Nedjelja, 12.01.2014.g.

O  LJUBAVI  JA  PJEVAM,  O  ISUSU  MOM  KRALJU  …

pjevušim od jučer te riječi.

Jer mi je u mislima, u srcu, u duši razmišljanje o ljubavi.

O nedostatku ljubavi u našim životima, o ljudi koji nemaju ljubav,

ne daju ljubav, ne primaju ljubav.

O  BOŽE  MOJ  LJUBLJENI,  KAKO  JE  TEŠKO  BEZ  LJUBAVI  …

I osjećam zašto je tako.

JER  SMO  MI  LJUDI  STVORENI  OD  LJUBAVI,  PO  LJUBAVI,

RADI  LJUBAVI.

I  BEZ  LJUBAVI  SMO  NIŠTA.

I često se znam sjetiti jedne priče koju nam je jednom na misi

ispričao naš dragi župnik.

O eksperimentu sa djecom, još tamo u Hitlerovo doba. Da su uzeli

jednu grupu male, tek rođene djece, podijelili je na dvije grupe. I

svakoj grupi omogućili iste uvjete za život i razvoj. Sve isto.

Hrana, odjeća, obuća i sve drugo što maloj djeci treba za život.

No, ipak je među tim grupama bila jedna razlika,  JEDNA  VELIKA

RAZLIKA,  čije je ispitivanje i bilo osnova cijelog projekta.

U jednoj grupi se prema toj djeci odnosilo s puno ljubavi i pažnje

u svemu što su ta djeca trebala a u drugoj grupi to djeca nisu

dobivala nego samo ono što su trebala, hladno i bez osjećaja.

I, upitao nas je naš dragi župnik na kraju, što mislimo što se

dogodilo. I dao nam odgovor koji nas je sve ostavio u kratkom

razmišljanju. Ona djeca, koja su dobila sve kao i ova iz druge

grupe, osim ljubavi i pažnje, poumirala su.

NISU  IMALA  LJUBAVI  KOJA  IM  JE  KAO DJECI  TREBALA  I

JEDNOSTAVNO  SU  S  VREMENOM  UVENULA.

LJUDSKO  BIĆE  ŽELJNO  JE  LJUBAVI.

I  GOSPODIN  BOG  JE  OSMISLIO  DA  MI  BUDEMO  I

ZAČETI  U  LJUBAVI  NAŠIH  RODITELJA.

DA  NAM  ON,  BOG,  IZ  SVOJE  BEZGRANIČNE  LJUBAVI

PREMA  NAMA,  U  TRENUTKU  NAŠEG  ZAČEĆA  UDAHNE

DUŠU.

DA  SE  RODIMO  IZ  LJUBAVI.

I  RASTEMO  U  LJUBAVI  RODITELJA  ILI  ONIH  KOJI  SU

TADA  KRAJ  NAS.

TAKO  JEDNOSTAVNO  OSMIŠLJENO  U  BOŽJIM  PLANOVIMA

ZA  SVAKOG  OD  NAS.

A  MENI  SE  SRCE  SLAMA,  TOLIKO  ME  BOLI,  DO  SUZA,

KADA  VIDIM  OKO  SEBE  TOLIKI  NEDOSTATAK

LJUBAVI.

OD  KOJEG  NEDOSTATKA  MNOGI  LJUDI  VENU,

PROPADAJU  IZNUTRA  PREMA  VAN.

Dijete sam rastavljenih roditelja koji su se rastali kada sam imao 4

godine.

I prema svemu sudeći, izgleda da se moji roditelji nisu ni oženili u

čistoj međusobnoj ljubavi.

I svatko me od njih volio kako je znao i umio.

Majka, fizički daleko, nosila me sigurno u svom srcu i često mislila

na mene. Mnogo puta sa suzama.

Otac, kao i mnogi muškarci, nije znao izvanjski pokazati ljubav

prema meni, ali ju je nosio u svom srcu, mislima, očima…

NISAM  TO  TADA  VIDIO.  DANAS  ZNAM,  OSJEĆAM  DA

ME  OTAC  JAKO,  JAKO  LJUBIO,  NA  SVOJ  POSEBAN

NAČIN.

I često, često sam se pitao u zadnjih desetak godina, vidjevši silne

greške koje sam činio prema svojoj supruzi i djeci,  DA  LI  JA

NE  MOGU  DATI  TU  LJUBAV,  ČISTU,  BEZREZERVNU,

SUOSJEĆAJNU,  NJIMA,  MOJIM  NAJMILIJIM,  MOŽDA  RADI

TOGA  JER  JU  NISAM  NI  TAKVU  PRIMIO.

NEGO  JU  DAJEM  KAKO  MI  DOĐE,  TAKAV  KAKAV  SAM.

O  BOŽE  MOJ,  ALI  TO  NIJE  DOVOLJNO!  SVE  JE  TO

PREMALO.

TI  SI,  LJUBLJENI  BOŽE  MOJ,  ČISTA  LJUBAV,  JEDINA

PRAVA  LJUBAV.

PODARI  MI  BOŽE  MALO  TE  SVOJE  ČISTE  LJUBAVI

KAKO  BI  JU  TAKVU  MOGAO  DATI  DRUGIMA  OKO

SEBE.

ČISTU,  BEZREZERVNU,  NESEBIČNU,  PONIZNU,

OPRAŠTAJUĆU  …

A  JA  TO  NE  ZNAM,  GOSPODINE  MOJ  …

JEDNOSTAVNO  NE  ZNAM...

MOGU  ISPLAKATI  RIJEKE  SUZA,  KOJE  I  SADA

PLAČEM  …  ALI  NE  ZNAM  DATI  LJUBAV.

O  LJUBLJENI  MOJ  BOŽE,  ZAŠTO  TEBE

MOGU  TAKO  LAKO  LJUBITI!

ZAŠTO  TEBI  MOGU  TAKO  LAKO  PJEVATI,

SMIJETI  SE,  GOVORITI  TI,  MISLITI  O  TEBI

…

I  OD  SRCA  PJEVATI  RIJEČI  OVE

PREKRASNE  PJESME:

O LJUBAVI JA PJEVAM, O ISUSU MOM KRALJU

I ŽELIM MU REĆI KOLIKO MI ZNAČI.

O LJUBAVI JA PJEVAM, O ISUSU MOM KRALJU,

I ZA NJEGA ČUVAM NAJLJEPŠE RIJEČI.

ON JE MOJ BOG, MOJA NADA MOJE SVE.

SVE OBLAKE I SUZE MI BRIŠE!

ON JE MOJ BOG, MOJA NADA MOJE SVE.

U VJEČNOSTI ŽIVOT MI ČUVA.

U VJEČNOSTI ON ČUVA ME!

A  SVIMA  NAM  JE  POTREBNA  LJUBAV!

A  JA  IMAM  TEBE,  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE!

TI  MENE  LJUBIŠ!

DAO  SI  MI  SPOZNATI  KOLIKO  ME  LJUBIŠ!

I  KADA  SAM  OSTAO  BEZ  MAJKE,  I  U  SVIM  ONIM

TRENUCIMA  NAPUŠTENOSTI  NEŠTO  ME  NOSILO.

TI,  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE!

I  TI  PRESVETA  NAŠA  NEBESKA  MAJČICE!

SADA  MI  SRCE  GOVORI  KOLIKO  SI  ME  LJUBILA  KADA

MI  JE  TA  LJUBAV  TREBALA  U  MOJIM  PRIJAŠNJIM

GODINAMA…

I  SADA  SVE  TO  SPOZNAJEM  …

A  NIŠTA  NE  MOGU  VIŠE  VRATITI  NATRAG  …

SADA  KADA  LJUBAV  POZNAJEM,  KADA  SI  MI  SE  DAO

SPOZNATI,  O  LJUBLJENI  MOJ  BOŽE,  SADA  PATIM  KADA

VIDIM  KOLIKO  LJUDIMA  OKO  MENE  NEDOSTAJE  LJUBAV!

A  JA  IM  JU  NE  MOGU  DATI  AKO  JU  NE  ŽELE  OD  MENE

PRIMITI!

NE  MOGU  IM  DATI  NI  TEBE  PREKO  MOJIH  SVJEDOČENJA

AKO  TE  ONI  NE  ŽELE  PRIMITI!

ILI  TE  NE  ŽELE  OD  MENE  PRIMITI!

ALI  ISUSE  MOJ  PREMILI,  JA  IM  SAMO  SVJEDOČIM  ONO

ŠTO  SI  TI  MENI  DAO!

LJUBAV,  LJUBAV,  LJUBAV  …  SAMO  SI  ME  LJUBIO  KADA

LJUBAVI  NISAM  IMAO,  KADA  SU  SVI  DIGLI  RUKE  OD

MENE.

I  JA  TO  ŽELIM  DRUGIMA  DATI.

TVOJU  LJUBAV  KADA  MISLE  DA  IH  NITKO  NA  OVOM

SVIJETU  NE  LJUBI…

TI  IH  LJUBIŠ,  ZNAM  DA  IH  TI  LJUBIŠ,  LJUBLJENI  MOJ

GOSPODINE!

SMILUJ  IM  SE  I  DAJ  IM  TO  ZA  SPOZNATI!

O,  SMILUJ  IM  SE!

I  KADA  OVE  TVOJE  SILNE  LJUBAVI,  MILENI  MOJ

GOSPODINE  ISUSE,  KOJA  JE  U  MENI,  NE  BIH  IMAO  U

OVIM  KUŠNJAMA  MOJEG  ŽIVOTA,  I  JA  BIH  UVENUO…

RASPAO  BIH  SE  …

I  SAD  PONEKAD  IMAM  OSJEĆAJ  DA  NEŠTO  ŽELI  DA  SE

RASPADNEM.

ZLI  I  NJEGOVI.  PRATE  ME  CIJELI  ŽIVOT.  VEĆ  SAM

SKORO  BIO  POTPUNO  NJIHOV…

NO,  OSJEĆAM  DA  ME  NEŠTO  IZNUTRA,  KADA  MISLIM  DA

SE  RASPADAM,  TOLIKO  ČVRSTO  DRŽI  NA  OKUPU…

TI  I  TVOJA  LJUBAV,  LJUBLJENI  MOJ

GOSPODINE!

TI  I  TVOJA  LJUBAV!

SVET  I  PRESVET.

I  REKAO  JE  JEDNOM  LJUBLJENI  NAŠ  GOSPODIN,  DAVNO,

KADA JE  HODAO  OVOM  NAŠOM  ZEMLJOM:

''LJUBITE  JEDNI  DRUGE  KAO  ŠTO  SAM  I  JA  VAS

LJUBIO...

AKO  ĆE  TE  VRŠITI  MOJE  ZAPOVIJEDI,  OSTAT  ĆE  TE  U

MOJ  LJUBAVI.''