Petak, 08.02.2013.g.

Petak mi je u zadnje vrijeme postao dan ''sabiranja'' prekrasnih misli i

događaja koji mi se dogode  NA  EUHARISTIJSKOM  KLANJANJU  PRED

ŽIVIM  GOSPODINOM  ISUSOM  KRISTOM  U  PRESVETOM

OLTARSKOM  SAKRAMENTU,  koje  je  svugdje,  pa  i  kod  nas,

četvrtkom.

Prvo me ujutro razveselila jedna draga osoba. Čuo sam se s njom

telefonom i kroz razgovor, onako usput, ju upitam što radi.

A ona mi kaže, onako najnormalnije, da se sprema na  KLANJANJE. Da

netko razmišlja o KLANJANJU  ŽIVOM  GOSPODINU  U  PRESVETOM

OLTARSKOM  SAKRAMENTU  usred bijela dana…!?

Kako sam  samo  ograničen,  tu se ponovno vidjela moja ljudska

ograničenost i robovanje klišejima vjere!

KAO  DA  SE  PRESVETOM  MOŽE  KLANJATI  SAMO  RANO  UJUTRO

ILI  NAVEČER…!   ILI  SAMO  ČETVRTKOM…

PRED  PRESVETOG  TREBA  IĆI  UVIJEK

KADA  IMAŠ  POTREBU.

ON  JE  STALNO  TAMO  U  CRKVI,  U  SVETOHRANIŠTU.

ISTINA,  ČETVRTKOM,  NA  DAN  SJEĆANJA  NA  POSLJEDNJU

VEČERU  I  USTOLIČENJE  EUHARISTIJE,  SVETE  MISE,  PRETEŽNO

SE  U  SVIM  KATOLIČKIM  CRKVAMA  ORGANIZARAJU  KLANJANJA

ŽIVOM  GOSPODINU  ISUSU  KRISTU  U  PRESVETOM  OLTARSKOM

SAKRAMENTU.

ALI,  ŽIVI  GOSPODIN  U  PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU

JE  STALNO  TAMO  U  SVETOHRANIŠTU.

I  AKO  BILO  TKO  OD  NAS,  U  POTREBI,  DOĐE  PRED  OLTAR,  IZA

KOJEG  SE  PRETEŽNO  NALAZI  I  SVETOHRANIŠTE,  KLEKNE  I

SKLOPI  RUKE,  OBRATI  SE  SRCEM  I  DUŠOM,  U  PONIZNOSTI  I

NEMOĆI,  ILI  ZAHVALI,  PREMA  ŽIVOM  GOSPODINU  ISUSU  KRISTU

U  PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU,  NEMA  TOGA  TKO  ĆE

ME  UVJERITI  DA  ŽIVI  GOSPODIN  BOG  NIJE  TAMO  I  NE  SLUŠA

ŠTO  MU  NAŠE  SRCE  I  DUŠA,  MOŽDA  I  NAŠE  RIJEČI,  GOVORE.

MA  SAMO  MOLEĆIV  POGLED  SRCA  I

DUŠE  UPUĆEN  PREMA  VRATAŠCIMA

SVETOHRANIŠTA  ISTA  ĆE  OTVORITI…

Ipak, kada se na  SVETOM  KLANJANJU  okupi nas više, kada svećenik

izloži  ŽIVOGA  GOSPODINA  U  PRESVETOM  OLTARSKOM

SAKRAMENTU,  tada  je  tamo  s  nama  cijeli

duhovni  svijet.

I  BESKRAJNA  RIJEKA  MILOSTI  SE

IZLJEVA  NA  NAS.

A jučer je naš dragi kapelan, koji je predvodio klanjanje u našoj crkvi,

rekao na kraju mise, koja je prethodila  KLANJANJU,  da ćemo se moliti i

klanjati  GOSPODINU  U  PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU  za

spas  nerođene  djece, za sprječavanje abortusa, jer je prošlu nedjelju

bio  DAN  ŽIVOTA, slavljenje života kojeg nam je Gospodin dao.

Mene je to posebno dirnulo jer znam dosta ljudi koji su u taj teški grijeh

bili uključeni u svojim životima na razne načine.

ILI  SU  GA  UČINILI,  ILI  SU  NEKOGA  U

TOME  PODRŽALI  I  POMAGALI  MU,  ILI

SU  IZVRŠILI,  KAO  DOKTORI  I

MEDICINSKE  SESTRE,  TAJ  TEŠKI  ČIN,

ILI  SU  OPĆENITO  PODRŽAVALI  I

ZAGOVARALI  LJUDSKO  PRAVO  DA

SLOBODNO  RASPOLAŽE  SA  ŽIVOTOM

KOJEG  IM  JE  GOSPODIN  BOG  DAO.

No, na početku sam se pomolio Gospodinu za jednog dragog brata u vjeri

i njegov posao. Taj dan je išao na razgovor za posao i prije samog

razgovora mi je poslao kratki e-mail da se molim za njegov posao. Tek

sam ga kasnije otvorio i onda se kratko pomolio. Ne znam kako je

prošao.

No, kada me već zamolio, onda sam ja to htio predati Gospodinu, i njega

i njegov posao, pa ako mi Gospodin ima što za poručiti, ću mu prenijeti,

ako ne, hvala Mu, znam da o svemu vodi brigu.

I dobio sam neke misli prilikom te molitve, i prenio sam ih tom dragom

bratu u vjeri. On će dalje znati što s tim.

Onda sam se pokušao moliti nešto i za jednu svoju dilemu i nakanu, ali,

nekako sam dobio osjećaj da mi se u misli počeo miješati i ovaj Zli  ili

neki od njegovih zlih duhova. Sve mi je nešto bilo zbrkano. Pa mi je

izgledalo smisleno i dobro što sam osjećao u mislima a onda su mi se

pojavile neke sumnje, pa su mi se misli počele ''rojiti''…

Kroz sve to je teklo i kapelanovo predvođenje  KLANJANJA.

I  TADA  SAM  U  SEBI  ODLUČIO  DA  ĆU

SE  DANAS  MOLITI  GOSPODINU  ZA  SVE

ONE  KOJE  SAM  ZNAO  DA  SU  BILI  ILI

JESU  U  GRIJEHU  ABORTUSA.

DA  IH  GOSPODIN  PRIVEDE  ISPOVIJEDI,

AKO  VEĆ  NISU  BILI,  DA  IH  DOVEDE

DO  KAJANJA,  DA  IH  DOVEDE  DO

ISKUPLJENJA,  DA  IH  DOVEDE  DO

ISCJELJENJA  RANA  DUŠE  I  SRCA  KOJE

TAJ  TEŠKI  GRIJEH  OSTAVI  NA  SVIM

ONIMA  KOJI  SU  U  NJEMU

SUDJELOVALI.

I  JA  SAM  SE  ZDUŠNO  MOLIO,  A  KROZ  MISLI  SU  MI  PROLAZILE

SLIKE  TIH  LJUDI…  I  ZA  SVAKOG  SAM  SE  POSEBNO  POMOLIO…

A  ONDA  I  ZA  SVE  ONE  DRUGE…

I  PLAKAO  SAM,  OČI  SU  MI  SE  ZA  ČAS  NAPUNILE  SUZAMA…  PA

ŽIVI  GOSPODIN  JE   BIO  TAMO  DA  PRIMI  MOJE  I  MOLITVE  SVIH

ONIH  KOJI  SU  TAMO  BILI  PRED  NJIM!

POSEBNO  ME  DIRNULA  MOLITVA  KOJU  JE  PREDVODIO  DRAGI

KAPELAN,  ZAZIVI  SRCIMA  ISUSOVOM  I  MARIJINOM,  I  KOJI  NAS

JE  ZAMOLIO  DA  ODGOVARAMO  NA  ZAZIVE  SA  RIJEČIMA:

''SPASITE  NEROĐENE…''

NAKON  PRVIH  NEKOLIKO  ZAZIVA,

KADA  SMO  SE  SVI  U  CRKVI  UJEDINILI

U  ODGOVORU  ZAZIVIMA,  CIJELA  CRKVA

JE  JEDNOGLASNO  JEČALA:  ''SPASITE

NEROĐENE!''

KAO  VAPAJ  SLABIH  I  NEMOĆNIH

SRCIMA  ISUSOVOM  I  MARIJINOM,

PRED  BIJESOM  ZLOGA:  ''SPASITE

NEROĐENE!''

I  POSEBNO  NA  KRAJU:  ''SPASITE

NEROĐENE  UBOJSTVA  ABORTUSOM!''

BILO  JE  TO  PONOVNO  JEDNO  SNAŽNO  I  PREKRASNO  DUHOVNO

ISKUSTVO.

A  KADA  JE  DRAGI  KAPELAN  KRENUO  CRKVOM  NOSEĆI  ŽIVOGA

GOSPODINA  U  PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU  JA  SAM,

KAO  I  ZA  VRIJEME  CIJELOG  KLANJANJA,  BIO  ZATVORENIH

OČIJU  I  POGNUTE  GLAVE.

SAMO  SAM  KRATKO  OTVORIO  OČI,  GLEDAJUĆI  U  POD,  KADA

JE  PROŠAO  KRAJ  MENE.  I  ODMAH  IH  PONOVNO  ZATVORIO.

KAKO  SAM  IH  ZATVORIO,  DOŠLA  MI  JE  SLIKA  KAKO  NAŠ

DRAGI  KAPELAN  NOSI  PRESVETI  OLTARSKI  SAKRAMENT  A  PRED

NJIM  IDE  NAŠ  PREDRAGI  GOSPODIN  ISUS,  SVE  U  SVJETLU,  I

POGLEDOM  ''DODIRNE''  SVAKOG  ONOG  KRAJ  KOGA  PROĐE.

A  ZA  NJIMA  SU  IŠLI  SVJETLI  LIKOVI,  KAO  DA  SU  TO  BILI

SVECI  U  DUGIM  BIJELIM  HALJINAMA…

I  GOSPODIN  ISUS  SE  U  JEDNOM  TRENUTKU  ZAUSTAVIO  KOD

JEDNE  KLUPE,  NEKOLIKO  TRENUTAKA  JE  PROMATRAO  NEKU

OSOBU  KOJA  JE  TAMO  SJEDILA,  I  ONDA  SJEO  K  NJOJ.

ONA  PROCESIJA  JE  NASTAVILA  SVOJ  HOD  PO  CRKVI  A

GOSPODIN  JE  OSTAO  U  TOJ  KLUPI.

NEKAKO  JE  SVOJOM  POJAVOM,  RUKAMA

I  CIJELIM  TIJELOM,  ZAGRLIO  TU

OSOBU.

TRAJALO  JE  TO  DESETAK  SEKUNDI  A  ONDA  MI  JE  PONOVNO

DOŠLA  U  MISLI  SLIKA  KAKO  SE  PREDRAGI  GOSPODIN  ISUS

PRIKLJUČIO  PROCESIJI.

I  SLIKA  SE  ZAVRŠILA.

POČELO  MI  JE  ''HODATI''  PO  GLAVI  DA  ĆU  POSLIJE  KLANJANJA

POGLEDATI  TKO  JE  SJEDIO  U  TOJ  KLUPI  GDJE  JE  PREDRAGI

GOSPODIN  ZASTAO,  ALI  SAM  ZA  ČAS  OD  TOGA  ODUSTAO.

PA  ŠTO  JA  IMAM  S  TIM!?  GOSPODINOVA  JE  TO  VOLJA.

MA  TO  JE  ZLI  HTIO  DA  BUDEM  VIŠE  NEGO  ŠTO  JESAM…

JA  SAM  SAMO  MALI,  SLABI  I  GRIJEŠAN

ČOVJEK  KOJEM  GOSPODIN  S  VREMENA

NA  VRIJEME  DADNE  NEKU  NOVU

SPOZNAJU  I  VIZIJU  KAKO  BI  GA

UČVRSTIO  U   VJERI  I  SVJEDOČENJU,

SA  ŽELJOM  DA  TO  PRENESE  DRUGIMA.

I  NISAM  POGLEDAO…  ZAPRAVO,  KADA  SAM  ODLUČIO  DA  NEĆU

POGLEDATI,  TE  MISLI  SU  MI  NESTALE  IZ  GLAVE  I  NISAM  IH

SE  SJETIO  SVE  DO  OVOG  TRENUTKA  KADA  OVO  PIŠEM.

ZLI  JE  OTIŠAO  A  OSTALO  NIJE  BILA  GOSPODINOVA  VOLJA…

O  PREDRAGI  MOJ  GOSPODINE,

BESKRAJNA  TI  HVALA  ZA  OVE  TVOJE

DAROVE!

NEMOJ  MI,  PREMILI  MOJ  GOSPODINE,

DAVATI  VIŠE  NEGO  ŠTO  MOGU  NOSITI!

I  PRIMI  MOJU  BESKRAJNU  ZAHVALU  ZA

SVE  ŠTO  ČINIŠ  U  MOJEM  ŽIVOTU  I

ŽIVOTIMA  DRAGIH  LJUDI  OKO  MENE!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TI  BOŽE  OČE,

STVORITELJU,  I  TI  BOŽE  DUŠE  SVETI,  BRANITELJU.

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,  I  CIJELOM

DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.