Četvrtak, 04.10.2012.g.

Već sam bio ugasio kompjutor i odlučio ići spavati. Ali, kada sam zaklopio

laptop, ostao sam tako sjediti, sklopljenih ruku, okrenut prema zidu na

kojem je   kipić  PRESVETOG  TROJSTVA  I  SVE  DRUGE  SLIKE,  i na

sredini zida  KRIŽ  S  RASPETIM  GOSPODINOM  ISUSOM  KRISTOM.

I nekako nisam mogao krenuti na spavanje. Imao sam osjećaj da još

nešto moram učiniti.

A  stalno mi u mislima, već nekoliko dana, a danas baš intenzivno,

bubnja  SRCE.

KOLIKO  JE  ZAPRAVO  ČOVJEČJE  SRCE  VAŽNO  GOSPODINU!?  NE

KAO  ORGAN,  NEGO  KAO  DIO  ČOVJEKOVE  OSOBNOSTI,  ONAKO

KAKO  JE  TO  GOSPODIN  ZAMISLIO  ZA NAS  LJUDE.

A zašto toliko razmišljam o  SRCU!?

Iskreno  priznajući, SRCE, kao nešto vrlo važno u duhovnom životu

svakog čovjeka, nisam do sada baš imao priliku spoznati.  VAŽNOST

KOJU  GOSPODIN  PRIDAJE  LJUDSKOM  SRCU.

I nekako mi je prvu ''bubu'' stavio u uho prije dva mjeseca onaj moj

prijatelj, veliki obraćenik, koji mi je stalno, kada mi je pričao o onim

silnim stvarima koje mu je Gospodin činio prilikom njegovog obraćenja,

stalno govorio o srcu.

DA  MU  JE  GOSPODIN  BOG  REKAO  DA  ĆE  SRCE  POBIJEDITI.

DA  MU  JE  GOSPODIN  BOG  REKAO  ZA  ONOG  SVEĆENIKA  IZ

NJEGOVOG  SVJEDOČANSTVA  DA  ''NIJE  NAUČIO  SRCEM

RAZMIŠLJATI''.

ILI, PREKRASNI  DIO  IZ  NJEGOVOG  SVJEDOČANSTVA  GDJE

OPISUJE  DOGAĐAJ  U  CRKVI:

''Bilo je to u srijedu, 4.7., negdje poslije 14 sati. Svećenik je otključao

crkvu, ušao sam i nakon kratkog osvrtanja ugledao sam jedno veliko

raspelo na zidu. Pao sam na koljena. Na početku nisam gotovo ništa

molio, samo sam duboko disao i osjećao sam kako se nakon svakog

udisaja moj organizam sve više i više smirivao.

Pojavio mi se unutarnji glas koji je govorio: „Smiri se, došao si na

mjesto koje ti donosi mir, a to je ono što si tražio sve ovo

vrijeme. Smiri se!“

Pomislio sam: „Ali, Bože, zašto baš ja? Ja gotovo da se ne znam

ispovjediti i ne znam drugo osim par klasičnih molitvi, gotovo

ništa…“

„Ti si se molio iz srca, tvoje srce je često patilo zbog drugih. Tu

si jer imaš veliko srce, a ja sam ti ostalo oprostio. Tvoje srce je

pobijedilo.“, rekao je. „Sad tek shvaćam, Gospodine, zašto je na svim

kipovima i slikama istaknuto tvoje srce. Hvala Ti, hvala Ti, hvala Ti što si

mi se ukazao sada kada sam gotovo i pomislio da ne postojiš. Oprosti mi,

oprosti mi…''

Ili, na kraju svjedočanstva, kada je od Gospodina dobio i jedan odgovor

koji je tražio:

''STIGAO  MI  JE  I  ODGOVOR  NA  PITANJE:  '' ZAŠTO  MI  JE

TRABALO  TAKO  DUGO  DA  TE  IZ  SRCA  POTRAŽIM?''

„Tu gdje si bio, morao si biti da vidiš kako prolaze, u čestim

slučajevima, dobri ljudi. Ali, ljudi koji nikada nisu pokucali na

moja vrata, koji žive po pravilima koja im drugi pišu. Nikada

nisu bili spremni do kraja otvoriti svoje srce. Ali ja ne gubim

nadu da će to jednog dana učiniti, da će pokucati na moja vrata

kao što si i ti učinio, a ja ću im sve oprostiti je svi ste vi djeca

Božja i sve bih vas htio vidjeti sretne u svojim obiteljima. Jer

jedino se takav čovjek može oduprijeti svim silama zla koje

stalno vrebaju. Da, zato si trebao biti baš tu, a što ćeš napraviti

ostavljam tebi na volju.“

MOJEGA  PRIJATELJA,  GOSPODIN  JE

OBRATIO  RADI  NJEGOVOG  VELIKOG

SRCA.

I iskreno, tada, kad mi je on to pričao, nisam baš mogao staviti na mjesto

u sebi to njegovo stalno spominjanje srca.  SRCE  OVO,  SRCE  ONO…

PA  GOSPODIN  JE  TO  A  NE  SRCE.

Pa sam se onda prisjetio da sam za sebe uvijek smatrao da  ''imam

veliko  srce''.  JER  SU  MI  SE  JAKO  DOJMILI  LJUDI  U  RAZNIM

POTREBAMA,  ZNANI  I  NEZNANI.  I  MNOGIMA  SAM  POMOGAO,

NA  RAZNE  NAČINE.

A sjetio sam se, da sam se često pitao da li se Gospodin smilovao duši

mojeg pokojnog oca koji je umro 1990.g.?

Jer sam ja,  tražeći  očev oprost za sve loše što sam mu u životu učinio,

prikazao puno misa za spas njegove duše i izmolio puno molitvi. A

kopkalo me to što je moj otac bio veliki grješnik, mnogo je psovao,

vrijeđao Boga i one koji vjeruju, idu u crkvu i mole se, na razne načine.

Mnogo je pio i maltretirao pomajku pa i nas djecu.

PA  IPAK,  NEKAKO SAM  ŽIVIO  U  NADI,  I  MISLIM  DA  MI  JE  TO

GOSPODIN  DAO  I  ZA  SPOZNATI,  DA  DUŠA  MOJEG  OCA  NIJE  U

PAKLU  NEGO  U  ČISTILIŠTU.

I  TO  SAMO  IZ  JEDNOG  RAZLOGA.  JER

SE  BOŽJE  MILOSRĐE  SPUSTILO  NA

DUŠU  MOJEG  POKOJNOG  OCA  RADI

NJEGOVO  VELIKOG  SRCA.

VOLIO  JE  POMOĆI  DRUGIMA,  POGOTOVO  ONIMA  U  POTREBI.

TAKO  JE  I  PROPAO  KAO  POSTOLAR  JER  JE  MNOGIMA

POPRAVLJAO  CIPELE  BADAVA,  NIJE  IM  NIŠTA  NAPLATIO.

DA,  GOSPODINE,  JA  VJERUJEM  DA  NISI  DAO  DA  PROPADNE

DUŠA  MOJEG  TATE,  RADI  TVOJEG  MILOSRĐA  I  NJEGOVOG

SRCA.

A ovih dana su me posebno dojmili neki odgovori drage Marije Simma

koje je dala časnoj sestri Emmanuel iz Međugorja i koji su razgovori

objavljeni u knjizi  ''UTJEŠNA  TAJNA  -  DUŠE  U  ČISTILIŠTU''.

Jedan odgovor sam već bio naveo a vezan je uz ljubav. No, u njemu se

spominje i  SRCE,  jer je na pitanje s. Emmanuel da ''tko ima najveću

šansu da ide ravno u Raj'',   draga Marija rekla:

''ONI  KOJI  IMAJU  DOBRO  SRCE  PREMA  SVAKOME…''

I na sve te  Gospodinove znakove o  SRCU ja sam neki dan malo

''duhovno zastao'' i razmislio.

I  UTVRDIO  DA  SVI  ONI  KOJE  JA  ZNAM,  DA  SU  VELIKI

OBRAĆENICI  I  SVJEDOCI  ZA  GOSPODINA,  IMAJU  NEŠTO  ŠTO

NAM  JE  SVIMA  ZAJEDNIČKO.

SVI  IMAMO  VELIKO  SRCE.

I  SVI  SMO  TO  VELIKO  SRCE  ŠIROM  OTVORILI  PREMA

GOSPODINU.

I  ON  U  TO  NAŠE  OTVORENO  SRCE  ŠALJE  SVOJEG  DUHA

SVETOGA  DA  GA  PROSVIJETLI  I  OČISTI  TAMNIH  SJENA,

GRIJEHA.

DA  MI  U  TAKVO  SRCE  MOŽEMO  PRIMITI  GOSPODINA  I  SVE

ONE  KOJI  SU  U  POTREBI  A  GOSPODIN  NAM  IH  POŠALJE  NA

NAŠ  ŽIVOTNI  PUT.

SVI  SMO  I  PRIJE  BILI  TAKVI,  ŽELJELI

SMO  POMAGATI  DRUGIMA,  ALI  TO

TADA  NIJE  BILO  VRŠENJE  BOŽJE  VOLJE

ZA  NAŠE  ŽIVOTE  I  TO  TADA  NIJE  BILO

NA  SLAVLJENJE  GOSPODINA.

U  SVIM  TIM  NAŠIM  POMAGANJIMA

ČESTO  SE  OSJETILA  NAŠA  OHOLOST,

JER  SMO  POMAGALI  KAKO  BI  SEBE

UZDIGLI  ILI  SEBE  ZADOVOLJLI.

ILI  NAŠE  LICEMJERJE,  TAŠTINA,  JER

SMO  HTJELI  DA  DRUGI  VIDE  I

SAZNAJU  KAKO  SMO  NEKOME

POMOGLI,  HVALILI  SMO  SE,  POSREDNO

ILI  NEPOSREDNO  S  TOM  SVOJOM

POMOĆI  DRUGIMA.

ILI  SMO  TRAŽILI,  ILI  OČEKIVALI,

NEŠTO  I  ZA  UZVRAT  OD  ONOGA  KOME

SMO  POMOGLI.

ILI  SMO  SEBIČNO  ZADOVOLJAVALI

SVOJU  POTREBU  DA  UVIJEK  NEKOGA,

PREKO  SVOJE  MU  POMOĆI,  VEŽEMO  ZA

SEBE  I  NAPRAVIMO  GA  OVISNIM  O

SEBI.

I  JOŠ  MNOGI  ILI…

I  MNOGI   PROROCI,  APOSTOLI,  I  SVI  DRUGI  BOŽJI  SVJEDOCI,

BIRANI  SU  OD  GOSPODINA  DA  ČINE  NEŠTO  ZA  NJEGA,  NE

RADI  SVOJE  PAMETI,  NAČITANOSTI,  RJEČITOSTI  ILI  SLIČNIH

SPOSOBNOSTI,  NEGO  RADI  SVOJI  VELIKIH  SRDACA.

JER  GOSPODINA  SAMO  INTERESIRA

KAKVO  NAM  JE  SRCE,  VELIKO  I

ŠIROKO  ZA  SVE,  ILI  USKOGRUDNO,

SAMO  ZA  SEBE  ILI  USKI  KRUG  DRUGIH

LJUDI.

I,  DA  LI  JE  TO  NAŠE  SRCE  ISKRENO.

I mnogi mi još primjeri  ''jure'' kroz glavu.

PA  DJECA  SU  ''ČISTOG  SRCA''  I  SKORO  SVA  IDU  ODMAH  U

KRALJEVSTVO  BOŽJE.  JER  IM  SE  SRCA  NISU  STIGLA  ''UPRLJATI

GRIJEHOM''.

NO,  DA  BI  VELIKO  SRCE,  KOJE  JE  GOSPODIN  MNOGIMA  DAO,

MOGLO  DOVESTI  ONOG  KOJI  GA  IMA  U  KRALJEVSTVO  BOŽJE,

U  VJEČNI  ŽIVOT,  MORA  BITI  ISKRENO  I  ŠIROM  ''OTVORENO''.

''ŠIROM''  OTVORENO  ZA  SVE  KOJI  U  NJEGA  TREBAJU  UĆI.  A

PRVO  ZA  GOSPODINA.

……….

Ovaj prvi dio članka sam napisao prije desetak dana. Nisam ga završio jer

mi je nešto nedostajalo.

I sada kada smo bili u Međugorju, opet  je  SRCE  bila  riječ koji sam

često izgovorio.

Za neke osobe vidio sam da ne mogu doživjeti ljepotu,  onu  duhovnu

ljepotu,  Međugorja.  JER  NISU  MOGLE  OTVORITI  SRCE.

I jedna draga osoba mi je to prokomentirala s nekoliko riječi, da te osobe

ne idu u crkvu na mise, ni nedjeljom.

Ali, u Međugorje sigurno idu s nekim razlogom,  MAJČICA  IH  JE

POZVALA,  s  nekom  nadom  u  srcu da bi im se tamo moglo dogoditi

nešto što bi riješilo njihove brige i probleme koje nose u sebi.

Ali, teško će to doživjeti.  JER  DUHOVNI  SVIJET  SE  NE  DOGAĐA

PRED  NAŠIM  OČIMA,  NE  MOŽEMO  GA  VIDJETI,  OPIPATI,

DOKAZATI  NJEGOVO  POSTOJANJE.

MORAMO  VJEROVATI.

A  VJERUJE  SE  SRCEM,  NE  GLAVOM  I

MISLIMA.

SRCEM.

ZATO  MI  SVE  VIŠE  DOLAZI  SPOZNAJA  O  VAŽNOSTI  ONOGA

ŠTO  OSJEĆAMO  SRCEM.

U  SRCU  JE  I  NADA  I  VJERA  I  LJUBAV.

SVE  JE  TO  GOSPODIN  ISUS  KRIST,

NADA,  VJERA,  LJUBAV.

I  PUT  I  ISTINA  I  ŽIVOT.  VJEČNI

ŽIVOT  KOJI  NAS  SVE  INTERESIRA.

A  BEZ  MOLITVE  I  ODLASKA  NA  MISE,  NEĆEMO  MOĆI  OTVORITI

SRCE.

I  NEĆEMO  MOĆI,  MALO  OTVORENO  SRCE  ZA  TE  PREKRASNE

DUHOVNE  STVARI,  ŠIROM   OTVORITI  KAKO  BI  U  NJEGA  UŠAO

GOSPODIN,  A  S  NJIM  I  NJEGOV  MIR.

I  NADA,  I  VJERA,  I  LJUBAV.

ZATO  TE  MOLIM  GOSPODINE

ZA  SVE  ONE  KOJIMA  SRCA

NISU  OTVORENA  A  TRAŽE  TE,

POŠALJI  IM  SVOJEGA

SVETOGA  DUHA  DA  IM

OTVORI  SRCA.

A  ZA  ONE  KOJIMA  SU  SRCA

VEĆ  MALO  OTVORENA,

MOLIM  TE  DA  IH  SVOJIM

SVETIM  DUHOM  ŠIROM

OTVORIŠ  I  PROSVIJETLIŠ.

DA  POSTANU  SVJESNI  DA  JE

SAMO  U  TEBI  MIR,  ISTINA  I

ŽIVOT.

BLAGOSLOVLJEN  TI   GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,  BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI.