Petak, 29.08.2014.g.

Ovih dana pronašao sam ponovno neke nove odgovore, prije bi mogao

reći spoznaje, o vjeri i duhovnosti.

A posebno mi je drago što sam neke, već spoznate duhovne istine, još

više učvrstio.

I to u onoj temi u kojoj vodim svoje  VELIKE  DUHOVNE  BORBE.

Jer sam nekako osjetio da oni koji imaju više spoznaja o vjeri i

duhovnosti, kroz darove koje su dobili  od  GOSPODINA  BOGA

TROJEDINOG,  LJUBLJENOG,  da ti vrlo često imaju najviše problema sa

prihvaćanjem  BIBLIJSKIH  ISTINA  KAO  I  ZNAČENJA  I  VAŽNOSTI

CRKVE  I  SVEĆENIKA  U  BOŽJEM  PLANU  ZA  SPASENJE  LJUDI  I

NJIHOVIH  DUŠA.

Imao sam prekrasne trenutke obraćenja, čišćenja od grijeha, dobivanja

raznih duhovnih spoznaja o svemu, svakodnevnih misa i silnih molitvi,

čitanja duhovne literature, itd.

Ali, to sam i shvatio, bilo je to vrijeme obraćenja i duhovne pripreme za

daljnje zadatke koje mi je Gospodin namijenio u životu, zbog čega me i

osmislio i stvorio takvim kakav jesam.

TO  JE  BAŠ  IZGLEDALO  KAO  DA  ME   LJUBLJENI  GOSPODIN

''MIJESIO'',  DODAVAO  MI  NEKE  NOVE  SASTOJKE,  KROZ  MOJE

PADOVE  I  DIZANJA  ME  OBLIKOVAO.

DA  ISPADNEM  ONO TIJESTO,  ONAJ  KRUH  KAKVIM  ME  JE  ON

TREBAO  A  JA  TOGA NISAM  BIO  NI  SVJESTAN.

Uslijedio je posao, nakon četiri godine, posao u mojem staležu.

Uslijedile mnoge stvari i situacije vezane uz spoznatu  BOŽJU  VOLJU  da

budem više sa svojom obitelji.

To je isto dio mojeg ljudskog poslanja koje mi je u  SVOJEM  BOŽJEM

PLANU  ZA  MOJ  ŽIVOT,  namijenio Gospodin Bog.

DA  BUDEM  I  SUPRUG,  I  SIN,  I  OTAC,  I  BRAT.

I  SHVATIO  SAM  VELIKU,  VELIKU  DUHOVNU  ISTINU.

ČOVJEK  U  SVOJEM  DUHOVNOM  ŽIVOTU

NIKAKO  NE  MOŽE  BITI  STALNO  NA

ISTOM  MJESTU.

ČOVJEKOV  DUHOVNI  ŽIVOT  MORA

STALNO  BITI  U  PROMJENI,  KROZ  KOJE

ČOVJEK  TRAŽI  I  TRAŽI  NOVE  I  NOVE

ODGOVORE  O  VJERI  I  DUHOVNOSTI,  O

ONOME  ŠTO  JE  GOSPODIN  BOG  DAVNO

OSMISLIO  DA  BI  POJEDINI  ČOJVEK

TREBAO  SPOZNATI   I  IZVRŠITI  U

SVOJEM  ŽIVOTU  OVDJE  NA  ZEMLJI.

I  KROZ  KOJE  SE  PROMJENE  ČOVJEK

STALNO  NADOPUNJAVA,  USAVRŠAVA,

KAKO  BI  BIO  SVE  SLIČNIJI  ONOM

ČOVJEKU  KOJI  ĆE  ŽIVJETI  U

KRALJEVSTVU  BOŽJEM.

GDJE  ŽIVE  SVECI  I  SVETICE  BOŽJE.

ZNAČI,  ČOVJEK  MORA,  ZA  SVOJEG  ŽIVOTA  OVDJE  NA  ZEMLJI,

STALNO  TRAŽITI  SVETOST,  DA  BUDE  SVET,  DA  SE  MIJENJA

PREMA  SVETOSTI.

I  NEKAKO  MISLIM  DA  ČOVJEK  KOJI  MISLI  DA  JE  DOVOLJNO

UČINIO  U  SVOJEM  ŽIVOTU  U  VJERI  I  DUHOVNOSTI,  POSTANE

ZADOVOLJAN  TIME  KAKAV  JE  ČOVJEK  I  KAKAV  JE  VJERNIK,

DAKLE,  MISLIM  DA  TAJ  ČOVJEK  POSTAJE  RELATIVNO  LAKA

META  ZLOGA  I  NJEGOVIH  ZLIH  DUHOVA.

JER KROZ STANJE  U  KOJEM  NEMA  PROMJENA,  U  KOJEM  SE

JAVLJA  NEKO  SAMOZADOVOLJSTVO  SA  SVOJIM  STANJEM  I

STANJEM  LJUDI  I  SITUACIJA  OKO  SEBE,  U  ČOVJEKU  JAČA

OHOLOST,  OSUĐIVANJE,  OGOVARANJE,  DUHOVNA  LIJENOST,

TAŠTINA.

ČOVJEK  NE  MOŽE  ZA  SVOJEG  ZEMALJSKOG  ŽIVOTA  POSTIĆI

ČISTU  SVETOST  KRALJEVSTVA  BOŽJEG.

ZATO  JER  JE  STALNO  PODLOŽAN  GRIJEHU.

TEK  BOŽJOM  MILOŠĆU  I  LJUBAVLJU,  A  PREKO  SVOJEG

ZEMALJSKOG  TRUDA  DA  BUDE  BOLJI  VJERNIK  I  BOLJI  ČOVJEK,

DAKLE,  TEK  PO  SVOJOJ  OVOZEMALJSKOJ  SMRTI  ČOVJEK  MOŽE

POSTIĆI  STANJE  SVETOSTI  KRALJEVSTVA  BOŽJEG.

I tako, još i ne shvaćajući sve što mi se događa, TRAŽEĆI  UVIJEK  I  U

SVEMU  BOŽJU  VOLJU  ZA  MOJ  ŽIVOT  I  ZA  ŽIVOTE  DRUGIH

DRAGIH  LJUDI  KOJE  MI  GOSPODIN  BOG  ŠALJE  NA  MOJ

ŽIVOTNI  PUT,  ja sam počeo propuštati svakodnevnu misu.

Obiteljske obveze, radne obveze, društven obveze …

ALI,  NISAM  RADI  TOGA  OSJEĆAO  NEKE  NEMIRE  I

NEZADOVOLJSTVA.

TRUDIO  SAM  SE  BITI  I  BOLJI  VJERNIK,  ALI,  ISTOVREMENO  SAM

SE  TRUDIO  BITI  I  BOLJI  RADNIK,  MUŽ,  OTAC,  SIN,  PRIJATELJ,

SUSJED  …

GOSPODIN  JE  BIO  STALNO  U  MOM  SRCU  I  ZNAO  SAM  DA

VRŠIM  NJEGOVU  SVETU  VOLJU  ZA  MOJ  ŽIVOT.

Ali ipak, postao sam svjestan da mi ponekad nedostaje  ONAJ

ODLAZAK  NA  SVAKODNEVNU  MISU,  MOLITVA  KRUNICA  PRIJE

TOGA,  SUSRET  SA  ŽIVIM  GOSPODINOM,  SA  NJEGOVIM  SVETIMA,

SUZE  MILOSTI  KOJE  SAM  ČESTO  PLAKAO.

TAJ  OSJEĆAJ  SJETE,  RADI  SVEGA  TOGA,  MI  SE  PONEKAD

JAVIO  ALI  NIJE  U  MENI  IZAZIVAO  NEMIRE,  NEZADOVOLJSTVA,

SUMNJE.

SVE  JE  NEKAKO  BILO  NA  SVOJEM  MJESTU.

I onda sam se sjetio jedne drage sestre u vjeri koja mi je tako nešto i

rekla u ono vrijeme kada sam ja svakodnevno išao na mise.

DA  MI  SE  ONA  DIVI  U  SVEMU  TOME,  ALI  DA  ONA  RADI

SVOJIH  SVAKODNEVNIH  OBVEZA  JEDNOSTAVNO  TO  NE  STIGNE.

NO,  DA  ONA  ''SVOJEGA  ISUSEKA''  STALNO  NOSI  U  SRCU.  I  DA

ČESTO  S  NJIM  RAZGOVARA,  MOLI  MU  SE  I  PUNO  ZAHVALJUJE

ZA  SVE.

Pa smo onda razmijenili nekoliko e-maila, koji su me ponukali na jedno

razmišljanje, učvrstili u meni stavove i spoznaje  DA  ĆEMO  BEZ  NAŠE

KATOLIČKE  CRKVE  I  NJEZINIH  SVEĆENIKA,  POSEBNO  NAŠIH

DRAGIH  ŽUPNIKA  I  KAPELANA,  TEŠKO  DOĆI  U  KRALJEVSTVO

BOŽJE.

Evo dijelova naših e-maila.

MOJ  E-MAIL:

''POZDRAV I BOŽJI BLAGOSLOV …

SAMO  DA  TI  SE  JAVIM  I  DA  TI  KAŽEM  DA  SAM  SE  OVIH  DANA

NEKOLIKO  PUTA SJETIO  NA TEBE.

RAZLOG JE BIO TAJ ŠTO SAM SHVATIO DA JEDNOSTAVNO, OD

SVAKAKVIH  DNEVNIH  OBVEZA  POSLA,  OBITELJI  I  DRUŠTVA,  NE

MOGU ČESTO KROZ TJEDAN NA MISU.

A ZBOG TOGA SE I NISAM BAŠ OSJEĆAO LOŠE ILI DA BI ME PEKLA

SAVJEST.

NEKAKO  SAM  OSJEĆAO  MIR  I  DA  JE  TO  BOŽJA  VOLJA  ZA  MOJ

ŽIVOT  I  DA  SU SADA  TE SITUACIJE  GOSPODINU   VAŽNIJE  DA  U

NJIMA  BUDEM.

I  ONDA  SAM  SE  SJETIO  TEBE  DA  SI  NEŠTO  TAKO  GOVORILA.

A  GOSPODIN  JE  NEKAKO  UVIJEK  SA  MNOM.

NEMA  MISE,  SADA  SU  RJEĐE,  ALI  NEMA  MISE  NA  KOJOJ  SE  NE

RASPLAČEM  OD  MILINE OSJEĆAJA  NJEGOVE  PRISUTNOSTI.

TAKO ON MENE JAČA ZA SVE ONO ŠTO ME ČEKA KADA IZAĐEM IZ

CRKVE.

ETO, BOG TE BLAGOSLOVIO, TEBE I SVE TVOJE. IVAN.''

DIO  NJEZINOG  E-MAILA:

'''POZDRAV  …

EVO MALO KASNIM S ODGOVOROM  …

ŠTO SE TIČE (NE)ODLAZAKA NA MISU, MISLIM DA JE TO

SASVIM OK,  JA  SAM  ČAK  PROPUSTILA NEDJELJNU  MISU

ŠTO  MI  SE  DUGI  NIZ  GODINA  NIJE  DOGODILO.

DODUŠE, JA SAM TRENUTNO U FAZI PROMIŠLJANJA ŠTO U

STVARI CRKVA KAO INSTITUCIJA I OKUPLJANJE U NJOJ ZNAČI.

NE BIH TE HTJELA "MOTATI" SA SVOJIM RAZMIŠLJANJIMA, ALI

ĆU TI PROBATI U KRATKO REĆI O ČEMU SE RADI.

VEĆ DUŽE VRIJEME MI SE POVREMENO DOGAĐA DA NA MISI NE

DOŽIVIM ONO PO ŠTO SAM DOŠLA (DUHOVNO) NEGO SLUŠAM

IZVJEŠTAJE O PONAŠANJU LJUDI, OBAVLJENIM RADOVIMA U

CRKVI I OKO CRKVE, A SVE VIŠE ME SMETA GLAMUR CRKVE I

OKOLIŠA U SUPROTNOSTI SA ONIM ŠKREBLJICAMA KOJE SU

POSTAVLJENE PO CRKVI I ONOM KOŠAROM U KOJU SE

STAVLJAJU PREHRAMBENI I DRUGI ARTIKLI ZA LJUDE KOJI

NEMAJU NI ZA TO.

NE IDE MI TO SKUPA.

IMA NOVACA ZA RESTAURIRANJE CRKVENIH PREDMETA,

CVJETNE ARANŽMANE SVE PO CRKVI, A LJUDI SU U TOLIKIM

POTREBAMA, I TO OSNOVNIM ŽIVOTNIM.

JA  … OČITO DA SVE DOŽIVLJAVAM MOŽDA PREINTENZIVNO,

ALI TRENUTNO JE TO TAKO I UZIMA MI VOLJU ZA ODLAZAK U

CRKVU.

NE SAMO ZBOG IZVANJSKOG NEGO ZBOG TOGA JER SE I U ONO

DUHOVNO ČESTO UVUČE OVOZEMALJSKO.

TO TI JE UKRATKO IAKO BI NA TU TEMU MOGLA REĆI JOŠ

ŠTOŠTA.

E,  A SAD ONO DRUGO. BEZ OBZIRA NA TO DA ME CRKVA NE

PRIVLAČI KAO INSTITUCIJA, MOJA VEZA S BOGOM JE JAČA

NEGO IKADA PRIJE…

POSLJEDICA JE TO ČITANJA KNJIGA O ANASTAZIJI (AKO TE

ZANIMA POTRAŽI NA INTERNETU, PISAC VLADIMIR MEGRE)…

…  UGLAVNOM, KNJIGE OBILUJU TAKVIM REČENICAMA DA SAM

SE JA POČELA PITATI DA LI  DANAŠNJA CRKVA KAO

INSTITUCIJA  MENE SPAJA ILI ODVAJA OD BOGA.

JA NISAM IMALA ISKUSTVA VIZIJE ISUSA U CRKVI (ČITALA

SAM U TVOM DNEVNIKU DA TI JESI) ALI IPAK OSJEĆAM BOGA

KAO SASTAVNI DIO MOG ŽIVOTA.

I U DOBRIM I U LOŠIM STVARIMA I SITUACIJAMA.

ČESTO MU SE OBRAĆAM MISLIMA I VIŠE MU ZAHVALJUJEM

NEGO MU SE MOLIM. NEKAK NEMAM POTREBU DA NEŠTO

MOLIM JER IMAM SVE ŠTO MI TREBA, PA I VIŠE. UGLAVNOM

ZAHVALJUJEM.

SADA, U OVOJ SVOJOJ TRANZICIJSKOJ FAZI,NE MOLIM SVOJE

MOLITVE KOJE SAM GODINAMA MOLILA SVAKODNEVNO, I

MORAM PRIZNATI DA NEMAM NIKAKVU GRIŽNJU SAVJESTI,

NEGO DAPAČE MIR.

NADAM SE DA ĆE MI SE STVARI S VREMENOM POSLOŽITI NA

OVAJ ILI ONAJ NAČIN. NEMA VEZE KAKO, JER ZNAM DA ĆE TO

BITI MOJA ODLUKA DONESENA U DOGOVORU S BOGOM.

POZDRAV I UGODAN DAN TEBI I TVOJIMA.''

MOJ  E-MAIL:

''POZDRAV  I  BOŽJI  BLAGOSLOV,  TEBI  I  SVIMA  TVOJIMA.

DA,  SVE  TI  TO  I  JA  PRIMJEĆUJEM.

NO,  TO  TI  JE  TIPIČNI  NAPAD  ZLOGA.  KOJI  IDE  ZA TIM  DA

POČNEMO  OSUĐIVATI  CRKVU  I  NJEZIN  NAČIN  FUNKCIONIRANJA

KROZ RAZNE  VRSTE  SVEĆENIKA.

TO  JE  ONO  PROTIV  ČEGA  SE  TREBA  BORITI.

JER,  CRKVA  NIJE  LJUDSKA  INSTITUCIJA,  NIJE  JU  IZMISLIO

ČOVJEK.

CRKVA  JE  BOŽJA  INSTITUCIJA.  SVE  ŠTO  JE  U  NJOJ  I  ŠTO  SE U

NJOJ  I  OKO  NJE  ZBIVA  JE  VOLJA  BOŽJA.

A  TO  ŠTO  MI  LJUDI  PONEKAD  NE  MOŽEMO  SHVATITI  ZAŠTO

GOSPODIN  BOG  DOPUŠTA  NEKE  STVARI  I  SITUACIJE,  DAKLE,

RAZLOG  JE  SAMO  U  NAŠOJ  MINORNOSTI,  NAŠOJ  NEBITNOSTI

BEZ BOŽJE  PRISUTNOSTI.

CRKVA,  KAO  INSTITUCIJA,  I  SVEĆENICI  KAO  NJEZINI  NOSITELJI

SU  MNOGIMA  OD  NAS  KARTA  ZA  RAJ.  ILI  ZA  PAKAO.

MARTIN  LUTER  I  MNOGI  PROTESTANTI,  OTCJEPLJENJEM  OD

KATOLIČKE  CRKVE,  ZASLUŽILI  SU  SI  KARTU  ZA  PAKAO.

AKO  JE  SVE  ONO  ŠTO  PIŠE  U  BIBLIJI  BOŽJA  RIJEČ,  A  JA

VJERUJEM  DA  JEST,  ONDA  BEZ  POŠTIVANJA  ONOGA  ŠTO

CRKVA RADI,  I MOLITVE  DA  TO  SVE  BUDE  PO  BOŽJOJ  VOLJI,

NEMA NI  VJEČNOG  SPASENJA.

TAKO  JA  VJERUJEM  I  VODIM  VELIKE,  VELIKE  DUHOVNE  BORBE

U  SVOM ODNOSU  SA  CRKVOM  U  CJELINI,   PREMA  SVEĆENICIMA

I  CRKVENIM PROPISIMA.

ALI,  DOBIO  SAM  SPOZNAJE  DA  JEDNOSTAVNO   NE  SMIJEM

PRIJEĆI GRANICU  IZA  KOJE  VIŠE  NEMA  POVRATKA,  GRANICU

POŠTOVANJA  CRKVE  TAKVA  KAKVA  JE  I  SVEĆENIKA  TAKVIH

KAKVI  SU.

U  SVEMU  TOME  UPRAVO  MI  JE  ŽIVI  GOSPODIN  ISUS  TAMO  U

SVETOHRANIŠTU  OSNOVNA  SNAGA.  I  POTVRDA  DA  JE  TO

TAKO.

MIR  I  DOBRO,  IVAN.''

I ta naša razmjena mišljenja mi je ponovno dala nove i nove spoznaje o

vjeri i duhovnosti i učvrstila,  NEKAKO  SAM  OSJETIO  DUBOKI  MIR  U

SEBI,  DA  BEZ  CRKVE  I  SVEĆENIKA  NEMA  SPASENJA  I  VJEČNOG

ŽIVOTA  U  BOŽJEM  KRALJEVSTVU.

JASNO,  ZA  SVE  ONE  KOJI  SU  DOBILI  PRILIKU  DA  SE  SRETNU

SA  CRKVOM  KAO  INSTITUCIJOM  I  SVEĆENICIMA  KAO  NJEZINIM

''ŽIVIM''  TIJELOM.

Jer, kao i mnoge stvari i situacije u vjeri i duhovnosti, tako ni crkvu ni

svećenike  NE  SMIJEMO  GLEDATI  SAMO  ZEMALJSKIM  OČIMA.

JER  ĆEMO  TADA  CRKVU  VIDJETI  SAMO  KROZ  ZGRADE  I

STVARI,   VEĆE  ILI  MANJE,  LJEPŠE  ILI  MANJE  LJEPŠE.

ILI  SVEĆENIKE,  KOJE  ĆEMO  SAMO  GLEDATI  KAO  LJUDE,  DOBRE

I  MANJE   DOBRE,  LIJEPE  I  MANJE  LIJEPE,  ITD.

A  KRISTOVA  CRKVA  I  KRISTOVI  SVEĆENICI,  KAKO  IH  JE

PREDVIDIO  I  ODREDIO  GOSPODIN  BOG  U  SVOJEM  PLANU

SPASENJA  ZA  NAS  LJUDE,  SIGURNO  TO  NISU.

I  CRKVU,  KATOLIČKU  CRKVU,  I  NJEZINE  SVEĆENIKE,  TREBA

GLEDATI  ''DUHOVNIM  OČIMA''.

TREBA  U  NJIMA  TRAŽITI  I  NAĆI  ONO  ŠTO  JE  GOSPODIN  ISUS

ODREDIO  KOD  ODREĐIVANJA    TEMELJA  PRVOJ  CRKVI  I  PRVIM

SVEĆENICIMA.

Dok se samo sjetim  Svetog Petra i drugih apostola kakvi su bili kao

obični ljudi a kakvi su bili  VOĐENI  DUHOM  SVETIM.

NAŠE  SVEĆENIKE  I  CRKVU  U  CJELINI

TREBAMO  GLEDATI  ''DUHOVNIM

OČIMA'',  ''OČIMA  SRCA''.

JER,  BEZ  NJIH  NEMA  ISPOVIJEDI  I

OPROŠTENJA  GRIJEHA  OVDJE  NA

ZEMLJI.

A tko to od nas želi, kad jednom završi ovozemaljski život, donijeti pred

GOSPODINA  sve svoje grijehe!?  Mislim da rijetko tko. A bez svećenika,

kakvi god bili po svojim ljudskim karakteristikama, nema oprosta ovdje

na zemlji.

I  BEZ  NJIH  NEMA  MISE  I  PRETVORBE

KRUHA  I  VINA  U  TIJELO  I  KRV

ŽIVOGA  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA,

NAŠEG  SPASITELJA  I  OTKUPITELJA.

ŽIVOG  BOGA  KOJEGA  MOGU  PRIMITI

SAMO  PO  PRETVORBI  I  MOLITVI

POSVEĆENIH  SVEĆENIKOVIH  RUKU.

I  samo  je  pitanje  da  li  mi  u  to  čvrsto

vjerujemo.

A ja  to sada, kada sam spoznao puninu  ŽIVOGA  BOGA  U  SEBI, ja

jednostavno bez toga ne mogu, osjećao bi se nesavršeno, nepotpuno.

MOJ  ODNOS  PREMA  CRKVI  I  NJEZINIM  SVEĆENICIMA,  PREMA

POŠTIVANJU  CRKVENIH  ZAPOVIJEDI  I  PRAVILA,  POŠTIVANJU

NJEZINIH  SVEĆENIKA,  KAKO  POJEDINAČNO  TAKO  I  U  CJELINI,

POŠTIVANJU  NJIH  I  KAO  BOŽJIH  IZABRANIKA  ZA  VOĐENJE

KRISTOVE  CRKVE  OVDJE  NA  ZEMLJI  I  KAO  NESAVRŠENIH

LJUDSKIH  BIĆA,  KAKVI  SMO  SVI  MI,  DAKLE,  AKO  USPIJEM  SVE

TO  POSTIĆI  U  OVOM  SVOJEM  ZEMALJSKOM  ŽIVOTU,  MOJA

DUŠA  SIGURNO  NEĆE  PROPASTI,  JA  ĆU  SIGURNO,  BOŽJOM

MILOŠĆU,  DOĆI  U  NJEGOVO  KRALJEVSTVO.

Naprotiv,  ako  krenem  u osuđivanje crkve kao institucije a radi pojedinih

loših i manje dobrih djela njezinih svećenika, i osuđivanje njezinih

svećenika kroz njihove ljudske manjkavosti i nedostatke,  JA  ČINIM

PUNO  GRIJEHA.

I  MOJA  VJERA,  PRAVA,  PUNA,  ČVRSTA,  POSTAJE

RAZVODNJENA,  SEBIČNA,  OHOLA.

TREBA  MRZJETI  I  OSUĐIVATI  GRIJEH.

I  TREBA  SE  ČVRSTO  I  JAKO  MOLITI  ZA  NAŠU  CRKVU  I

NAŠE  SVEĆENIKE.

Naš život ovdje na zemlji može sutra prestati.

I što ćemo onda donijeti pred Gospodina, to se trebamo pitati.

ŠTO  ĆEMO  MI  DONIJETI  PRED  NJEGA?  NE  CRKVA,  NE

SVEĆENICI.  MI.

A  JA  ČVRSTO  VJERUJEM  DA  SPASENJE  SVAKOG  OD  NAS

BEZ  KATOLIČKE  CRKVE  I  NJEZINIH  SVEĆENIKA

JEDNOSTAVNO  NIJE  MOGUĆE.

TO  JE  MOJA  VJERA.

PONEKAD  ZNA  TO  BITI  JEDAN  LABAVI  DIO  GDJE  ME  ZLI  I

NJEGOVI  ZLI  DUHOVI  ZNAJU  TEŠKO  UDARITI  DA  PADNEM  U

RAZNE  GRIJEHE.

ALI  ME  GOSPODIN  UVIJEK  DIŽE  I  GOSPODIN  ME  UVIJEK

PONOVNO  NAUČI  DA  MORAM  MRZJETI  GRIJEH  A  MOLITI  SE  ZA

NJEGOVU  CRKVU  I  NJEGOVE  SVEĆENIKE.

TEŠKO  JE  TO  PONEKAD.

ZATO  SU  TU  MISE,  ISPOVIJEDI,

PRIČESTI,  BIBLIJA,  MOLITVE.

A  MISLIM  DA  JE  JEDNA  OD

NAJVAŽNIJIH  STVARI  U  VJERI  SVAKOG

ČOVJEKA  DA  NA  PRAVO  MJESTO  U

SVOJOJ  VJERI  STAVI  CRKVU  I

SVEĆENIKE.

I  DA  SE  ČESTO  POMOLI  ZA  DUHOVNU

SNAGU,  ČVRSTU  VJERU  I  BOŽJI  MIR

SVOJE  KATOLIČKE  CRKVE  I  NJEZINIH

SVEĆENIKA.

TAKO  SE  JA  BORIM  I  POBJEĐUJEM

ZLOGA  I  NJEGOVE  ZLE  DUHOVE  KOJI

ME  TU  UDARAJU.

ZA  KRALJEVSTVO  BOŽJE.

BOŽE  MOJ  LJUBLJENI,  BESKRAJNO  TI

HVALA.

I  BESKRAJNA  TI  ČAST  I  SLAVA  I

BAGOSLOV.

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI

GOSPODINE!

SVETO  I  PRESVETO  TVOJE  PROBODENO

SRCE  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA!

I  SMILUJ  SE  MENI  GRJEŠNIKU!

I  SMILUJ  SE  SVIMA  NAMA  KOJE  SI

OTKUPIO   PREDRAGOCJENOM  KRVLJU  IZ

SVOJEG  PRESVETOG  SRCA!

ČAŠĆEN,  HVALJEN  I  BLAGOSLOVLJEN

TROJEDINI,  LJUBLJENI  BOŽE,  OČE,  SINE  I

DUŠE  SVETI  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA!

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,

MOLI  ZA  NAS  GRJEŠNIKE!

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU

VOLJU!

MOLITE  ZA  NAS   GRIJEŠNIKE!

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE!

SVET  I  PRESVET.