Utorak, 26. 06. 2012.g.

Maloprije sam završio s čitanjem knjige o dragom  PADRE  PIU.

O,  KAKO  JE  LAKO  PLAKATI  ČITAJUĆI  O  ONOME  ŠTO  JE  DRAGI

PADRE  UČINIO,  KAO  BOŽJI  POSLANIK  I  SVJEDOK,  OVDJE  NA

ZEMLJI.

I  MENI  JE  POSLAO  ZNAK  (idu  mi  suze,  odmah  sam  mu

zahvalio).  NE  ZA  MENE  NEGO  ZA  JEDNU  DRAGU  OSOBU.

I odmah sam joj poslao e-mail sa sadržajem kako sam ja shvatio taj znak.

Ja sam svoje učinio, dalje  je  na  toj  osobi  što  će  u  kako  učiniti.

DRAGI  PADRE  JE  ČINIO  SILNA  ČUDESA  OZDRAVLJENJA,

OSLOBOĐENJA  I  OBRAĆENJA.

NO,  UVIJEK  JE  PONAVLJAO  DA  NIJE  ON  NI  BOG  NI  GOSPODIN

ISUS  KRIST.  ON  JE  BIO  SAMO  NJIHOVO  ORUĐE.

I malo me zasmeta kada mi ljudi, pogotovo oni s vjerom, ne shvaćamo, i

ne prihvaćamo, da mi ni drugi oko nas, ne možemo ništa učiniti,  ni za

sebe ni za druge,  AKO  TO  NIJE  BOŽJA  VOLJA.

Padre Pio nije bio neki mistik iz dalekih zemalja, iz nekog nepoznatog

vremena. On je bio čovjek koji je živio u prošlom stoljeću, preživio dva

svjetska rata, živio u komunizmu.

Crkva ga je proganjala. Ali ne crkva  kao  GOSPODINOVO  TIJELO.  Ne,

nego neki dijelovi, neki ljudi, biskupi i svećenici, sigurno pod utjecajem

Sotone.

Padre Pio je svojim djelovanjem, prihvaćanjem onoga što mu je

Gospodin namijenio, učinio silna čudesa. Na tisuće i tisuće ozdravljenja,

obraćenja, oslobođenja, uspješnih egzorcizama.

Rekli bi mnogi od nas da je to super, da bi i mi to htjeli. Super bi bilo da

možemo znati što će se dogoditi, da možemo ozdravljati neizlječive

bolesnike,  da  možemo  ljudima  činiti  dobro  i  odvratiti  ih  da  više

ne  čine  zlo, da možemo biti na dva mjesta istodobno, itd.

I odmah bi nam palo na pamet kako bi bili poznati, slavljeni.

Da, ali  BOŽJIM  MISTERIJOM,  to nije tako lako.  Jer,  Padre Pio je 50

godina živio  SA  ŽIVIM  RANAMA  NA  RUKAMA  I  NOGAMA  KOJE

SU  MU  BILE  PROBODENE,  S  RUPAMA  S  JEDNE  I  DRUGE  STRANE.

IMAO  JE  ZA  SVOG  ŽIVOTA  NA  DESETKE  I  DESETKE  KOJEKAKVIH

STRAŠNIH  BOLESTI  OD  KOJIH  JE  IZNENADA  OBOLJEVAO  I

IZNENADA OZDRAVIO.

IMAO  JE  STALNE  NAPADE  SOTONE  I  NJEGOVE  SVOJTE  KOJI  SU

GA  ZNALI  NOĆIMA  I  NOĆIMA    TUĆI  I  MUČITI.

I  CRKVA  GA  JE  PROGONILA  I  ZABRANILA  MU  DJELOVANJE,

KOJE  JE  ON  BIO  DJELATNI  ČLAN.  TO  GA  JE  JAKO  DUHOVNO

POGAĐALO.

SVE  TO  JE  BILA  CIJENA  OTKUPLJENJA  SVIH  TIH  SILNIH  DUŠA

KOJE  SU  SE  UTJECALE  PADRE  PIJU.

TO  JE  BILA  CIJENA  NJEGOVIH  ČUDESA.  TO  JE  BOŽJI  MISTERIJ.

Sve to me ponovno poučilo i utvrdilo u meni vjeru da se u

KRALJEVSTVO  BOŽJE  MOŽE  DOĆI  SAMO  KROZ  MUKU  I  PATNJU,

SAMO  PO  USKOM  I  TRNOVITOM  PUTU,  NA  USKA  VRATA.

SAMO  NOSEĆI  SVOJE  ŽIVOTNE  KRIŽEVE.

I normalno da se puno onih koji nisu u čvrstoj vjeri  u  KRALJEVSTVO

BOŽJE,  U  TAJ  DUHOVNI  ŽIVOT  POSLIJE  NAŠIH  OVOZEMALJSKIH

SMRTI,  teško s tim miri.

MI  LJUDI  BI  ŽELJELI  DA  UŽIVAMO  U  TJELESNIM  I  DUHOVNIM

BLAGODATIMA  U  SVOJEM  ZEMALJSKOM  ŽIVOTU.

TAKO  TO  MI  POIMAMO.  SADA  I  ODMAH,  BEZ  PATNJE  I

TRPLJENJA.

Znam i vidim da tako mi ljudi razmišljamo i tako razmišlja ovaj svijet u

kojem živim.

Ja sam pokušao tako živjeti u jednom dijelu svojeg života.  SADA  I

ODMAH.  SVE.

Ali, nije išlo. Trebao sam se osjećati ispunjeno, zadovoljno.

NO,  NAPROTIV,  JA  SAM  SE  OSJEĆAO  SVE  VIŠE  I  VIŠE  PRAZNO,

IZGUBLJENO,  NEZADOVOLJNO.

TRAŽIO  SAM  PROMJENU,  MOLIO  SAM  GOSPODINA  ZA  POMOĆ

KAKO  SAM  U  TIM  TRENUCIMA  ZNAO.

I  NIJE  TREBALO  PUNO  RIJEČI  I  MOLITVE.  SAMO  ČVRSTA  I

ISKRENA  ODLUKA.

I dogodilo se obraćenje.  I  DOGODILI  SU  SE,  PO  NAŠIM  LJUDSKIM

POIMANJIMA,  TEŠKI  TRENUCI  U  MOJEM  ŽIVOTU.

Završio sam u pritvoru, izgubio posao, izgubio društveni status, osuđen

sam, otišao i vratio se iz zatvora, ostao bez posla, bio na rubu rastave,

''izgubio''  pa ponovno  ''nalazim'' djecu i suprugu, izgubio neke

prijatelje…

A  NIKADA  SE  NISAM  OSJEĆAO  ISPUNJENIJE  I  ZADOVOLJNIJE  U

ŽIVOTU.

NISAM  JA  MAZOHISTA  PA  SAM  KAO  SRETAN  ŠTO  SU  MI  SE

DOGODILE  SVE  TE  LOŠE  STVARI  I  DOGAĐAJI.

NE,  SHVATIO  SAM  DA  SU  TO  MOJI  KRIŽEVI,  KRIŽEVI  MOJEG

ŽIVOTA.

GOSPODIN  TRAŽI  DA  IH  NOSIM  I  JOŠ  MI  JE  DAO  DAROVA  DA

I  DRUGIMA  POMOGNEM  DA  ONI  NOSE  SVOJE  ŽIVOTNE  KRIŽEVE.

PA  GDJE  JE  RAZLIKA?  KAKO  ONDA  TO  OVO  OD  SADA  MOŽE

BITI  BOLJE  OD   ONOGA  OD  PRIJE!?

RAZLIKA  JE  U  GOSPODINU!

SVE  NEDAĆE,  SVI  KRIŽEVI  KOJE  MORAM  NOSITI, NISU  PREVELIKI

ZA  MENE.  KAD  GOD  MISLIM  DA  VIŠE  NE  MOGU,  GOSPODIN  JE

ODMAH  TU  I  ŠALJE  MI  DUHOVNU  POMOĆ.

A  PRIJE,  PRIJE  SAM  KAO  JA  IMAO  SVE,  NIJE  MI  TREBAO

NITKO  PA  NI  GOSPODIN  I  OSJEĆAO  SAM  SE  USAMLJENIJE

NEGO  IKADA.

PADRE  PIO  JE  VIŠE  PUTA  REKAO  DA  GA  JE  SAM  GOSPODIN

ISUS  DOŠAO  PODIĆI  S  PODA  NJEGOVE  SOBE  KADA  GA  JE

SOTONA  ISTUKAO  I  IZMUČIO.  I  DA   GA  JE  STAVIO  U  KREVET.

SVOJIM  TRPLJENJEM  OTKUPIO  JE

MNOGE  DUŠE  OD  SOTONE  I  PRIVEO  IH

GOSPODINU.

I  MI  SVOJIM  TRPLJENJIMA  U  SVOJIM

ŽIVOTIMA,  STRPLJIVIM  PODNAŠANJEM

PATNJI  I  NOŠENJEM  KRIŽEVA  NAŠIH

ŽIVOTA,  OTKUPLJUJEMO  NEKU  DUŠU.

NEKI  OD  NAS  SVOJU  DUŠU,

IZRANJAVANU  MNOGIM  GRIJESIMA

KOJE  SMO  UČINILI,  A  NEKI  OD  NAS  I

MNOGE  DRUGE  DUŠE  OKO  NAS  I  U

ČISTILIŠTU.

ŠTO,  KAKO,  GDJE,  KOLIKO!?  NEMOJMO  SE  S  TIM  ZAMARATI.

SAZNAT  ĆEMO  JEDNOG  DANA.

ALI  DAJTE  SI  ZAMISLITE,  VI  KOJI  OVO  ČITATE,  DA  LI  BI

HTJELI  DA  OKRIJETE  JEDNOGA  DANA,  U  OVOM  ILI  U  ONOM

ŽIVOTU,  DA  STE  MOGLI  SPASITI  A  NISTE,  SVOJU  DUŠU,  DUŠE

SVOJE  DJECE,  RODITELJA,  SUPRUŽNIKA,  BRAĆE  I  SESTARA,

PRIJATELJA,  JADNIH  DUŠA  U  ČISTILIŠTU?

JER  NISTE  HTJELI  TRPJETI,  NISTE  HTJELI  BITI  PONIZNI,  NISTE

HTJELI  BEZUVJETNO  LJUBITI  DRUGE  OKO  SEBE.

I  NISTE  HTJELI  MOLITI,  IĆI  NA  MISE,  ISPOVIJEDI,  PRIČESTI

KAKO  BI  ZA  SVE  TO  IMALI  SNAGE  I  KAKO  BI  VAM  GOSPODIN

DAO  DOVOLJNO  LJUBAVI.

SVI  MI  MOŽEMO  BITI  ČUDOTVORCI  KAO  PADRE  PIO.  U  SVOJIM

ŽIVOTIMA  I  ŽIVOTIMA  LJUDI  OKO  NAS,   LJUDI  KOJE  NAM  JE

GOSPODIN  POSLAO   I  JOŠ  UVIJEK  NAM  IH  ŠALJE  NAŠE  ŽIVOTE.

ALI,  ZATO  TREBAMO  VJEROVATI,  IĆI  NA  MISE  PO  DUHOVNU

POMOĆ,  ISPOVIJEDATI  SE  I  PRIČEŠČIVATI  KAKO  BI  BILI  JAČI

PROTIV  NAPASTI  SOTONE,  MOLITI  SE…

A  ONDA  ĆEMO  USPIJEVATI  SHVATITI  I  PRIHVATITI  SEBE,  I

SVOJE  NAJBLIŽE,  I  ONE  KOJE  PONEKAD  SRETNEMO.  I

POLITIČARE,  POSAO,  NEIMAŠTINU,  BOLESTI,  OGOVARANJA,

ZLOSTAVLJANJA.

I  NEĆEMO  NIKOME  ČINITI  ONO  ŠTO

NE  BI  HTJELI  DA  DRUGI  ČINE  NAMA.

SAMO  SE  MALO  TREBAMO  POTRUDITI  I

PROBATI  SPOZNATI  KRIŽEVE  NAŠIH

ŽIVOTA.  NOSIMO  IH  S  RADOŠĆU  I

POSTOJANOŠĆU.

I  STALNO  KORISTIMO  SVA  DUHOVNA

ORUĐA  KOJE  NAM  JE  GOSPODIN  DAO

IMAMO  ČVRSTU  VJERU  I  POSTOJANU

SNGU.  MISE,  MOLITVE,  ISPOVIJEDI,

PRIČESTI,  POKORE  I  DRUGO.

A  S  VREMENOM  ĆE  NAM  GOSPODIN

DATI  SHVATITI  ČIJE  DUŠEMO

SPAŠAVAMO.  SVOJU  SIGURNO  A

SIGURNO  I  NEKE  DRUGE.

ZATO  TI  HVALA  GOSPODINE  NA  TOM

DRAGOM  SVECU,  PADRE  PIU.

NJEGOV  ŽIVOT,  KAKO  GA  JE  ON

PRIHVAĆAO  I  ŽIVIO,  I  MENI  DAJE

SNAGU  I  SVJETLO.

DRAGI  PADRE  PIO,  MOLI  SE  ZA  NAS,

BLAGOSLOVLJEN  BIO  UVJEKE.

A  TEBI  BOŽE  OČE, I  TEBI  GOSPODINE

ISUSE  KRISTE,  I  TEBI  DUŠE  SVETI,  SVA

SLAVA  I  HVALA  U  VIJEKE  VJEKOVA.