Petak, 18.01.2013.g.

Četvrtkom se u našoj župi održava  EUHARISTIJSKO  KLANJANJE.  Tako

je ponovno bilo i jučer, nakon male stanke radi adventskog i Božićnog

vremena.

I  PRVI  PUT  SAM  OSJETIO  DA  MORAM  BITI  NA

EUHARISTIJSKOM  KLANJANJU  MOJEM  GOSPODINU,  ŽIVOME

GOSPODINU.

A  TO  SAM  OSJETIO  NA  NAČIN  ŠTO  MI  JE  BILO  POSVE

NORMALNO  DA  MI  NIŠTA  DRUGO  NIJE  BILO  PREČE  NEGO  DA

TAJ  DAN  ODEM  NA  MISU  I  POSLIJE  OSTANEM  NA  KLANJANJU

PRESVETOM  GOSPODINU,  S  JEDNE  STRANE,  A  S  DRUGE  STRANE

OSJETIO  SAM  U  SEBI,  KADA  SAM  POMISLIO  NA

PRISUSTVOVANJE  KLANJANJU,  JEDAN  NEOPISIVI  MIR  U  SEBI.

POTPUNI  MIR.

Prvi put da sam se tako osjećao prije  KLANJANJA  PRESVETOM

GOSPODINU  U  OLTARSKOM  SAKRAMENTU.

A možda je to i zbog toga što sam u utorak bio prvi put na molitvenom

sastanku naše molitvene zajednice  KRVI  KRISTOVE.  I od onda mi

jednostavno ''hoda'' po mislima da moram svakako, kad god se ukaže

prilika,  KLANJATI  SE  ŽIVOME  GOSPODINU  U  NJEGOVOM

PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU.

JER  JE  TO  KLANJANJE  ZAPRAVO  JEDNA  VELIKA  I  JAKA

MOLITVA  JEDNE  MOLITVENE  ZAJEDNICE  KOJU  SAČINJAVAJU  SVI

ONI  KOJI  SU  TADA  TOM  KLANJANJU  PRISUTNI.

I  TO  MOLITVA  ŽIVOME  BOGU,  NAŠEM  SPASITELJU!

A  I  ZLI  STRAHOVITO  MRZI  KADA  SE  MI  PONIZNO  KLANJAMO

NAŠEM   GOSPODINU.

KAKO  ONDA   SAMO  BJEŽI  OD  NAS!

Od sada, kada sam odlučio da se aktivno uključim u našu molitvenu

zajednicu  KRVI  KRISTOVE,  JEDNOSTAVNO  MI  JE  POTPUNO

NORMALNO  DA  MORAM  PRISUSTVOVATI  SVAKOM

EUHARISTIJSKOM  KLANJANJU  GDJE  GOD  MOGU,  POGOTOVO

ČETVRTKOM  U  NAŠOJ  ŽUPI.

JER  AKO  MI  JE  GOSPODIN  POSLAO  ZNAKOVE  DA  HOĆE  DA  SE

UKLJUČIM  U  MOLITVENU  ZAJEDNICU,  ONDA  ON  U  TIM

MOLITVAMA,  KOJE  ĆU  TAMO  MOLITI  SA  DRUGIM  DRAGIM

ČLANOVIMA  MOLITVENE  ZAJEDNICE,  ŽELI  OD  MENE  MOJE  ČISTO

SRCE  I  DUŠU,  DA  MOLITVE  DOLAZE  IZ  MOJEG  ČISTOG  SRCA  I

DUŠE,  KAKO  BI  MOŽDA  BILE  NA  PUTU  BOŽJE  VOLJE  ZA  ONO

ZA  ŠTO  ĆU  SE  MOLITI.

MISLIM  DA  JE  TO  VELIKA  VJERSKA  I  DUHOVNA  ODGOVORNOST,

SVAKOG  ONOG  KOJI  JE  ČLAN  ILI  ŽELI  BITI  ČLAN  BILO  KOJE

MOLITVENE  ZAJEDNICE.

I  MOGU  REĆI,  OD  KADA  SAM  ODLUČIO  POSTATI  ČLAN

MOLITVENE  ZAJEDNICE,  OD  KADA  SAM  PRVI  PUT  NA

MOLITVENOM  SASTANKU,  NEKAKO  SE  DRUGAČIJE  OSJEĆAM.

ODGOVORNIJE,  NEKAKO  OSJEĆAM  DA  JE  TO  MOJA  NOVA

DUHOVNA  STEPENICA,  DA  ME  TU  GOSPODIN  ŽELI  JOŠ  ČIŠĆEG

I  PREDANIJEG  NJEMU  I  NJEGOVOJ  BOŽJOJ  RIJEČI.

I možda je to sve razlog što sam na jučerašnjem klanjanju prvi put

odredio, prije samog klanjanja, tri nakane na koje ću se  MOLITI

ŽIVOME  GOSPODINU  KOJI  ĆE  TAMO  BITI  U  PRESVETOM

OLTARSKOM  SAKRAMENTU.

Za jednu obitelj, vjenčanje jednog para koji već godinama živi

nevjenčano, i za moju obitelj, za milost   da  uzmognemo i kao obitelj i

kao pojedinci prepoznati Božju volju za naše živote te za snagu da ju

možemo vršiti.

Izrekao sam Gospodinu te svoje nakane i čekao njegove odgovore,  ŠTO

JA  U  SVEMU  TOME  MOGU  NAPRAVITI,  jer često zamolim Gospodina

da me iskoristi kao svoje oruđe kako bi se vršila Njegova volja u tim

zamoljenim nakanama.

Tokom molitve, prvo mi je došla jedna misao, pa se i ponovila, koja nije

imala nikakve veze sa zamoljenim nakanama. Sasvim druga osoba, za

koju se inače pomolim kratkom molitvom svaki dan, ali koja nije bila sada

u mojim nakanama.

Formirala mi se misao da joj moram reći da pusti članove svoje obitelji da

idu svojim tokom u svojim životima, neka ih ne pokušava mijenjati i

usmjeravati,  neka  ih  prihvati kakvi sada jesu, nego da se neka okrene

prema sebi i svojem životnom putu, gledajući da vrši Gospodinovu volju

za svoj život.

Malo sam se iznenadio, počeo sam se preispitivati od kuda bi bila ta

misao. Da se nije zli nešto upleo.

No, misao mi je ostala ista, osjetio sam mir i obvezu da to učinim.

I to sam danas učinio. Nazvao sam tu osobu, rekao joj sve što je bilo.

Ona me saslušala preko telefona i na kraju samo rekla da je i njoj jučer

došla slična misao i zaključak, nakon nekih događaja koji su se dogodili u

obitelji.

Nekako sam odahnuo, jer mi je to bilo prvi put da nekome prenosim

nešto što mi je došlo u misli tokom molitve.

JA   ZNAM  DA MI  JE  TO  MOJ  GOSPODIN

PORUČIO,  ALI  KAKO  DA  TO  TAKO

KAŽEM  NEKOME  DRUGOME!

No, kod mene je to jednostavno, što mislim

da trebam učiniti, što mislim da je

Gospodinova volja za moj život i mene da

činim, ja to učinim bez ikakvih vrlih

razmišljanja.  Naravno, prije se dobro

preispitam u sebi. I kad osjetim mir u sebi,

više ništa ne razmišljam nego činim.

A onda mi je Gospodin poslao i neke odgovore na moje molitve i nakane

koje sam mu uputio.

HA,  HA,  HA…  NAJPRIJE  JE  ON  REKAO  MENI  ŠTO  ME  TREBA  A

ONDA  MI  TEK  ODGOVORIO  NA  MOJE  MOLITVE.

GOSPODIN  MOJ  I  BOG  MOJ!

Što se tiče moje obitelji, nisam osjetio nikakve misli i odgovore, a to je i

tako i tako moja stalna, svakodnevna molitva za moju obitelj, pa tu sada

nije bilo nešto posebno za činiti, barem s moje strane.

E, što se tiče one obitelji u potrebi, dobio sam odgovor u misli, formirala

mi se misao,  DA  KAŽEM  MUŽU  I  ŽENI  U  TOJ  OBITELJI,  DA

OBNOVE  BRAČNE  ZAVJETE  U  CRKVI,  I  DA  POČNU  ŽIVJETI

PONOVNO  ISKRENO  I  PREDANO  PO  NJIMA.

Da, lako je to meni reći, dragi moj Gospodine, ali kako ću ja to reći njima

a da me ozbiljno shvate!?

Istina, ta obitelj ima sada velike kušnje, praktični su vjernici, mislim da će

me i shvatiti.

Ali ti Gospodine od mene hoćeš da to sve tako napravim da oni i prihvate

ovaj tvoj  ODGOVOR  NA  MOJU  MOLITVENU  NAKANU…

JA  ĆU  TO  UČINITI  A  MOLIT  ĆU  PREDRAGOG  DUHA  SVETOGA

DA  ME  U  TOME  VODI  I  SA  MNOM  UPRAVLJA.

Što se tiče treće moje nakane, dobio sam u misli odgovor da idem danas

u drugo mjesto, gdje ti ljudi žive, na misu, i da usput porazgovaram s

jednim od njih o tome.

Dobro, to sam i namjeravao, ali odmah danas…

I kada sam se ujutro digao, pada snijeg, pada li ga, pada…

Moj auto 22 godine, samo prve dvije gume su zimske, a cesta puna

snijega. I još voziti 50-tak kilometara.

Malo sam se nećkao, onaj zli me maksimalno odgovarao, te je snijeg… te

mogu to i koji drugi dan… te mi se može nešto dogoditi… te mogu doma

nešto pametnijeg napraviti…

Uh, baš sam bio u dilemi…

ALI,  AKO  JE  TO  MOJ  GOSPODIN  HTIO  OD   MENE,  ONDA  ĆE  ME

ON  I  PAZITI  NA  PUTU.

I  SJEO  U  AUTO,  JEDVA  IZAŠAO  NA  CESTU  OD  SNIJEGA.

NO,  CIJELA  VOŽNJA,  TAMO  I  NATRAG,  BILA  JE  KAO  DA  SE

VOZIM  PO  NAJLJEPŠOJ  CESTI.

BEZ  IJEDNOG  PROBLEMA.  I   GDJE  JE  PROBLEMA  BILO,  PROŠAO

SAM  KAO  DA  JE  CESTA  PRAZNA  I  ČISTA.

NO,  OSOBA  S  KOJOM  SAM  TREBAO  RAZGOVARATI  DANAS,

RADI  POSLA  NIJE  MOGLA  ODVOJITI  VRIJEME  ZA  RAZGOVOR.

NIJE  MI  BILO  KRIVO.  ZNAM  DA  JE  TO  ILA  GOSPODINOVA

VOLJA.  JA  SAM  JOJ  REKAO  DA  JU  NEŠTO  TREBAM.  UČINIO

SAM  SVOJE,  ONA  VEĆ  TO  ZNA.

A  MOŽDA  ME  GOSPODIN  ZA  POČETAK  SAMO  HTIO  ISPROBATI

DA  LI  ĆU  IZVRŠITI  ONO  ŠTO  JE  OD  MENE  TRAŽIO…  TKO  ZNA.

JA  SAM  SVOJE  UČINIO,  TAKOM  SAM  SE  LIJEPO  PUTEM  MOLIO,

RADOSNO  OSJEĆAO,  I  ONDA  I  SADA.

POTPUNI  MIR  U  MENI.

ZNAM  DA  SAM  IZVRŠIO  GOSPODINOVU  VOLJU  ZA  MOJ  ŽIVOT  I

DA  SAM  UČINIO  ŠTO  SAM  DANAS  TREBAO.

O  PREDRAGI,  PRESVETI,  TROJEDINI

BOŽE,  NEKA  TI  JE  MOJA  BESKRAJNA

HVALA!

ZNAM   DA  JU  TI  NE  TREBAŠ,  ALI  JA  TI

JU  DAJEM  RADI  SVOJEG  SPASENJA!

BLAGOSLOVLJEN  TI  BOŽE  OČE,  STVORITELJU,  U  VIJEKE.

I  TI  GOSPODINE  ISUSE  KRISTE,  SINE  BOŽJI,  SPASITELJU  I

OTKUPITELJU,  U  VIJEKE.

I  TI  BOŽE  DUŠE  SVETI,  KOJI   ME  VODIŠ,  JAČAŠ,  NADAHNJUJEŠ,

ISPUNJUJEŠ  I  BRANIŠ  NA  PUTU  KOJI  JE  GOSPODIN  ZA  MENE

ODABRAO.

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  DRAGA  NEBESKA  MAJČICE,  KOJA  SE

MOLIŠ  ZA  MENE.