Srijeda, 08.01.2014.g.

Teške  su  mi  kušnje…

Zadnjih dana se pitam od kuda mi uopće pravo da pišem ovaj 

dnevnik kada tako lako ''padam'' u grijehe.

I danas mi je palo na pamet da bih trebao skinuti i tu  

KRUNICU  OKO  VRATA.  DA  JE  NISAM  VIŠE  DOSTOJAN 

 NOSITI.

KUŠNJE  NA  SVAKOM  KORAKU…

Gubim snagu u borbi da sačuvam brak. I ponekad imam 

osjećaj da dolazi kraj…

Činim,  ne  činim,  imam  osjećaj  da  sve  dublje tonem…

I  ZNAM,  ZNAM,  a što mi vrijedi kad sam slab,  DA  JE  ZLI 

 NAVALIO  SVOM  SNAGOM,  NA  SVIM  POLJIMA  BORBE.

I  VJERUJEM,  I  OSJEĆAM,  I  ZNAM  DA  JE  GOSPODIN  TU 

 KRAJ  MENE.

KOLIKO  ME  SAMO  PUTA  ''DIGNUO''  ZADNJIH  TJEDANA…

A  OPET…

I  JA  BIH  SE  BORIO  S  LAKOĆOM,  TAKO  BAREM  MISLIM, 

 SAM  ZA  SEBE.

ALI  KAD  SU  MI  MNOGI  NA  SRCU,  U  MISLIMA,  NA  MOJEM

  ŽIVOTNOM  PUTU…

A  JA  BI  IH  SVE  ŽELIO  ''NOSITI''.

JEDNOGA  PRIMIM  DA  MU  POMOGNEM  ''NOSITI''  NJEGOVE  

TEŠKOĆE,  DRUGI  MI  ''PADNE''…

ZAŠTO  I  ČEMU  OVE  KUŠNJE  GOSPODINE  MOJ 
 

LJUBLJENI!?

RADI  MENE  I  MOJIH  GRIJEHA?

ALI  ONDA  NEMOJ,  LJUBLJENI  MOJ  BOŽE,  


DOZVOLITI  DA   DRUGI  STRADAJU  UMJESTO 


 MENE…

DAJ  DA  JA  PATIM,  DA  JA  PUŽEM,  DAJ  DA  SE  


NA  MENI  ''KOLA  LOME''  …

A  TI  MI  GOSPODINE  DAJEŠ  DA  VIDIM  I  


SPOZNAM  PATNJU  DRUGIH  DRAGIH  LJUDI  OKO 


 MENE  KOJIMA  JA  NISAM  NIČIM  NA  POMOĆ!

GOSPODINE  MOJ…  GOSPODINE  MOJ…

ZNAM  DA  SI  SADA  TU  NEGDJE  KRAJ  MENE,  U  MENI 


 …  SUZE  MOJE  MI  TO  GOVORE  …

I  BESKRAJNA  TI  HVALA  ZA  TO,  LJUBLJENI  MOJ  


GOSPODINE.

ZNAM,  VIDIM  TE  NA  KOLJENIMA,  S  KRIŽOM  NA  


RAMENIMA  …

BOŽE  MOJ,  KAKO  DA  SMOGNEM  



SNAGE  DA  TI  POMOGNEM  NOSITI 



 TAK  KRIŽ!

JER  TI  SI  MOJA  SNAGA,  



GOSPODINE  MOJ  …

O,  PREDRAGI  MOJ  ANĐELU  ČUVARU,  HVALA  TI  ŠTO  SI  


MI  SADA  ''DONIO''  OVE  RIJEČI  I  OVU  MUZIKU…

Ti, svjetlo svijeta u tamu si došao,

oči mi otvorio.

Srce mi obasja tvoja ljepota,

sva moja nada si ti.

Tu sam da te slavim, da ti se poklonim.

Tu sam da ti priznam: ti si Bog.

Samo ti si vrijedan, samo ti si slavan.

Predivan si u životu mom.

Kralju naš vječni nad svima si uzvišen,

Stvoritelj svega si ti.

U svijet si došao jer nas ljubiš,

siromah si postao.

Ja nikad neću shvatiti, tu cijenu otkupljenja

mog.

TU  SAM  DA  TE  SLAVIM,  DA  TI  SE  



POKLONIM,  TU  SAM  DA  TI  PRIZNAM

TI  SI  BOG

NEDOSTAJE  MI  SVAKODNEVNA  MISA…  KOLIKO  DUHOVNE  

HRANE  SAM  TAMO  DOBIVAO…

O  BOŽE  MOJ,  OPROSTI  MI  NA  OVIM  MOJIM  TRENUCIMA 

 SLABOSTI  I  JADA  KOJI  ME  OBUZEO…

TI  POZNAJEŠ  MOJE  SRCE  GOSPODINE,  MOJE  MISLI,  DUŠU

  KOJU  SI  MI  DAROVAO…

NISAM  SVE  OVO  TEBI  PISAO  DA  DOBIJEM  NEKI  

ODGOVOR  NEKO  SAMO  DA  NEKAKO  ODAGNAM  JAD  I  

TUGU  KOJA  ME  UHVATILA  RADI  TOLIKO  ZLA  I  NEVOLJE

  U  OVOM  SVAKODNEVNOM  ŽIVOTU  MNOGIH  DRAGIH  

LJUDI.

KUŠAŠ  ME,  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE,  KUŠAŠ  …

I  NISAM  BAŠ  NEŠTO  …

I  POSRAMIM  SE  RADI  TOGA  …

O,  HVALA  TI  MOJ  LJUBLJENI  GOSPODINE  NA  OVOM  


DNEVNIKU,  ŠTO  SI  ME  NADAHNUO  DA  GA  PIŠEM.

KAKO  MI  JE  VEČERAS  DOBRO  DOŠAO…

ZLI  I  NJEGOVI  SE  HRANE  UPRAVO  



OVOM  ''HRANOM'';  MALODUŠJE,  



JAD,  TUGA,  TAŠTINA  I  SVIM  



SLIČNIM  ŠTO  JE  I  MENE  SPOPALO.

NE  SMIJEM  SE  DATI!

JER  JA  VJERUJEM!

JA  VJERUJEM  U  TEBE,  LJUBLJENI  



MOJ  BOŽE!

JA  VJERUJEM  DA  ĆE  SVE  BITI  



DOBRO,  I  SADA  I  POSLIJE!

JA  VJERUJEM  DA  TI  S  KRIŽEM  



STALNO  HODAŠ  KRAJ  MENE  I  



UZIMAŠ  NA  SVOJ  KRIŽ  SVE  OVE  



MOJE  SLABOSTI!

O,  A  JA  TI  MORAM  POMOĆI!

ZNAM,  NE  TREBAŠ  ME  DA  



PROMIJENIM  ILI  OTKUPIM  SVIJET,  



JER  SI  TI  TO  VEĆ  UČINIO…  I  JOŠ  



ČINIŠ!

TREBAŠ  ME  SAMO  ZA  ONO  ŠTO  



MOGU,  TAKAV  KAKAV  SAM…  

PA  TI  SI  ME  TAKVOG  OSMISLIO  I  



STVORIO!

O  LJUBLJENI  MOJ  GOSPODINE  



ISUSE  KRISTE!

LJUBLJENI  MOJ  BOŽE!






TI  SI  BOG!