Srijeda, 02.04.2014.g.

Još me jedan odlomak iz nedjeljnog  čitanja  IVANOVOG   EVANĐELJA

natjerao na razmišljanje.

Kada je slijepac, kojemu je Gospodin Isus vratio vid, odgovorio Židovima:

''PA  TO  I  JEST  ČUDNOVATO  DA  VI  NE  ZNATE  ODAKLE  JE,  A

MENI  JE  OTVORIO  OČI.

ZNAMO  DA  BOG  GRJEŠNIKE  NE  USLIŠAVA;  NEGO  TKO  JE

BOGOBOJAZAN  I  VRŠI  LI  NJEGOVU  VOLJU,  TOGA

USLIŠAVA  …''

BOG  GRJEŠNIKE  NE  USLIŠAVA;  NEGO  TKO  JE

BOGOBOJAZAN  I  VRŠI  LI  NJEGOVU  VOLJU,  TOGA

USLIŠAVA…

Kad sam čuo te riječi, srce mi je zatitralo.  USLIŠANJE  NAŠIH

MOLITVI.

KOLIKO  SAMO  PITANJA,  I  SEBI  I  DRUGIMA,  POSTAVLJAMO  OKO

TOGA  KOLIKO  SU  JAKE  NAŠE  MOLITVE  I  MOLITVE  DRUGIH  KOJI

SE  MOLE  ZA  NAS  ILI  IH  MI  MOLIMO  DA  SE  MOLE  ZA  NAS.

A  KAKO  JE  SAMO  MALO  POTREBNO  DA  NAM  MOLITVE  BUDU

USLIŠANE.

BOGOBOJAZNOST  I  VRŠENJE  BOŽJE

VOLJE  ZA  SVOJ  ŽIVOT.

SAMO  TO.

To je malo, i nekako izgleda lako, ali zapravo je jako teško.

BOGOBOJAZNOST. DA,  JAKI  OSJEĆAJ.

JER,  GOSPODINA  BOGA  SE  TREBA  PRVO  BOJATI.  I  TO  KROZ

TO  DA  SE  BOJIMO  GRIJEHA  KOJIMA  GA  VRIJEĐAMO.

JA  MISLIM  DA  BOGOBOJAZNOST  PRVO  ZNAČI  DA  SE  MORAMO

BOJATI  ČINITI  GRIJEH.

I  DA  MORAMO  SKRUŠENO  I  PONIZNO  PRIZNATI  DA  JE

GOSPODIN  BOG  NAŠ  STVORITELJ,  ''SVE  I  SVA''.

A  DA  BOGOBOJAZNOST  NE  ZNAČI  DA  SE  TREBAMO  BOJATI

NAŠEG  LJUBLJENOG  GOSPODINA  BOGA,  NAŠEG  STVORITELJA  I

OTKUPITELJA.

JA  SE  GOSPODINA  BOGA  NE  BOJIM  NA  TAJ  NAČIN.  JER  ME

ON  LJUBI.

ALI,  JA  SE  BOJIM  SVOJIH  GRIJEHA,  BOJIM  SE  DA  NEČIM  NE

UVRIJEDIM  SVOJEG  STVORITELJA  I  ONOGA  KOJI  MI  JE  NA

RAZNE  NAČINE  OBEĆAO  DA  ĆU  ŽIVJETI  VJEČNO  U  NJEGOVOM

PREKRASNOM  KRALJEVSTVU.

POSEBNO  SE  BOJIM  SVOJE  OHOLOSTI  I  VODIM  TEŠKU  BORBU  S

NJOM.

JA  NE  ŽELIM  NIŠTA  VIŠE  ZNATI,  NITI  NIŠTA  DRUGO  BITI

SAMO  ONO  ŠTO  I  GOSPODIN  BOG  ŽELI  ZA  MENE.

NO,  OVAJ  CRNI  I  ZLI  SA  STRANE  VREBA  SVAKU  I

NAJMANJU  PRILIKU  DA  ME  NAGOVORI,  DA  ME  NAVEDE,

DA  MI  USADI  NEKU  MISAO,  NEKU  RIJEČ,  NEKO  DJELO

KOJIM  ĆU  PASTI  U  GRIJEH I  TIME  POKAZATI  SVOJU

OHOLOST.

A  TIME  VRIJEĐAM  GOSPODINA  BOGA.  A  ONDA  NISAM

BOGOBOJAZAN.

A  TADA  ME  STVARNO  STRAH  ŠTO  ĆE  GOSPODIN  BOG  UČINITI

SA  MNOM.

I  TO  JE  MOJA  BOGOBOJAZNOST.

I  NE  ZNAM  DA  LI  JE  ONA  DOVOLJNA  DA  MI  GOSPODIN  USLIŠI

MOJE   MOLITVE,  ZA  SEBE  I  ZA  DRUGE.

A  VRŠENJE  BOŽJE  VOLJE  …

TO  JE  JOŠ  TEŽE  ZA  SPOZNATI  NAMA  LJUDIMA.

TKO  TO  OD  NAS  MOŽE REĆI  DA  VRŠI,  STVARNO  I  U  SVEMU,

BOŽJU  VOLJU.

ZA  SEBE  I  ZA  ONE  I  ZA  ONO  ŠTO  MU  GOSPODIN  BOG

POŠALJE  NA  NJEGOV  ŽIVOTNI  PUT.

MISLIM  I  OSJEĆAM  DA  JE  VRŠENJE  BOŽJE  VOLJE  ONDA  KADA

DUBOKO  U  SEBI  OSJETIMO  MIR,  ONAJ  POSTOJANI,  ČISTI,  KADA

DONOSIMO  NEKE  ŽIVOTNE  ILI  SVAKODNEVNE  ODLUKE,  I  KADA

PO  NJIMA  ONDA  POSTUPAMO  PA  KAKO  GOD  TO  DRUGIMA

IZGLEDALO  ČUDNO.

MI  ZNAMO  DA  TO  TREBAMO  UČINITI.

BEZ  NEMIRA  U  SEBI,  BEZ  SRDŽBE,  BEZ  NEZADOVOLJSTVA,  BEZ

SEBIČNOSTI  I  DR.

ALI,  ZA  TO  NAM  JE  POTREBNA  I  MISA,  I  ISPOVIJED,  I

PRIČEST,  I  SVAKODNEVNA  MOLITVA,  I  BIBLIJA  I  DJELA

MILOSRĐA.

BEZ  NJIH  NEĆEMO  MOĆI  NI  PREPOZNATI  NI  PRIHVATITI  NITI

IZVRŠITI  SVETU  BOŽJU  VOLJU  ZA  NAŠ  ŽIVOT  I  ŽIVOTE

DRUGIH  KOJE  NAM  GOSPODIN  BOG  POŠALJE  NA  NAŠ  ŽIVOTNI

PUT.

A  MI  SMO  SAMO  LJUDI,  SLABI  I  GRJEŠNI…

I  ZATO,  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE  USLIŠI  NAM

MOLITVE  PO  BESKRAJNOJ  SVOJOJ  LJUBAVI

ZA  NAS  LJUDE  I  PO  BESKRAJNOM  SVOJEM

MILOSRĐU!

SAMO  PO  SVOJOJ  LJUBAVI  I  MILOSRĐU!

LJUBLJENI  GOSPODINE  BOŽE  SMILUJ  NAM

SE!

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI,

TROJEDINI  BOŽE,  OČE,  SINE  I  DUŠE  SVETI!

ČAŠĆEN,  HVALJEN,  SLAVLJEN  I

BLAGOSLOVLJEN  U  VIJEKE  VJEKOVA!

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,

NAŠA  NEBESKA  MAJČICE!

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU

VOLJU!

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE!

SVET  I  PRESVET.

SMILUJ  NAM  SE.