Subota, 30.06.2012.g.

Koliko li nam samo Gospodin daje znakova što i kako u svojim životima!

A koliko li samo zli trudi da nam te iste znakove drugačije prikaže ili da

nas zbuni sa nekim svojim znakovima!

Ponekad imam osjećaj da mi zli sjedi na ramenima i da me hoće natjerati

da spustim glavu i da ne vidim ništa oko sebe. I tada imam osjećaj kao da

se sve u meni i oko mene kovitla i vrti. Ne mogu si nekako naći mjesta, ni

unutar sebe ni oko sebe.

Pa mi onda pošalje neke ljude, neke riječi, neke događaje i situacije da

me natjeraju na grijeh.

Baš se taj zli zna potruditi da me pokuša rasturiti!

I ''padnem'' ja.  Ili me uspije na trenutak ''smotati''. No, u zadnje četiri

godine, od trenutka kada sam čvrstom odlukom pozvao Gospodina u svoj

život,  ZLI  NIJE  DOBIO  NI  JEDNU  VAŽNU  BITKU.  MOŽDA  SAMO

KOJI  ZALUTALI  METAK…

A ja sam dobivao i dobivao stalnu duhovnu pomoć.  TO  SU  TI  BOŽJI

ZNAKOVI!

U zadnjih nekoliko dana obnovio sam vjeru i duhovnu snagu kroz čitanje

dviju knjiga o prekrasnim i predragim svecima koji su,  KAO  BOŽJI

ZNAKOVI, ušli u moj život na mala vrata, da ni sam ne znam kako i

zašto,  I  OSTALI  U  MOJEM  ŽIVOTU  DA  ME  ŠTITE  I  BRANE  U

MOJIM  KUŠNJAMA.

PADRE  PIO  I  SVETI  LEOPOLD  MANDIĆ!

DVA  POTPUNO  RAZLIČITA  BOŽJA  ČOVJEKA.

NEŠTO  ME,  NE  ZNAM  NI  SAM  KADA  I  ZAŠTO,  PONUKALO  DA

NABAVIM  SVETE  SLIČICE  SA  NJIHOVIM  LIKOVIMA  I  STAVIM  IH

NA  ZID  SVOJE  SOBE!

I dok sam još nekako Padre Pia ''progutao'',  jer o njemu ima više

napisanih knjiga,  činio  je  mnoga  čudesa  koja  su  ljudima  draga,

Svetog  Leopolda  Mandića,  sam  susreo  ''žestoko'' jednom u Mariji

Bistrici.  Javio mi se i ja sam ga uzeo za svojeg duhovnog prijatelja. Prije

negdje dvije godine. I tako je ostalo.

Ostao je on samozatajno, kakav je i bio cijeli život, u mom duhovnom

životu.

I tako sam prije dvadesetak dana kupio jednu knjižicu o njemu i

njegovom životu,  LEOPOLD  MANDIĆ  Svetac Pomirenja.

PONIZNOST  JE  ONO  ŠTO  MENI  ČESTO

NEDOSTAJE.

A  REKAO  BIH  DA  JE  UPRAVO  DRUGO

IME  ZA  DRAGOG  SVECA  ''PONIZNOST''.

I kroz tu knjigu, kroz priču o njegovom životu, Gospodin mi je ponovno

htio nešto reći.  ZNAM  DA  MI  JE  HTIO.

RADI  SE  O  TOME  KAKO  DA  SHVATIM  I  PRIHVATIM  ŠTO  JE

BOŽJA  VOLJA  ZA  MOJ  ŽIVOT,  KAKAV  JE   NJEGOV  BOŽANSKI

PLAN  ZA  MENE  U  OVOM  MOJEM  ZEMALJSKOM  ŽIVOTU.

NISAM  JOŠ  SHVATIO.  ČAK  SE  NISAM  NI  POSEBNO  TRUDIO.

ALI  OPET,  DRAGI  LJUDI  OKO  MENE,  RAZNI  DOGAĐAJI  I

SITUACIJE,  ZLI  KOJI  SE  STALNO  TU  MOTA  OKO  MENE,  MOJE

LJUDSKO  JA  I  OHOLOST,  SVE  TO  TRAŽI  DA  IMAM  NEKAKVE

RAZUMLJIVE  CILJEVE  I  PLANOVE,  LJUDSKI  RAZUMLJIVE.

A  JA  POKUŠAVAM  BITI  POSLUŠAN  I

NEKAKO  SE  U  SVE  TO  UKLOPITI.

JER  MENI  JE  SVE TAKO  JEDNOSTAVNO,

MNOGIMA  OKO  MENE  NERAZUMLJIVO!

ZA  MENE  JE  GOSPODIN  U  MOJEM  ŽIVOTU

DALEKO  GORE,  NA  PRVOM  MJESTU.  ON  I

MOJ  ODNOS  S  NJIM,  I  MOJE  VRŠENJE

NJEGOVE  SVETE  VOLJE  KAKO  JU  JA

USPIJEM  SHVATITI!

ONDA  NA  DRUGOM  MJESTU  SAM  JA  I

MOJA  SUPRUGA,  MOJ  ODNOS  S  NJOM  U

GOSPODINU.

ONDA  DJECA,  RODITELJI,  POSAO,

PRIJATELJI  I  SVE  DRUGO.

ZA  MENE  NIŠTA  U  MOJEM  ŽIVOTU  I

ŽIVOTU  SVIH  LJUDI  OKO  MENE  NIJE

SLUČAJNO!

ZA  MENE  NIJE  VAŽNA  NI  PROŠLOST  NI

BUDUĆNOST.  PROŠLOST  JE  BILA  I  PROŠLA

A  BUDUĆNOST  NIJE  U  MOJIM  RUKAMA

NEGO  U  GOSPODINOVIM.  ON  JEDINI  ZNA

ŠTO  ĆE  I  KAKO  BITI.

MENI  JE  VAŽNA  SAMO  SADAŠNJOST.  SVAKI

SADAŠNJI  TRENUTAK.  U  KOJEM  JA

JEDINO  MOGU  NEŠTO  UČINITI.  SADA  I

OVDJE.

I  ČINIM  KAKO  ZNAM  I  UMIJEM.  KAKO  MI

DOLAZE  DOGAĐAJI,  LJUDI  I  SVE  DRUGO

NA  MOJ  ŽIVOTNI  PUT.

NE  BRINE  ME  PROŠLOST,  NE  BRINE  ME

BUDUĆNOST.

SVE  SAM  JA  TO  PREPUSTIO  GOSPODINU.

I  ZA  TO  ME  JEDINO  BRINE  KAKO  DA

OSTANEM  DOBAR  S  NJIM,  DA  VRŠIM

NJEGOVU  SVETU  VOLJU  ZA  MOJ  ŽIVOT,  DA

GA  PROSLAVLJAM  U  SVOJEM  ŽIVOTU.

I  SVAKI  DAN,  U  SVE  VIŠE  SITUACIJA,  JA

''VIDIM''  GOSPODINA.  NE  SAMO  U SVOJEM

ŽIVOTU  NEGO  I  U  ŽIVOTIMA  DRUGIH

LJUDI  KOJI  DOĐU  NA  MOJ  ŽIVOTNI  PUT.

ILI,  ŠTO  ME  JAKO  ŽALOSTI,  ČESTO  VIDIM

ZLOGA  I  NJEGOVO  DJELOVANJE  U

ŽIVOTIMA  DRUGIH  LJUDI.

I  NEMA  TU  NEKAKVIH  ČUDESA.  PO  NAŠEM

LJUDSKOM  POIMANJU.

ALI,  IMA  PUNO  MALIH  ČUDESA.

A  UPRAVO  JE  TAKO  ŽIVIO  I  ČINIO  DRAGI  SVETAC  LEOPOLD

MANDIĆ.

BIO  JE  MALI  RASTOM,  KRHKA  ZDRAVLJA,  NEUGLEDAN

REDOVNIK  KOJI  SE  MEĐU  SVOJIM  REDOVNICIMA  NIJE  BAŠ

NIČIM  ISTICAO.

NIJE  BIO  GOVORNIK  RADI  NEKE  GOVORNE  MANE.

ŽARKO  JE  ŽELIO  BITI  MISIONAR,  POGOTOVO  NA  ISTOKU,  KAKO

BI  PRIVODIO  ODLUTALE  OVCE  ISTOČNE  CRKVE  NATRAG  U

ZAPADNU,  KATOLIČKU  CRKVU.

NISU  GA  PUŠTALI  RADI  NJEGOVOG  KRHKOG  ZDRAVLJA.

JAKO  GA  JE  TO  MUČILO,  ŽARKO  JE  TO  ŽELIO,  DATI  SE  SAV  U

MISIONARSKI  ŽIVOT.

ALI,  GOSPODIN  JE  IMAO  DRUGE  PLANOVE  ZA  NJEGA.  DA  GA

PROSLAVLJA.

DA  ISPOVIJEDA.  ČETRDESET  I  VIŠE  GODINA.  NA  DESETINE  I

DESETINE  TISUĆA  GRIJEŠNIKA.

I  DRAGI  SVETAC  JE  JEDNOG  DANA

SHVATIO  BOŽJI  PLAN  ZA  NJEGOV

ŽIVOT!

DA  BUDE  ISPOVJEDNIK!  NIJE  MU  SE

TO  ČINILO  TOLIKO  VAŽNO,  JER  SU  TO

RADILI  SVI  SVEĆENICI.

ALI  JE  ONDA  DRAGI  SVETAC,  KADA  JE

SHVATIO  BOŽJU  VOLJU,  TO  PRIHVATIO

SA  ŽARKOM  LJUBAVLJU  IZVRŠENJA

BOŽJE  VOLJE.

I  DAO  SI  ZAVJET  DA  ĆE  SVAKI  ISPOVIJEĐENI  GRIJEŠNIK,

KOJEG  ĆE  ON  ISPOVIJEDITI  I  ODRIJEŠITI  GRIJEHA, BITI  JEDAN

VRAĆENI  PRAVOSLAVNI  VJERNIK  S  ISTOKA  U  OKRILJE

KATOLIČKE  CRKVE.

I  TAKO  JE  ON,  SHVAČAJUĆI  I  PRIHVAČAJUĆI  BOŽJU   VOLJU  ZA

NJEGOV  ŽIVOT,  40  GODINA  ISPOVIJEDAO  12  I  VIŠE  SATI  NA

DAN.  SVAKI  DAN,  SEDAM  DANA  U  TJEDNU,  365  DANA  NA

GODINU.  U  OGNJICI  I  NA  BOLESNIČKOM  KREVETU,  U  SVOJOJ

ISPOVJEDAONICI  PA  ČAK  I  NA  SVOJOJ  SAMRTNIČKOJ  POSTELJI.

A  TEK  POSLIJE  NJEGOVE   SMRTI,  U  POSTUPKU  PROGLAŠENJA

BLAŽENIM  I  SVETIMA,  IZAŠLA  SU  NA  VIDJELO  MNOGA  ČUDESA

KOJA  SU  SE  DOGODILA  PO  NJEGOVOM  ZAGOVORU  I

MOLITVAMA  UPUĆENIM  NJEMU.

A  POSEBNO  SAM  UPAMTIO  DA  SU  SE  MNOGA  ČUDA,

POGOTOVO  OZDRAVLJENJA,  DOGODILA  ONIMA  KOJI  SU  ŽARKO

I  S  VJEROM  MOLILI  NJEGOVU  DEVETNICU.

EVO,  U  NASTAVKU  JU  DONOSIM  U  CIJELOSTI,  KAKO  SE  MOLI

SVAKI  DAN,  DEVET  DANA  ZA  REDOM,  MOŽDA  NEKOGA

NADAHNE  DA  JU  IZMOLI  ZA  SVOJE  POTREBE  ILI  POTREBE

DRUGIH  POTREBITIH  LJUDI.

Devetnica Sv. Leopoldu Bogdanu Mandiću

(*Može se moliti tijekom cijele godine u svim osobnim potrebama kroz devet dana!)

Sveti Leopolde Bogdane, Gospodin te je obogatio velikim

blagom milosti za one koji se tebi utječu. Molimo te, isprosi nam

živu vjeru i žarku ljubav, da uzmognemo biti trajno sjedinjeni s

Bogom po njegovoj svetoj milosti.

Slava Ocu…

Sveti Leopolde Bogdane, tebe je božanski Spasitelj učinio

savršenim oruđem svoga neizmjernog milosrđa u sakramentu

pokore. Molimo te, isprosi nam milost, da se često i dobro

ispovijedamo te da živimo slobodni od svakoga grijeha i

postignemo savršenstvo na koje nas poziva Gospodin.

Slava Ocu…

Sveti Leopolde Bogdane, ti si izabrana posuda darova Duha

Svetoga, koje si obilno izlijevao u brojne duše. Molimo te,

isprosi nam da se oslobodimo od mnogih muka i nevolja koje

nas pritišću i izmoli nam snagu da sve strpljivo nadvladavamo te

steknemo zasluge za nebo.

Slava Ocu…

Sveti Leopolde Bogdane, koji si za svoga zemaljskoga života

iskazivao nježnu ljubav prema Blaženoj Djevici Mariji, našoj

dragoj Majci, i za uzvrat bio obdaren mnogim milostima, a sada

si s Njom u blaženstvu, moli je da svrati svoj pogled na našu

bijedu i da se prema nama uvijek pokaže milosrdnom majkom.

Slava Ocu…

Sveti Leopolde Bogdane, koji si uvijek pokazivao veliko

razumijevanje za ljudske patnje i utješio mnoga skršena srca,

priteci nam u pomoć. U svojoj dobroti nemoj nas napustiti, nego

nas utješi i posreduj nam milost za koju te s velikim

pouzdanjem molimo. Amen.

A meni je dragi svetac potvrdio da Gospodin za mene ima svoj plan, da

moram biti strpljiv u tome da ga prepoznam i prihvatim, da se pogotovo

moram  VJEŽBATI  U  PONIZNOSTI,  DA  MORAM  NAUČITI  SLUŠATI

DRUGE,  SMANJITI  SVOJU  OHOLOST  DO  NAJMANJE  MOGUĆE

MJERE.

Ponekad mi dođu misli da je lako bilo i dragom Padre Piu i dragom

Leopoldu Mandiću i mnogim drugim svecima koje je Gospodin pozvao da

budu njegovi svećenici. Oni su se mogli cijeli, svaki dan, posvetiti molitvi i

slavljenju Gospodina.

A ja, u svom svakodnevnom životu gdje

CARUJE  ZLI  I  NAPADA  I  OSOBNO  I

KROZ  NAPASTI  MOJEGA  TIJELA  I

SVIJETA  OKO  MENE,  imam osjećaj da

jako malo činim za Gospodina. Da se nikuda

ne krećem, da Ga ne proslavljam.

A onda opet, pomognu mi dragi sveci shvatiti, da za svakoga od nas

Gospodin ima plan koji mi nismo ni u kojem slučaju mogli predvidjeti.

I  DA  ĆU  I  JA  I  SVI  MI  KOJI  ĆEMO  VRŠITI  TAJ  BOŽJI  PLAN  ZA

NAŠE  ŽIVOTE,  BITI  SVETI  U  GOSPODINOVIM  OČIMA.

JER  ĆEMO  NA  TAJ  NAČIN  ZAVRŠITI  U  NJEGOVOM  KRALJEVSTVU.

A do tog trenutka, kada budem siguran,

kako je jednog dana postao siguran i dragi

svetac Leopold, što je Gospodinova volja za

moj život,  VJEŽBAT  ĆU  PONIZNOST,

POKUŠAT  ĆU  NAUČITI  SLUŠATI  DRUGE.

POMOGNI  MI  GOSPODINE,  POŠALJI  MI

SVOJEG  SVETOG  DUHA  DA  ME  VODI  I

JAČA,  NADAHNJUJE  I  ISPUNJUJE  NA

TOM  PUTU!

I  SVIMA  DRUGIMA  KOJI  TO  ŽELE,

DRAGI  MOJ  GOSPODINE.

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,

BLAGOSLOVLJEN  TVOJ  OTAC,  BOG  OTAC,  I

VAŠ  DUH  SVETI  U  VIJEKE.

I  ČAST  DJEVICI  MARIJI.