Ponedjeljak, 30.07.2012.g.

Danas sam imao susret sa svojim mirom.

Danas sam prvi put, onako  u  punini,  osjetio što je to  GOSPODIN  U

SVAKODNEVNOM  ŽIVOTU.

ON,  KOJI  SE  NE  DA  OPIPATI,  VIDJETI.

ON  U  KOJEG  MOŽEŠ  SAMO  VJEROVATI,  KOJEGA  MOŽEŠ  SAMO

OSJETITI  U  SVOJEM  ŽIVOTU.

U mojoj obitelji ovih dana puno je previranja.  Onako,  ispod  površine

svakodnevnog života.

Što se ne vidi izvana, ne vide drugi ljudi oko nas, ali mi u obitelji to

znamo, to nosimo u sebi, i svaki od nas se s tim nosi kako zna i umije.

Ja sam se i danas uvjerio,  SIGURAN  SAM  U  TO,  da sam stvarno

predao svoj život na upravljanje  Gospodinu, i da ga Gospodin vodi

onako kako on zna da je za mene najbolje.

A danas popodne smo imali jedan događaj koji je bio jako bitan za cijelu

moju obitelj, za njezinu budućnost.

Ujutro sam otišao u grad da obavim neke poslove. I tako sam kod jednog

mora čekati nekih sat, sat i pol. A pošto je u blizini i naša crkva, u kojoj

su dnevno otvorena jedna vrata kako bi svatko u potrebi mogao stupiti u

crkvu i tamo se pomoliti, odlučio sam i ja otići tamo DA

PORAZGOVARAM  S  GOSPODINOM  o tome što se danas trebalo

dogoditi, pa i o ostalim situacijama u kojima se sada nalazim i ja i moja

obitelj.

Kad sam ušao u crkvu, u hodniku sam kleknuo na ''klecalo'', sklopio ruke i

počeo razgovor s Gospodinom.

Rijetko, jako rijetko ja razgovaram sa svojim Gospodinom. Nisam to u

životu naučio.

Baš onako, da razgovaramo. Da mu ja pričam i da onda  stanem i

oslušnem što mi on ima za reći.

I  JOŠ  KADA  SAM  IŠAO  PREMA  CRKVI,  A  POGOTOVO  KADA  SAM

UNUTRA KLEKNUO,  OSJETIO  SAM  NEKI  DUBOKI  MIR.

BEZVREMENSKI,  NEZEMALJSKI  MIR  O  KOJEG  SU  SE  ODBIJALE

SVE  MOJE  MISLI  O  OVOZEMALJSKIM  PROBLEMIMA  MENE  I  MOJE

OBITELJI.

OSJEĆAO  SAM  DA  ĆE  SVE  BITI  U  REDU,  DA  SAM  JA  SVOJE

UČINIO  I  DA  ĆE  DALJE  BITI  GOSPODINOVA  VOLJA.

I  nismo dugo razgovarali,  GOSPODIN  I  JA,  ja mu više nisam imao

ništa za reći, a on je meni,  SVE  ŠTO  JE  ON  MISLIO  DA  MI  TREBA

REĆI  I  DATI  SPOZNATI,  UČINIO  VEĆ  I  PRIJE.

SVE  MI  JE  TO  REKAO  TAJ  DUBOKI  MIR  U  MENI.

I pomolio sam se ja tamo. I zahvalio  na svemu  I  GOSPODINU,  I

NJEGOVOM  OCU,  I  DUHU  SVETOMU.  I  DRAGOJ  DJEVICI  MARIJI,

DRAGOJ  MARIJI  MAGDALENI  I  SVECIMA,  ANĐELIMA  I

ARKANĐELIMA,  DUŠAMA  U  ČISTILIŠTU.

ČAK  NISAM  NI  PLAKAO.  BIO  SAM  MIRAN.  JER  SAM  JA  SVOJE

UČINIO  A  DALJE  JE  PREUZEO  GOSPODIN.

I taj događaj popodne je prošao onako kako je to Gospodin za mislio.

Čak bi mogao reći da sam ja statirao sa strane, što inače baš  i nije moj

običaj.

BIO  SAM  SIGURAN  DA  ĆE  SVE  BITI  DOBRO,  JEDINO  NISAM

ZNAO  KAKO.  A  TO  SAM  SE  VEĆ  NAUČIO  PREPUSTITI

GOSPODINU.

NIJE  MOJE  DA  RAZMIŠLJAM  O  TOME

ŠTO  ĆE  BITI.  TO  ĆE  GOSPODIN.

MOJE  JE  DA  RAZMIŠLJAM  ŠTO  ĆU

SADA.  TO  GOSPODIN  OČEKUJE  OD

MENE  ČOVJEKA.

DA  TRAŽIM  I  RAZMIŠLJAM  O

KRALJEVSTVU  BOŽJEM  I  ČINIM

SVAKODNEVNO,  U  SVAKOM

POSTOJEĆEM  TRENUTKU  ŽIVOTA,  ŠTO

MOGU,  S  DAROVIMA  I  SPOSOBNOSTIMA

KOJE  MI  JE  DAO.

KOME  VIŠE,  VIŠE  ĆE  SE  OD  NJEGA

TRAŽITI.

MENI  JE  TOGA  PUNO  DAO  I  ZATO

STALNO PAZIM  DA  LI  SAM  UČINIO  SVE

ŠTO SAM  MOGAO.  ZA  SEBE  I  DRUGE.

I kazala mi je moja kćer da je to lijepo da ja imam taj svoj mir. Ali da bi

morao i drugima oko sebe pomoći da dođu do njega.  DA  BI  IM

MORAO   POMOĆI  DA  NOSE  I  IZNESU  SVOJE  KRIŽEVE,  KOJI  IM

PONEKAD  OTEŽAJU  ILI  ONEMOGUĆE  DA  DOBIJU,  I  IMAJU,  SVOJ

MIR.

I da ja, s tim svojim stalnim  ''JA  PA  JA'',  često znam iritirati ljude oko

sebe.

Da, i zamislio sam se nad tim riječima. I treba se zamisliti nad svim što ti

kažu dragi ljudi oko tebe.

Bilo dobro ili loše, oni ti žele dobro i oni te ponekad puno bolje ''vide''

nego se ti sam vidiš sa strane. Jer mi ljudi, i ja također, se znamo izgubiti

u svojim oholim, licemjernim poimanjima svojih ispravnih stavova i

razmišljanja. I onda ih naturati drugima.

PA  TAKO  I  TO  S  UNUTARNJIM  MIROM,

ILI  VJEROM.

KAO,  JA  TO  IMAM  I  OHOLO  SE  S  TIME

HVALIM  ILI  ŽELIM  NA  SILU,

LICEMJERNO  TO  NAMETNUTI  DRUGIMA,

TJERAJUĆI  IH  DA  ČINE  NEŠTO  ŠTO

ONI  NE  MOGU  POJMITI,  NISU

SPREMNI  UČINITI  ILI  NE  MOGU

UČINITI.

Da, tu se kriju opasnosti,  tu  zli  djeluje.

I tu mi već par dana ''hodaju'' po mislima riječi Gospodina  Isusa  koje

je  rekao  dragoj  Catalini  priliko  njenog  mistično doživljaja svete mise

koji su joj omogućili  Isus i Djevica Marija kako bi to prenijela drugima.

Rekao je Gospodin  Isus:

''... I  DA  SE  UPRAVO  U  OVOM  TRENUTKU (kod moljenja OČE

NAŠ)  SJETIŠ  OSOBA  ILI  LJUDI,  KOJI  SU  TI  U  TVOM

ŽIVOTU  NANIJELI  NAJVIŠE  BOLI,  PATNJE  I  ZLA,  DA  IH  U

TOM  TRENUTKU  ZAGRLIŠ  I  PRISLONIŠ  NA  SVOJE   GRUDI

I   REKNEŠ  DUBOKO  IZ  SRCA  SLIJEDEĆE   RIJEČI:  U  ime

Isusovo  opraštam  ti  i  želim  ti  mir.  U  ime  Isusovo  molim

te  za  oproštenje  i  želim  si  mir  od  tebe.''

I dalje je Gospodin Isus  rekao  nešto  jako  važno  za  sve one  koji

nemaju  mir  u  sebi  i  traže  ga:

''I  AKO  TA  OSOBA  ZASLUŽUJE  MIR,  ONA  ĆE  GA I

ZADOBITI  I  DOBRO  ĆE  JOJ  BITI  I  NA  TAJ  NAČIN  ĆE

PUNO  DOBRA  PRIMITI.  ALI  AKO  TA  OSOBA  NIJE

SPOSOBNA  OTVORITI  SE  MIRU,  PUSTITI  GA  U  SVOJE

SRCE,  TAJ  MIR  VRATITI  ĆE  SE  U  TVOJE  SRCE.

A  JA  NE  ŽELIM,  DA  ZADOBIJEŠ  MIR  I  DADNEŠ  GA

DRUGIM  OSOBAMA,  UKOLIKO  NISI  NAJPRIJE  SPREMNA

OPROSTITI  I  TAJ  MIR  NAJPRIJE  OSJETITI  I  IMATI  U

SVOM  SRCU.''

NAJPRIJE  SPREMNI  OPROSTITI  I  TAJ

MIR  NAJPRIJE  OSJETITI  I  IMATI  U

SVOM  SRCU.

TU  JE  SVE  REČENO.  VRLO  JEDNOSTAVNO,  SAMO  AKO

VJERUJEMO.  ALI,  ISTINSKI  VJERUJEMO  U  NAŠEG  GOSPODINA

ISUSA.

No, ja sam se preispitao,  DUBOKO  U  SEBI,  i nisam našao nikakvih zlih

namjera, nemira, nezadovoljstava, srditosti, strahova,  koji bi bili

povezani s mojim mirom i svjedočenjem takvoga stanja drugima oko

sebe.

Ne, ja sve to činim želeći da ti drugi oko mene  PRONAĐU  NEŠTO  ZA

SEBE  IZ  SVEGA  TOGA  ŠTO  SE  MENI  DOGAĐA.  ŠTO  MOGU

POJMITI  I  ŠTO  MOGU  PRIMIJENITI  U  SVOJEM  ŽIVOTU.

I rekao sam joj da Gospodin ima malo šire gledanje situacija u našem

životu. On zna što je u ukupnosti naših života najbolje. Koji posao, koji

ljudi, koje materijalne stvari.

DA  SE  ON  U  SVEMU  PROSLAVI  I  NAMA  OMOGUĆI  VJEČNI

ŽIVOT.

ON  TO  ZNA,  SAMO  JE  PITANJE  DA  LI  ĆEMO  MI  PREPOZNATI

TU  NJEGOVU  VOLJU  U  SVOJIM  ŽIVOTIMA  I  S  POTPUNIM

POUZDANJEM  SVE  TO  PRIHVATITI.

JER  SVE  ŠTO  NAM  JE  POTREBNO  ZA  ŽIVOT  ĆEMO  UVIJEK

IMATI.  I  TO  U  OBILJU.

I  NE  ŽELIM  GOSPODINE  OHOLOST  I

LICEMJERJE!  ODRIČEM  SE  TOGA.

OSLOBODI  ME  GOSPODINE  BILO

KAKVIH  PRIMISLI  O  TOME!

OSLOBODI  ME  GOSPODINE  I  TAŠTINE  I

NE  DAJ  DA  NA  BILO  KOJI  NAČIN

DJELUJE  NA  MENE  I  PREKO  MENE  NA

DRUGE  LJUDE!

I  PODARI  GOSPODINE  SVIM  LJUDIMA

MIR,  KAO  ŠTO  SI  GA  I  MENI!

JER  BEZ  TVOJE  POMOĆI  NITKO  OD  NAS

TO   NE  MOŽE  SAM.

I  HVALA  TI  GOSPODINE  ZA  ONE  TVOJE

RIJEČI  KOJE,  NA  RAZNE  NAČINE,

DJELUJU  U  NAMA,  I  NA  SVE  NAS,  I

DANAS:

''MIR  VAM  OSTAVLJAM,  MIR

VAM  SVOJ  DAJEM!''

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,  BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH  SVETI.

NEKA  VAM  JE  VJEČNA  SLAVA  I  HVALA.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI.