Nedjelja, 26.01.2014.g.

Nekako mi zadnjih dana često dođu u misli rečenice koju mi je neki dan u

svojem e-mailu napisala jedna draga sestra u vjeri:

'''…  Naš svećenik je jednom u svojoj propovjedi rekao da nam

obitelj uvijek i pod svaku cijenu mora biti na prvom mjestu, čak

i ispred crkve. Koliko god morali prešutjeti, premoliti, propatiti

…''

Ne znam za druge, ali meni OBITELJ  NIKAKO  NE  MOŽE  BITI

PRVOM  MJESTU,  ISPRED  CRKVE.

JER  CRKVA  ZA  MENE  ZNAČI  GOSPODIN  BOG,  NJEGOVA

''PRODUŽENA  RUKA''  OVDJE  NA  ZEMLJI,  ON  ŽIVI  MEĐU

NAMA.

BEZ  NJEGA  I  MOJA  OBITELJ  GUBI  SMISAO.

ALI  DA,  SIGURNO  DA,  OBITELJ  MI  JE  ODMAH  IZA  GOSPODINA.

I  TO  PRVO  MOJA  SUPRUGA,  S  KOJOM  SAM  VEZAN

NERASKIDIVIM  BOŽJIM  BLAGOSLOVOM.

ONDA  RODITELJI,  DJECA  …

I da, slažem se sa mnogima,  KOJE  SU  TO  BORBE  DA  SE  OČUVA

OBITELJ  …

KAKO  ZLI  I  NJEGOVI  SAMO  TU  UDARAJU,  KORISTE  SVAKU

PA  I  NAJMANJU  PUKOTINU  KOJA  SE  JAVI  U  MEĐUSOBNIM

ODNOSIMA,  DA  TU  USADA  SVOJE  SJEME  ZLA  I  RAZDORA

I  SRDŽBE  I  OSUĐIVANJA!

A  MI,  POGOTOVO  AKO  NAM  VJERA  NIJE  ČVRSTA,  TO  I  NE

PRIMIJETIMO,  NE  VIDIMO  NEGO  ODMAH  PRIHVAĆAMO  BORBU,

ODMAH  OSUĐUJEMO.

I tako, vodeći te svakodnevne borbe sa napastima zloga, shvatio sam da

između mene i moje supruge nije najveći problem  KAKO  DA  JEDAN

DRUGOME  OPROSTIMO  ona međusobna povrjeđivanja kroz život.

Ne,  TO  JE  NAJVEĆI  PROBLEM  ONIH  KOJI  SU  TU  ''PALI''  I  KOJI

SU  DOŠLI  DO  RASTAVA.

NJIHOV  JE  NAJVEĆI  PROBLEM  OPROST.

Naš najveći problem, a osjećam da i drugih koji se svakodnevno ''bore'' za

svoje brakove, je  PRIHVAĆANJE.

I  TA  DVA  OSJEĆAJA  NEKAKO  IDU

''RUKU  POD  RUKU''.

OPROST  I  PRIHVAĆANJE.

PRIHVAĆANJE  I  OPROST.

NEGDJE  JE  POTREBNIJI  JEDAN  A  NEGDJE  DRUGI.

NO,  BEZ  NJIH  SKORO  DA  JE  I  NEMOGUĆE  OČUVATI  SMISLENU

VEZU  U  JEDNOM  BRAKU,  JEDNU  OBITELJ.  MUŽA  I  ŽENE,  DJECE,

RODITELJA.

Čak nekako mislim da je oprost i lakše dati.

JER  TU  TI  NEKAKO  GOSPODIN  MOŽE  VIŠE  POMOĆI.

DONESEŠ  ODLUKU  O  TOME  DA  ŽELIŠ  OPROSTITI,  ZAMOLIŠ

GOSPODINA  ZA  SNAGU  I  MIR  DA  TO  UČINIŠ,  I  KRENEŠ  U

IZVRŠENJE…

NEKAD  TO  TRAJE  KRAĆE  A  NEKAD  I  GODINE.  ALI  SI  SVOJE

ODLUKE  DONIO  I  SAMO  ČEKAŠ,  UZ  GOSPODINOVU  POMOĆ

KOME  SE  MOLIŠ  ZA  TO,  DA  TO  JEDNOM  DOĐE  NA  SVOJE

MJESTO.

No  PRIHVAĆANJE,  eh,  PRIHVAĆANJE,  to  je proces koji može

trajati, i traje godinama, dok god  živimo s tom dragom osobom

kraj sebe.

Jer Gospodin vrlo rijetko  SVOJIM  BLAGOSLOVOM  poveže dvije jako

slične osobe.

I u tim svojim različitostima mi se zaljubljujemo, razvijamo vezu i ljubav,

ženimo se, stvaramo obitelj  …

A  ZLI  VREBA  I  UDARA.  Jer, vrlo rijetko je u svemu tome Gospodin s

nama.

PREDBRAČNI  ŽIVOT  U  GRIJEHU  PRISUTAN  JE  SKORO  KOD  SVIH.

''TRČANJE''  ZA  MATERIJALNIM  STVARIMA  NA  POČETKU  DA  SE

NEŠTO  STVORI,  PRISUTNO  JE  SKORO  KOD  SVIH.

I kroz sve to, zaljubljenost se istroši, brige se povećavaju,  GOSPODINA

NIGDJE  U  NAŠIM  ŽIVOTIMA,  i tada do izražaja dolaze  NAŠE

RAZLIČITOSTI.

KOJE  SMO  MOŽDA  I  PRIJE  VIDJELI  ali smo pred njima ''zatvarali''

oči, najčešće očekivali da će se onaj drugi promijeniti i slično.

No, u svemu tome nitko od nas  NE  VIDI  SEBE.

NAJČEŠĆE  VIDIMO  SAMO  ONOG  DRUGOG.

I  BEZ  GOSPODINA  U  SVOJEM  ŽIVOTU,  U  SEBI,  MI  SAMO

OČEKUJEMO  DA  SE  ONAJ  DRUGI  PROMIJENI.

NE  RAZMIŠLJAMO  DA  SE  MI  PROMIJENIMO  U  NEKIM  KRIZNIM

SITUACIJAMA,  VRLO  ČESTO  NE  VIDIMO  ŠTO  BI  SE  I  MI

TREBALI  MIJENJATI  JER  MI  NE  GRIJEŠIMO  NEGO  ONAJ  DRUGI.

I  TAKO  DOĐEMO,  A  DA  NISMO  NI  SVJESNI,  DO  ZIDA.

A  ON  SE  ZOVE  ''PRIHVAĆANJE''.

I baš mi je neki dan došlo jedna mala kušnja.

I  UPRAVO  JE  NEVJEROJATNO  KAKO  SE  ČOVJEK  MOŽE

PROMIJENITI  U  SEBI  KADA  GOSPODINA  STAVI  NA  PRVO

MJESTO  U  SVOJEM  ŽIVOTU,  KADA  U  SVEMU  TRAŽI  ONO

ŠTO  BI  GOSPODIN  UČINIO  U  POJEDINOJ  SITUACIJI!

U nekom razgovoru sa suprugom, nešto smo se zezali oko toga da si sad

ona nađe nekog drugog što bih ja učinio, da bih ju sigurno odmah

ostavio.

I ja sam se kratko zamislio. Zamislio sam tu situaciju. I  OSJETIO

DUBOKI  MIR  U  SEBI.

Ne znam, rekao sam joj, što bih učinio.

Sigurno znam da bih nekad, prije mojeg obraćenja i  STAVLJANJA

GOSPODINA  BOGA  NA  PRVO  MJESTO  U  MOJEM  ŽIVOTU,  ja

sigurno nju ostavio, odmah zatražio rastavu i ne bih više htio živjeti s

onim koji je jednom ili više puta izigrao moje povjerenje.

Danas, i bio sam sve sigurniji kada sam joj to govorio, danas te

sigurno ne bih ostavio.

Pokušao bih razgovarati, pokušao bih razgovarati o razlozima, pokušao

bih sebe promijeniti u tim razlozima, sigurno bih ti oprostio, prije ili malo

poslije, govorio sam joj iskreno.

A  MIR  U  MENI,  SAMOME  MENI,  JE  ''GOVORIO''  DA  TO  ŠTO  SAM

SUPRUZI  GOVORIO  STVARNO  I  MISLIM.

DA,  SIGURAN  SAM  DA  BRAČNA  NEVJERA  SUPRUGE  NE  BI  BIO

RAZLOGA  DA  JU  OSTAVIM.

O  ISUSE  LJUBLJENI,  KAKO  SI  ME

PROMIJENIO!

KOJE  SI  MI  SPOZNAJE  DAO  ZA  SPOZNATI  O  SEBI  I  DRUGIMA

OKO  SEBE!

DAO  SI  MI  SPOZNATI  DA  U  BRAČNOJ

NEVJERI  NIKAD  NIJE  SAMO  JEDAN

KRIV.

DA  JE  BRAČNA  NEVJERA  ČIN,  GRIJEH,

KAO  I  SVAKI  DRUGI.

I  DA  TREBA  MRZITI  GRIJEH  A  NE

GRIJEŠNIKA.

I  DA  JA,  AKO  I  NE  ČINIM  GRIJEH,  PA  I  TAJ  GRIJEH  BRAČNE

NEVJERE,  NEMAM  SE  PRAVO  OSJEĆATI  DA  SAM  BOLJI  ČOVJEK  I

SUPRUŽNIK  OD  ONOG  DRUGOG  KOJI  JE  TO  UČINIO.

JER  SI  MI  DAO  SPOZNATI  DA  SAM  JA  UČINIO  PUNO  VIŠE

DRUGIH  GRIJEHA.

JER  SVI  GRIJESI,  KOJE  GOD  UČINIMO   MI  LJUDI,  PA  BILA

TO  I  BRAČNA  NEVJERA,  PRVO  RANJAVAJU  TEBE,  BOGA,  A

TEK  ONDA  NAS  LJUDE.

I  DA  SI  SE  TI  ZBOG  OPROSTA  TIH  GRIJEHA  DA  MUČITI,

RASPETI  I  UBITI  NA  KRIŽU.

I  DA  JA,  AKO  NE  OPROSTIM  I  NE

PRIHVATIM  ONOG  DRUGO  U  SVIM

NJEGOVIM  RAZLIČITOSTIMA,  DALJE

NASTAVLJAM  ČINITI  JOŠ  VIŠE  GRIJEHA

NEGO  IH  JE  UČINIO  ONAJ  KOJI  ME

POVRIJEDIO,  OVDJE  SVOJOM  NEVJEROM.

JA  NASTAVLJAM  ČINITI  GRIJEHE

NEOPROSTA,   SRDŽBE,  OSUĐIVANJA,

OGOVARANJA,  TAŠTINE,  OHOLOSTI,

NEKAD  I  LICEMJERJA,  ITD.

POSTAJEM  GRIJEŠNIK  A  MISLIM  DA

SAM  PRAVEDNIK.

I  SVE  TE  SPOZNAJE  SU  ME  NAKON  5  GODINA  OD  MOJEG

OBRAĆENJA  DOVELE  DO  TOGA  DA  SAM  DANAS  SIGURAN  U

OPROST  SVOJOJ  SUPRUZI  U  SLUČAJU  BRAČNE  NEVJERE.

JER  MI  JE  GOSPODIN  U  SRCU  I  ON  NEĆE  DOZVOLITI  DA

GRIJEH  UĐE  U  MOJE  SRCE.

JER  JA  NE  MOGU  PROMIJENITI  DRUGE

OKO  SEBE  SVOJIM  OSUĐIVANJEM,

MRŽNJOM  I  OGOVARANJEM  NEGO  SAMO

SVOJOM  DOBROTOM,  OPRAŠTANJEM,

LJUBAVLJU.

JER  PROMJENE  LJUDI  OKO  MENE

MOGU  POČETI  SAMO  MOJOM

PROMJENOM.

I  SADA  SAM  SIGURAN,  DA  AKO  JE  IKADA  MOJA  SUPRUGA

MISLILA  MENI  NEKAKO  ''VRATITI''  ZA  SVA  ONA  SILNA

POVRJEĐIVANJA  KOJA  SAM  JOJ  UČINIO,  DA  BI  DANAS  TO

JAKO,  JAKO  TEŠKO  UČINILA.

NE  RADI  MENE,  NEGO  RADI  SEBE.

JER  SU  MOJE  PROMJENE  POČELE  MIJENJATI  U  NJU.

O  TOME  NE  TREBAMO  GOVORITI.

TO  OSJEĆAMO  U  SEBI.

I  ZATO  JE  PRIHVAĆANJE  ONOG

DRUGOG  U  SVIM  NJEGOVIM

RAZLIČITOSTIMA  OSNOVA  ZA

OČUVANJE  JEDNOG  BRAKA.

NARAVNO,  I  LJUBAV.

A  JEDINA  ČISTA  I  ISKRENA  LJUBAV  JE

NAŠ  GOSPODIN  ISUS  KRIST.

KAD  JE  ON  S  NAMA  I  U  NAMA,  ONDA

JE  I  LJUBAV  U  PUNOJ  PUNINI  TU  S

NAMA.

ZATO,  AKO  POSTOJE  VELIKE  KUŠNJE  U  NAŠEM  ODNOSU  S

MUŽM,  I  ŽENOM,  TADA  SE  PRVO  MORAMO  PITATI  GDJE  MI

GRIJEŠIMO,  TADA  SEBE  MORAMO  MIJENJATI.

I  STALNO  ZA  POMOĆ  MOLITI  GOSPODINA  I  NJEGOV  DOBRI

DUHOVNI  SVIJET.

ON  ĆE  NAM  POMOĆI  DA  SE  MI  PROMIJENIMO.

I  TAKO  ĆEMO  MIJENJATI  ONOG  DRUGOG.

A  PONEKAD  JE  BOŽJA  VOLJA  DRUGAČIJA.

SUPRUŽNIK  NAS  OSTAVI,  UZ  SVE  NAŠE  NAPORE.

ALI,  MI  OSTAJEMO  GOSPODINU  DRAGI,  UČINILI  SMO  SVE  ŠTO

SMO  MOGLI  DO  TOG  TRENUTKA.

OSTAJEMO  ČISTOG  I  MIRNOG  SRCA.

I  MOŽEMO  SAMO  NASTAVITI  MOLITI  ZA  ONOG  DRUGOG.

JER  BEZ  NAŠIH  MOLITVI,  TAJ  DRUGI  ĆE  VJEČNO  PROPASTI.

A  TKO  ZNA  KAKVE  GOSPODIN  JOŠ  IMA

PLANOVA  ZA  NAS  I  ONOG  DRUGOG...

U  TOME  MI  JE  UVIJEK  U  MISLIMA  MAJKA  GLORIE  POLLO  KOJA

JE  NEVJERU  SVOJEG  SUPRUGA  TRPJELA  GODINAMA,  ČVRSTO  I

POSTOJANO  SE  MOLILA  ZA  NJEGOVO  OBRAĆENJE.

ČAK  JOJ  JE  I  KĆER,  DRAGA  GLORIA  POLLO,  GOVORILA  DA

OSTAVI  SVOJEG  MUŽA,  NJEZINOG  OCA.

NO,  DRAGA  ŽENE  TO  NIJE  UČINILA.  I  REKLA  JOJ  JE  ZAŠTO.

REKLA  JOJ  JE  DA  AKO  GA  ONA  OSTAVI,  AKO  ONA  NEĆE  ZA

NJEGA  MOLITI,  DA  ĆE  ON  SIGURNO  PROPASTI,  JER  NEĆE

IMATI  NIKOGA  DA  ZA  NJEGA  MOLI.

I  GOSPODIN  JOJ  JE  USLIŠAO  MOLITVE.  SUPRUG  SE  OBRATIO

NEKOLIKO  GODINA  PRIJE  SVOJE  SMRTI.

I možda sve to ne bi ni bilo tako važno kada ne bi postojao  ONAJ

DRUGI,  VJEČNI  ŽIVOT.

JA  U  TO  ČVRSTO  VJERUJEM.

GLORIJINA  MAJKA  JE  VJEROVALA.

OPROSTITI  I  PRIHVATITI.

VJERUJ  I  TI.

O  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE,  DAJ  DA  SVI  U

TO  VJERUJEMO!

SVET  I  PRESVET  U  VIJEKE  VJEKOVA.