Subota, 12.01.2013.g.

Ovih zadnjih  10-tak dana išao sam svako jutro na misu, ali nisam išao na

pričest.

Učinio sam prije desetak dan jedan grijeh, onako u ne znanju, u

dekoncentraciji, protiv kojeg sam se i prije dosta borio. Mislio sam da

sam ga pobijedio, ai onda me zli nakon duže vremena udario na isto

mjesto.

A ja, nesavršen i grješan čovjek, ''pao'' sam u njegovu zamku.  Mogu si

misliti kako se negdje zli smijao kada sam ''pao''…

I htio sam odmah ispovjediti taj grijeh nekom svećeniku u našoj župi, ali

prije mise nitko nije ispovijedao, još su Božićni dani, pa sam mislio da ću

to učiniti kada odem jedno jutro na misu u susjedni grad.

Tako sam svako jutro došao na misu, radostan i veseo, tako i proveo

cijelu misu. Nisam išao na pričest nego sam svaki put molio Gospodina da

mi oprosti.

Trajalo je to nekoliko dana.

Pa sam onda, razmišljajući o grijehu kojeg sam učinio, okolnostima i

posljedicama, nekako uvidio da to i nije tako teški grijeh kako bi ''na

oko'',  inače  izgledao.

I uhvatim se tako u razmišljanju oko toga, kako se sada ja osjećam, kada

dođem na misu a ne  PRIMIM  ŽIVOGA  GOSPODINA  U  SEBE,  nego

gledam druge drage ljude kako to čine, kako  ŽIVI  GOSPODIN  ULAZI

U  NJIH.

JER,  MNOGI  DRAGI  LJUDI  OKO  MENE,  KOJE  POZNAM,  SU  U

ISTOJ  SITUACIJI.

IZ  RAZNIH  RAZLOGA  ŽIVE  U  STANJU  GRIJEHA,  NAJVIŠE  RADI

ZAJEDNIČKOG  ŽIVOTA  S  DRUGIM  LJUDIMA  PRIJE  SKLAPANJA

CRKVENOG  BRAKA,  ILI  RADI  ZAJEDNIČKOG  ŽIVOTA  S  DRUGIM

LJUDIMA  S  KOJIMA  NE  MOGU  SKLOPITI  CRKVENI  BRAK  ZBOG

TOGA  JER  SE  NETKO  OD  NJIH  RASTAO  OD  SUPRUŽNIKA  S

KOJIM  JE  PRIJE  SKLOPIO  CRKVENI  BRAK.

I  ZBOG  TOGA  ŠTO  NE  MOGU  NA  ISPOVIJED  I  PRIČEST,  MNOGI

OD  NJIH  SE  SLABO  MOLE,  NE  DOLAZE  NA  MISE  NITI

NEDJELJOM,  JEDNOSTAVNO  MISLE  DA  NISU  ZASLUŽILI  DA  BUDU

U  CRKVI  ILI  IM  JE  TO  SVEJEDNO  JER  ŽIVE  U  GRIJEHU.

VELIKA  ŽALOST…  VELIKI  USPJEH  ZLOGA…

A  NIJE  TAKO…  NE  MORA  BITI  TAKO.

Polako sam shvatio da mi je zapravo Gospodin  ''priredio'' ovo moje

odricanje od  PRIMANJA  NJEGA  ŽIVOGA  U  HOSTIJI  PRILIKOM

PRIČESTI,  upravo radi toga kako bi se u svemu tome preispitao.

I prvi dan mi je nekako bilo teško. Mislio sam da me i drugi gledaju i

pitaju se zašto ne idem na pričest, nekako sam se malo osjećao kao

nesavršen i odbačen.

Znam da sam tome svemu bio ja kriv, ali opet…

No, čvrsto sam odlučio,  AKO  ĆE  ME  GOSPODIN  I  POZVATI  NA

PRIČEST,  KAKO  JE  VEĆ  NEKOLIKO  PUTA  I  UČINIO,  JER  ZNA  DA

ĆU  SE  PRVOM  PRILIKOM  ISPOVIJEDITI,  NEĆU  IĆI,  JER  SAM

UČINIO  GRIJEH  KOJI  NISAM  TREBAO,  BEZ  OBZIRA  ŠTO  NISAM

BIO  SVJESTAN.

No, ja sam u tim trenucima dijeljenja  HOSTIJE,  ŽIVOGA

GOSPODINA,  pogledom  potražio  tu  BLAGOSLOVLJENU

HOSTIJU,  ŽIVOGA  BOGA,  GOSPODINA  NAŠEGA.

I  ODMAH  MI  SE  SRCE  ISPUNILO  RADOŠĆU.

NEMA  VEZE,  NE  MOGU  GA  PRIMITI,  NISAM  ZASLUŽIO…

NISAM  GA  DOSTOJAN…

ALI  ON  JE  TU,  NEDALEKO  OD  MENE,  ŽIVI,  ŽIVCATI  BOG…

I  GLEDA  ME…  I  JA  MOGU  NJEGA  GLEDATI…  I  MOGU  MU

SE  MOLITI…  I  MOGU  GA   SLAVITI…  I  MOGU  MU  SE

ZAHVALJIVATI…  ON  JE  TU  I  JA  SAM  TU.

TOGA  IMA  SAMO  NA  MISI  I  NIGDJE  DRUGDJE.

A  I  ŽIVOG  GOSPODINA,  U  PRESVETOM  OLTARSKOM

SAKRAMENTU,  U  OTVORENOM,  ILI  POLUOTVORENOM

SVETOHRANIŠTU,    MOGU  GLEDATI,  JER  SVEĆENIK,  KADA

UZME  POSVEĆENE  HOSTIJE  IZ  NJEGA  I  ODE  NA

PRIČEŠĆIVANJE,  OSTAVI  VRATAŠCA  OTVORENA  ILI

POLUOTVORENA.

I  MOJ  GOSPODIN,  MOJ  ŽIVI  BOG,  I  JA,  SMO   TU.  OČI  U

OČI.  I  MOGU  MU  SVAŠTA  REĆI,  MOLITI  SE,  SLUŠATI  GA,

ZAHVALJIVATI  MU…

U  TIM  TRENUCIMA,  ON  JE  TU  SAMO  RADI  MENE.

I tako je bilo i prvi dan, i drugi, i treći  dan i svaki dan poslije.  MOJ

GOSPODIN  I  JA.

I TADA  SAM  SHVATIO  GOSPODINOVU  PORUKU.

ZA  SVE  ONE  KOJI  NE  IDU  NA  MISE  ZATO  JER  ŽIVE  U

GRIJEHU,  I  IZ  RAZNIH  RAZLOGA  NE  IDU,  NE  MOGU  IĆI,  NA

ISPOVIJED  I  PRIČESTI  PA  ZATO  NE  DOLAZE  NA  MISE.

DRAGA  BRAĆO  I  SESTRE,  ŽIVI  GOSPODIN  BOG  JE  NA

SVAKOJ  MISI  TAMO  ZA  SVE  NAS!

I  KOJI  SE  PRIČEŠĆUJU  I  KOJI  SE  NE  PRIČEŠĆUJU!

ON  JE  DOŠA  RADI  GRIJEŠNIKA  NA  OVAJ  GRIJEŠAN  I

NESRETAN  SVIJET,  A  NE  RADI  PRAVEDNIKA!

ON  NIJE  REKAO  DA  ONI  KOJI  SU  GRIJEŠNICI  NE  SMIJU

IĆI  NA  MISE!

NE,  ON  IH  LJUBI  SVOJOM  BOŽANSKOM  LJUBAVI  I  ZOVE  IH

DA  DOĐU!

JER  SU  PRIJEKO  POTREBNI  NJEGOVE  LJUBAVI  I  MILOSTI!

ISTINA,  ON  LJUBI,  ZOVE  I  TRAŽI  DA  SE  OBRATIMO,  DA

VJERUJEMO  I  ŽIVIMO  PO  EVANĐELJU,  PO  ŽIVOJ  BOŽJOJ

RIJEČI!

NO,  ON  ISTO  TAKO  ZNA,  BOG  OTAC  MU  JE  TO  OBZNANIO

KADA  MU  JE  SVAKOG  OD  NAS  PREDAO  DA  NAS  SPASI,

KOJI  SU  NAŠI  PUTI…  NAŠI  GRIJESI…  NAŠI  ŽIVOTNI

KRIŽEVI…

I  ON  NAJBOLJE  ZNA  DA  LI  NETKO  OD  NAS  VRŠI  ILI  NE

VRŠI  BOŽJU  VOLJU  SVOJIM  ŽIVLJENJEM…

JER  TO  JE  PUT  SPASENJA,  VJEČNOG  ŽIVOTA  U  BOŽJEM

KRALJEVSTVU…  VRŠITI  BOŽJU  VOLJU  ZA  SVOJ  ŽIVOT.

TAKO  JE  I  GOSPODIN  ISUS  REKAO  DA  NIJE  DOŠAO

VRŠITI  SVOJU  VOLJU  NEGO  VOLJU  ONOGA  KOJI  GA  JE

POSLAO,  OCA  SVOJEGA,  BOGA  STVORITELJA.

TAKO  I  MI  TO  TREBAMO  U  SVOJIM  ŽIVOTIMA.

A  SVI  ĆEMO  SE  MI  SLOŽITI  DA  JE  ZA  SVE  NAS,  GRIJEŠNE

I  MANJE  GRIJEŠNE,  ODLAZAK  NA  MISU,  ČIM  ČEŠĆE,

JEDAN  OD  NAČINA  U  KOJEM  NE  MOŽEMO  POGRIJEŠITI  DA

LI  VRŠIMO  BOŽJU  VOLJU  ZA  SVOJ  ŽIVOT.

A  KADA  DOĐEMO  TAMO,  DOBIT  ĆEMO  JOŠ  ZNAKOVA  ŠTO

I  KAKO  DALJE  ČINITI  U  SVOJIM  ŽIVOTIMA.

BILO  DA  SE  MOŽEMO  PRIČESTITI  ILI  NE.

I tako sam ja nekoliko dana bio  BEZ  PRIMANJA  ŽIVOGA  GOSPODINA

U  SEBE  PUTEM  PRIČESTI.

ALI  SAM  UŽIVAO  U  SVAKOM  TRENUTKU  NJEGOVE  PRISUTNOSTI.

OD  PRETVORBE  SVEĆENIKOVIM  POLAGANJEM  RUKU  DO  KRAJA

MISE.  I  JOŠ  MALO  POSLIJE.

DOĐITE  NA  MISU,  DOĐITE  GOSPODINU  SVI  VI  KOJI  STE

IZRANJENI  SVOJIM  GRIJESIMA!

GOSPODIN  ĆE  VAS  ISCIJELITI,  SAMO  DOĐITE!

A nakon 5-6 dana dođe mi, prije same pričesti, u misli, nekoliko puta,

rečenica:  ''OPROŠTENO  TI  JE.  OPROŠTENO  TI  JE.''

Malo sam se preispitao, da vidim čije bi to misli mogle biti,  OD

GOSPODINA  ILI  OD  ZLOGA.  I  nekako sam osjetio da je to Gospodin.

U  MENE  JE  UŠAO  NEKI  MIR  DA  UČINJENI  GRIJEH  I  NIJE

BIO  TAKO  TEŽAK,  DA  ĆU  SE  PRVOM  PRILIKOM  I  TAKO  I

TAKO  ISPOVIJEDITI,  I  DA  MI  GOSPODIN,  ŽIVI  GOSPODIN

KOJI  NAM  DOLAZI  U  MISAMA,  OPRAŠTA,  I  DA  ŽELI  DA

GA  PRIMIM  ŽIVOGA  U  SEBE.

TAJ  MIR  KOJI  SAM  OSJETIO  PREVAGNUO  JE  I  JA  SAM

OTIŠAO  NA  PRIČEST.

A  KADA  SAM  GA  PRIMIO  OD  SVEĆENIKOVIH  POSVEĆENIH

RUKU  U  SEBE,  ZASUZILE  SU  MI  OČI.

GOSPODIN  MI  JE  OPROSTIO  I  ŽELI  DA  BUDE  U  MENI  I

NA  FIZIČKI  NAČIN.

I kroz svu ovu moju kušnju shvatio sam da nas Gospodin želi sve na

misama.  I  one  koji  žive  u  većim  grijesima  i  one  koji  žive  u

manjim  grijesima.  Tu  smo  svi.

Nema  onih  koji  nemaju  grijeha.

Jer  samo  ćemo  odlaskom na mise, svi mi, i koji se možemo pričestiti, i

koji se ne možemo pričestiti,  MOĆI  SE  MIJENJATI,  DOŽIVLJAVATI

OBRAĆENJA  I  RAST  U  VJERI  I  DUHOVNOSTI,  ISPOVIJEDATI  SE

PRIJE  ILI  KASNIJE,  OKAJAVATI  SVOJE  GRIJEHE.

SVI  MI.

ZATO  JE  MISA  NAJVEĆA  I  NAJJAČA

MOLITVA  ZA  SVE.

U  NJOJ  SE  SIGURNO  MEĐU  NAS  SPUŠTA  ŽIVI  GOSPODIN  SA

ČITAVIM  DUHOVNIM  SVIJETOM.

TO  JE  TEŠKO  POJMITI  ALI  TO  NAM  NAŠA  VJERA  GOVORI.

A  OPET,  VJEROVALI  MI  U TO  ILI  NE,  TO  JE  TAKO,  TAJ

DUHOVNI  SVIJET  POSTOJI,  ITEKAKO  POSTOJI,  ZA  SVAKOG  OD

NAS,  BILO  NEVJERNIKA  BILO  VJERNIKA.

NO,  SAMO  ONI  KOJI  ĆE  VJEROVATI  I  DOLAZITI  NA  MISU,

IMAJU  ŠANSE  ZA  SPASENJE  I  VJEČNI  ŽIVOTA  U  BOŽJEM

KRALJEVSTVU.

SVI  OSTALI  ĆE  TO  POSTIĆI  S  PUNO  POTEŠKOĆA,  AKO  ĆE

UOPĆE  I  TO  POSTIĆI.

BESKRAJNA  TI  HVALA,  PREDRAGI

NEBESKI  OČE,  ŠTO  SI  SVE  OVO

OSMISLIO  I  STVORIO,  I  DAO  NAM

SPOZNATI  PO  SVOME  SINU  I  CIJELOM

DUHOVNOM  SVIJETU.

BESKRAJNA  HVALA  I  TEBI,  PREDRAGI

GOSPODINE  ISUSE  KRISTE,  ŠTO  SI  NAS

SVOJOM  ŽRTVOM  OTKUPIO,  I  ŠTO

NAM  I  DAN  DANAS  DOLAZIŠ  NA

MISAMA,  PO  POSVEĆENIM

SVEĆENIKOVIM  RUKAMA,  DA  SE

SPASIMO.

TROJEDINOM  BOGU  SLAVA  I  HVALA,  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI

MARIJI,  I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM  SVIJETU,  KOJI

VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.