Utorak, 10.07.2012.g.

Kako je sve oko mene obično, sve ide nekim svojim tijekom.  I, na

žalost, mnogi ljudi se najbolje osjećaju kada im se ne spominje ni

Gospodin, ni vjera, ni duhovnost, ni crkva, ni misa, a najmanje ne grijesi.

Ako se ima problema u životu, zdravstvenih ili nekih drugih, krive se

drugi za to, da se to i ne da promijeniti. Da što mi tu možemo učiniti!?

PA  KAKO  BI  OVAJ  NAŠ  ŽIVOT  IMAO  SMISAO  AKO  BI  TO  ŠTO

SADA  ŽIVIMO  BILO  SVE!?

KAKO  SMATRAJU  ONI  KOJI  NE  VJERUJU  U  GOSPODINA.

RODITI  SE,  ŽIVJETI  U  MUCI  I  BEZ  NUTARNJE  ISCJELJENOSTI,

CIJELI  ŽIVOT  TRAŽITI  SMISAO  ŽIVOTA  I  UMRIJETI  JEDNOM

ZAUVIJEK!

KAKAV  BESMISAO!

I često to znam u razgovorima reći da je jednostavno  nemoguće,  za

one  koji  ne  vjeruju  u  Gospodina bi to trebao biti početak vjerovanja,

DA  OVO,  KAKO  SADA  ŽIVIMO,  BUDE  SVE  ŠTO  NAM  SE  IMA

DOGODITI.

TO  JEDNOSTAVNO  NE  MOŽE  BITI  SVE.  BILO  BI  PRETUŽNO,

LJUDSKI  NEDOSTOJNO.

SVI  ONI  KOJI  NE  VJERUJU  U  GOSPODINA,  CIJELI  ŽIVOT  TRAŽE

SMISAO  SVOJEG  ŽIVOTA.  ILI  MISLE  DA  SU  GA  NAŠLI  PA  ONDA

PONOVNO  OSJETE  DA  TO  NIJE  TO.

JER  SVI  ONI  SMISLI  ŽIVOTA  KOJE  MI  LJUDI  MOŽEMO  NAĆI  SU

OGRANIČENI  NA DJELOVANJA  LJUDI  ILI  MATERIJALNIH  STVARI.

I  KAD-TAD,  RADI  NESAVRŠENOSTI  LJUDI  I  STVARI  OKO  NAS  U

KOJIMA  NAĐEMO  SMISAO,  TAJ  SE  SMISAO  IZGUBI  ILI  POSTANE

NESAVRŠEN.

I  OPET  IZ  POČETKA.

JEDINO  U  GOSPODINU  ISUSU  KRISTU,

U  NJEGOVOJ  PISANOJ  RIJEČI,  BIBLIJI,

KOJU  NAM  JE  OSTAVIO,  JE  JEDINI  I

PRAVI  SMISAO  ŽIVOTA.

PONEKAD   SE  SAM  SEBI  ČINIM

DOSADNIM  U  PONAVLJANU  OVE

SPOZNAJE.

ALI  ZNAM  DA  JE  TO  TAKO.  TU  VIŠE

NEMA  NATRAG.  TO  JE  DIO  MENE.

GOSPODIN  JE  DIO  MENE.  ZAUVIJEK.

NO,  TAJ  SMISAO  ŽIVOTA,  TKO  GA  NAĐE,  TKO  ŠIROM

GOSPODINU  OTVORI  VRATA,  ZAPRAVO  PREDSTAVLJA  JEDAN

PUT,  JEDNU  STAZU  NA  KOJU  STUPAMO  KADA  SPOZNAMO  I

ODLUČIMO  SE  ZA  VJERU  U  GOSPODINA  I  VJEČNI  ŽIVOT  U

NJEGOVOM  KRALJEVSTVU.

MI  VIŠE  NE  MORAMO  TRAŽITI  SMISAO  SVOJIH  ŽIVOTA  ALI  TO

NI  IZDALEKA  NE  ZNAČI  DA  SE  SADA  MOŽEMO  MIRNO

OPUSTITI  I  ŽIVJETI U  SREĆI  I  ZADOVOLJSTVU.

STAZA  U  KRALJEVSTVO  BOŽJE  NIJE

ŠIROKA  I  NIJE  POPLOČANA.

TAKAV  JE  PUT  U  PAKAO,  POPLOČAN

SAMO  NAŠIM  DOBRIM  NAMJERAMA  I

ODLUKAMA.  BEZ  DJELOVANJA  I

ŽIVLJENJA  PO  TIM   NAŠIM  DOBRIM

NAMJERAMA  I  ODLUKAMA.

KADA  SE  ODLUČIMO  ZA  GOSPODINA,  OSJETIMO  I  ZNAMO  DA

JE  TO  TO.  TU  JE  SMISAO  SVEGA  I  TO  DUBOKO  U  SEBI

OSJETIMO.  GOSPODIN  NAM  DADE  ZA  SPOZNATI.

ALI,  OVAJ  NAŠ  ZEMALJSKI  ŽIVOT  PREDSTAVLJA  SAMO

PRIPREMU  ZA  VJEČNI  ŽIVOT.  TU  ODABIREMO  KOJOM  STAZOM

ĆEMO  IĆI  I  KOJOM  BRZINOM  ĆEMO  DOĆI  TAMO  KAMO  SMO

ODABRALI  POĆI.

U  PAKAO  KROZ  NEVJEROVANJE  ILI  RAJ  KROZ  VJERU  I

ŽIVOT  U  VJERI  U  GOSPODINA.

MI  SMO PUTUJUĆA  CRKVA.

I  KAO  TAKVI  U  STALNIM  NAPADIMA  ZLOGA.  I  NASLIJEĐEM

GRIJEHA  NAŠIH  PREDAKA.

ZATO  NI  U  JEDNOM  TRENUTKU  NE  MOŽEMO  I  NE  SMIJEMO

REĆI  DA  SVE  ZNAMO  I  SVE  SMO  POSTIGLI  U  VJERI.  DA

MOŽEMO  MIRNO  ŽIVJETI  I  UŽIVATI.

TO  NIJE,  RADI  SILNIH  GRIJEHA  KOJE  ČINIMO  SVAKOG

SLIJEDEĆEG  TRENA  NAŠIH  ŽIVOTA,  PREDVIĐENO  U

OVOZEMALJSKOM  ŽIVOTU  NEGO  U  VJEČNOM.

NAŠ  JEDINI  CILJ  MORA  BITI  SVETOST.  BORBA  PROTIV  SVOJIH

GRIJEHA.  OKAJAVANJE  PRIJAŠNJIH  I  BORBA  PROTIV  SADAŠNJIH

I  BUDUĆIH.

OSNOVNI  CILJ  I  SMISAO  ŽIVLJENJA  SVIH

NAS  KOJI  SMO  GOSPODINA  ODABRALI,

VJERUJEMO  U  NJEGA  I  ŽELIMO  VJEČNI

ŽIVOT  U  NJEGOVOM  KRALJEVSTVU,  JE

BORBA  PROTIV  GRIJEHA  I  POMAGANJE

DRUGIMA  U  BORBI  PROTIV  GRIJEHA.

A  DA  BI  SE  MOGLI  BORITI  PROTIV

GRIJEHA,  MORAMO  IH  PREPOZNATI  I

SPOZNATI.

A to je  i  zna  biti  jako  teško.  I  prepoznati  a  još  teže  priznati  i

prihvatiti  da  neke  grijehe  činimo.  Riječju,  mišlju,  djelom  i

propustom.

Čitajući knjižicu  SVETOG  IVANA  KASIJANA  ''DUHOVNI  BOJ  S

OSAM  GLAVNIH  STRASTI'' ponovno sam se zabezeknuo koliko

grijeha sam do sada učinio i koliko ih stalno  činim.

A on je samo govorio o jednom dijelu grijeha,  o strastima.

Nabrojao ih je osam:

1.  ugađanje  nepcu  ili  proždrljivost,

2.  blud,

3.  srebroljublje,

4.  gnjev,

5.  tuga,

6.  duhovna  tromost  ili  acedia,

7.  taština,

8.  oholost.

PA  IH  JE  JOŠ  PODIJELIO:

1.  ugađanje nepcu ili proždrljivost  ili  rađa  želju  za  jelom

prije  određenog  trenutka,  ili  zahtijeva  jelo  do  presićenja,

ne  razlikujući  kakvoću  hrane,  ili  zahtijeva  ukusnu  hranu.

Otuda  imamo  prehranu  bez  pravila,  proždrljivost  i

slastoljublje.

2.  tri  su  oblika  bludnosti:  prvi  se  vrši  miješanjem jedno

spola s drugim; drugi  nastaje bez dodira sa ženom, zbog čega

je Gospodin porazio Onana  i  treći  se  čini  umom  i  srcem.

3.  tri su oblika srebroljublja:  prvi  čini onaj koji se odrekao

svijeta a ne želi da odustane od svake vrste posjedovanja;

drugi  onoga,  koji  je  već  sve  razdao,  potiče  da  opet

stekne  isto  takvo  imanje;  treći  čini  onaj  koji  prije  nije

ništa  imao  pa  ima  veliku  želju  za  stjecanjem.

4.  i  gnjev  ima  tri  oblika:  prvi  je  onaj  koji  bukti  u

unutrašnjosti;  drugi  je  onaj  koji  se  izražava  riječju  i

djelom;  treći  je  onaj  koji  dugo  vremena  tinja  i  naziva  se

zlopamćenjem.

5.  tuga  ima  dva  oblika:  prvi  nastupa  po  prestanku  gnjeva,

ili  se  javlja  pri  nanesenim  štetama  i  gubitcima  te

neispunjenim  željama;  drugi  nastaje  zbog  bojazni  i

strahova  za  svoj  udio,  ili  zbog  nerazumnih  briga.

6.  postoje  i  dva  oblika  duhovne  tromosti:  jedan  baca  u

san  a  drugi  izgoni  iz  mjesta  gdje  možemo  moliti.

7.  taština  je  raznovrsna  ali  se  mogu  razlikovati  dva

glavna  oblika:  u  prvom  se  uznosimo  tjelesnim  prednostima

i  vidljivim  stvarima;  u  drugom  se  raspaljujemo  željom  za

taštom  slavom  zbog  duhovnih  dobara.

8.  i  oholost  ima  dvije  vrste:  prva  je  tjelesna,  a  druga

duhovna,  koja  je  štetnija.  Ona  naročito  napada  one  koji

su  napredovali  u  nekim  vrlinama.

TIH  OSAM  STRASTI

NAPADAJU  SAV  LJUDSKI  ROD,

PREMDA  NE  NAPADAJU

SVAKOGA  NA  ISTI  NAČIN.

Prekrasna  knjižica.  I  moram

napomenuti  da  je   SVETI  IVAN

KASIJAN  to  pisao  u  4.  stoljeću.

PA  EVO,  NEKA  SVATKO  OD  VAS  KOJI  JE  PROČITAO  OVE

STRASTI  U  KOJIMA  GRIJEŠIMO,  PREISPITA  SAM  SEBE,  I

SIGURNO,  ALI  SIGURNO,  ĆE  NAĆI  NEKI  GRIJEH  KOJI  DO  SADA

KOD  SEBE  ILI  DRUGIH  NIJE  PREPOZNAO,  ILI  GA  NIJE  SMATRAO

GRIJEHOM,  ILI  JE  MISLIO  DA  NIJE  BITAN.

O,  JA  SAM  NAŠAO.  I  POTVRDIO  SI ZA  NEKE  GRIJEHE.

IMAM  SE  PROTIV  TOLIKO  STRASTI  BORITI.

TE  STRASTI  MI  IZGLEDAJU  KAO  KOMARCI  KOJI  OVIH  DANA

NAPADAJU  I  PIKAJU,  ALI,  IMA  I  STRŠLJENA.

NO,  IMAM  JA  ZA  NJIH  SVOJE  DUHOVNE  SPREJEVE.  MISU,

MOLITVU,  ISUSOVU  RIJEČ  U  BIBLIJI,  RIJEČI  SVETOG  PAVLA,

DRAGOG  APOSTOLA.  A  TU  SU  I  ISPOVIJED,  PRIČEST,

RAZMJENA  DUHOVNIH  ISKUSTAVA  S  DRUGIMA,  DUHOVNA

LITERATURA.

GOSPODINE,  NEMOJ  DOPUSTITI  DA  SE

ULIJENIM.  NEMOJ  ME  NAPUSTITI.

U  SVIM  GRIJESIMA  KOJE  ČINIM  NA

RAZNE  NAČINE,  GOSPODINE,  JA  SI

POTVRĐUJEM  DA  SI  TI  TU  UZ  MENE.

JER  ME  JE  SRAM,  I  NEKAKO  STRAH,  I

NE  ŽELIM   BITI  TAKAV,  I  ŽELIM  SE

PROMIJENITI,  I  ŽELIM  NAPREDOVATI  U

VJERI,  U  TOME  DA  MANJE  GRIJEŠIM.

O,  ZAŠTO  JE  GOSPODINE  TAKO  LAKO

SAGRIJEŠITI,  TAKO  TE  LAKO

UVRIJEDITI  I  POVRIJEDITI!?

NE  USKRATI  NAM  GOSPODINE,  U

NAŠOJ  LJUDSKOJ  NESAVRŠENOSTI  I

GRIJEŠNOSTI,  SVOJEGA  SVETOGA  DUHA!

NEKA  NAS  TVOJ  SVETI  DUH  VODI,

JAČA,  NADAHNJUJE  I  ISPUNJUJE  U  TOJ

BORBI  PROTIV  GRIJEHA!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,  BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH  SVETI.

I  ČAST  DJEVICI  MARIJI.