Nedjelja, 27.04.2014.g.

Kako mi je nekad ova moja krunica oko vrata  TEŠKA  …  TAKO  TEŠKA…

I  DOĐE  MI  DA  JE  UZMEM  I  OSTAVIM  MALO  NA  STOLU,  BAREM

NEKOLIKO  DANA  …

I  IMAM  NEKI  OSJEĆAJ  DA  BI  MI  ONDA  BILO  LAKŠE  U  OVIM

MOJIM  SVAKODNEVNIM  NAPASTIMA  I  KUŠNJAMA.

JER  PADAM  I  PADAM.  I  GRIJEŠIM  …

A onda,  GOSPODIN  MI  UVIJEK,  UVIJEK  KADA  SAM  ''NA  PODU'',

POŠALJE  NEKU  POMOĆ.

Danas me uhvatila neka ljutnja, i rezigniranost, i svakakve misli što bi i

kako trebao učiniti.

I  KRUNICA  OKO  VRATA  MI  JE  POSTALA

JAKO  TEŠKA  …

Pa sam odlučio otići do dvije drage žene.

Jedna udovica već više od dvadeset godina, živi sama kako zna i umije.

Druga bolesna, na štakama, jedva da se može kretati. I njoj je muž umro

prije nekoliko godina.

I obje željno očekuju da im netko dođe u posjetu, da im skrati dan.

Najprije sam otišao do jedne a onda do druge.

I kroz razgovore sa njima  JA  SAM  LIJEČIO  SVOJU  DUŠU  I

SRCE.

I  SHVATIO  KOLIKO  SU  MOJE  KUŠNJE  I  MOJI  PROBLEMI  PUNO

LAKŠI  NEGO  SU  NJIHOVI.

K  NJIMA  SAM  IŠAO  POGNUTE  GLAVE,  S  NEMIRIMA  U  SRCU.

OD  NJIH  SAM  IŠAO  RADOSTAN.  SA  MIROM  U  SRCU  I

OSMJEHOM  NA  USNAMA.

I  NJIH  SAM  TAKVE  OSTAVIO.

SA  OSMJEHOM  NA  LICU.

KOLIKO  SMO  SAMO  JEDNI  DRUGIMA  POTREBNI  …

I  TO  RADI  NAS  SAMIH.

I  OPET  SAM  SA  NJIMA  IMAO  PRILIKU  PRIČATI  O  ONOME  ŠTO

MI  GOSPODIN  LIJEPOGA  ČINI  U  ŽIVOTU.

I  ONE  SU  TO  RAZUMJELE.  ISKUSILE  SU  ŽIVOT.

I  SLUŠALE  SU  ME.  I  GOVORILE  MI  O  ONOME  ŠTO  ONE

OSJEĆAJU.

A  NE  IDU  BAŠ  NA  MISE  I  ISPOVIJEDI  I  PRIČESTI.

ALI,  U  NJIHOVOM  TRPLJENJU,  PATNJAMA,  SIGURNO  JE  I

ON,  GOSPODIN  NAŠ  LJUBLJENI,  ISUS  KRIST.

KAD  SAM  BIO  KOD  PRVE,  ZAJEDNO  SMO  GLEDALI  NA

TELEVIZIJI  PRIJENOS  MISE  IZ  RIMA.

A  SA  DRUGOM  SAM  PRIČAO  BOŽJIM  ZAPOVIJEDIMA,  KOJIH  SE

MI  LJUDI  TREBAMO  DRŽATI  U  SVAKODNEVNOM  ŽIVOTU.

IŠLI  U  CRKVU  ILI  NE  IŠLI.

JER  RIJEČI  NISU  VJERA.  BEZ  DJELA  JE  VJERA  MRTVA.

A  ONE  ŽIVE  VJERU  SVOJIM  DJELIMA.

ONE  ŽIVE  VJERU  SVOJIM  KAJANJIMA  ZA  ONO  ŠTO  SU

LOŠE  ČINILE  U  ŽIVOTU.

ONE  ŽIVE  VJERU  SVOJOM  LJUBAVLJU  ZA  LJUDE  OKO  SEBE.

KAKO  GOD  MOGU,  TAKVE  KAKVE  SU.

One  nastoje živjeti  vjeru.

Ne znam kako će im biti kada jednom dođu pred  NAŠEG  LJUBLJENOG

GOSPODINA.

No, znam da će mu imati što donijeti.

A  MENI  JE  MOJA  KRUNICA  OKO  VRATA  TEŠKA  …

PONEKAD  IMAM  OSJEĆAJ  DA  ĆU  TOLIKO  TOGA  DONIJETI

PRED  GOSPODINA  KADA  SE   JEDNOM  SRETNEMO  …

A  PONEKAD,  PONEKAD  BI  SE  NAJRADIJE  NEGDJE  SAKRIO

...  DA  BUDEM  SAM  I  DA  ME  NITKO  NIŠTA  NE  PITA  …

Zato su me ovi današnji susreti ponovno ''digli''.

Shvatio sam da drugi  NOSE  PUNE  TEŽE

KRIŽEVE  NEGO  JA.

I  DA  NJIMA  TREBA  DA  VIDE  I

RAZGOVARAJU  S  NEKIM  KOJI  NOSI

KRUNICU  OKO  VRATA.

I  KOJI  IM  GOVORI  KAKO  ĆE  SVE  BITI

DOBRO.  KAD-TAD.

DA  JE  NAŠE  SAMO  DA  ČINIMO  ONO

ŠTO  MOŽEMO.  TU  GDJE  JESMO,  TAKVI

KAKVI  JESMO.

DA  O  PROŠLOSTI  NE  TREBA  PUNO

RAZMIŠLJATI  JER  NA  NJU  VIŠE  NE

MOŽEMO  UTJECATI.

DA  NI  O  BUDUĆNOSTI  NE  TREBA  PUNO

BRINUTI  JER  O  NJOJ  ZNA  SAMO

GOSPODIN  BOG.

OVI  TRENUCI  SADA  SU  NAŠI.

TU  MOŽEMO  DJELOVATI.  TU  MOŽEMO

ODLUČIVATI  ŠTO  ĆEMO  ČINITI.

DOBRO  ILI  ZLO.

VOLJETI  ILI  MRZITI.

ŽIVJETI  U  ISTINI  ILI  LAŽI.

BESKRAJNO  TI  HVALA  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE

NA  TOJ  DANAŠNJOJ  PREKRASNOJ  POMOĆI,

NA  SUSRETIMA  SA  TIM  DVJEMA  DRAGIM

ŽENAMA.

BLAGOSLOVI  IH  I  SMILUJ  IM  SE  PO

BESKRAJNOJ  SVOJOJ  LJUBAVI  I  MILOSRĐU!

SVET  I  PRESVET  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA.