Srijeda, 03.10.2012.g.

MEĐUGORJE,  KAO  MJESTO  UKAZANJA  DJEVICE  MARIJE,

SLUŽBENO  NIJE  PRIZNATO.

SLUŽBENA  CRKVA,  TU  MISLIM  PRIJE  SVEGA  NA  SVEĆENSTVO,

NE  ŽELI  JAVNO  POTICATI  ODLASKE  U  MEĐUGORJE  KAO  NEKO

SVETIŠTE,  DOK  SE  NE  PROVEDE  DO  KRAJA  POSTUPAK

ISPITIVANJA  I  POTVRĐIVANJA  MEĐUGORJA  KAO  SVETIŠTA  GDJE

SE  UKAZALA  DJEVICA  MARIJA.

JEDAN  OD  NAJVAŽNIJIH  RAZLOGA  ZAŠTO  TO  CRKVA  NIJE

UČINILA  LEŽI  I  U  TOME  ŠTO  SU  SVA  DRUGA  SVETIŠTA,  GDJE

SE  UKAZALA  DJEVICA  MARIJA,  npr.  FATIMA  ILI  LURD,  BILA

PRIZNATA  POSLIJE  PRESTANKA  UKAZANJA.

A  U  MEĐUGORJU  UKAZANJA  JOŠ  TRAJU.

NO,  KAKO  BILO  DA  BILO,

ONO  ŠTO  SVI  PRIZNAJU,  A  I

ČESTO  ČUJEMO  GOVORITI  I

PAPU  I  MNOGE  SLUŽBENE

PREDSTAVNIKE  CRKVE,

MEĐUGORJE  JE  MJESTO

MOLITVE.

I  TO  KAKVE  MOLITVE!

Kad smo se vraćali u nedjelju s našeg hodočašća iz Međugorja, svjedočila

je jedna draga sestra u vjeri, ono po čemu je njoj ove godine Međugorje

bilo posebno,  ZA  ŠTO  JE  MISLILA  DA  JE  PRESVETA  DJEVICA

NJOJ  DALA  PORUKU.

Kazala je da je kroz ta sva dana čula dolje desetak puta dvije riječi, u

raznim situacijama, na razne načine, od raznih ljudi.

PREMALO  MOLITVE.

I da je nekako osjetila da su to bili znakovi, da su to riječi, koje su

PREDRAGI  GOSPODIN  I  PRESVETA  DJEVICA  upravo  njoj  upućivali.

PREMALO  MOLITVE.

I odmah kada je ona to svjedočila u autobusu, ja sam pomislio da je to

upravo ono što sam ja često svima oko sebe govorio,  i  govorim, i toj

dragoj sestri sam ponekad znao reći,  da  je  istina da se mi svi molimo i

da je to dobro, kod svojih kuća i drugdje,  ALI  DA  JE  NAJVEĆA

MOLITVA  MISA,  TU  U  CRKVI   ŽIVI  JE  GOSPODIN  VEĆ  PRISUTAN

U  PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU,  I  TU  ŽIVI

GOSPODIN  DOLAZI,  PO  POLAGANJU  SVEĆENIKOVIH  RUKU,  U

PRETVORBI  KRUHA  I  VINA  U  KRV  I  TIJELO  NAŠEG  PREDRAGOG

GOSPODINA.

MA  BAREM  JEDNOM,  SAMO  JEDNOM

JOŠ  U  TJEDNU,  TKO  GOD  IMA

PRILIKU,  NEKA  ODE  NA  SVETU  MISU.

ONI  KOJI  NEMAJU  TJEDNE  MISE  TAMO  GDJE  STANUJU,  BAREM

JEDNOM  U  TJEDNU  ODLAZE  U  MJESTA  GDJE  IMA  ILI  VEČERNJA

ILI  JUTARNJA  SVETA  MISA.

PA  SI  ONDA  MOGU  ISPLANIRATI  PUT  TAKO  DA  ODU  I  NA

MISU.

NEPROCJENJIVA  JE  DUHOVNA  SNAGA

TE  NAJJAČE  MOLITVE,  MISE.

A da je Međugorje mjesto molitve doživjeli smo moja kćer i ja na jedan

poseban način. Tek poslije sam si razmišljao kako je duhovno bilo lijepo

to što smo činili i koji su nemjerljive milosti za nas i za druge od tih naših

molitvi.

JEDNOSTAVNO,  I  NJOJ  I  MENI  TA  DVA  DANA  U  MEĐUGORJU

SU  BILA  KAO  DA  SMO  U  NEKOM  DRUGOM  SVIJETU.

SVIJETU  DUHOVNOSTI,  MILOSTI  I  RADOSTI.

Na put smo krenuli svatko sa svojim mislima i nakanama.

Pa smo obavili  KRIŽNI  PUT  NA  KRIŽEVAC.

I kad smo se spuštali s Križevca, nekako smo došli u razgovor oko toga

kako mi ljudi  TOLIKO  MALO  ZAHVALJUJEMO  GOSPODINU  ZA  SVE

ŠTO  ČINI  U  NAŠIM  ŽIVOTIMA.

A  IMAMO  MU  TOLIKO  TOGA  ZA

ZAHVALITI!

I  ONDA  MENI  DOĐE  IDEJA,  NAS  DVOJE  SMO  SAMI,  JER  SE

SVATKO  SPUŠTAO  ZA  SEBE,  KOJOM  BRZINOM  JE  MOGAO,  DA  BI

MOGLI,  ONA  I  JA,  DOK  SE  SADA  SPUŠTAMO  U  PODNOŽJE

BRDA,  ZAHVALJIVATI  GOSPODINU  ZA  SVE  ONO  ŠTO  NAM  ČINI

U  NAŠEM  ŽIVOTU.

REKAO  SAM  JOJ  DA  BI  TO  MOGLI  TAKO  DA  NAJPRIJE  JEDAN

IZREKNE  JEDNU  ZAHVALU,  ZAJEDNO  IZGOVORIMO  ''GOSPODINE,

HVALA  TI'',  PA  ONDA  DRUGI  IZREKNE  ZAHVALU,  PA  ONDA

OPET  ZAJEDNO  IZGOVORIMO  ''GOSPODINE,  HVALA  TI''.

ONA  SE  RADOSNO  SLOŽILA.

I  TAKO  SMO  KRENULI.  PRVO  SAM  JA

IZGOVORIO  ''GOSPODINE  HVALA  TI  ZA

MOJU  ŽENU  ANICU'',  PA  SMO

ZAJEDNO  IZGOVORILI  ''GOSPODINE,

HVALA  TI'',  PA  JE  ONDA  ONA

IZGOVORILA  ZAHVALU  ''GOSPODINE,

HVALA  TI  ZA  MOJU  MAMU'',  PA

ZAJEDNO  ''GOSPODINE,  HVALA  TI''.

I  TAKO  SE  REDALA  JEDNA  ZAHVALA  ZA

DRUGOM.

MI  SMO  POSKAKIVALI  PO  KRIŽEVCU,  GLEDALI  DA  NE  PADNEMO,

IZBJEGAVALI  TRNJE  I  DRUGE  PREPREKE  I  SLAVILI  GOSPODINA.

''GOSPODINE,  HVALA  TI''.

I ta naša zajednička molitva se nastavila i na Podbrdu.

Nakon prekrasnih trenutaka koje sam proveo u molitvi na mjestu gdje

SE  UKAZALA  PRESVETA  NAŠA  MAJČICA,  krenuli smo kćer i ja polako

dolje prema podnožju.

A  IMALI  SMO  SE  I  ONA  I  JA  TOLIKO  TOGA  MOLITI  ZA  RAZNE

LJUDE  I  NA  RAZNE  NAKANE.

A  NORMALNO  DA  SU  NAM  NAŠI  NAJMILIJI,  KOJI  SU  OSTALI

DOMA,  SUPRUGA  I  SIN,  BILI  NAJVIŠE  U  MISLIMA.

I tako smo malo razgovarali o njima.  I  ONDA  MENI  SINE  IDEJA,

MOJ  ANĐEO  ČUVAR,  DA  BI  SE  NAS  DVOJE  SADA  MOGLI

MOLITI  ZA  NJIH,  OVDJE  NA  PODBRDU,  SPUŠTAJUĆI  SE.

I  SMISLIO  SAM  JEDNU  MOLITVU,  MA  SIGURNO  JE  TO  BILA

IDEJA  MOJEG  ANĐELA  ČUVARA,  KOJU  BI  KĆER  I  JA  MOLILI  NA

GLAS  ZA  SUPRUGU  I  SINA.

MOLITVE  PRESVETOM  SRCU  ISUSOVOM  I  PRESVETOM  SRCU

MARIJINOM.

JA  BIH  PRVO  IZGOVORIO  ''ZDRAVO

MARIJO…''  A  KĆER  ''SVETA  MARIJO…''.

ONDA  BI  JA  IZMOLIO  ''SLATKO  SRCE

MOG  ISUSA''  A  KĆER  ''DAJ  DA  TE

LJUBIM  SVE  TO  VIŠE''.

ONDA  OPET  JA  ''SLATKO  SRCE

MARIJINO'',  A  KĆER  ''BUDI  NAŠE

SPASENJE''.

PA  SVE  IZ  POČETKA.

KĆER   SE  SLOŽILA,  USPUT  SE  NAUČILA  I  TE  DVIJE  KRATKE  I

PREKRASNE  MOLITVE  NAJDRAŽIM  SRCIMA,  PRESVETOM  SRCU

ISUSOVOM  I  MARIJINOM.

TOLIKO  SMO  BILI  RADOSNI  I  PUNI  DUHA  DA  NI  NE  ZNAM

KAKO  SMO  DOŠLI  DO  PODNOŽJA.

U  DUHOVNU  SNAGU  TIH  MOLITVI  UVJERIO  SAM  SE  ODMAH

KASNIJE  KADA  SAM  SE  ČUO  SA  SUPRUGOM  PUTEM  MOBITELA.

NJEZIN  BLAGI  I  MIRNI  GLAS  MI  JE  ODMAH  POKAZAO  DA  SU

IZREČENE  MOLITVE  I  NJIHOVA  DUHOVNA  SNAGA  VEĆ  KOD  NJE.

MEĐUGORJE,  MJESTO  MOLITVE.

BOŽE,  HVALA  TI.

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,  BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI.