Nedjelja, 26.08.2012.g.

Ovih dana nalazim se u stanju velikih duhovnih kušnji. I duhovnog,  i

obiteljskog  i  poslovnog  života.  GOSPODIN  JE,  I  HVALA  MU  NA

TOME,  JER  JE  TO  DOKAZ,  I  NEKAKO  OSJEĆAM  TO  U  SEBI,  DA

ME  NEIZMJERNO  VOLI,  ODLUČIO  DA  ME  MALO  PREPUSTI  ZLOME

I  NJEGOVIM  DUHOVIMA  DA  ME  ''PROREŠETAJU''.

SVUGDJE  GDJE  SAM  ''TANAK''. NEGDJE  VIŠE  A  NEGDJE  MANJE.

A  KAKO  TO  VEĆ  TRAJE  NEKO  VRIJEME,  USPIO  SAM  I  JA  TO

SPOZNATI.  JER  NAJPRIJE  NISAM  NI  REAGIRAO  NA  TE  KUŠNJE,

SMATRAJUĆI  IH  POSLJEDICAMA  SVAKODNEVNOG  ŽIVOTA  NAS

GRIJEŠNIH  LJUDI.

NO,  S  OBZIROM  DA  ME  GOSPODIN  NIKAD  NIJE  KUŠAO  VIŠE

NEGO  SAM  MOGAO  IZDRŽATI,  DAO  MI  JE  ZA  SPOZNATI  DA

SAM  U  STANJU  KUŠNJI.  A  UZ  TO  MI  JE  NEKAKO  DOŠLA  I

MISAO  DA  JE  TO  ZAPRAVO  PRIPREMA  ZA  NEKE  NOVE  ZADATKE

KOJE  ĆE  MI  GOSPODIN  DATI  U  MOJEM  ŽIVOTU.

ČIM  SAM  SPOZNAO  DA  SAM  U  STANJU  POJAČANIH  KUŠNJI,  A

TREBALO  MI  JE  MALO  VREMENA,  ZA  KOJEG  SAM  IMAO  OSJEĆAJ

DA  SE  ''STALNO  VRTIM  U  KRUGU'',  DAKLE,  KADA  SAM  SHVATIO

DA  MI  SE  TREBA  SUPROTSTAVITI  ZLOME  U  SVEMU  GDJE  ME

KUŠA,  DOŠAO  SAM  I  DO  JAKOG  DUHOVNOG  ORUĐA,  JEDNOG

OD  STUPOVA  NAŠE  VJERE,  POSTA.

ODLUČIO  SAM  DA  ĆU  SE  PODVRGNUTI  JEDNOM  JAČEM  I

DUGOTRAJNIJEM  ODRICANJU  OD  PIĆA  I  HRANE.

I sama ta nakana bila je hvale vrijedna i odluka o njoj je u meni bila sve

veća.

No, osjećao sam u sebi da taj post ne može biti onakav kakvi su bili ono

mnogi postovi u zadnje tri-četiri godine, od kada traje moje obraćenje.

Da se prije početka posta najedem preko mjere,  da ne jedem 1, 2 ili 3

dana, da ponekad stanem na vagu da vidim da li sam što i smršavio, da

se onda dan po završetku posta najedem preko mjere, hraneći i ''gladne

oči'',  da  sam  jedva  čekao  da  taj  post  završi,  itd.

NE,  OSJEĆAO  SAM  DA  TOME  MORAM  NEKAKO  DRUGAČIJE

PRISTUPITI.  DA  MORAM  PRONAĆI  NEKI  VIŠI  SMISAO  POSTA  OD

ONOGA  KAKO  SAM  GA  DO  SADA  JA  PRAKTICIRAO,  STROGO

ODRICANJE  OD  HRANE  I  PIĆA.

Prvo sam se htio odreći tjedan dana sve hrane i svog pića, osim vode.  I

PREDATI  TO  SVOJE  TRPLJENJE  GOSPODINU  ZA  MOJE  DUHOVNE

POTREBE  I  DRAGIH  LJUDI  OKO  MENE.

No, onda mi je tu ''pala u oči'' nedjelja, dan kada slavimo Gospodina, i

dan kada nije primjeren strogi post.

Pa sam onda odlučio da to onda ipak bude šest dana, od ponedjeljka do

subote.

Ali, još uvijek sam osjećao da mi tu nešto nedostaje, da premalo znam o

postu, njegovoj biti prema BOŽJOJ  VOLJI,  A  POSEBNO  PREMNA

TOME  ŠTO  BI  BILA  GOSPODINOVA  VOLJA  U  OVOM  MOJEM

SLUČAJU.

ŠTO  I  KAKAV  POST?

I tako me nekako nosio neki unutarnji poriv da odem u katoličku knjižaru

i probam tamo naći nešto o postu.

I  našao sam, bar sam mislio da sam našao.  Knjigu Ch. M. Murphya,

DUHOVNOST  POSTA. I upravo sam ju pročitao. Otkrila mi je neke

nove spoznaje o biti posta za nas kršćane kroz navođenje više citata

mnogih svetih ljudi koji su se bavili proučavanjem i prakticiranjem posta.

OSNOVNO  JE  ŠTO  SAM  SPOZNAO,  NEKAKO  SAM  TO  ZNAO  I

PRIJE,  ALI  NISAM  BI  TAKO  TOGA  SVJESTAN,  DA  SAMO

ODRICANJE  OD  HRANE  I  PIĆA,  NIJE  SUŠTINA  KATOLIČKOG,

DUHOVNOG  POSTA.

To bi se prije svega moglo nazvati kao neka dijeta.

OSNOVNI  DIJELOVI  SVAKOG  PRAVOG  POSTA  SU  MOLITVA,

DJELA  MILOSRĐA  I  ODRICANJE  OD  HRANE  I  PIĆA.

E sad, to mi je već malo problem. Meni je bilo najlakše, kako god to

nekome izgleda teško, odreći se šest dana hrane i pića. Uz to moliti kao i

inače, ići na mise, raditi i sve drugo svakodnevno.

NO,  SADA,  KADA  SAM  TAJ  SVOJ  POST  HTIO  NAMIJENITI  KAO

TRPLJENJE  GOSPODINU  ZA  NJEGOVO  MILOSRĐE  U  MOJOJ  BORBI

I  BORBI  DRUGIH  DRAGIH  LJUDI  PROTIV  SOTONE  I  NJEGOVIH

ZLIH  DUHOVA,  SADA  SAM  SHVATIO  DA  TO  ŠTO  SAM  MISLIO

UČINITI  NIJE  DOVOLJNO.

MORAM  JOŠ  DOBRO  RAZMISLITI  I  PRIPREMITI  SE.  KROZ  NEKE

MANJE  SNAŽNE  POSTOVE  I  MOLITVE,  DOK  MI  GOSPODIN  NEĆE

DATI  ZA  SPOZNATI  ŠTO  JE  NJEGOVA  VOLJA  DA  UČINIM.

ZLI  ME,  OSJEĆAM  GA,  KAO  I  UVIJEK,  ODGOVARA  OD  SVEGA

TOGA.  STALNO  MI  NEŠTO  ŠAPĆE.  MA  NEKA,  ON  ČINI  SVOJE  A

JA  MORAM  SVOJE.

SAMO  DA  PREPOZNAM  GOSPODINOVU

VOLJU  ŠTO  I  KAKO.

Možda će mi u tome pomoći i ta knjiga, koju ću još jednom na

''preskokce'' pročitati.  I  meditacije i odgovori na neka od pitanja koje je

pisac knjige postavio za razmišljanje svakom čitatelju knjige, na kraju

pojedinih dijelova knjige.  Kao što su:

Kako mogu biti siguran  da  moja  religiozna  uvjerenja  nisu

samo  intelektualna  vježba  nego  stvari  o  kojima  razmišljam

i  koje  provodim  u  svojem  svakodnevnom  životu?

Božje  zapovijedi  za  obdržavanjem  dana  počinka  te  za

uklapanje  posta  i  slavljenja  u  svakodnevni  ritam  života

trebale  bi  nam  pomoći  da  steknemo   veću  kontrolu  nad

onim  što  činimo.  Kako  mi  te  zapovijedi  mogu  poslužiti  da

se  očuvam  od  ovisnosti  o  poslu  i  udovoljavanju  požudama?

Isus  izričito  zabranjuje  smrknutost  pri  postu.  On  želi  da

budemo  vedri  čak  i   kada  se  odričemo.  Kakvo  je  moje

držanje  kad  se  odričem  nečega?

Pravo  značenje  ''obraćenja''  jest  ''okretanje  od  jedne  stvari

prema  drugoj''.  Postoje  li  stvar  od  koji  mi  je  moja  vjera

pomogla  da se  okrenem?  Postoje  li  stvari  prema  kojima

sam  se  okrenuo  nakon  toga?

Po  čemu  se  u  našem  tijelu  može  iščitavati  naša  duša?

Postoje  određeni  oblici  ponašanja  koje  Sveti Augustin

označava  ''požudom'',  a  koje  drugi  označavaju  ''sindromom

ponavljanja''.  Koji  se  oblici  ponašanja  u  mojem  životu

mogu  tako  nazvati?

Naša  nas  kultura  često  potiče   da  što  više  smanjimo  našu

ranjivost  i  ovisnost  o  drugima  kako  bismo  se  doimali

samopouzdanima.  Osjećam  li  da  sam  u  stanju  izraziti  i

prihvatiti  svoju  ranjivost?

Hram  ili  grob?  Na  kakve  slike   tijela  nailazimo  u  našem

svakodnevnom  životu?  Kako  bi  se  one  trebale  vrjednovati

iz  kršćanske  perspektive?

Ako  ste  kršćanin…,  a  želite  započeti  stroži  program

posta…,  koje  bi  ste  prakse  uveli  tijekom  cijele  godine?

Kako  mislite  pojačati  prakticiranje  triju  stupova  -  molitve,

djela  milosrđa  i  posta  -  za  vrijeme  razdoblja  korizme?

Razmislite  o  vašem  molitvenom  iskustvu  koje  ste  imali  do

sada.  Kako  bi  ste  mogli  produbiti  ta  iskustva?

HVALA   TI  GOSPODINE  NA  SVIM  KUŠNJAMA

KOJE  MI  DAJEŠ  JER  TAKO  OSJEĆAM  TVOJE

PRISUSTVO  I  TVOJU  LJUBAV  U  MOJEM

ŽIVOTU!

NEMOJ  ME  NAPUSTITI  I  JAČAJ  ME  NOVIM

SPOZNAJAMA  O  TVOJOJ  LJUBAVI  PO

TVOJEM  SVETOM  DUHU!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,  BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI.