Nedjelja, 06.07.2014.g.

Danas naša župa ima godišnje hodočašće na Mariju Bistricu.

Autobusima, autima a mnogi i pješice, uputili su se u ovo naše

NAJVEĆE  HRVATSKO  SVETIŠTE.

I nekoliko prekrasnih situacija mi se dogodilo koje su na razne načine

povezane sa tim hodočašćem.

Jedno prekrasno, kad god ga se sjetim krenu mi suze na oči i stisne mi se

grlo, ispričala mi je moja draga punica, ženica sa svojih 87 godina.

Baš mi je draga…

I kad smo bili neki dan kod nje u posjeti supruga i ja, ona nas je odmah

upitala o tome da li ćemo ići na to ''prošćenje''.

JER  ZA  NJU  JE  ODLAZAK  NA  MARIJU  BISTRICU  BILO  ISTINSKO

PROŠĆENJE,  BLAGDAN.

Nije se to nekad samo tako moglo doći tamo. Bez prijevoznih sredstava, u

svakodnevnim brigama preživljavanja.

ALI,  KADA  SE  IŠLO,  JEDANPUT  GODIŠNJE,  TO  JE  BIO  BLAGDAN

ZA  ŽUPU  I  SVE  ŽUPLJANE.

I upitam ju da kako je to nekad bilo kada se išlo na Mariji Bistricu.

I ispričala mi je ona da se išlo u petak poslije jutarnje mise. I da je iz

crkve krenula cijela procesija sa okićenim križem na čelu, i župnikom, i da

su svi zajedno otišli tom ulicom kojom se kreće prema Mariji Bistrici,

preko Ivanšćice, nekih 300-tinjak metara. Tada su se tu oprostili oni koji

su išli dalje sa onima koji su ostali, župnik ih je sve blagoslovio, te su po

grupama, kako je tko već imao svoje društvo, krenuli na tih 10-tak sati

pješačenja. Rekla je da u su se svi izuli i išli dalje pješice jer se nije imalo

baš za obuću.

Kada se došlo do Vinskog vrha, iznad Marije Bistrice, ponovno su svi

skupili, križ se ponovno okitio, djevojke su stavile svečano bijelo ruho na

sebe, svi su stali iza križa i u procesiji, s pjesmom iz sveg grla i srca, došli

su u Svetište.

Tamo su bili do nedjelje i obavljali ispovjedi, zagovorne molitve, Križni

put i dr. A spavalo se sve po svuda. Nasmijala se i rekla da su jednu noć

prospavali na stepenicama ispred crkve.

Poslije nedjeljne mise, vratili su se ponovno pješice kućama.

I kaže da su ih odmah iza rata (II svjetskog) znali čekati na tim putima,

kada su se kroz šumu spuštali s Ivanšćice, komunisti i njihove pristalice

koji su im priječili da idu tim putima pa su se morali često probijati kroz

šikare i polja.

NO,  MAJČICA  NAŠA  BISTRIČKA  UVIJEK  JE  BILA  S  NJIMA  I

SVI  SU  SRETNO  DOŠLI  K  NJOJ.

O  KAKO  SAM  BIO  RADOSTAN  KADA  MI  JE  SVE  TO  PRIČALA!

JER  SAM  VIDIO  NA  NJOJ,  I  OSJETIO  JOJ  U  GLASU,  KOLIKO  JE

TO  SVE  NJOJ  I  SVIMA  TIM  LJUDIMA  TO  ZNAČILO.

NIKAKVI  REŽIMI  I  VLASTI,  NIKAKVA  LJUDSKA  DJELOVANJA,

NISU  MOGLA  U  NJIMA  PROMIJENITI  NJIHOVU  VJERU  U

GOSPODINA  BOGA  I  MAJKU  BOŽJU  BISTRIČKU.

KOLIKA  JE  SAMO  TO  SNAGA!

BOŽJA  LJUBAV,  BOŽJA  SNAGA!

A ono što mi je ''natjeralo'' suze u oči bio je nastavak njezine priče.

Rekla je da je, osim na Mariju Bistricu, hodočastila pješice još samo na

Trški vrh, iznad Krapine.

I rekla je da su svi oni krenuli cestom prema Krapini, kroz Lepoglavu,

kroz kamenolome i onuda kuda su ih vodile žene koje su znale put.

I rekla je da su tako išli putem kroz Lepoglavu, kraj kaznionice. Da je to

bilo negdje odmah poslije rata kada je u kaznionici bio i  NAŠ  DRAGI

BLAŽENIK  ALOJZIJE  STEPINAC.

I da je jedna žena ''svetorednica'', pobožna žena, rekla  …  idu  mi

suze  …

Dakle, ta žena je rekla:  ''Žene, idemo sada,

kad ćemo ići kraj kaznionice, zapjevati iz

sveg glasa, da nas čuje naš dragi  ALOJZIJE

STEPINAC.  IDEMO  ŽENE,  IZ  SVEG

GLASA ...''

I  REKLA  JE  MOJA  DRAGA  PUNICA  DA  SU  TADA  SVI,

KOLIKO  SU  GOD  MOGLI,  PJEVALI  IZ  SVEG  GLASA  I  SRCA,

SVETE  DUHOVNE  PJESME  TAKO  DA  SE  SVE  ORILO.

Kako li joj je samo radosno i sjetno zvučao glas kada je to

govorila!

I  KADA  SU  IŠLI  DRUGI  DAN  DOMA,  TO  SU  PONOVILI  NA

ISTI  NAČIN.

NIKAKAV  RAT,  NIKAKVI  ZATVOR,  NIKAKVE  IDEOLOGIJE,

NIKAKVE  ZABRANE  NISU  MOGLE  ODVOJITI  NAŠEG  DRAGOG

BLAŽENIKA  O  NJEGOVOG  NARODA.

KADA  JE  GOSPODIN  U  NAŠIM  SRCIMA,  SVI  SMO  JEDNI  SA

DRUGIMA.

O  BOŽE  MOJ  LJUBLJENI,  ŠTO  BIH DAO  DA  SAM  ONDA

MOGAO  BITI  TAMO!

MALI,  SIROMAŠNI  LJUDI,  BOSONOGI,  BEZVRIJEDNI  U

OČIMA  MOĆNIKA,  NOSILI  SU  VELIKO  SRCE.

GOSPODIN  BOG  JE  BIO  U  NJIHOVIM  SRCIMA.

I  TO  SRCE  SU  TADA  DALI  NJIHOVOM  DRAGOM

KARDINALU  KOJI  JE  BIO  TAMO  U  ZATVORU.

I  NEĆE  O  SVAKOM  OD  TIH  MALIH  LJUDI,  KAKVA  JE  BILA  I

MOJA  PUNICA,  PISATI  KNJIGE  I  SVJEDOČANSTVA.

NISU  ONI  PROLILI  KRV  TADA  ZA  TU  SVOJU  VJERU,  NITI

DALI  ŽIVOT.  ALI  SU  ONI  ONDA  DALI  ONO  ŠTO  SU  MOGLI.

SVOJA  SRCA,  SVOJ  GLAS,  SVOJU  PJESMU.

TO  JE  BILA  NJIHOVA  VJERA,  NJIHOVA  MALA  ALI  I  VELIKA  DJELA.

ALI,  BILA  SU  TO  MALA  HEROJSKA  DJELA  U  SVJEDOČENJU

SVOJE  VJERE.

I eto, neka bar ovih nekoliko rečenica ovog mojeg članka bude

jedno malo svjedočanstvo za herojstva u svjedočenju vjere u

VREMENA  KADA  SE  DJECA  NISU  SMJELA  KRSTITI,  KADA

SE  NIJE  SMJELO  VJENČATI  U  CRKVI,  KADA  SE  NIJE

SMJELO  IĆI  NA  MISE  NITI  SLAVITI  BOŽIĆ  I  USKRS.

ALI,  SRCA,  I  PJESMU  IZ  TIH  SRDACA  SVOJEM  DRAGOM

KARDINALU  U  ZATVORU,  NIJE  MOGAO  SPRIJEČITI  NITKO.

I zato,  MOJ  LJUBLJENI  GOSPODINE,

neka sve ove suze, koje sam isplakao kada

sam ovo pisao,  BUDU  ZA

SPASENJE  DRAGIH  DUŠA  SVIH  TIH

LJUDI  KOJI  SU  TAKO,  U  ONO  TEŠKO

VRIJEME,  SVOJOM  PJESMOM  I

MOLITVOM,  HRABRILI  NAŠEG  DRAGOG

BLAŽENIKA,  KARDINALA  ALOJZIJA

STEPINCA.

O  MOJ  BLAŽENI  SVEČE,  DRAGI

ALOJZIJE  STEPINČE,  MOLI  ZA  SVE  TE

DUŠE,  MOLI  ZA  SVOJ  HRVATSKI  NAROD!

SADA  NAS  TI  SVE  ZAGOVARAJ  PRED

TVOJIM  I  NAŠIM  LJUBLJENIM

GOSPODINOM,  JER  JE  TVOJA  DRAGA

HRVATSKA  I  TVOJ  LJUBLJENI  HRVATSKI

NAROD  SADA  POTREBAN  MOLITVE  KAO

I  U  ONA  VREMENA.

LJUBLJENI  MOJ  BOŽE,  BESKRAJNO  TI

HVALA  NA  TVOME  SVETOM  DUHU  KOJI

NOSI  I  DRŽI  NAŠ  HRVATSKI  NAROD!

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI

GOSPODINE!

SMILUJ  SE  MENI  GRJEŠNIKU!

SMILUJ  SE  SVIMA  NAMA  KOJE  SI  OTKUPI

SVOJOM  PREDRAGOCJENOM  KRVLJU.

ČAŠĆEN,  HVALJEN  I  BLAGOSLOVLJEN

TROJEDINI,  LJUBLJENI  BOŽE,  OČE,  SINE  I

DUŠE  SVETI  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA!

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,

MOLI  ZA  NAS  GRJEŠNIKE!

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU

VOLJU!

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE!

SVET  I  PRESVET.