Petak, 25.01.2013.g.

Jučer sam prisustvovao  JEDNOM  PREKRASNOM  KLANJANJU  PRED

PRESVETIM  OLTARSKIM  SAKRAMENTOM  U  NAŠOJ  CRKVI,  NEKAKO

NAJLJEPŠEM  OD  SVIH  U  KOJIMA  SAM  UČESTVOVAO  U  NAŠOJ

CRKVI.

ŽIVI  GOSPODIN  U  PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU  ČISTA

JE  RADOST,  I  S  NJIM  SU  UVIJEK  PREKRASNI  TRENUCI.

No, jučer su te trenutke svojim nadahnućima upotpunili i naš župnik, i

naš kapelan, pa i svi mi svojim potpunim predanjem i učestvovanjem u

TOM  KLANJANJU  PREDRAGOM  GOSPODINU.

Naš dragi župnik bio je jučer posebno nadahnut u predvođenju

KLANJANJA  PRESVETOM.

MOLITVA  MU  JE  BILA  SADRŽAJNA,  RIJEČI  SU  SAMO  TEKLE,  U

MOLITVU  JE  UKLJUČIO  PUNO  SVOJIH  POTREBA  KOJE  SU

UJEDNO  BILE  I  POTREBE  SVIH  NAS TAMO.

I  JA  SAM  SE  PRONALAZIO  U  PUNO  NJEGOVIH  KRATKIH

MOLITVI  I  NAKANA  UPUĆENIH    PRESVETOM.

A prvi put, bar što sam ja prisustvovao, pjesmom nas nije pratio naš

dragi ''orguljaš'' i članovi crkvenog zbora, nego naš dragi kapelan s

gitarom. I netko s ''zvečkom'', nisam vidio tko jer tokom klanjanja pred

PRESVETIM  OLTARSKIM  SAKRAMENTOM  JA  UVIJEK  KLEČIM

POGNUTE  GLAVE  I  ZATVORENIH  OČIJU.

NEKAKO  SE  NE  OSJEĆAM  DOSTOJNIM

DA  GA  GLEDAM  U  TIM  TRENUCIMA.

Dragi kapelan ima prekrasni, mili glas, dosta visoki, rekli bi da ima

''ženski'' glas.

No, prekrasno pjeva i prekrasno ga je čuti na mikrofon. Lijepo svira i

gitaru i zato ga mladi iz naše župe vole.

A  PJEVAO  JE  BAŠ  ONE  PRELIJEPE  PJESME  ZA  KLANJANJE  NA

NAČIN  NA  KOJIM  SAM  SAMO  DOŽIVIO  U  MEĐUGORJU.  TAKO

SAM  SI  JA  ZAPAMTIO.

POGOTOVO  ONU,  ''EMANUEL''…

Cijelo to nadahnuće naših dragih svećenika prešlo je onda i na sve nas.

Nije  nas  bilo  nešto  puno, s obzirom na veličinu župe i crkve, ali svi mi

koji smo bili tamo zdušno smo se uključili u molitve i pjesmu.

Kada je  župnik  predvodio  ''ČULA''  SE  PREKRASNA  TIŠINA,  svi  smo

bili  duboko  u  molitvi.

Kada je kapelan predvodio pjesmu,  svi  smo  mu  se  dušno  priključili u

pjevanju, pogotovo članovi našeg crkvenog zbora,  CRKVA  JE  BRUJALA

PO  NAŠOJ  PJESMI.

A  OD  PRVOG  TRENUTKA,  OD  KADA  JE

DRAGI  ŽUPNIK  IZLOŽIO  GOSPODINA

ISUSA  U  PRESVETOM  OLTARSKOM

SAKRAMENTU  PRED  SVE  NAS,  JA  SAM

IMAO  DOJAM  I  OSJEĆAJ,  SKORO  DA

SAM  IH  VIDIO,  DA  JE  CRKVA  PREPUNA

ANĐELA.

SVUDA  PO  CRKVI,  PO  ZIDOVIMA,  NA

STROPU,  SVUDA  SAM  IMAO   OSJEĆAJ

MIRNE  PRISUTNOSTI  NEKE  SVJETLO

SIVE  MASE,  MASE  NEČEG  ŽIVOG.

I  PREKRASNI  OSJEĆAJ  DA  SU  TO

SIGURNO  ANĐELI.

NO,  NISAM  SE  PUNO  S  TIM  ZAMARAO,  DA  IH  PROBAM  VIDJETI

ILI  OSJETITI.

PA  ŠTO  MI  TO  ZNAČI,  JA  SAM  I  TAKO  I  TAKO  POTPUNO

SIGURAN  DA  SU  ONI  BILI  TAMO.

I  DA  IM  JE  BAŠ  BILO  LIJEPO,  KAO  I  MENI  I  SVIMA  KOJI  SMO

TAMO  BILI.

I  NARAVNO,  GOSPODIN  ISUS…

DAO  MI  JE  BAREM  MALO,  RADI  PREKRSNE  LJEPOTE  TIH

TRENUTAKA,  DA  GA  OSJETIM  DA  JE   I  ON  TAMO.

ONAKO  ŽMIREĆI,  SPUŠTENE  GLAVE,  BIO  SAM  NA  SVOJEM

MJESTU  GDJE  NAJČEŠĆE  PRATIM  MISU,  U  ZADNJOJ  KLUPI,

ODMAH  LIJEVO  KADA  SE  UĐE  U  CRKVU.

I  ODJEDNOM  SAM  POČEO  SPOZNAVATI,  VIDIO  SAM,  ONAKO

ZATVORENIH  OČIJU,  SLIKU  U  SVOJOJ GLAVI,  KAKO  JE, KAO

JASNA  SILUETA, GOSPODIN  ISUS  PRIŠAO  SVAKOM  ČOVJEKU  ILI

ŽENI,  KOJI  SU  KLEČALI  ILI  STAJALI  ISPRED  MENE  U  KLUPAMA,

I  KOD  SVAKOG  SE  MALO  ZADRŽAO.

NAGNUO  SE  NAD  SVAKOG  OD  NJIH,  KAO  DA  SLUŠA  ONO  ŠTO

MOLE,  KAO  DA  RAZGOVARA  SA  NJIHOVIM  ANĐELIMA

ČUVARIMA,  I  KAO  DA  IM  NEŠTO  GOVORI,  ŠALJE  IM  SVOJE

ODGOVORE  NA  NJIHOVE  MOLITVE  U  NJIHOVE  MISLI.

O,  DA  LI  ĆE  TI  LJUDI  TO  ŠTO  SU  ČULI

OD  GOSPODINA  SHVATITI,  PRIHVATITI

I  IZVRŠITI!?

ŽIVI  GOSPODIN  ISUS  JE  BIO  TAMO  SA

SVAKIM  OD  NJIH.

VIDIO  SAM  GA  TAKO  U  MISLIMA,  KAKO  JE  OBIŠAO  NJIH

DESETAK,   TAMO  GDJE  SU  SJEDILI  ILI  KLEČALI,  I  ONDA  MI  SE

IZGUBIO  IZ  MOJEG  ''MISAONOG  POGLEDA''.  BIO  JE  ON  I  DALJE

TAMO,  IŠAO  JE  OD  JEDNOG  DO  DRUGOG,  NO  JA  GA  VIŠE

NISAM  MOGAO  OSJETIO.

MOŽDA  I  ZA  TO  JER  SAM  ZDUŠNO  SLAVIO  GOSPODINA  I

ZAHVALJIVAO  MU  ZA  SVE  TO.

I  OPET,  NISAM  GA  JA  TREBAO  TAKO  OSJETITI,  JA  ČVRSTO

VJERUJEM  DA  JE  ON  TAMO  S  NAMA  NA  SVAKOJ  MISI,  SVAKOM

KLANJANJU…

NO,  ZNAM  DA  MI  JE  TO  SVE

''PRIUŠTIO''  MOJ  GOSPODIN,  DAO  MI

JE  DUHOVNI  BONUS.

MENI  SE  NIJE  NIČIM  OBRATIO,  NIŠTA

MI  U  MISLI  NIJE  POSLAO,  NIKAKVU

POSEBNU  MISAO.

A  JA  JU  ZAPRAVO  NISAM  NI  TREBAO.

TU  VEČER  SAM  SE  NA  KLANJANJU  MOLIO  ZA  OBITELJ  ONOG

MALOG  IVANA,  KOJI  JE  NEKI  DAN  S  TUMOROM  NA  MOZGU

ZAVRŠIO  U  BOLNICI.

DA  SHVATE,  PRIHVATE  I  VRŠE  BOŽJU

VOLJU  I  U  TOM  SLUČAJU  I  DRUGDJE  U

ŽIVOTU.

I  ZAMOLIO  SAM  GOSPODINA,  DA  AKO  IMA  NEŠTO  DA  I  JA

TREBAM  U  TU  SVRHU  UČINITI,  OSIM  MOJE  MOLITVE,  NEKA  ME

ISKORISTI.

NO,  NISAM  DOBIO  NIKAKVE  MISLI  NI  RIJEČI.  ZNAČI,  MOJE  JE

SAMO  DA  SE  MOLIM  ZA  NJIH.

NEKOLIKO  PUTA  TOKOM  KLANJANJA  OSJEĆAO  SAM  SE  TAKO

ISPUNJEN  TOM  DUHOVNOM  MILOSTI  DA  SU  MI  SKORO  SUZE

KRENULE.

NA  DESETINE  I  DESETINE  PUTA  SAM  SAMO  ZAHVALJIVAO

GOSPODINU  ZA  SVE.

NA  SVE  ONE  MOLITVENE  NAKANE  KOJE  JE  NAVODIO  DRAGI

ŽUPNIK.

A  ŠTO  DRUGO  DA ČINIM?

JA  SAM  SVOJ  ŽIVOT  PREDAO

GOSPODINU  NA  UPRAVLJANJE,  ON  GA

VODI,  JA  SVE  TO  KAKO  SE  DOGAĐA

MENI  U  ŽIVOTU  NASTOJIM  PRIHVATITI

KAO  NJEGOVU  VOLJU  ZA  SVOJ  ŽIVOT  I

NASTOJIM  VIDJETI  DA  LI  SAM  U

SVAKOJ  POJEDINOJ   SITUACIJJI  UČINIO

SVE  ŠTO  SAM  MOGAO.

A  ZA  SVE  TO  KORISTIM  PUNO  MISA,

ISPOVIJEDI,  PRIČESTI,  MOLITVI,

POSTA, SVJEDOČENJA  DRUGIMA,  DJELA

MISLORĐA,  ČITANJA  BIBLIJE…

I  ZBOG  TOGA  IMAM  PREKRASNI  MIR  U

SEBI.

I ZBOG  TOGA  MI  PREOSTAJE  SAMO  DA

ZA  SVE  TO  ZAHVALJUJEM  PREDRAGOM

GOSPODINU  I  NJEGOVOJ  MAJČICI,  I

BOGU  DUHU  SVETOMU,  I  CIJELOM

DUHOVNOM  SVIJETU.

A  POSEBNO  BOGU  OCU  KOJI  ME

OSMISLIO  I  STVORIO.

SVET  I   PRESVET  TROJEDINI  BOG,  OTAC,  SIN  I  DUH  SVETI,  U

VIJEKE  VJEKOVA.

I  ČASTA  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI  I  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJU  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.