Četvrtak, 31.05.2012.

I još mi se po glavi ovih dana ''mota'' onaj vapaj koji osjetim kod nekih

ljudi oko sebe oko toga  DA  NEMA  GOSPODINA  U  NJIHOVOM

ŽIVOTU,  DA  GA  NE  OSJEĆAJU,  DA  IH  JE  OSTAVIO.

I kaže mi danas ujutro jedna žena, kod razgovora u dućanu, na njenom radnom mjestu,  DA  SE  VEĆ  JEDNO  VRIJEME  OSJEĆA  ''BEZ  PARE''.  Ja sam ju malo zezao pa ju pitao da li bez novaca ili bez snage. A ona se samo nasmijala i rekla da bez jednog i drugog.

Ja sam nastavio razgovor pa sam joj rekao da neka proba malo ''dići'' glavu. A ona kaže da je probala ali da je sve isto.

A ja joj onda kažem da možda ima prevelika očekivanja. Da ona, takva

kakva je, može u svojem životu učiniti samo što ona može.  AKO  ĆE

TAKO  ČINITI,  VRŠIT  ĆE  BOŽJU   VOLJU  ZA  SVOJ  ŽIVOT  I  NEĆE

SE  OSJEĆATI  ''PRAZNOM''.

I  TO  ĆE  TOČNO  OSJETITI  JER  ĆE  BITI  MIRNA  I  ISPUNJENA.

No, ako će htjeti učiniti ono što je vidjela kod drugih da čine, što čine

njezini susjedi, prijatelji, suradnici na poslu i dr.,  ONDA  BI  SE  MOGLA

RAZOČARATI  JER  TO,  ILI  NEĆE  MOĆI  UČINITI,  ILI  ĆE  UČINITI

S  PUNO  VIŠE  NAPORA  PA  JU  REZULTAT  TOGA  NEĆE

ZADOVOLJITI.  I   BIT  ĆE  JOŠ  GORE.

DA  ZATO  MORA  ''DIĆI''  GLAVU  I  DOBRO  RAZMISLITI  ŠTO  MOŽE

A  ŠTO  NE,  ŠTO  JE  NJEZINO,  PA  TAKO  I  BOŽJE,  A  ŠTO  NIJE

NJEZINO  DA  ČINI  U  SVOJEM  ŽIVOTU.

Već tokom razgovora sam primijetio da je malo spustila glavu i počela razmišljati o mojim riječima. A na kraju me samo pogledala, onako ozbiljno i zamišljeno, i kazala da će probati o tome razmisliti.

Tako kako se ona osjećala, ''prazno'',  sigurno je budio u njoj osjećaj  DA

GOSPODINA  NEMA  U  NJEZINOM  ŽIVOTU,  DA  JU  JE  OSTAVIO.

ALI  ON  JE  BIO  TAMO, KRAJ  NJE.  NO,  ONA  GA  NIJE  VIDJELA

ZATO  JER  JE  ŽELJELA  VIŠE  I  DALJE  I  BOLJE  OD  ONOGA  ŠTO

JE  GOSPODIN  ZA  NJU  PREDVIDIO.  TO  NIJE  BILO  NJEZINO.

JER  ZA  TO  NIJE  DOBILA  NI  SNAGE,  NI  SPOSOBNOSTI,

JEDNOSTAVNO,  ZA  TO  NIJE  DOBILA  DAROVE  DUHA  SVETOGA.

KADA  ĆE  ''DIĆI''  GLAVU  I  U  SEBI  PREPOZNATI  DAROVE  KOJE

IMA  I  U  KOLIČINI  KOJU  ĆE  SPOZNATI,  NE   KOLIKO  IMAJU

DRUGI,  NE,  NEGO  KOLIKO  IMA  ONA,  ONDA  ĆE  PO  NJEZINOM

DJELOVANJU  I  PONAŠANJU  PO  TIM  DAROVIMA  DOĆI  I  PLODOVI

DUHA  SVETOGA.

I  NEĆE  BITI  VIŠE  ''PRAZNA''.  BIT  ĆE  ONA  KOJU  GOSPODIN

VOLI  TAKVA  KAKVA  JE,  ZA  KOJU  ŽELI  I  ZNA  DA  ĆE  BITI

TAKVA  SRETNA,  JER  JU  JE  ON  TAKVU  I  STVORIO.

A još jedno naše ljudsko stanje,  MOŽEMO  GA  NAZVATI  GRIJEHOM

KOJI  NAM  NE  IZGLEDA  KAO  GRIJEH,  nas često ''koči''  u  tome  da

spoznamo  Gospodina u nama i kraj nas.

NAVEZANOST.

Uh, to stanje je toliko često među nama ljudima, kod mnogih mojih prijatelja i poznanika.

Npr. roditeljska navezanost na djecu.

Kada bi sada netko mnogima od nas koji imamo djecu rekao,  SLIČNO  KAO  NEKAD  BOG  ABRAHAMU,  da odredimo tko nam je na prvom mjestu,  Gospodin ili dijete, da se odredimo da li više volimo Gospodina ili svoje dijete, da se odredimo da li ćemo krenuti za Gospodinom ili ćemo nastaviti svoj životni put sa svojim djetetom, držeći ga čvrsto kraj sebe, da  ne prepustimo  svoje  dijete  i  njegov  životni  put  Gospodinu,  iako  On najbolje zna što je za njega najbolje,  KOLIKO  NAS  BI  IZABRALO  GOSPODINA!?

DA  LI  MOŽEMO  TOLIKO  VJEROVATI  U  GOSPODINA  I  NJEGOVU

ISKRENU  LJUBAV  I  ŽELJU  DA  NAM  DOBRO  BUDE  VEĆ  U

OVOZEMALJSKOM  ŽIVOTU,  DA  SMO  MU  SPREMNI  PREPUSTITI

ŽIVOT   SVOJEG  DJETETA!?

ILI  ĆEMO  VRLO  ČESTO  SVE  PODREDITI,  CIJELI  SVOJ  ŽIVOT  I

SVOJU  VJERU  I  DUHOVNOST,  SVOJ  ODNOS  S  GOSPODINOM,  ZA

TO  DA  NAŠEM  DJETETU  BUDE  BOLJE,  ALI  BOLJE  PO  NAŠEM

RODITELJSKOM  RAZMIŠLJANJU.

AKO  ĆEMO  TAKO  RAZMIŠLJATI  I  DJELOVATI  U  SVOJEM  ŽIVOTU,

MI  ĆEMO  BITI  TI  KOJI  ĆEMO  BITI  ''BOGOVI''  U  ŽIVOTU  NAŠEG

DJETETA,  STAVIT  ĆEMO  SEBE  ISPRED  BOGA  U  DJETETOVOM

ŽIVOTU.

ILI,  MOŽDA  I  GORE,  STAVIT  ĆEMO  DIJETE  U  NAŠEM  ŽIVOTU

NA  PRVO  MJESTO,  TAMO  GDJE  BI  TREBAO  BITI  BOG.  A  BOGA

ĆEMO  SMJESTITI  NA  NEKI  REZERVNI  POLOŽAJ  PA  ĆEMO  GA

POZIVATI  ONAKO  KAKO  ĆE  NAM  TREBATI.

OKRENUT  ĆEMO  SE  OD  NJEGA,  PREMA  SVOM  DJETETU,  I

TVRDIT  ĆEMO  DA  NAS  JE  NAPUSTIO  I  DA  GA  NE  OSJEĆAMO

U  SVOJEM  ŽIVOTU.

MISE,  MOLITVE,  RAZNA  DOBRA  DJELA  I  SLUŽENJA  DRUGIMA,

SPREMNO  ĆEMO  STAVITI  NA  STRANU  DA  BI  SMO  UGODILI

SVOJEM  DJETETU  ONOM  UGODOM  ZA  KOJOM  TO  DIJETE  NEMA

NIKAKVE  PRAVE  POTREBE.

KAD  BI  BILI  SPREMNI  I  HRABRI

POGLEDATI  U  SVOJU  DUŠU  I  SRCE,

VIDJELI  BI  DA  JE  NAŠE  DIJETE

NAJOBIČNIJI  ČOVJEK  KAO  I  SVI  MI.  I

ZATO  NE  MOŽE  BITI  NA  PRVOM  MJESTU.

NEGO  GOSPODIN,  ZA  KOJEG  NAM  SE  ONDA

ČINI  DA  SE  IZGUBIO  IZ  NAŠEG  ŽIVOTA.

ON  JE  TU  KRAJ  NAS,  SAMO  SMO  MU  MI

OKRENULI  LEĐA.

Isto je i s drugim dragim ljudima oko nas. Muž, roditelji i dr.

A  IMA  TU  JOŠ  RAZNIH  DRUGI  NAVEZANOSTI.  NPR.  NA  KUĆU  I

DRUGE  STVARI,  NA  POSAO,  NA  NOVAC,  ISPRAZNA

ZADOVOLJSTVA,  NA  NEKA  DRUŠTVA,  ITD.

REKAO  JE  JEDNOM  NAŠ  STARI  SVEĆENIK,  DRAGI  DON  FRANE,

DA  NIŠTA  ŠTO  JE  PREKO  MJER  NE  VALJA,  PA  NI  VJERA.  S

VJEROM  SE  BAŠ  I  NISAM  SLOŽIO.  NO,  TEK  POSLIJE  SAM

SHVATIO  DA  NIJE  GOVORIO  O  GOSPODINU  NEGO  O  VJERI.  A

TO  NIJE  ISTO.

JEDINO  GOSPODINA  NIKADA  NIJE  PREVIŠE

U  NAŠIM  ŽIVOTIMA.

Nekome će cijela ova moja priča izgledati kao neko ''filozofiranje''.  Možda

bi i bila da mi Gospodin nije dao, po mojim darovima, kojima je stavio

na mene i veliki teret svjedočenja,  ZA  SPOZNATI,  I  JA  TO  TAKO

JAKO  I  UVIJEK  OSJEĆAM  U  SEBI  I  OKO  SEBE,  DA  JE  GOSPODIN

U  SVEMU  PA  TAKO  I  U  NAŠIM  ŽIVOTIMA  I  ŽIVOTIMA  NAŠE

DJECE,  PRVI  I  POSLJEDNJI,  POČETAK  I  KRAJ.

I  SAMO  S  NJIM  NA  PRVOM  MJESTU  MI

ISPUNJAVAMO  SVOJU  SVRHU.

S  NJIM  NA  PRVOM  MJESTU  MI  TOČNO

ISPUNJAVAMO  ONO  ZA  ŠTO  NAS  JE

STVORIO.

I  OSJEĆAT  ĆEMO  SE  ISPUNJENO  I

ZADOVOLJNO.  TRAJNO,  BEZ  PRESTANKA.

I ja ponekad osjetim da se nešto događa u odnosu mene i Njega. Nešto

''ne štima''.  Ali  sam  počeo  shvaćati,  i  u  svim  situacijama  se u to

uvjerio,  DA  SAM  ZA  TO  KRIV  ISKLJUČIVO  JA  NEKIM  SVOJIM

PONAŠANJEM  KOJIM  NE  ISPUNJAVAM  NJEGOVU  VOLJU  ILI,  ŠTO

JE  JOŠ  GORE,  DA  ČINIM  ČESTO  I  SVJESNO  NEKI  VEĆI  ILI

MANJI  GRIJEH  TE  OLAKO  PRAKO  TOGA  PRELAZIM  I  NE

RJEŠAVAM  GA  SE.

I  TADA  MI  JE  ''PALO''  NA  PAMET  DA  JE  UPRAVO  TAKO

NEKAKO  U  ČISTILIŠTU.

U  ČISTILIŠTE  LJUDI  DOLAZE  DA  SE,  PRIJE  DOLASKA  U

KRALJEVSTVO  BOŽJE,  ŽIVJETI  VJEČNI  ŽIVOT,  OČISTE  OD

GRIJEHA.

JER  BI  GRIJEŠAN  ČOVJEK  I  NJEGOVA  DUŠA  U  BLIZINI  BOGA

JEDNOSTAVNO  NESTALA,   PRESTALA  POSTOJATI.  NE  BI

IZDRŽALA  BOŽJU  PRISUTNOST,  PRISUTNOST  APSOLUTNE

ČISTOĆE  KOJU  MI  LJUDI  NE  MOŽE  NI  IZBLIZA  ZAMISLITI,    SA

GRIJEHOM  U  SEBI.

I  KADA  GRIJEŠNI  DOĐEMO  PRED  GOSPODINA,  A  SVI  SMO

GRIJEŠNI,  ON  ĆE  NAS  POSLATI  U  ČISTILIŠTE  DA  SE  UPRAVO

TAKO,  KAKO  TO  MOŽEMO  I  ZA  OVOZEMALJSKOG  ŽIVOTA,

RIJEŠIMO  GRIJEHA  KOJI  NAS  TIŠTE.  JEDNOG  PO  JEDNOG.

I  KADA  GA  SE  RIJEŠIMO,  SVOJOM  ODLUKOM  I  NAČINOM

PONAŠANJA,  TREBA  PROĆI  NEKO  VRIJEME  DA  TO  UTVRDIMO.

DO  TRENUTKA  KADA  VIŠE  NEĆEMO  NI  SVJESNO  NI  NESVJESNO

TAJ  GRIJEH  UČINITI.

JA  TO  VIDIM  NA  SVOJEM GRIJEHU  BLUDA.  GDJE  SE  GRIJEH  NE

ČINI  AKO  SPAVAŠ  S  NEKOM  TUĐOM  ŽENOM  ILI  MUŽEM,  ILI

ŽIVJEĆI  NEVJENČANO   S  NEKIM,  NEGO  SE  ČINI  I  MIŠLJU  I

RIJEČJU.  GLEDANJE  ŽENA,  ILI  RAZGOVARANJE  O  NJIMA,   SA

NEKOM  SEKSUALNOM  ŽELJOM.

DUGO  SE  MOLIM  GOSPODINU  DA  ME   RIJEŠI  TOGA  GRIJEHA.

KROZ  MOJ  PRIJAŠNJI  NAČIN  ŽIVOTA  TAJ  GRIJEH  SE  JAKO

UKORIJENIO  U  MENI.

I  TRUDIO  SAM SE  JA  KOLIKO,  GOD  SAM  MOGAO,  DA  ŽENE

TAKO  NE  GLEDAM,  DA  TAKO  NE  RAZGOVARAM  O  NJIMA.

ODVRAĆAO  SAM  POGLEDE,  IZBJEGAVAO  RAZGOVORE.

NO  ZLI  ME  ČEKAO  NA  SVAKOM  KORAKU.  U  RAZNIM

SITUACIJAMA.

I   TEK  U  ZADNJIH  NEKOLIKO  MJESECI  PRIMJEĆUJEM  DA

DOBIVAM  TU  BORBU.  SVE  POSTAJE  MIRNIJE  I  OPUŠTENIJE,  ALI

BORBA  I  DALJE  TRAJE.

TAKO  SE  BOREĆI,  TRAŽEĆI  I  NALAZEĆI  GOSPODINOVU  POMOĆ,

JA  ČINIM  DVIJE  KORISTI.

RJEŠAVAM  SE  TEŠKOG  GRIJEHA,  KOJI  MI  PRIJEČI  VJEČNO

SPASENJE,  I  STALNO  TRAŽIM  I  NALAZIM  GOSPODINA  KOJI  MI

U  SVEMU  TOME  POMAŽE  JER  GA  STALNO  ZOVEM  U  POMOĆ.

NE  MOGU  SAM  ALI  ZATO  JE  ON  UVIJEK  TU.

ZATO  TI  HVALA  GOSPODINE  ŠTO  SI  TU

KADA  TE  ZOVEM.

ZATO  TI  HVALA  GOSPODINE  ŠTO  SI  TU

KADA  PADAM.

ZATO  TI  HVALA  GOSPODINE  ŠTO  SI  TU

KADA  SAM  NA  KOLJENIMA.

JER  TI  SI  ME  TAKVOGA  HTIO,  JER  TI

ME  TAKVOGA  LJUBIŠ.

NEMOJ  ME  NIKADA  OSTAVITI  JER  BEZ

TEBE  SAM  PRAZAN.  NIŠTA.

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE.