Utorak, 12.06.2012.g.

Razgovaram neki dan s jednom sestrom u vjeri o tome kako ju je

Gospodin promijenio u nekoliko mjeseci.  TEMELJITO.

I rekla je da je ''progledala'' onda kada je svoj  ''JA'' maknula malo na

stranu. Da joj se cijeli život sastojao u tome da mora kontrolirati sve

situacije oko sebe, tako je i odgojena,  da  ne  smije pokazivati slabosti,

da mora moći riješiti sve probleme tj. ne smije reći da nešto ne može

riješiti.

Sve ju je to dovelo do blizu rastave, teške bolesti, život prepun strahova.

I  SVE  JE  TO,  JASNO,  BILO  BEZ  GOSPODINA.

A danas, sa raznim problemima koje ima,  ONA  JE  TOLIKO

RADOSNA,  TOLIKO  SE  LAKO  NOSI  SA  SVIM  PROBLEMIMA,  DA

SU  TO  SVI  OKO  NJE  JEDNOSTAVNO  MORALI  PREPOZNATI.

ODLUČILA  JE  DA  SE  NI  POD  KOJU  CIJENU  NEĆE  RASTAVLJATI

NEGO  ĆE  SE  BORITI  ZA  SVOJ  BRAK  KOJEG  JOJ  JE  GOSPODIN

DAO.

TEŠKU  BOLEST  KOJU  IMA,  GDJE  JE  VEĆ  TREBALA  ''POD  NOŽ'',

STAVILA   JE  POD  KONTROLU,  ''STAVLJANJE  PO  NOŽ''  JE

ODLOŽILA  ZA  NEKO  VRIJEME,   KOLIČINU  TABLETA  JE  SAMA

SMANJILA.

STRAHOVA  SE   DONEKLE  RIJEŠILA,  U  VEĆOJ  MJERI.

A sve to od onda kada je Gospodina pustila u svoj život.

Pokušala je onda u sve to ''ubaciti'' moje zasluge za sve to.  Morao sam ju

odmah prekinuti.

Mojih zasluga jednostavno tu nema.  TO  JE  SVE  OD  GOSPODINA.  JA

SAM  SAMO  BIO  ORUĐE.  KAO  ŠTO  JE  I  NEKOLIKO  LJUDI  U

MOJEM  OBRAĆENJU  BILO  GOSPODINOVO  ORUĐE  ZA  MOJU

PROMJENU.

A   DA  GOSPODIN  NIJE  MENE  OBRATIO,  PO  MOLITVAMA

DRUGIH  ZA  MENE,  NE  BI  NI  JA  NJOJ  MOGAO  DATI  ONO  ŠTO

JE  ONA  TREBALA.

A onda mi ona kaže da misli da bi se ja, da imam tu tešku bolest koju

ima ona, puno bolje i lakše s njom nosio, takav kakav sam čvrst i

postojan u vjeri.

Ja sam joj se samo nasmijao. I rekao da to nije istina. Da se ona i njezin

život nikako ne mogu mjeriti sa mnom i mojim životom.

Tko zna kako bi se ja nosio s njezinom bolešću?!

A s druge strane,  MENI  JE  GOSPODIN  U  OVOM  TRENUTKU  DAO

VIŠE  ZA  SPOZNATI,  DAO  MI  JE  MOŽDA  VIŠE  DAROVA,

''OTVORIO''  ME  PREMA  TIM  MOJIM  DAROVIMA  DA  IH  MOGU

VIŠE  KORISTITI.

TO  JE  MOJ  PUT  KOJI  MI  JE  GOSPODIN  NAMIJENIO.

I  PITANJE  JE  TKO  OD  NAS  DVOJE  BOLJE  VRŠI  GOSPODINOVU

VOLJU.

DA  LI  JA  U  SVOJEM  ŽIVOTU  SA  MNOGIM  DAROVIMA  I

SPOZNAJAMA  KOJE  MI  JE  GOSPODIN  DAO  ILI  ONA  SA  SVOJIM

DAROVIMA  I  SPOZNAJAMA  KOJE  JE  GOSPODIN  NJOJ  DAO!?

JER,  MOŽDA  BI  JA  SA  SVIM  TIM  SILNIM  DAROVIMA  I

SPOZNAJAMA  KOJE  MI  GOSPODIN  DAJE  TREBAO  NOSITI

NJEZINIH  DESET  BOLESTI  A  NE  JEDNU.

A  MOŽDA  ONA  I  VIŠE  NEGO  DOBRO  VRŠI  GOSPODINOVU

VOLJU  ZA  NJEZIN  ŽIVOT  NOSEĆI  SE  HRABRO  I  RADOSNO  SA

NJEZINOM  BOLEŠĆU.

TO  ĆEMO  ZNATI  SAMO  JEDNOG  DANA  KADA  DOĐEMO  PRED

GOSPODINA

A  DO  TOG  TRENUTKA  OSTAJEMO  SAMO  JEDNI  DRUGIMA  I

GOSPODIN  SVIMA  NAMA.

I  VELIKA  JE  ISTINA,  ZA  KOJU  MI  NITKO  NE  VJERUJE,  DA  SVI

ONI  KOJI  MI  SE  OBRAĆAJU  SA  NEKIM  PITANJEM  ILI  POTREBOM

ZAPRAVO  PUNO  VIŠE  ''PUNE''  I  POMAŽU  MENI  NEGO  JA  NJIMA.

JA  TO  OSJEĆAM.

JER  POMAŽUĆI  SVAKOME  KOGA  MI  GOSPODIN  POŠALJE  NA  MOJ

ŽIVOTNI  PUT,  JA  ZAPRAVO  USPIJEVAM  VRŠITI  GOSPODINOVU

VOLJU  ZA  MOJ  ŽIVOT,  KORISTEĆI  NA  DOBRO  DAROVE  KOJE  MI

JE  DAO.

A  TKO  JE  BOLJE  ISPUNIO  BOŽJU  VOLJU  ZA  NJEGOV  ŽIVOT,

SVATKO  OD  NAS  ĆE  SAZNATI  KADA  JEDNOM  DOĐEMO  PRED

GOSPODINA.

PA  SMO  SE  ZAJEDNO  NASMIJALI  KADA  SAM  JOJ  DAO  JEDAN

MOJ  PRIMJER  O  DRAGOM  fra  LINIĆU.

REKAO  SAM  JOJ  DA  MU  SE  SVI  DIVIMO  KOLIKO  ON  POMAŽE

DRUGIM  LJUDIMA  I  KOLIKO  ON  VRŠI  BOŽJU  VOLJU  POMAŽUĆI

DRUGIMA.

NO,  KADA  NAŠ  DRAGI  fra  LINIĆ  DOĐE  PRED   GOSPODINA,

MOŽDA  GA  ON  NEĆE  PITATI  I  HVALITI  GA  ZA  ONIH  SILNIH

TISUĆU  I  VIŠE  DUHOVNIH  OBNOVA  KOJE  JE  ODRŽAO.  NE,

GOSPODIN  ĆE GA  PITATI  ZA  ONU  JEDNU  ILI  DVIJE  KOJE  NIJE

ODRŽAO  A  MOŽDA  JE  MOGAO.

JER  JE  I  ZA  NJIH  DOBIO  GOSPODINOVE  DAROVE  I  SPOZNAJE.

ZATO  JE  NAŠE  LJUDSKO  POIMANJE  TOGA  TKO  JE  BOLJI

VJERNIK  POTPUNO  RAZLIČITO  OD  ONOGA  ŠTO  O  TOME  MISLI

GOSPODIN.

A on nam stalno daje sitne radosti kao nagrade za to kada vršimo

Njegovu  volju.

Tako je i ta sestra dobila prekrasni dar od Gospodina. Nije on iznosio

milijun eura.  Ne, taj dar je njoj vrijedio puno više od milijun eura.

Odlučila je da ću nedjelju ići na misu. Ne u našu župnu crkvu nego u

drugo mjesto. I vidio je muž da se sprema pa ju je upitao kuda ide. A

ona mu kaže da u na misu u drugo mjesto. Muž joj uopće ne ide na mise,

vrlo rijetko kada je ''misa zadušnica'' za užu umrlu rodbinu.

A  ON  JOJ  KAŽE  DA  IDE  I  ON  S  NJOM. ZA  NJU  PREKRASNI

OSJEĆAJ.

Kad evo i sina, koji se tek probudio, a koji uopće ne ide na mise, i ništa

ne drži do vjere, te ih je upitao da kuda se spremaju.  Kada su oni rekli da

idu u drugo mjesto na misu,  REKAO  JE  I  ON  DA  IDE  S  NJIMA.

DRAGA  SESTRA  JE  MOGLA  POLETJETI.

A zašto su i  sin  i  muž  htjeli  ići  s  njom!?

PA  ZATO  JER  SE  ONA  U  ZADNJIH  NEKOLIKO  MJESECI  POTPUNO

PROMIJENILA.  POSTALA  JE  RADOSNA  I  VESELA.  BEZ  POSLA,  S

TEŠKOM  BOLEŠĆU.  A  RADOSNA. I  SAMO  IDE  U  CKVU  ŠTO  PRIJE

NIJE  ČINILA.

PA  SU  I  ONI  HTJELI  VIDJETI  ŠTO  TO  U  TOJ  CRKVI  I  NA  TOJ

MISI  IMA.

I  SAMO  JE  REKLA  DA  SE  NADALA  DA  SE  NEĆE  OPET  PLAKATI

NA  MISI.  I  SVE  JE  BILO  DOBRO  DOK  NIJE  ZAVRŠILA  MISA.

POGODILE  SU  JE  NEKE  RIJEČI  SVEĆENIKOVE  NA  KRAJU  MISE.  I

KADA  JE  IZAŠLA  PREMA  IZLAZU  SAMO  SU  JOJ  POČELE  TEĆI

SUZE.  SUZE  RADOSTI,  SUZE  IZ  DUBINE  SRCA.

BRZO  JE  STAVILA  NAOČALE  DA  SE  TO  NE  VIDI.  NO  MUŽ  JE

PRIMIJETIO  PA  JU  JE  PITAO  DA  ZAŠTO  SE  SADA  PLAČE.

A  ONA  MU  SE  NASMIJALA  I  SVA  RADOSNA  REKLA  DA  PLAČE

OD  RADOSTI.

Ništa  ona  ne  ''drila'' svoje  doma  sa  Gospodinom  i  vjerom.  Ne

govori  im  stalno  da  se  moraju  moliti,  ići  u  crkvu,  čitati  Bibliju.

Ne.

Ali  njezin  muž  i  njezina  djeca  vide  da  je  ona  stalno  nasmijana,

radosna,  otvorena  za  razgovor.  A uz sve probleme, teška bolest i bez

posla, bi trebala izgledati drugačije.

I  ŽIVO  IH  INTERESIRA  KAKO  TO  ONA  POSTIŽE.  ŠTO  IMA  NA

TOJ  MISI,  U  TIM  CRKVAMA.

TA  DRAGA   SESTRA  U  VJERI  SVJEDOČI.  ONA  SVJEDOČI  SVOJIM

ŽIVOTOM.

PA  KAKO  DA  ONDA  JA  KAŽEM  DA  SAM  JA  U  BILO  ČEMU  BOLJI

VJERNIK  OD  NJE,  KAKO  ONA  MISLI!!!

NE  ZNAM  DA  LI  BIH  JA  TO  SVE  MOGAO  KAKO  ONA  ČINI  U

SVOJEM  ŽIVOTU.

ZATO  NEMOJMO  ŽIVJETI  ŽIVOTE  DRUGIH  LJUDI  OKO  SEBE.  BILI

TO  DJEDOVI  ILI  BAKE,  BILO  DA  SU  TO  DJECA.

SVAKOME  OD  NJIH  GOSPODIN  JE  NAMIJENIO  POSEBNI  PUT.

NEMOJMO  HJETI  BITI  ONI.  ILI,  JOŠ  GORE,  DA  NA  SILU

MIJENJAMO  NJIHOVE  ŽIVOTE  ONAKO  KAKO  MI  MISLIMO  DA  BIH

ZA  NJIH  BILO  BOLJE.

JER  MI  NE  ZNAMO  ŠTO  JE  GOSPODIN  ZA  NJIH  NAMIJENIO,

KAKVE  PUTE.

JEDINO  ŠTO  MOŽEMO  JE  DA  IM,  GOSPODINA  I  NAČIN  ŽIVOTA

S  NJIM,  SVJEDOČIMO  SVOJIM  SVAKODNEVNIM  PONAŠANJEM  I

ŽIVLJENJEM  SVOJEG  ŽIVOTA.

A  GOSPODIN  ĆE  NAM  DATI  PUNO  MALIH  DAROVA  KOJI  ĆE

NAM  ISPUNITI  SRCA  I  DUŠE  VIŠE  NEGO  SVI  NOVCI  OVOGA

SVIJETA.

ZATO  TI  HVALA  GOSPODINE  ZA  TVOJE

MALE,  SVAKODNEVNE

DAROVE,  KOJIMA  RAZVESELJAVAŠ  ONE

KOJI  VRŠE  TVOJU  VOLJU.

HVALA  TI  I  ZA  SUZE  RADOSNICE  KOJE

MI  SADA  IDU.

ZNAM  DA  SI  U  NJIMA  TI.

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE.