Četvrtak, 25.10.2012.g.

Ovih dana nekako sam rastrgan.

S jedne strane imam veliku želju da se molim za silne potrebe ljudi koji

jesu ili dolaze na moj životni put, za silne potrebe duša u Čistilištu koje su

u patnji,  želim napisati neke članke koji mi ''hodaju po glavi'', želim ići na

svakodnevnu misu, želim pročitati neke od prekrasnih knjiga koje stoje na

mojem stolu,  kontaktirati s onima za koje mislim da su u potrebi…

S druge strane tu su svakodnevne obiteljske obaveze, društvene obveze,

posao, mada ga nemam i nigdje ne radim, ali se trudim da u svemu tome

učinim sve što mogu.

I zato sam došao ''u zaostatak'' s molitvama za duše u Čistilištu, stalno mi

ponestane vremena da svakodnevno izmolim  MOLITVE  SVETE

BRIGITE, pa ih ponekad završim u krevetu prije pola noći, ne  izmolim

sve jutarnje i večernje molitve, ne obavim sve razgovore s ljudima u

potrebi koje sam htio obaviti, ne napišem sve članke za koje sam

nadahnut, ne otiđem svaki dan na misu…

A  PRIMIJETIO  SAM  DA  SU  MI  I  MOLITVE  POSTALE  I

MEHANIČKE.

I  ZATO  MI  ČESTO,  A  TO  SU  MI  I  MNOGI  DRUGI  REKLI,  DOĐE

ŽELJA  DA  BUDEM  NEGDJE  GDJE  BI  MOGAO  SAMO

SVAKODNEVNO  MOLITI  ZA  SVE  I  POSVETITI  SE  GOSPODINU

ONAKO  KAKO  JA  TO  MISLIM  DA  BI  BILO  NAJBOLJE.

No,  prije dvije godine Gospodin mi je  JASNO  PORUČIO  DA  ME  ŽELI

TU  GDJE  ŽIVIM  I  RADIM.

Pa onda pokušavam sve to uskladiti.

I  NEKAKO  SAM  DOŠAO  DO  ZAKLJUČKA  DA  ME  SADA  GOSPODIN

DOVEO  PONOVNO  NA  JEDAN  NOVI  ''DUHOVNI  PROPLANAK''.

GDJE  SI  MORAM  ''SJESTI''  I  VIDJETI  ŠTO  I  KAKO  DALJE.

JER  SAM  VEĆ  DAVNO  SHVATIO  DA  JE  GOSPODIN  HTIO  DA

BUDEM  SVEĆENIK,  POZVAO  BI  ME.

A  POŠTO  NISAM  SVEĆENIK  NEGO  OBIČNI  VJERNIK,  ZNAČI  DA

MI  JE  NA  PRVOM  MJESTU  GOSPODIN,  ALI  KOJEGA  MORAM

UKLOPITI  U  MOJ  SVAKIDAŠNJI  ŽIVOT.

OSNOVNO  JE  PITANJE  NA  KOJE  MORAM  NAĆI  ODGOVOR  JE

ŠTO  JE  GOSPODINOVA  VOLJA  DA  ČINIM  U  SVOJEM

SVAKIDAŠNJEM  ŽIVOTU?

SAMO  MOLITVA,  MISE,  SVJEDOČENJE  RIJEČIMA  ZA  NJEGA…

ILI  POMAGANJE  DRUGIMA  NA  RAZNE  NAČINE…

ILI  IZVRŠAVANJE  SVAKODNEVNIH  OBVEZA  PREMA  OBITELJI  I

DRUŠTVU…

I  SADA,  NAKON  4  GODINE  OD  OBRAĆENJA,  OD  DUHOVNOG

RASTA  KROZ  MOLITVE,  MISE,  ČITANJE  RAZNE  KRŠĆANSKE  I

KATOLIČKE  LITERATURE,  SVJEDOČENJA  PUTEM  OVE  STRANICE  I

OSOBNO,  GDJE  MI  JE  OVO  ZEMALJSKO  BILO  NA  DRUGOM

MJESTU,  NEKAKO  SAM  DOŠAO  DO  ZAKLJUČKA  DA  MOJ  DAN

IMA  24  SATA  I  DA  MI  JE  KAO  TAKAV  PREKRATAK  ZA  SVE

ONO  ŠTO  BI  JA  HTIO  UČINITI.

TO  BI  HTIO  JA,  DA  SVE  TO  UČINIM

ŠTO  SAM  NABROJAO.

DA,  ALI  JE  OSNOVNO  PITANJE  ŠTO

ŽELI  GOSPODIN,  GDJE  ME  ON  VIDI  U

SVEMU  TOME  ŠTO  MI  JE  DAO  NA  MOJ

ŽIVOTNI  PUT?

AKO  HOĆU  SVAKI  DAN  NA  MISU,  KOD  NAS  JE  SAMO  NAVEČER.

ONDA  NE  MOGU  USKLADITI  NEKA  DRUŽENJA  S  DRUGIM

LJUDIMA, KOJA TRAJU VEĆ GODINAMA,  KOJA  SE  BAŠ  DOGAĐAJU

U  TO  ISTO  VRIJEME.

AKO  PREKINEM  TA  DRUŽENJA,  POVLAČIM  SE  U  CIJELOSTI  IZ

DRUŠTVENOG  ŽIVOTA  KOJEG  SAM  I  JA  DIO  I  NE  SVJEDOČIM

ZA  GOSPODINA,  SAM  SEBE  IZOLIRAM.

AKO  ODEM  U  NEKO  DRUGO  MJESTO  NA  JUTARNJU  MISU,

TROŠIM  NOVAC  KOJEGA  BAŠ  NEMAMO  I  SUPRUGA  JE  ŽALOSNA

RADI  TOGA,  PA  SAM  ONDA  I  JA.

ŠTO  JE  U  SVEMU  TOME  GOSPODINOVA

VOLJA,  MISE  ILI  SVE  OVO  DRUGO,  ILI

USKLAĐIVANJE  JEDNOG  I  DRUGOG

KAKO  JE  NAJBOLJE  MOGUĆE?

TELEVIZOR,  NOVINE   ME  UOPĆE  NE  INTERESIRAJU  I  NAVEČER

SE  NAJRADIJE  POVUČEM  U  SOBU  I  ČITAM  PREKRASNE

KATOLIČKE  KNJIGE,  BIBLIJU  ILI  PIŠEM  ČLANKE.

DA,  ALI  ONDA  JE  MOJA  SUPRUGA  SAMA  U  SOBI,  PRED

TELEVIZOROM,  A  NE  VIDIMO  SE  UJUTRO  KAD  ONA  RADI.  I

ONDA  JE  ONA  ŽALOSNA  I  OSJEĆA  SE  OSAMLJENO.

ŠTO  JE  U  SVEMU  TOME  GOSPODINOVA

VOLJA, DRUŽENJE  SA  SUPRUGOM  ILI

SVE  OVO  DRUGO,  ILI  USKLAĐIVANJE

JEDNOG  I  DRUGOG  KAKO  JE  NAJBOLJE

MOGUĆE?

TOLIKO  JE  LJUDI  OKO  MENE  S  KOJIMA  BI  HTIO  NEŠTO

PODIJELITI,  POMOĆI  IM  DA  NAĐU  NEKI  SVOJ  PUT  KOJI  BI  IH

DOVEO  DO  GOSPODINA,  KOJI  DAJE  MIR  I  SNAGU.  I  ONI  BI  TO

ŽELJELI.

ALI  TO  ONDA  POVLAČI  ZA  SOBOM  ZANEMARIVANJE

OBITELJSKIH  OBVEZA,  I  ONAKO  NIŠTA  NE  PRIVRJEĐUJEM  JER

NE  RADIM,  PA  JOŠ  DA  ZAPOSTAVIM  I  ONO  ŠTO  BI  MOGAO

NAPRAVITI…

ŠTO  JE  U  SVEMU  TOME  GOSPODINOVA

VOLJA?

ILI,  SILNE  MOLITVE  KOJE  MOLIM  SVAKODNEVNO  NA  PUNO

NAKANA…  POČEO  SAM  ZAOSTAJATI  U  NJIHOVOM  MOLJENJU,

PA  NE  IZMOLIM  SVE  SVAKI  DAN,  PA  SE  OSJEĆAM  ŽALOSNO  JER

SU  MI  U  MISLIMA  SVI  TI  LJUDI,  ILI  DUŠE  U  ČISTILIŠTU,  KOJI

ČEKAJU,  I  TREBAJU,  NAŠE,  PA  I  MOJU,  MOLITVU.

PA  ONDA  ČESTO  MOLIM  MEHANIČKI  I  U  SVIM  PRILIKAMA  U

KOJIMA  SE  NAĐEM  DA  MOGU  U  SEBI  MOLITI.

DA  LI  JE  TO  GOSPODINOVA  VOLJA?

Postavio sam puno pitanja a ne znam koliko je sve ono što sada činim

UPRAVO  BOŽJA  VOLJA  ZA  MOJ  SADAŠNJI  ŽIVOT.

Zato mislim da su sada sva ova moja pitanja, sve ove moje dvojbe,

ZAPRAVO  JOŠ  JEDAN  MOJ  DUHOVNI  RAST.

GOSPODIN  MI  JE  DAO  SPOZNATI  DVIJE  DIMENZIJE  NAŠIH

LJUDSKIH  ŽIVOTA  OVDJE  NA  ZEMLJI.

ONU  DUHOVNU…  O,  KAKO  JE  TO  PREKRASNO!  MISE,  MOLITVE,

BIBLIJA,  ISPOVIJEDI,  PRIČESTI,  DUHOVNE  OBNOVE,  KRŠĆANSKA

I  KATOLIČKA  LITERATURA,  SVJEDOČANSTVA,  HODOČAŠĆA…  I

SVE  DRUGO.

ALI  I  ONU  SVJETOVNU…  DA  SAM  JA  SAMO  ČOVJEK,  OBIČNI

VJERNIK,  KOJI  U  SVOJEM  SVAKODNEVNOM  ŽIVOTU  IMA  PUNO,

PUNO  OBVEZA  PREMA  SVIMA  OKO  SEBE,  SUPRUZI,  DJECI,

RODITELJIMA,  PRIJATELJIMA  I  DRUŠTVU  U  CJELINI.

I  PRAVA  MUDROST,  PRAVA  SVETOST

SVAKOG  OD  NAS KOJI  ŽELIMO  ŽIVJETI,

I  ŽIVIMO,  SVOJU  VJERU

SVAKODNEVNOM  ŽIVOTU,  JE  DA

NAĐEMO  IZMEĐU  SVEGA  OVOGA

JEDNU  UMJERENOST.

A  KOD  SVAKOG  OD  NAS  JE  DRUGA  RAZINA  UMJERENOSTI.

OVISNO  O  ONOME  ŠTO  NAM  JE  GOSPODIN  DAO  ZA  SPOZNATI

O  SEBI  I  CIJELOM  TOM  DUHOVNOM  SVIJETU.

A  TU  UMJERENOST  MOŽEMO  SAMO  SHVATITI  AKO  STALNO

RAZMIŠLJAMO  O  TOME  ŠTO  JE  GOSPODIN  HTIO  DA  MI

UČINIMO  U  SVAKOJ  TOJ  SITUACIJI.

ŠTO  JE  NJEGOVA  BOŽJA

VOLJA  ZA  NAŠE  ŽIVOTE!

NE  MOJA  VOLJA,  NE  ŠTO  BIH  JA  HTIO…  NE.  NEGO  ŠTO  BI

HTIO  GOSPODIN.

A  TO  JE  PONEKAD  TAKO  TEŠKO…

TAKO  ME  VUČE  ONO  MOJE  ''JA''  PREMA  TIM  KNJIGAMA,  NA

MISE,  NA  SVJEDOČENJE…

A  S  DRUGE  STRANE  KAKVA  MI  KORIST  OD  SVEGA  TOGA  AKO

NE  VIDIM  POTREBE  ZA  MOJIM  PRISUSTVOM,  I  RADOM,  I

POMAGANJEM  MOJOJ  SUPRUZI,  DJECI  I  DRUGIMA  U  POTREBI.

TANKA  JE  GRANICA  IZMEĐU  PRAZNOG  ISPOVIJEDANJA  VJERE

RIJEČIMA  I  ZABORAVLJANJA  ISPOVIJEDANJA  VJERE  DJELIMA  I

SVOJIM  PONAŠANJEM.

''JA  TE  GOSPODINE  VOLIM  I  SLAVIM  I  MOLIM  TI  SE,  A  ZA  OVE

DRUGE  ME  NIJE  BRIGA''

NIJE  TO  BOŽJA  VOLJA  ZA  MOJ  ŽIVOT.

E  SAD,  IMAM  NEKAKO  OSJEĆAJ  DA  MI  GOSPODIN  PORUČUJE:

''MOJ  IVANE,  PUNO  SAM  TI  DAO  DA   SPOZNAŠ.  SADA  TO

NOSI  U  SRCU  I  BUDI  TAKAV  ČOVJEK  I  NA  DJELIMA  U

SVAKODNEVNOM  ŽIVOTU.  NEMOJ  NIKOGA  ŽALOSTITI.  A  JA

SAM  UVIJEK  TU  KRAJ  TEBE.  KAD  GOD  ME  ZATREBAŠ,

ZOVNI  ME…  A  JA  TEBE  TREBAM  TU  I  TAKVOGA  KAKAV

JESI.  TAKVOGA  SAM  TE  STVORIO,  TAKVOGA  TE  LJUBIM  I

TAKAV  BUDI.  PROSLAVLJAJ  MOJE  IME  RIJEČIMA  ALI  I

DJELIMA.''

Eto, puno pitanja i dvojbi imam. I na sve imam nekoliko odgovora.  I još

je tu ovaj zli, tu sa strane me stalno ''bocka'' sa kojekakvim svojim

smicalicama… mislima koje mi želi usaditi.

ALI,  BEZ  OBZIRA  NA  SVE  OVO  JA  SE  OSJEĆAM  TOLIKO

SRETNO!

JER  ZNAM,  PO  SVIM  TIM  POTEŠKOĆAMA  KOJE  SAVLADAVAM,

DA  JE  GOSPODIN  TU  KRAJ  MENE  I  DA  ME  VOLI.

ŠTO  GOD  ĆU  UČINITI  TRUDEĆI  SE  DA  PREPOZNAM  NJEGOVU

VOLJU  I  TAKO  UČINIM,  PA  AKO  I  NEĆE  BITI  TOČNO  ŠTO  JE

ON  PREDVIDIO,  ALI  JE  MOJ  TRUD  DOŠAO  IZ  MOJEG  SRCA  I

DUŠE,  GOSPODIN  ĆE  MI  OPROSTITI  I  OČINSKI  ME  USMJERITI

NA  PRAVI  PUT.

I  ZATO  MI  JE SADA  U   SRCU  I  NA  USNAMA  PJESMA:

''GOSPODIN  JE  PASTIR  MOJ,

NI  U  ČEM  JA NE  OSKUDIJEVAM

JER  ON  JE  SA  MNOM…''

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,   BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI.