Ponedjeljak, 03.03.2014.g.

Jučer na misi dogodio mi se jedan prekrasni,  DUHOVNI  trenutak.

JEDNOSTAVNO  SAM  TO  DOŽIVIO  KAO  NAGRADU,  NEZASLUŽENU,

NEZATRAŽENU.

I  TAKVIM  NAGRADAMA,  KOJE  IMAJU  U  SEBI  TAJ  DJELIĆ

VJEČNOSTI,  PREMA  KOJOJ  SVI  MI  IDEMO,  SVATKO  NA  SVOJ

NAČIN,  GOSPODIN  OHRABRUJE  I  JAČA  ONE  KOJI  U  NJEGA

VJERUJU.

TAKO  JE  BILO,  TAKO  JE  I  TAKO  ĆE  BITI.

A nagrada je došla tako neočekivano, tako jednostavno,  A  TAKO

DUHOVNO  SNAŽNO,  da je nisam ni bio svjestan odmah nego tek

minutama poslije toga.

Bio sam na misi i došlo je vrijeme pričesti,  PRIMANJA  ŽIVOG  BOGA.

Pjevao sam pričesnu pjesmu i pratio kako se odvija sama pričest kako bi

stao u red kada bude došlo vrijeme.

U prvom dijelu crkve, pred oltarom, pričešćivao je naš dragi kapelan, koji

je i predvodio misno slavlje, a u ovom donjem dijelu, prema izlazu iz

crkve, pričešćivao je naš dragi župnik.

I kad je stao između klupa na čijem sam kraju i ja sjedio, digli su se ljudi

i stali u red. Ja sam još malo čekao, jer sam bio skroz na kraju. Imao sam

još vremena.

Kada sam se uputio u red, ispred mene je stala jedna gospođa koja je

viša od mene, bila je još i u kaputu, pa tako baš nisam točno vidio preko

nje.

Pjevao sam i približavao se u redu našem dragom župniku koji je dijelio

TIJELO  I  KRV  NAŠEG  ŽIVOG  GOSPODINA.

Vidio sam da smo se već približili župniku i ta žena ispred mene je stala,

naklonila se, i tako blago naklonjena ispružila je ruke da  PRIMI  ŽIVOGA

GOSPODINA  U  TOJ  HOSTIJI  I  STAVI  GA  U  SVOJA  USTA.

Ona je to činila polako i s puno pažnje. Ja sam malo zastao, trajalo je to

sekundu ili dvije, i čekao da ona krene prema mjestu.

Kako je to trajalo djelić više nego inače, ja sam se malo opustio čekajući.

I ona se odjednom makne ispred mene i krene kraj mene na svoje

mjesto.

Ja sam bio malo iznenađen kako se brzo okrenula i u trenutku se nađem

pred našim dragim župnikom.

Kako već nekoliko mjeseci  MOJE  SRCE  I  DUŠA  IMAJU  SPOZNAJU

DA  NE  MOGU  PRIMATI  ŽIVOGA  GOSPODINA  DRUGAČIJE  NEGO

NA  KOLJENIMA  PRED  NJIM,  bacio sam se brzo na koljena, jednom

rukom se pridržavajući za klupu kraj mene a drugu ruku sam stavio na

srce.

POGLEDAO  SAM  U  VIS  I  VIDIO  LICE  SVOG  DRAGOG  ŽUPNIKA  I

HOSTIJU  KOJU  JE  PRINOSIO  MOJIM  USTIMA.

UVIJEK  ME  TAJ  TRENUTAK  POSEBNO  DIRNE…

ŽIVI  GOSPODIN  JE  U  TOM

NEUGLEDNOM  KOMADIĆU  ISPEČENOG

TIJESTA!

NJEGOVA  KRV  I  MESO  PO  PRETVORBI

U  MOLITVI  I  POLAGANJU

BLAGOSLOVLJENIH  SVEĆENIKOVIH

RUKU!

Primio sam hostiju u usta, izgovorio riječ  ''AMEN'',  i krenuo da se

dignem.

CIJELI  TAJ  TRENUTAK  BIO  JE  OD  POČETKA  POSEBAN.

I  TA  ŽENA  ISPRED  MENE  KOJA  JE  POLAKO  I  DOSTOJANSTVENO

PRIMALA  ŽIVOG  GOSPODINA.

I  MOJE  BRZO  BACANJE  NA  KOLJENA  KADA  SAM  IZNENADA

OSTAO  SAM  PRED  NAŠIM  DRAGIM  ŽUPNIKOM  I  ŽIVIM

GOSPODINOM  KOJEG  JE  DRŽAO  U  RUCI.

I  MOJ  POGLED  SA  KOLJENA  PREMA  TOM  ŽIVOM  GOSPODINU

KOJEG  MI  JE  NAŠ  DRAGI  ŽUPNIK  DAVAO  U  USTA.

I  ONDA,  KADA  SAM  KRENUO  DA  SE

DIGNEM  SA  KOLJENA,  UGLEDAM  PRED

SOBOM  NOGE  MOJEG  LJUBLJENOG

GOSPODINA  ISUSA  KRISTA!

I  SEBE  KAKO  GRLIM  TE  LJUBLJENE

NOGE  SVOJEG  SPASITELJA!

Kako sam već krenuo da se dignem, nastavio sam s tim pokretom i digao

se te krenuo na svoje mjesto.

Ali,  SLIKA  JE  I  DALJE  BILA  TU.  ŽIVA!

GOSPODINOVE  NOGE  I  JA  NA  PODU

KAKO  IH  GRLIM!

Pa mi dođe u misli da sam si možda to vidio i zamislio noge našeg

dragog župnika koji je stajao preda mnom kada mi je davao hostiju,

ŽIVOG  GOSPODINA  U  NJOJ.

ALI  NE,  TO  SU  BILE  BOSE  NOGE,  NEKA

HALJINA  JE  VISILA  DO  IZNAD

GLEŽNJEVA.

JOŠ  SAM  MALO  POSTAJAO  NA  MJESTU,  DOK  NAŠ  DRAGI

ŽUPNIK I KAPELAN  NISU  SPREMILI  ŽIVOG  GOSPODINA  U

SVETOHRANIŠTE.

TADA  SAM  SJEO.

OSJETIO  SAM  PREKRASNU  MILOST  U  SVOJEM  SRCU  I  SVOJOJ

DUŠI.

OČI  SU  MI  ZASUZILE,  GLAS  MI  JE  TREPERIO  TAKO   DA  NISAM

MOGAO  NI  PJEVATI  NI  GOVORITI.

TO  JE  BIO  MOJ  GOSPODIN!

TO  SU  BILE  NJEGOVE  NOGE!

I  TO  SAM  BIO  JA,  U  DUHU,  KRAJ

NJEGOVIH  NOGU  I  GRLIO  IH!

GOSPODIN  MI  JE  SAMO  POKAZAO  KAKO  MU  JE  DRAGO  KADA

SAM  JA  DO  NJEGOVIH  NOGU  …

JA,  GRIJEŠNIK,  NA  KOLJENIMA  PRED  SVOJIM  STVORITELJEM.

I  SVI  MI  GRIJEŠNICI…

ON  NAS  VOLI,  ON  NAS  LJUBI,  TU,

KRAJ  SVOJIH  NOGU.

KADA  MU  DOLAZIMO  U  POTREBI,  KADA

MU  DOLAZIMO  U  LJUBAVI.

O  KAKO  SAM  RADOSTAN  ZBOG  SVEGA  TOGA!

I  SADA  JE  PUNU  POTVRDU  DOBILO  ONO  ŠTO  SAM  NEKOJ

DRAGOJ  BRAĆI  I  SESTRAMA  OBJAŠNJAVAO  KADA  SAM  IM

GOVORIO  O  TOME  ZAŠTO  SAM  JEDNOSTAVNO  DOBIO  VELIKI

POTICAJ  DA  ŽIVOG  GOSPODINA  U  HOSTIJI  PRIMAM  NA

KOLJENIMA.

ZATO  JER  JE  ON  STVARNO  TAMO  ŽIV  U

TOJ  HOSTIJI.

ON  JE  STVARNO  TAMO!

SADA  MI  JE  TO  I  POKAZAO.

PA  KAKO  JA  ONDA  DA  STOJIM  PRED

TIM  ŽIVIM  BOGOM,  KOJI  ME  STVORIO,

KOJI  JE  ZA  MENE  UMRO  I  USKRSNUO,

KOJI  JE  SVE,  PRIJE,  SADA  I  POSLIJE!

KAKO  DA  STOJIM  PRED  NJIM  ILI  DA

GA  PRIMAM  U  SVOJE  NEDOSTOJNE

RUKE!

O  LJUBLJENI  MOJ  ISUSE!

BESKRAJNO  TI  HVALA  ZA  TE  TRENUTKE.

O  BOŽE  MOJ,  SMILUJ  SE  NAM

GRIJEŠNICIMA!

SVET  I  PRESVET  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA!