Četvrtak, 10.04.2014.g.

Već nekoliko dana ''dolazi'' mi u misli jedna draga žena, majka malog

anđela Lovre.

Prije nekih 3,5 godine plakao sam zbog smrti tog djeteta. Ali, to su bile

suze ''radosnice'' jer sam nekako osjećao da je mali Lovro, poslije svoje

smrti zbog bolesti, završio ''gore'' kod Gospodina.

I  DA  MU  JE  PREKRASNO  GORE.  I  DA  MOLI  ZA  SVOJE

RODITELJE.

A osjetio sam da je njegova bolest i smrt bila velika kušnja za njegove

roditelje i njegovu obitelj.

Znam da je i njih mučilo pitanje koje često postavljamo mi vjernici, a i

pitanje kojim nevjernici negiraju postojanje  GOSPODINA  BOGA:

''ZAŠTO  JE  TO  BOG  DOPUSTIO?  AKO  BOG  POSTOJI,  ZAŠTO

TO  DOPUŠTA?''

ONI  KOJI  VJERUJU  U  GOSPODINA

BOGA  I  NJEGOVE  NAJBOLJE  NAMJERE

ZA  NAS  I  NAŠ  ŽIVOT,  U  TIM

KUŠNJAMA  POKUŠAVAJU  NAĆI

ODGOVORE  ŠTO  I  KAKVA  JE  BOŽJA

VOLJA.

U  KUŠNJAMA  JAČAJU  VJERU  U  BOŽJE

VODSTVO  U  SVAKIDAŠNJEM  ŽIVOTU.

NEVJERNICI  ZA  SVE  TE  SVOJE  KUŠNJE

KRIVE  SEBE  I  SVE  OKO  SEBE  PA  ONDA

I  TOGA  BOGA  ZA  KOJEGA  IM  DRUGI

GOVORE  DA  POSTOJI.

I ponekad sam znao sresti tu dragu ženu na cesti, ponekad sam ju vidio u

crkvi. I  UVIJEK  SAM  MOLIO  GOSPODINA  DA  JU  BLAGOSLOVI,  DA

JU  OJAČA  U  NJEZINIM  KUŠNJAMA.

I  BIO  SAM  NEKAKO  RADOSTAN  JER  SAM  BIO  SIGURAN,  TO  JE

NEKAKVA  SPOZNAJA  KOJU  NOSIM  U  SEBI,  DA  JE  NJEZIN  DRAGI

LOVRO  VEĆ  U  NEBU,  U  KRALJEVSTVU  BOŽJEM.  I  DA  SE  MOLI

ZA  NJU.

I onda, prije nekoliko dana, bio je Križni put. I molitve na  svakoj postaji

čitali su ''prvopričesnici'' sa jednim od roditelja.

I nakon nekoliko postaja, vidim da su na jednoj postaji za mikrofon došli

jedan mali dječak, sav uzbuđen jer će čitati molitvu za mikrofonom, i

njegova majka, sa brižnim pogledom na njemu.

MAJKA  MALOG  ANĐELA  LOVRE.

Sa drugim svojim sinom stajala je tamo na oltaru, pred mikrofonom,

pažljivo i s ljubavlju gledajući pred sobom svoje dijete koje se uzbuđeno

spremalo pročitati predviđenu molitvu.

Ja sam na to zatvorio oči kako bi mogao koncentrirano čuti predviđenu

molitvu.

I  NEKAKO  SAM  NAJEDANPUT  POSTAO  RADOSTAN.  NEKAKO  MI

JE  BILO  MILO  I  DRAGO  U  SRCU  I  DUŠI.

I  ZAMOLIO  SAM  ODMAH  GOSPODINA  DA  BLAGOSLOVI  TU

MAJKU,  DIJETE  I  CIJELU  NJIHOVU  OBITELJ.  I  DA  IM  SE

SMILUJE  PO  MILOSRĐU  SVOME  I  LJUBAVI  SVOJOJ  BESKRAJNOJ.

BIO  SAM  RADOSTAN  JER  SAM  VIDIO  TU  ŽENU  SA  SVOJIM

DJETETOM  TAMO  NA  OLTARU.

A  NISAM  JU  DUGO  VIDIO.

ČIM  JE  BILA  TAMO,  ZNAM  DA   JE  DOBILA  SVOJE  BORBE  S

KUŠNJAMA  KOJE  JE  IMALA  U  BOLESTI  I  SMRTI  NJEZINOG

LOVRE,  GOSPODINOVOG  ANĐELA  SADA  NA  NEBU.

BAŠ  SAM  BIO  RADOSTAN  I  NEPRESTANO  SAM  ZAHVALJIVAO

GOSPODINU  ZA  TO.

I tako, prošao je taj događaj. A ostalo je nekako u meni pitanje da li je ta

draga žena sa svojim mužem odlučila da imaju još djece, poslije smrti

maloga Lovre.

Nisam znao niti čuo ništa o njima.

I onda, kako to već ide s Gospodinom,  GOSPODIN  MI  JE  U

NEDJELJU  POKAZAO  SVOJU  SLAVU.

PONOVNO  SAM  VIDIO  SLAVU BOŽJU!

Bio sam na misi i čekao da se uključim u neki red kako bi  PRIMIO

ŽIVOG  GOSPODINA  U  PRESVETOJ  HOSTIJI.

HOSTIJA,  ŽIVI  GOSPODIN,  se dijelila na dva mjesta pa sam gledao

gdje će mi biti lakše stati kako ne bi činio gužvu.

I pogledam prema oltaru gdje je naš dragi kapelan počeo dijeliti

HOSTIJU,  ŽIVOG  GOSPODINA.

A uvijek počne od izlaza iz sakristije gdje uvijek ima nekoliko ljudi koji

imaju neki poteškoća s kretanjem, ili imaju malu djecu i slično, pa onda iz

sakristije dođu primiti  ŽIVOG  GOSPODINA.

I u tom trenutku ugledam tu dragu ženu kako izlazi iz sakristije.

A  U  NARUČJU  JOJ  JE  BILO  DIJETE.  SPAVALO  JE.  NISAM

MOGAO  PROCIJENITI  STAROST,  MOŽDA  GODINU  DANA.

TA  DRAGA  ŽENA  I  NJEZIN  MUŽ  BILI  SU  BLAGOSLOVLJENI

OD  GOSPODINA  S  JOŠ  JEDNIM  DJETETOM!

Nadam se da nisam pogriješio, da nije možda nosila nečije drugo dijete…

ALI  SRCE  MI  JE  ''GOVORILO''  DA  JE  TO  NJEZINO  DIJETE.

O  BOŽE  MOJ,  KAKO  TE  IMA!

Primila je  ŽIVOG  GOSPODINA  a dragi kapelan joj je blagoslovio dijete

u naručju.

OBUZELA  ME  SILNA  RADOST!

Pjevao sam neku pričesnu pjesmu. Od silne radosti glas mi je počeo

drhtati, došle su mi suze na oči, pa sam morao prestati pjevati.

I  SAMO  SAM  ZAHVALJIVAO  GOSPODINU!

I  SAMO  SAM  GA  MOLIO  DA  BLAGOSLOVI  TU  ŽENU  I  CIJELU

NJEZINU  OBITELJ!

VJEROVALA  JE  I  VIDJELA  JE  SLAVU  BOŽJU!

ONA  JE  BLAGOSLOVLJENA  MAJKA!

ONA  JE  OD  GOSPODINA  BLAGOSLOVLJENA  SA  JEDNIM  MALIM

SVETIM  ANĐELOM  NA  NEBU,  MALIM  LOVROM,  S  KOJIM  JE

PROŠLA  KRIŽNI  PUT  KROZ  NJEGOVU  BOLEST.

I  ONA  JE  OD  GOSPODINA  BLAGOSLOVLJENA  I  DAROVANA

DJECOM  KOJA  S  NJOM  DIJELE  SVAKODNEVNI  ŽIVOT!

I odmah, čim sam došao s mise, htio sam nešto o tome napisati.

Pa sam onda pomislio da će to možda nekako doći i do te drage žene pa

će ju možda to i zasmetati.  I tako odustao da o ovome posvjedočim.

No, ta draga žena od nedjelje mi nije ''izlazila'' iz misli. Pa sam shvatio da

Gospodin želi da ipak o tome napišem ono što sam doživio, što sam

osjetio.

Posebno me o svemu tome inspirirala misao od danas kada sam

razmišljao o dragoj Lovrinoj mami,  KAKO  JE  ONA  U  VELIKOJ

BOŽJOJ  MILOSTI  A  DA  TOGA  NIJE  MOŽDA  NIJE  NI  SVJESNA.

I  KAKO  NJEZINE  MOLITVE  PRED  GOSPODINOM  IMAJU  SNAGU.

I  DA  ĆE  GOSPODIN  SIGURNO  ČUTI  NJEZINE  MOLITVE  AKO  SE

BUDE  MOLILA  I  ZA  DRUGE  KOJI  SU  IZGUBILI  DJECU  PA  SE

TEŠKO  S  TIME  NOSE  KAO  I  ZA  ONE  KOJI  NE  MOGU  IMATI

DJECU.

IMATI  BLAGOSLOVLJENU  DJECU  NA

NEBU  I  NA  ZEMLJI  JE  POSEBNA

MILOST  ZA  SVAKU  MAJKU.

MAJKU  KOJA  VJERUJE  U  ŽIVOT  VJEČNI.

MAJKU  KOJA  VJERUJE  U  BOŽJE  PLANOVE  ZA  NAS  LJUDE.

Ne znam da li je ona svjesna svega toga i kakva je stvarno njezina  vjera.

ALI  ONO  ŠTO  SAM  VIDIO  I  ŠTO  OSJEĆAM  DA  SU  I  ONA  I

NJEZINA  OBITELJ  U  MILOSTI  BOŽJOJ.

A  MILOST  BOŽJA  znači da ponekad treba  IZNOSITI  I  NEKI  KRIŽ.

KAKO  SAM  RADOSTAN  ZBOG  SVEGA  TOGA  …

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI,

TROJEDINI  BOŽE,  OČE,  SINE  I  DUŠE  SVETI!

ČAŠĆEN,  HVALJEN,  SLAVLJEN  I

BLAGOSLOVLJEN  U  VIJEKE  VJEKOVA!

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,

NAŠA  NEBESKA  MAJČICE!

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU

VOLJU!

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE!

SVET  I  PRESVET.