Subota, 22.02.2014.g.

I više puta sam se upitao da li sve ovo što pišem nije previše nekako

samodopadno, egoistično, oholo  …

Kao, ja o tome pišem kao da se samo meni događaju takve stvari, kao da

sam samo ja važan Gospodinu  …

Ili drugi misle da sve to čak i izmišljam pa se preko ovih svojih članaka

nastojim osobno promovirati ili nešto slično.

Zli mi usađuje takve misli.

A onda opet, dadnem sam sebi odgovor:  ''Pa Ivica, to je tvoje, to je tvoj

duhovni dnevnik, to je ono što se tebi događa u tvom duhovnom životu. Ne

lažeš, ne izmišljaš. I ako netko to hoće čitati, čitat će.''

MOJ  PROBLEM  JE  SAMO  TO  ŠTO  JA  SVIMA  ŽELIM  REĆI  ŠTO  MI

GOSPODIN  LIJEPOGA  ČINI  U  ŽIVOTU.

A  SREO  SAM  TOLIKO  PREKRASNIH  LJUDI,  OD  KOJIH  SU  NEKI

DOŽIVJELI  PUNO  LJEPŠIH  STVARI  NEGO  JA…  I  SVJEDOČILI  SU

TO  DRUGIMA  KAKO  SU  OSJETILI,  KAKO  SU  MOGLI  I  ZNALI,  TAKVI

KAKVI  SU  …

I  ZNAM,  NITI  SAM  JA  BOLJI  VJERNIK  I  KATOLIK  OD  NJIH  NITI  SU

ONI  OD  MENE.

NITI  JE  ITKO  OD  NAS  BOLJI  VJERNIK  I  KATOLIK  OD  ONOG

DRUGOG.

GOSPODIN  MI  JE  DAO  ZA  SPOZNATI,  I  JA  TO  ČVRSTO

VJERUJEM,  DA  SE  JEDINO  PO  TOME  RAZLIKUJEMO,  A  TO

JEDINO  GOSPODIN  ZNA,  I  MOŽDA  ĆE  NAM  DATI  ZA  SPOZNATI

JEDNOG  DANA  KADA  DOĐEMO  PRED  NJEGA,  DAKLE,   DA  SE

JEDINO  RAZLIKUJEMO  PO  TOME  KAKO  VRŠIMO  BOŽJU  VOLJU

ZA  SVOJ  ŽIVOT.

BOŽJU  VOLJU  KOJOM  JE  ON  NAMA  DAVNO  ODREDIO  TKO

ĆEMO  I  KAKVI  ĆEMO  BITI  KADA  SE  JEDNOM  RODIMO  I  KADA

ĆEMO  JEDNOM  ŽIVJETI  I  HODATI  U  OVOM  NAŠEM  ZEMALJSKOM

ŽIVOTU.

SAMO  U  TOME  SE  RAZLIKUJEMO  A  TO  NITKO  OD  NAS  NE

MOŽE  SPOZNATI  NI  ZA  SEBE  A  KAMOLI  ZA  ONOG  DRUGOG.

I  ZATO  SE  JA  JAKO,  JAKO  TRUDIM  DA  NIKAKO  SVOJU  VJERU,

SVOJU  DUHOVNOST,  SVOJE  SVJEDOČENJE  VJERE  NE

USPOREĐUJEM  SA  VJEROM  I  DUHOVNOŠĆU  NEKOG  DRUGOG

KOGA  MI  GOSPODIN  POŠALJE  NA  MOJ  ŽIVOTNI  PUT.

PAPA,  SVEĆENIK,  LOPOV,  UBOJICA,  SIROMAH,  BOGATAŠ,

INVALID,  SVJETSKI  PRVAK  U  NEČEMU,  REDOVNIK,  ONI  KOJI

SVAKI  DAN  IDU  NA  MISU,  ATEISTI  …

TKO  OD  SVIH  TIH  NABROJANIH,  SKUPA  SA  MNOM,  MOŽE  ČISTA  I

MIRNA  SRCA  I  DUŠE  REĆI  DA  JE  IZVRŠIO  U  POTPUNOSTI

SVETU  BOŽJU  VOLJU  ZA  SVOJ  ŽIVOT  I  ŽIVOTE  ONIH  KOJE  MU

JE  GOSPODIN  PSOLAO  NA  NJEGOV  ŽIVOTNI  PUT?

TKO?

JA  SIGURNO  ZA  SEBE  MOGU  REĆI  DA  ZNAM  DA  NISAM  …

TOLIKO  PUTA  SAM  ''PADAO''  U  SVOJEM  ŽIVOTU  …  I  TOLIKO

PUTA  JOŠ  PADNEM  …

ALI  SE  TRUDIM,  TRUDIM  SE  SVIM  SVOJIM  DAROVIMA,

SPOZNAJAMA  I  FIZIČKIM  I  DUHOVNIM  SNAGAMA,  KAKO  ZNAM  I

UMIJEM  …

BOŽE  MOJ,  TRUDIM  SE  …  SMILUJ  SE

MENI  GRIJEŠNIKU  …

I tako je došlo i KLANJANJE  ŽIVOM  GOSPODINU  U  PRESVETOM

OLTARSKOM  SAKRAMENTU  u četvrtak.

I nosio sam taj dan na misu i  KLANJANJE  jednu obitelj, muža i ženu.

Nevjernike. Rekla mi je jednom ta žena da ona jednostavno ne vjeruje u

Boga i život poslije smrti. Ali, rekla, vjeruje da ima neka sila, da nešto ima…

A zapravo, na  KLANJANJE  sam nosio njezinog muža. Nju sam sreo više

puta u zadnjih dva mjeseca, u vezi posla. I nekoliko puta smo razgovarali po

desetak minuta.

IMA  U  NJOJ  ONO  NEŠTO  …

Ali njega, njega nisam nikad sreo. I igrom slučaja, jednom nije imala telefon

a morala je nazvati svojeg muža. I tako mi je ostao broj od njezinog muža u

mojem telefonu.

I ispričala mi je da joj je muž prošao u zadnjih nekoliko godina 15-tak što

operacija, što zračenja radi raka s kojim se borio.

I zadnje mu se prije tri tjedna pojavio na plućima. I doktori su mu odredili

kemoterapiju. Svaki treći dan.

I neki dan mi je rekla da joj muž više dalje jednostavno ne može. Da se

povukao u sebe, da nikud ne izlazi, da ništa ne želi, za ništa nema volju.

A taj dan nije ni došla na posao jer joj je mužu jednostavno bilo tako teško

da se počeo grčiti, čekali su doma da dođe doktor i da mu da neku injekciju

ili da ga odvedu u bolnicu.

Uhvatila ga depresija. Ojačana time što nije vidio svrhu svojeg sadašnjeg i

budućeg života.

TAKVE  SU  MISLI  I  STANJE  ONIH  KOJI  U  SVOJIM  KUŠNJAMA

NEMAJU  VJERU  U  BOGA  ŽIVOGA  I  VJEČNI  ŽIVOT  POSLIJE  SMRTI

U  KRALJEVSTVU  BOŽJEM.

I kada sam za to saznao, bio sam na putu. I odmah sam za nju i njega

izmolio  KRUNICU  BOŽJEG  MILOSRĐA.

ZA  OBRAĆENJE.

Onda sam se sjetio da je taj dan i  KLANJANJE  ŽIVOM  GOSPODINU  U

PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMNETU  u našoj župi.

Pa sam odlučio da ću tamo ''nositi'' toga čovjeka i moliti Gospodina za

obraćenje, da mu dopusti,  PO  LJUBAVI  SVOJOJ  BESKRAJNOJ,  I

MILOSRĐU  SVOJEM  BESKRAJNOM,  U  KOJEM  NAS  JE  DAVNO

OSMISLIO  I  STVORIO,  da mu dopusti da Ga spozna u ovim trenucima

njegovi najvećih životnih kušnji.

NEGDJE  BLIZU  KRAJA  SVOJEG  OVOZEMALJSKOG  ŽIVOTA.

I molio sam Ga da u svemu tome i mene iskoristi,  AKO  JE  TO  NJEGOVA

SVETA  VOLJA,  da i ja pomognem tom čovjeku u tom DA  VJEČNO  NE

PROPADNE.

I tako sam molio na misi, tako sam molio i na  KLANJANJU.

No, na klanjanju smo najviše molili i zahvaljivali za  MATERIJALNA

SREDSTVA  I  DOBROČINSTVA  ŠTO  NAM  ČINI  BOG.

A tu sam mogao samo zahvaljivati  …  i  zahvaljivati   …   zahvaljivati  za

sve  …  ZA  SILNO  DUHOVNO,  TJELESNO  I  MATERIJALNO

BOGATSTVO  KOJIM  JE  GOSPODIN  OBDARIO  MENE  I  MOJU

OBITELJ.  I  SVE  NAS  LJUDE.

I nekako nisam mogao naći onaj trenutak,  ONAJ  MIR  U  SRCU,  da se

pomolim za obraćenje tog čovjeka i te žene. Pa sam si nekako mislio da

možda to i nije Gospodinova volja.

Nikako nisam mogao ''uhvatiti'' onaj trenutak kada uvijek osjetim da je

GOSPODIN  PRIMIO  MOJU  MOLITVU.

JER  TADA  DOBIM  PREKRASNI,  DUBOKI  MIR  U  SVOJE  SRCE.  I

SILNU  RADOST.  I  OBLIJU  ME  SUZE  KOJE  SAMO  TEKU.

Ali, na kraju  KLANJANJA,  naš dragi župnik ostavio je i minutu, dvije da se

pomolimo pred  ŽIVIM  GOSPODINOM  i za sve naše potrebe koje smo

donijeli na  KLANJANJE.

A  ON  JE  ZA  TO  VRIJEME  PO  CRKVI  NOSIO  PRESVETI  OLTARSKI

SAKRAMENT.  I  ŽIVI  GOSPODIN  JE  BIO  S  NJIM.

I ja sam se pomolio za sve one koji se preporučaju u moje molitve, za moju

obitelj, za one koji ne mogu imati djece, za one koji žive u grijehu, za one koji

su sudjelovali u počinjenju grijeha abortusa, za obraćenje bogopsovača i

pijanih ljudi  …

I naravno, ponovno sam žarko prinio  GOSPODINU  I  TOG  ČOVJEKA,

KOJEG  NIKAD  NISAM  VIDIO  U  ŽIVOTU,  I  NJEGOVU  SUPRUGU,  DA

IM  SE  SMILUJE,  DA  IM  OMOGUĆI  DA  GA  SPOZNAJU  U  OVIM

SVOJIM  KUŠNJAMA.

I  ODJEDNOM  SAM  SE  IZGUBIO  U  PROSTORU  I  VREMENU.

I  POČEO  SAM  ŽARKO  MOLITI.

MOLITVA  JE  SAMO  IZLAZILA  IZ  MOJIM  MISLI,  MOJEG  SRCA  …

MOLIO  SAM  LJUBLJENOG  MOG  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA,

ŽIVOG  TU  NEGDJE  U  CRKVI,  DA  SE  SMILUJE  TOM  ČOVJEKU.

DA  MU  DADNE  DA  GA  SPOZNA  U  OVIM  SVOJIM  KUŠNJAMA

PO  MILOSRĐU  SVOJEM  I  LJUBAVI  SVOJOJ  BESKRAJNOJ…

DA  MU  POŠALJE  SVOJEGA  DUHA  SVETOGA  DA  RASPIRI  ONAJ

MALI  ŽAR  VJERE  KOJA  MU  JE  USAĐENA  NA  KRŠTENJU,

RASPLAMTI  U  MALI  PLAMIČAK  VJERE  DA  JE  U  NJEGOVIM

KUŠNJAM  SPAS  U  NJEMU,  GOSPODINU  ISUSU  KRISTU  …

DA  NE  DOZVOLI  DA  MU  DUŠA  PROPADNE,  ODE  U  PAKAO

RADI  NJEGOVE  NEVJERE  …

NAKON  NEKOLIKO  TRENUTAKA  OBLIJALE  SU  ME  SUZE  I

OSJETIO  SAM  DUBOKU  RADOST.

GOSPODIN  JE  BIO  TU!  OPET  JE  BIO  TU  DA  ČUJE  MOJU

MOLITVU.

U  TIM  ZADNJIM  TRENUCIMA  KLANJANJA,  KADA  SE  VEĆ

PJEVALA  ZAVRŠNA  PJESMA,  ON  JE  BIO  TU.

SLUŠAO  JE  MOJU  MOLITVU  ZA  TOG  ČOVJEKA  …

KADA  SAM  U  SVOJIM  MISLIMA  SVE  IZGOVORIO  ŠTO  MI  JE

BILO  U  SRCU,  CIJELU  MOLITVU  KAKO  MI  JE  DOŠLA,  OSTAO

SAM  ČEKATI  …  ČEKATI  GOSPODINOV  ODGOVOR  …

JER  SAM  GA  NA  KRAJU  MOLIO  DA  AKO  TREBAM  U  SVEMU

TOME  NEŠTO  I  JA  UČINITI  ZA  SPASENJE  TOG  ČOVJEKA,  DA

MI  DADNE  DA  TO  SPOZNAM,  PRIHVATIM  I  IZVRŠIM…

ČEKAO  SAM  I  PLAKAO  …  VRUĆE  SUZE  TEKLE  SU  MOJIM

LICEM  …

A  JA  SAM  BIO  SAKRIVEN  IZA  ZIDA,  IZA  KLUPE,  KLEČEĆI  NA

PODU  …

NITKO  NIJE  NA  MENE  OBRAĆAO  PAŽNJU  …

A  JA  SAM  ČEKAO  ZATVORENIH  OČIJU  …  I  PROĐE  MI  MISAO

DA  MI  MOŽDA  GOSPODIN  NEĆE  NIŠTA  ODVRATITI,  MOŽDA  MI

NEMA  ŠTO  ODGOVORITI  …

I  ODJEDNOM,  UGLEDAM  GOSPODINA  KAKO  ODLAZI,  OKREĆE

GLAVU  PREKO  RAMENA  I  POGLEDA  ME  …

I  DOĐU  MI  U  MISLI  I  SRCE  RIJEČI:  ''POŠALJI  MU  PORUKU.''

I  GOSPODIN  ODE,  NJEGOVA  POJAVA  NESTALA  MI  JE  IZ

MOJEG  DUHOVNOG  VIDOKRUGA.

''POŠALJI  MU  PORUKU''  ODZVANJALO  JE  U  MOJEM  SRCU  I

MOJIM  MISLIMA.

I  PONOVNO  NAVALA  SUZA  I  POKOJI  JECAJ.

O,  LJUBLJENI  MOJE  GOSPODINE,  OPET  SI  PRIMIO  MOJU

MOLITVU.  I  ODGOVORIO  SI  MI.

I  NISAM  NEKAKO  OSJETIO  ŠTO  ĆE  DALJE  BITI  S  TIM

ČOVJEKOM,  KAKVA  JE  GOSPODINOVA  VOLJA  ZA  NJEGA,

NJEGOV  ŽIVOT,  NJEGOVO  SPASENJE.

TO  NIJE  MOJE  I  NIKAD  TO  NE  ŽELIM  SAZNATI.

UVIJEK  SE  SAMO  PITAM  ŠTO  JA  MOGU  UČINITI.

MORAM  TOM  ČOVJEKU  POSLATI  PORUKU…

MORAM  SMISLITI  SADRŽAJ  PORUKE.

ŠTO  I  KAKO  DA  NAPIŠEM  ČOVJEKU,  BLIZU  SMRTI,  KOJI  NE

VJERUJE  U  BOGA,  MOJEGA  NIKAD  NISAM  UPOZNAO?

I  POČEO  SAM  ODMAH  SMIŠLJATI  TEKST.  U  GLAVI,  U  MISLIMA.

I  DRUGI  DAN,  NAKON  TOGA  ŠTO  SAM  SE  ODHRVAO  NEKIM

NAPASTIMA  ZLOGA  KOJI  ME  HTIO  U  SVEMU  SPRIJEČITI  DA

ODUSTANEM  OD  SLANJA  PORUKE,  POSLAO  SAM  MU  PORUKU:

''JUČER  SAM  U  CRKVI  MOLIO  ZA  VAS,

DA  VAM  BOG  U  OVIM  KUŠNJAMA  DADNE

SNAGU  I  MIR.

MIR  I  DOBRO,  IVAN.''

To je bilo to.

U  TIH  NEKOLIKO  RIJEČI  SKRILA  SE  SVA  VJERA  KOJU  JE  TAJ

ČOVJEK  U  OVIM  TRENUCIMA  MOGAO  U  OVIM  TRENUCIMA

PRIMITI.

Ne znam kakve dalje Gospodin ima planove za tog čovjeka.

Meni kao da je ''pao'' kamen sa srca jer sam nekako želio pomoći tom

čovjeku da dođe na početak puta svojeg obraćenja, a nisam znao kako.

I nakon svega osjećam neki mir.

Ne znam da li će duša tog čovjeka biti spašena, i kako će završiti njegov

ovozemaljski život.

Ali sam nekako osjetio da nije skroz izgubljen, da će dobiti priliku za

obraćenje.  Kada,  kako,  ne  znam  …

Možda je početak svega i poruka njegove supruge, koja mi je danas

odgovorila umjesto muža:

''OPROSTITE  NA  ZAKAŠNJELOM

ODGOVORU.  JUČER  SAM  IMALA  TEŽAK

DAN.  PUNO  HVALA  NA  ŽELJAMA  I

BRIZI…''

Nije spomenula ni Boga ni molitvu.

Ali u ovim njezinim riječima osjećam da se nešto ''budi''.  BUDI  SE  VJERA.

LJUBLJENI  MOJ  GOSPODINE,  BESKRAJNO

TI  HVALA!

ZA  TVOJU  BESKRAJNU  LJUBAV  I

NEIZMJERNO  MILOSRĐE  ZA  SPASENJE

NAS  GRIJEŠNIH  LJUDI!

NEKA  BUDE  VOLJA  TVOJA  …

SVET  I  PRESVET,  MOJ  LJUBLJENI,

TROJEDINI  BOŽE!

SVET  I  PRESVET.