Četvrtak, 13.02.2014.g.

Jučer sam se probudio sa prekrasnom melodijom u mojem srcu i duši, i

prekrasnim riječima u mojim mislima.

Riječi te prekrasne pjesme još ''motam'' i nisam ih zapamtio kako točno

idu jer je i pjesma malo teška za pjevanje.

No, refren, refren je tako prekrasan. I riječi tog refrena su mi ''zujale''

kroz misli.

TU  SAM  DA  TE  SLAVIM,  DA  TI  SE  POKLONIM.

TU  SAM  DA  TI  PRIZNAM:  TI  SI  BOG

SAMO  TI  SI  VRIJEDAN,  SAMO  TI  SI  SLAVAN.

PREDIVAN  SI  U  ŽIVOTU  MOM.

Nisam ni te riječi točno znao.  ALI  JE  MELODIJA  SAMO  TEKLA

MOJOM  DUŠOM,  MOJIM  SRCEM,  MOJIM  MISLIMA,  MOJIM  TIJELOM.

TU  SAM  DA  TE  SLAVIM,  DA  TI  SE  POKLONIM.

TU  SAM  DA  TI  PRIZNAM:  TI  SI  BOG

SAMO  TI  SI  VRIJEDAN,  SAMO  TI  SI  SLAVAN.

PREDIVAN  SI  U  ŽIVOTU  MOM.

I krenuo sam na posao a MELODIJA  TEČE  I  TEČE.  I  RIJEČI  DOLAZE

SAME  OD  SEBE.

Sjednem u kafić na kavu a  MELODIJA  I  DALJE  TEČE  I  TEČE.  I  VEĆ

SAM  SI  NEKAKO  POSLOŽIO  I  RIJEČI.

I  POČEO  SAM  PJEVATI  POLUGLASNO.

I  TIJELO  MI  SE  NJIHALO  U  RITMU  PJESME.

TU  SAM  DA  TE  SLAVIM,  DA  TI  SE  POKLONIM.

TU  SAM  DA  TI  PRIZNAM:  TI  SI  BOG

SAMO  TI  SI  VRIJEDAN,  SAMO  TI  SI  SLAVAN.

PREDIVAN  SI  U  ŽIVOTU  MOM.

POLAKO, TIHO  …  PA BRŽE, GLASNIJE,  KAKO  SAM  JEDNOM  ČUO

NA  DUHOVNOJ  OBNOVI  KOD  DRAGOG  NAM  POKOJNIKA  PATERA

ZVJEZDANA  LINIĆA.

I nije me bilo briga da li će me netko čuti. Pa svi nešto pjevaju. Pa mogu i

ja pjevati pjesmu koja me tako čini radosnim,  KOJOM  MI  GOSPODIN

''PUNI''  SRCE  I  DUŠU.

I  DOK  SAM  PJEVAO,  SVE  VIŠE  SAM  RAZMIŠLJAO  O  SVAKOJ

ISPJEVANOJ  RIJEČI.

I 'lupilo'' me ono:  PREDIVAN  SI  U  ŽIVOTU

MOM…

PREDIVAN  SI  U  ŽIVOTU  MOM  …

O  LJUBLJENI  MOJ  ISUSE,  KAKO  JE  PREKRASNA  TA  SPOZNAJA.

DA  SI  TI  U  ŽIVOTU  MOM.

TU,  SADA,  UVIJEK.

I pomislim tada kako mi ljudi, vjernici, često to zaboravimo, ili uopće

toga nismo svjesni.

KOLIKO  JE  PREKRASNO  TO  ŠTO  JESMO,

TAKVI  KAKVI  JESMO,  TU  GDJE  JESMO!

AKO  SPOZNAMO  DA  JE  TO  SVE  GOSPODINOV  DAR,  DA  JE  ON

TO  TAKO  HTIO,  DA  JE  ON  S  NAMA  U  SVAKOM  TRENUTKU

NAŠEG  ŽIVOTA.

I  DA  ĆE  SVE,  KAKO  GOD  IZGLEDALO  TEŠKO,  ISPASTI  DOBRO.

I  DA  ĆE  NAS  ON  UVIJEK  ''NOSITI''  TAMO  GDJE  ĆEMO  MI

PADATI.

I kao da mi je Gospodin to htio još jasnije ''pokazati'', najednom mi

pogled ''padne'' na jedan auto koji se upravo zaustavio pred kafićom.

Vani pada kiša i susnježica. Nekoliko centimetara bljuzge je dolje na cesti.

A iz auta izađe jedan čovjek. Tridesetak godina. I viđao sam ga po našem

gradu, ali ne znam gdje živi i kako se zove.

Invalid, vjerojatno od rođenja. Noge su mu onako skupljene na X i ne

može raditi duge korake. Ne može ih ni pošteno dići nego ih vuče po

podu. Ruke su mu nekako odvojene od tijela, drži ih poluvisoko i tako si

pomaže u tom svojem teško hodu.

Krenuo je prema kafiću, vuče noge po toj bljuzgi, radeći male i kratke

korake.

Ali lice mu veselo, oči radosne. Ušao je u kafić i i otišao na njegov drugi

kraj. Valjda se s nekim trebao naći.

I odmah mi dalje pogled ''padne'' na jednu stariju ženu koja je hodala

cestom. Trebala je prijeći cestu i sići s rubnika. Bila je to malo pojača

žena, teško je hodala. I to silaženje s rubnika joj je predstavljalo problem.

No, na njoj se nije vidjelo da joj je sve to teško, nego je sve učinila onako

kako je mogla. Polako, s povećanim naporom.

I  TADA  MI  DOĐU  MISLI  KAKO  SAM  JA

PREMALO  ZAHVALAN  SVOJEM

LJUBLJENOM  GOSPODINU  NA  SVEMU

ŠTO  MI  JE  DAO  I  UČINIO  U  MOJEM

ŽIVOTU.

ZA  TO  ŠTO  ME  DAVNO  OSMISLIO  I

STVORIO.

ZA  TO  ŠTO  MI  JE  DAO  TOLIKO  DAROVA.

ŠTO  SAM  ZDRAV,  ŠTO  IMA  SUPRUGU,

DJECU,  OBITELJ.

ŠTO  UVIJEK  IMAM  SVE  POTREBNO  ZA

ŽIVOT  KOLIKO  MI  JE  POTREBNO.

ŠTO  ME  NOSIO  KADA  SAM  PADAO.

ŠTO  MI  JE  UDIJELIO  OBRAĆENJE  I

PREKRASNE  SPOZNAJE  O  VJERI  U

DUHOVNOSTI.

ŠTO  MI  JE  DAO  ČVRSTU  I  POSTOJANU

VJERU.

ŠTO  MI  DAJE  DA  LJUBIM, DA

OPRAŠTAM,  DA  PADAM  I  DA  SE  DIŽEM.

A ja bih na sve to samo trebao samo malo biti zahvalan.

I stalno pjevati:

TU  SAM  DA  TE  SLAVIM  …  ZA  TO  ŠTO  SI  ME  STVORIO,

MOJ  BOŽE…

DA  TI  SE  POKLONIM  …  ŠTO  LJUBIŠ  MENE  GRJEŠNIKA,

MOJ  BOŽE  …

TU  SAM  DA  TI  PRIZNAM  …  TEBI  JEDINOM  KOJI  ME

UVIJEK  ČUJEŠ  …

TI  SI  BOG  …  DA,  LJUBLJENI  MOJ  BOŽE,  TI  SVE.

SAMO  TI  SI  VRIJEDAN   …  ZA  VJERU  KOJU  SI  MI  DAO  …

SAMO  TI  SI  SLAVAN  …  O  BOŽE,  ČVRSTO  VJERUJEM  U

TVOJE  KRALJEVSTVO  …

PREDIVAN  SI  U  ŽIVOTU  MOM  …  TU  SI,  OSJEĆAM  TE  MOJ

BOŽE  …

DA,  MOJ  LJUBLJENI  GOSPODINE  ISUSE,  PREDIVAN  SI  U  ŽIVOTU

MOM!

KAKO  LI  SAMO  ISPUNJAVA  OVA  SPOZNAJA!

GOSPODIN  ISUS  JE  TU,  U  MOM  ŽIVOTU.

A ja i dalje pjevušim:

TU  SAM  DA  TE  SLAVIM,  DA  TI  SE  POKLONIM.

TU  SAM  DA  TI  PRIZNAM:  TI  SI  BOG

SAMO  TI  SI  VRIJEDAN,  SAMO  TI  SI  SLAVAN.

PREDIVAN  SI  U  ŽIVOTU  MOM.

SVET  I  PRESVET,  ČAŠĆEN,  HVALJEN  I

SLAVLJEN  U  VIJEK VJEKOVA.