPODINE  HVALA

ŠTO  SAM  BEZ  POSLA!

ZATO  TI  GOSPODINE  HVALA

NA  SVIM  MOJIM  BOLESTIMA!

ZATO  TI  GOSPODINE  HVALA

NA  SVIM  LJUDIMA  KOJI  SU

ME  POVRJEĐIVALI  U  MOJEM

ŽIVOTU!

HVALA  I   SLAVA!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE!