Nedjelja, 12.08.2012.g.

U zadnja 2-3 dana osjećam kušnje i velike napade zloga. I mene osobno i

moju obitelj. Na razne načine.

A meni ''stišće'' glavu prema podu. Da skrenem pogled od Gospodina.

Imao sam neke planove, kako mi ljudi znamo planirati u životu, realno i

nerealno. Nama se čini da planiramo realno, očekujemo da će se to

ispuniti. A ono ispadne drugačije.

I odmah smo nekako sumorni. Tako sam se i ja osjećao.

Ma nije meni problem Gospodin i sumnja u njega.  TU  SAM  JA  ČIST,

BAREM  TAKO  VJERUJEM.

GOSPODIN  JE  ZA  MENE  NA  PRVOM  MJESTU.

Ali bih htio zadovoljiti i one druge oko sebe.  DA  I  ONI  VIDE  I

DOŽIVE  TU  LJEPOTU.

No,  Gospodnji  se  planovi  često  razlikuju od naših, pa tako i mojih.

I  MENI  JE  TO  NORMALNO  I  PRIHVATLJIVO  JER  MI  JE  VJERA

DOSTA  ČVRSTA.  NO,  ŽAO  MI  JE  MOJI  BLIŽNJIH  ČIJA  SU

OČEKIVANJA  VEĆA  A  VJERA  NEŠTO  SLABIJA.

I zato sam bio jučer tužan i sumoran. I radi sebe i radi drugih.

PA  SI  MISLIM,  IVICA  MOJ  DRAGI,  SVIMA  OKO  SEBE  GOVORIŠ

DA  AKO  SU  TUŽNI  I  SUMORNI,  AKO  NE  ZNAJU  KUDA  I  KAKO

DALJE,  NEKA  IDU  U  CRKVU  NA  MISU  ILI  MOLITVU.  PA  AJDE

ONDA  U  CRKVU  NA  MISU  DA  TE  TO  RASPOLOŽENJE  PROĐE.

MOZAK  MI  GOVORI  DOBRO  ALI  SE  ZLI  UVLAČI  U  MOJE  SRCE  I

POKUŠAVA  GA  OKRENUTI  OD  CRKVE.

PA  KAO  SAD  SI  TUŽAN,  ŠTO  ĆEŠ  U  CRKVI,  SJEDNI  I  RAZMISLI

KAKO  DALJE,  SUTRA  JE  NEDJELJA  PA  ĆEŠ  SUTRA  U  CRKVU,

PROBAJ  SADA  NAĆI  NEKO  RJEŠENJE  ZA  DRUGI  TJEDAN,  NEKI

PLAN,  ITD.,  ITD.,  STOTINE  MALIH  BOCKANJA  KAKO  DA  ME

ODVUČE  OD  CRKVE  I  MISE.

NO,  ZNAO  SAM  JA  U  GLAVI  DA  ĆU  U  CRKVU  NA  MISU.  I  TO

DOSTA  PRIJE,  SKORO  SAT  I  POL  PRIJE  POČETKA  MISE.  Tako

mi  je  lijepo  u  crkvi  kada  je  malo  ljudi,  tišina.

NAŠA  DRAGA  SAKRISTANKA  ŠTEFICA  UVIJEK  OTVORI  CRKVU

SAT  I  VIŠE  PRIJE  MISE.

I  DOĐEM  JA  U  CRKVU  I  SJEDNE  NA  ZADNJU  KLUPU,  GDJE  SAM

SE  NEKAKO  U  ZADNJE  VRIJEME  ''UDOMAČIO''.

NIGDJE  NIKOGA  U  CRKVI.  TIŠINA.  MOLIM  JA  I  RAZMIŠLJAM.

KAKO  BI  REKLI  NAŠI  KUHARI,  RED  MOLITVE,  RED

RAZMIŠLJANJA,  RED  MOLITVE,  RED  RAMIŠLJANJA.

MISLI  MI  LETE  GLAVOM  O  SVEMU  ŠTO  MI  SE  DOGAĐALO

ZADNJIH  2-3  DANA.

I  ZAČUJEM  OTVARANJE  CRKVENIH  VRATA.  U  CRKVU  UĐE  JEDNA

STARICA,  POGNUTA  HODA.  KAKO  I  NE  BI  BILA  POGNUTA  KADA

NA  LEĐIMA  IMA  GRBU,  PRAVU  PRAVCATU  GRBU.  ZNAM  JU  IZ

VIĐENJA,  DVA-TRI  PUTA  SAM  SJEDIO  ISPRED  NJE  U  PRVOJ

KLUPI  KADA  SAM  ČITAO  MISNA  ČITANJA.  UVIJEK  JE  IMALA

VEDAR  I  NASMIJAN  POGLED.

VEĆ  JOJ  DUGO  NISAM  VIDIO  LICE  ALI  JU  PRIMIJETIM  DA  JE  U

ZADNJE  VRIJEME  SKORO  SVAKI  DAN  NA  MISI.

DOŠEĆE  SE  ONA  DO  PRVIH  KLUPA  U  CRKVI.  JA  SAM  U

MEĐUVREMENU  ZAŽMIRIO  I  NASTAVIO  S  MOLITVOM.

TADA  ZAČUJEM  STRUGANJE  KLUPE.  OTVORIM  OČI  I  VIDIM

STARICU  KAKO  JE  TEŠKOM  MUKOM  KLEKNULA  NA  KOLJENA,

NASLANJAJUĆI  SE  NA  KLUPU  LAKTOVIMA.  I  TAKO  KLEČEĆI

NASTAVI  MOLITI.

I  PROĐE  MI  KROZ  MISLI  KOLIKO  JE  NEGDJE  TA  ŽENA

PRETRPJELA  U  ŽIVOTU!

NE  ZNAM  OTKADA  IMA  TU  GRBU  I  TAJ  POGRBLJENI  POLOŽAJ.

MOŽDA  OD  MLADOSTI.  I  TO  JOJ  JE  SIGURNO  PRIJE,  A  SADA

POGOTOVO,  PREDSTAVLJALO  VELIKI  FIZIČKI  PROBLEM  U

SVAKODNEVNOM  ŽIVOTU  I  RADU.

A  ISMIJAVANJE  LJUDI  I  OKOLINE!?  O  TOME  DA  I  NE

RAZMIŠLJAM.   KOME  JE  TAKVA  BILA  PRIVLAČNA?

ALI  OČI,  KADA  SE  SJETIM  NJEZINIH  OČIJU,  A  TO  JE  BILA

DRUGA  PRIČA.   NJEZINE  OČI  NISU  IMALE  GRBU.  VEDRE,  PUNE

SJAJA  I  LJEPOTE.  TAKO  SAM  IH  ZAPAMTIO,  PRISJEČAJUĆI  SE

KROZ  MISLI  I  GLEDAJUĆI  JU  KAKO  KLEČEĆI  MOLI,  UPRTOG

POGLEDA  U  KIP  DJEVICE  MARIJE  DESNO  OD  OLTARA.

KOLIKO  LI  JOJ  SE  PUTA  MOLILA  I  OBRAĆALA  U  SVOJIM

TEGOBAMA!

TADA   PONOVNO   ZAČUJEM  OTVARANJE   VRATA .  VIDIO  SAM

POSLIJE  DA  JE  UŠLA  JEDNA  ŽENA  70  I  NEŠTO  GODINA.  SVAKE

GODINE  DOĐE  IZ  JEDNE  ZAPADNE  ZEMLJE  NA  3-4  TJEDNA.  DA

TU  PROVEDE  GODIŠNJI  ODMOR.

A  KADA  DOĐE,  SVAKI  DAN  DOĐE  NA  MISU  U  NAŠU CRKVU.

I  RAZGOVARAO  SAM  S  NJOM  PROŠLE  GODINE.  PODIGLA  JE

OSMERO  DJECE  U  VJERI  I  ZAJEDNIČKOJ  MOLITVI.

SVAKU  VEČER  SU  SVI  ZAJEDNO  MOLILI.  A  MEĐU  NJIMA  JE

RODILA  I  JEDNO  INVALIDNO  DIJETE  KOJE  JE  OD  ROĐENJA  U

KOLICIMA.  I  O  NJEMU  SE  BRINE  VEĆ  PREKO  TRIDESET  GODINA.

IZ  DANA  U  DAN.

ZAMISLITE  ŽIVOT  MAJKE  S  DJETETOM  KOJE  NE  MOŽE  NI

GOVORITI,  NI  HODATI.  KOLIKO  STRPLJENJA  I  LJUBAVI  ZA  TO

JE  TREBALO.  I  ZA  DRUGO  SEDMERO  DJECE.  I  MUŽA.

ALI,  UZ  VJERU  U  GOSPODINA  I  NJEGOVU  MAJČICU  TO  JE  ONA

SVE  S  LJUBAVLJU  ODRADILA.

I  EVO  JE  DANAS  NA  MISI.

TAKO  JE  ONA  UŠLA  U  CRKVU.  A  ODMAH  KOD  ULAZNIH  VRATA

JE  KIP  DJEVICE  MARIJE  S  MALIM  ISUSOM  U  NARUČJU.  ISPRED

NJE  PALIMO   SVIJEĆE  ZA  POKOJNIKE.

KAKO  NIJE  ODMAH  UŠLA  U  SREDINU  CRKVE,  PRETPOSTAVLJAO

SAM  DA  JE  TU  ZASTALA  I  PRED  KIPOVIMA  SE   POMOLILA.

NAKON  2-3  MINUTE  DOŠLA  JE  DO  SREDINE  CRKVE,  KLEKNULA  I

SKLOPLJENIH  RUKU  POGLEDALA  PREMA  OLTARU.  SIGURNO  SE

PONOVNO  U  SEBI  POMOLILA  I  ZAHVALILA  GOSPODINU  ISUSU,

NJEGOVOJ  MAJCI,  BOGU  OCU  I  DRUGIM  DUHOVNIM

POMAGAČIMA.

ONDA  SE  DIGLA,  VRATILA  SE  NATRAG  NEKOLIKO  METARA  I

TEK  ONDA  SJELA  U  KLUPU,  NASTAVLJAJUĆI  MOLITVU.

A  JA  SAM  SVE  PROMATRAO.

I  MISLIM  SI;  IVICA,  IVICA,  TI  KAO  IMAŠ  BRIGE!  PA  POGLEDAJ

SAMO  OVE  DVIJE  ŽENE!

SAMO  TO  ŠTO  VIDIŠ  I  ŠTO  ZNAŠ  O  NJIMA  JE  DOVOLJNO  DA

SE  POSRAMIŠ  SVOJE  TUGE  I  SUMORNOSTI  RADI  TVOJIH

SADAŠNJIH  ŽIVOTNIH  PROBLEMA.  I  PROBLEMA  TVOJE  OBITELJI

I  BLIŽNJIH.

POGLEDAJ  OVE  DVIJE  ŽENE  KAKO  SE  KLEČEĆI  MOLE  I

ZAHVALJUJU  NEBESKOM  SVIJETU.

A  ŠTO  SU  SVE  PROŠLE  U  ODNOSU  NA  MENE!

JA  BIH  TREBAO  KLEČATI  MJESECIMA  I  GODINAMA  I

ZAHVALJIVATI  GOSPODINU  ZA  SVE  ŠTO  MI  JE  DAO  I  ŠTO  MI

DAJE.

A  MENI  JE  KAO  TEŠKO!

I evo, zato ja svima preporučujem,  kada im je teško  radi

nečeg u životu, da odu  u crkvu  na misu ili molitvu.  Gospodin će

im tamo uvijek pripremiti nešto duhovnog što će im podići glavu

i donijeti nadu u srce.

I  UPRAVO  SAM  SE  TAKO  I  JA  TADA  OSJEĆAO.  S  NADOM  U

SRCU  I  DUŠI,  PODIGNUTE  GLAVE.

A  KRUNA  SVEGA  TOGA  BILA  JE  DANAS  NA  VEČERNJOJ  MISI.

RIJEČI  DRAGOG  NAM  KAPELANA  KOJI  NAM  ODLAZI  ZA  TJEDAN

DANA  U  DRUGU  ŽUPU.

ULAZNE  RIJEČI  NA  POČETKU  MISE  KAO  DA  SU  BILE  MENI

UPUĆENE.  NISAM  SVE  ZAPAMTIO.

ALI  ONE  KOJE  SU  MI  SE  USJEKLE  U  SRCE,  KOJE  JE  ISUS

GOVORIO  SAMO  MENI,  KAO  DA  JE  ŽIVI  BIO  TAMO  ZA

OLTAROM:

''IMAJ  POVJERENJA  U  MENE.''

TE  RIJEČI  BILE  SU  SAMO  MENI  UPUĆENE  U  OVOJ  CIJELOJ

SITUACIJI  KOJA  MI  SE  DOGAĐA  U  ZADNJIH  NEKOLIKO  DANA.

I  JA  SAM  ODGOVORIO,  SUZE  SU  MI  DOŠLE  NA  OČI:  ''DA

GOSPODINE,  JA  U  TEBE  IMAM  POVJERENJA.''

I  OPET  MI  VIŠE  NITKO  NE  MORA  GOVORITI   O  GOSPODINU  I

NJEGOVOM  POSTOJANJU!

JA  GA  SVAKODNEVNO  VIDIM  ŽIVOGA.

U  SVOJEM  ŽIVOTU  I  ŽIVOTU  DRUGIH  OKO  MENE.

DA  GOSPODINE,  JA  TI  VJERUJEM!

TI  IMAŠ  RIJEČI  ŽIVOTA  VJEČNOGA,

KUDA  DA  IDEM  OD  TEBE!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,  BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI.