Nedjelja, 28.10.2012.g.

Jedna od prvih, a možda i najbitnija,  spoznaja, jer sam se osjetio

ponukan prvo o njoj pisati,  koju sam doživio čitajući knjigu

''MEĐUGORSKO  ČUDO'' I  SPOZNAVAJUĆI  MAJČINSKU  LJUBAV

DJEVICE  MARIJE  U  PORUKAMA  I  UKAZANJIMA  U  MEĐUGORJU,

BILA  JE  SPOZNAJA  O  BLAGOSLOVIMA.

POSEBNO  O  MAJČINSKOM  BLAGOSLOVU  PRESVETE  DJEVICE

MARIJE,  NAŠE  NEBESKE  MAJČICE.

U svojim porukama, kod ukazanja vidjeocima, pojedinačno ili skupno,

NAŠA  NEBESKA  MAJČICA  često blagoslivlja njih, i sve prisutne,

RAZNIM  BLAGOSLOVIMA.

I sestra Emmanuel u toj svojoj knjizi navodi da je to ponekad

''SVEČANI  BLAGOSLOV'',  kao kod poruke koju je dala 15.08.1985.g.

Drugi  put  je to  ''MAJČINSKI  BLAGOSLOV'',  kao  kod poruke koju je

dala 19.12.1985.g.

Ili opet kaže  ''BLAGOSLIVLJAM  VAS  BOŽJIM  BLAGOSLOVOM'',

kao  kod  poruke od 25.06.1987.g.

Pa je tu i  ''BLAGOSLOV  RADOSTI'',  kojim je sve blagoslovila u poruci

od 25.07.1988.g.

I napokon, tu je i taj glasoviti  ''POSEBNI  MAJČINSKI

BLAGOSLOV'',  za  koji  je  zatražila od  vidjelaca da ga prenose svim

stvorenjima.

KOLIKO  BLAGOSLOVA!

PO  TOME  SE  SAMO  VIDI  KOLIKO  JE

VAŽNO  BLAGOSLIVLJANJE!

I  ZATO  MI  SADA  NIJE  NI  ČUDNO  ŠTO  SAM  JA  ČESTO  U  SEBI

TRAŽIO  BLAGOSLOVE  ZA  LJUDE  OKO  SEBE.

ONAKO  U  SEBI,  U  MISLIMA,  KAŽEM

''BOŽE,  ILI  GOSPODINE,  BLAGOSLOVI

TOGA  I  TOGA  ČOVJEKA''.

ILI  GLEDAJUĆI  NEKOGA,  PROLAZEĆI

KRAJ  NEKOGA,  ''BLAGOSLOVIO  TE

DRAGI  BOG''.

ILI  ''GOSPODINE,  BLAGOSLOVI  TOGA  I

TOGA,  I  NJEGOVU  OBITELJ  I  SMILUJ

IM  SE''.

Da, nisam ja nikada sam nekoga blagoslovio.  KOJA  BI  TO  OHOLOST

BILA!

NE,  NI  SLUČAJNO.  UVIJEK  SAM  ZAMOLIO  GOSPODINA  ILI

NJEGOVOG  OCA,  BOGA  OCA,  ILI  DJEVICU  MARIJU,  DA  NEKOGA

BLAGOSLOVE.

NAJČEŠĆE  SAM  TO  MOLIO  GOSPODINA,  GOSPODINA  ISUSA

KRISTA,  NAŠEG  SPASITELJA.

U  CRKVI  UVIJEK  GLEDAJUĆI  NJEGOV

KIP  IZNAD  OLTARA.

TO  JE  BIO  MOJ  RAZGOVOR  S

GOSPODINOM  UZ  MOLBU  DA  NEKOGA

BLAGOSLOVI.  ČESTO  SAM  ZNAO

NAVESTI  I  NEKI  RAZLOG  ZAŠTO  SAM

TO  MOLIO  GOSPODINA.  A  ČESTO  SAMO

IZ  ČISTE  ŽELJE  DA  SE  GOSPODIN

SMILUJE  NEKOJ  OSOBI.

Kada sam prekjučer i jučer čitao nekoliko dijelova knjige gdje se govorilo

o blagoslovima  koje  je  GOSPA  davala  u  svojim  ukazanjima  i

porukama,  posebno mi je u misli ''zapeo'' taj  ''MAJČINSKI

BLAGOSLOV''.  A sad sam primijetio da postoji i  ''POSEBNI  MAJČINSKI

BLAGOSLOV''.

I  ODLUČIO  SAM  DA  ĆU  I  JA  ČESTO

ZAMOLITI  GOSPU,  NAŠU  NEBESKU

MAJČICU,  KADA  OSJETIM  NEČIJU

VELIKU  POTREBU,  DA  TU  OSOBU

BLAGOSLOVI  SVOJIM  MAJČINSKIM  ILI

POSEBNIM  MAJČINSKIM  BLAGOSLOVOM.

Nisam znao što i kako, ali sam osjetio da će to donositi duhovnu korist

onome kome će majčica dati taj blagoslov na moju molbu.

Na to su me posebno potaknule riječi vidjelice  Marije koja je dragoj sestri

Emmanuel povjerila jednoga dana da  I  ONA  DAJE  TAJ  POSEBNI

MAJČINSKI  BLAGOSLOV  jednostavno govoreći, na primjer:  ''ETO,  JA

SAM   PRIMILA  POSEBAN  MAJČINSKI  BLAGOSLOV  OD  GOSPE

I  PREDAJEM  GA  TEBI.''

Rekla je da joj Gospa nije ništa rekla što da kažu kada drugima daju taj

blagoslov,  DA  IM  JE  OSTAVILA  U  TOME  POTPUNU SLOBODU,  DA

DODAJU  MOLITVU  KAKVU  HOĆE,  BEZ  POLAGANJA  RUKU,  JER  IM

GOSPA  O  TOME  NIJE  NIŠTA  REKLA.

GOSPA  IM  JE  SAMO  PROTUMAČILA

POSEBNU  MILOST   KOJU  DAJE  TAJ

BLAGOSLOV,  ZA  KOJI  JE  VIDJELICA

MARIJA REKLA  DA  SE  MOŽE  DATI

SAMO  POJEDINAČNO  ČOVJEKU, ''DA

NEBESKI  OTAC  OSTAJE  UZ

BLAGOSLOVLJENU  OSOBU  I  POMAŽE

JOJ  NA  OSOBIT  NAČIN  U  NJEZINU

OBRAĆENJU,  SVE  DO  SMRTI.''

Još pod dojmom svi tih milosnih objava o blagoslovima, i s odlukom u

srcu da ću koristiti mogućnost  DA  ZAMOLIM  PRESVETU  MAJČICU  DA

BLAGOSLOVI  NEKOGA  SVOJIM  POSEBNIM  MAJČINSKIM

BLAGOSLOVOM, došao sam jučer, u subotu na večernju misu.

Kada sam došao, u crkvi je trajao obred vjenčanja a vani, pred crkvom,

bila je jedna vesela skupina, mislim da su to bili učenici koji će ove

školske godine  primiti  SVETU  POTVRDU.

Imaju obvezu nekoliko puta u ovom mjesecu doći na  LISTOPADSKE

POBOŽNOSTI,  molitve koje se održavaju prije misa kroz mjesec

listopad,  MARIJIN  MJESEC.

Ušao sam u crkvu. Obred vjenčanja je završio i svatovi su izašli van iz

crkve a unutra su ušli ti učenici, njih 15-tak, i sjeli u klupe ispred mene.

I odmah sam pomislio kako ću sada morati moliti sklopljenih očiju

predstojeće molitve jer su to živa djeca pa su često nemirni na tim

MOLITVAMA  LISTOPADSKIH  POBOŽNOSTI,  shvaćajući to samo kao

obvezu koju moraju izvršiti da bi dobili dovoljan broj štambilja u svoju

vjeronaučnu knjižicu.

Oni su posjeli, malo se gurkajući gdje će tko sjesti.

I  KROZ  MENE  PRVO  PROĐE  JEDNA  SJENA  SRDITOSTI  I

OSUĐIVANJA  NJIHOVOG  PONAŠANJA.

TO  JE  BIO  SOTONA  ILI  NEKI  NJEGOV  ZLI  DUH.

No, onda mi dođu drugačije misli. Pa to su samo djeca, mladi, kakve ih

samo teškoće čekaju u životu, pa za njih trebam samo moliti!

I tada mi sine prekrasna ideja.  MA  TO  JE  SIGURNO  BIO  MOJ

ANĐEO  ČUVAR!

PA  ZAŠTO  JA  NE  BIH  ZA  NJIH

ZATRAŽIO  JEDAN  MAJČINSKI

BLAGOSLOV  OD  PRESVETE  DJEVICE,

MOJE  I  NJIHOVE  NEBESKE  MAJČICE,  PA

MIRNO  ZATVORIO  OČI  I  NJIH  PUSTIO

DA  BUDU  ONAKVI  KAKVI  JESU  A  JA

NASTAVIO  MOLITI  MOLITVE  KRUNICE  I

DRUGE  MOLITVE,  ZAJEDNO  SA  SVIMA

OSTALIMA  U  CRKVI.  SVATKO  SVOJE,

MIRNOGA  SRCA.

TAKO  SAM  I  UČINIO.

POGLEDAO  SAM  KIP  NAŠE  PRESVETE

MAJČICE  DESNO  IZNAD  OLTARA  I

ZAMOLIO  NAŠU  NEBESKU  MAJČICU  DA

SVU  OVU  DJECU  PREDAMNOM,  I

DRUGU  DJECU  U  CRKVI,  BLAGOSLOVI

SVOJIM  MAJČINSKIM  BLAGOSLOVOM.

DA  SU  ONA  NJEZINA  DJEČICA.

Nakon toga, zatvorio sam oči i nastavio s molitvom  KRUNICE, koju smo

svi zajedno molili uz predvoditelje.

I nakon nekog vremena, 5-10 minuta, nešto me  ''zasmetalo''. Otvorim oči

i slučajno onako pogledam onu djecu u klupama ispred mene.

SVI  SU  ONI,  U  TIH  NEKOLIKO  KLUPA,  SJEDILI  MIRNO  I

GLEDALI  NAPRIJED  PO  CRKVI.

TADA  SAM  SE  SJETIO  DA  SAM  ZAMOLIO  NEBESKU  MAJČICU  DA

IH  BLAGOSLOVI  SVOJIM  MAJČINSKIM  BLAGOSLOVOM!

I  PRATIO  SAM  IH  TADA,  S  VREMENA  NA  VRIJEME,  KAKO  SE

PONAŠAJU.

BILO  JE  I  USTAJANJA,  I  PJEVANJA,  PA  PONOVNO  SJEDENJA,

PA  USTAJANJA…  ALI  ONI  NISU  UOPĆE  POKAZIVALI  NEKU

RASTRESENOST,  PRIČLJIVOST,  BOCKANJA  JEDNI  DRUGIH,

SMIJULJENJA  I  SLIČNO,  KAKO  SAM  IH  INAČE  ZNAO  VIDJETI.

NE,  KAO  DA  JE  S  NJIMA  BIO  NAJSTROŽI  PROFESOR

VJERONAUKA.

ILI,  KAO  DA  JE  NA  NJIH  PAZILA  SAMA

MAJČICA,  SJEDEĆI  S  NJIMA  U  KLUPI.

TKO  ZNA,  MOŽDA  JE  TO  UPRAVO  BILA  JEDNA  MIRNIJA

SKUPINA  TIH  MLADIH  ''FIRMANIKA'',  MOŽDA  SE  UPRAVO  TO

TAKO  TAJ  DAN  POKLOPILO…

NE  ZNAM.

JA  SAMO  ZNAM  DA  SAM  SPONTANO  ZAMOLIO DRAGU  NAŠU

MAJČICU  DA  IH  BLAGOSLOVI  SVOJIM  MAJČINSKIM

BLAGOSLOVOM,  ONAKO  OD  SRCA  I  S  LJUBAVLJU.

MOJA  VJERA,  MOJE  SPOZNAJE,  MI

GOVORE  DA  JE  S  TOM  DJECOM  TAJ

DAN,  U  TIM  TRENUCIMA  BILA  NEBESKA

MAJČICA  NA  POSEBAN  NAČIN.  S

NJIHOVIM  ANĐELIMA  ČUVARIMA.  A

MOŽDA  I  SA  SVOJIM  SINOM…ILI

BOGOM  OCEM…

TKO  ZNA.

MENI  TO  UOPĆE  NIJE  BILO  VAŽNO.

PA  REKAO  SAM  DRAGOJ  NEBESKOJ  MAJČICI:  ''ONI  SU

TVOJA  DJEČICA,  BLAGOSLOVI  IH  SVOJIM

MAJČINSKIM  BLAGOSLOVOM…''.

ZATO  TI  BESKRAJNA  ZAHVALA  DRAGA

NEBESKA  MAJČICE  NA  SVIM

BLAGOSLOVIMA  KOJE  SI  NAM  UPUTILA

U  SVOJIM  UKAZANJIMA  I  PORUKAMA  U

MEĐUGORJU!

POSEBNO  TI  HVALA  ŠTO  SVE  TO  DAJEŠ

SPOZNATI  I  SVIMA  NAMA  KOJI  NISMO

PRISUTNI  KOD  TVOJIH  UKAZANJA!

HVALA  TI  MAJČICE  NA  SVIM

VIDJEOCIMA  KOJIMA  SI  DAVALA  SVOJE

PORUKE  I  SVIM  SVJEDOCIMA  KOJI

SVJEDOČE  O  BOŽJIM  ČUDIMA  U

MEĐUGORJU.

HVALA  TI  GOSPODINE  ZA  TVOJU

MAJČICU!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,  BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI.