Nedjelja, 28.09.2014.g.

Dobio sam danas jedan prekrasni e-mail od jedne drage sestre u vjeri

koja mi se neki dan prvi put javila.

Ali, kako ona kaže, kao da se odavno znamo.  ZBOG  GOSPODINA

ISUSA  KOJEG  SMO  SPOZNALI  U  SVOJIM  ŽIVOTIMA  I  KOJEG

VIŠE  NE  ŽELIMO  PUSTITI.

A  IPAK,  ZLI  I  NJEGOVI  NAS  UDARAJU

JER  NAS  GOSPODIN  KUŠA  I  KROZ

KUŠNJE  JAČA.

DA  SHVATIMO  DA  SMO  BEZ  NJEGA

SLABI  I  NEMOĆNI.

DA  ČVRSTO  SPOZNAMO  DA  JE  ON  TU

KRAJ  NAS,  ZA  NAS,  ZA  UVIJEK.

I  DA  IZ  DANA  U  DAN  DONOSIMO

ODLUKE  DA  ŽELIMO  BITI  BOLJI  LJUDI

I  VJERNICI  BOREĆI  SE  PROTIV  SVOJIH

GRIJEHA.

Evo njezinog e-maila, neću ga skraćivati, možda si u toj njezinoj i mojoj

borbi protiv vlastitih grijeha netko od vas pronađe i nešto za sebe.

NJEZIN  E-MAIL:

''Poštovanje, Ivane,…

Hvala za vaš email    ….   Na   žalost  nisam uspjela pronaći

listajući one tekstove sa strane  ( najčitanije I svjedočanstva I

iz literature  …)  onaj koji sam ono jednom otvorila. Ali

vjerujem da ču ga s vremenom naći.

Kako  na poslu provodim dosta vremena   sjedeći za računalom,

ovaj mail   pišem  u nekoliko navrata, jer nešto zbog

vremena   a nešto zbog bolova u kralježnici, ne mogu dugo

sjediti.

A   usto   ne baratam pisanjem na računalu sa 10 prstiju pa dok

ja ovo natipkam I ispravim greške, prođe  podosta  vremena.

No   to je  manje bitno….

Tražeći onaj članak   na vašem dnevniku,  pronašla sam jedan

noviji,  od  8.9.2014.,   u  kojem  savršeno   opisujete stanje

koje I mene   muči u zadnje vrijeme….   Kopirat ću ovdje samo

jedan dio teksta, makar je cijeli tekst za mene  upravo

odličan,    jer  na ovako nešto iskreno  izrečeno,   nije  baš  lako

naići  , a   duhovne borbe imamo   svi koji  želimo biti   bliže

Isusu….

''...A to što sam osjetio, da je bilo drugačije u odnosu na moja prijašnja

padanja, su riječi i rečenice koje sam dobivao u misli kada se sve to

događalo.

MISLI  I  RIJEČI  KOJE  SU  ME  ODVRAĆALE  OD  GRIJEHA.  KOJE  SU

MI  GOVORILE  DA  IDEM  ČINITI  GRIJEH,  DA  TO  NE  BI  TREBAO,

DA  SAM  ODLUČIO  DA  TO  VIŠE  NEĆU.

STRAŠNO!

JA  SAM  ČUO  TE  RIJEČI,  ZNAO  SAM  DA  SU  DOBRE  I  ISTINITE,

ALI  SI  JEDNOSTAVNO  NISAM  MOGAO  POMOĆI.

NEŠTO  ME  JEDNOSTAVNO  VUKLO  DA  UČINIM  TAJ  GRIJEH.

PRVI  PUT  SAM  U  POTPUNOSTI  SPOZNAO  KOLIKO  SAM  ZAPRAVO

JA  KAO  ČOVJEK  SLAB U  ODNOSU  NA  ZLOGA  I  NJEGOVE  ZLE

DUHOVE!

KAO  DA  PRINOSIM  NOŽ  SVOJEM  GRLU  DA  GA  POREŽEM,  I

SVJESTAN  SAM  TOGA  DA  TO  NIJE  DOBRO,  ALI  JEDNOSTAVNO

NEMAM  SNAGE  NI  VOLJE  NI  ŽELJE  DA  STANEM.

BAŠ  STRAŠNO  …

ALI,  NISAM  STAO.  GRIJEH  ME  JEDNOSTAVNO  PRIVLAČIO.  I

PRIVLAČIO.

I  UČINIO  SAM  GA.

I  NISAM  BAŠ  OSJEĆAO  NEKU  POSEBNU  GRIŽNJU  SAVJESTI.

KAO  DA  SAM  BIO  U  NEKOM  BESTEŽINSKOM  STANJU.  SVE  SE

OKO  MENE  ODVIJALO  NORMALNO  A  JA  KAO  DA  SAM  BIO  VAN

TOGA  SVIJETA.

BIO  SAM  U  SVIJETU  KOJEG  KONTROLIRA  ZLI.

A borio sam se ja u sebi. Ali sve je to bilo preslabo za to stanje grijeha u

koji me zli uvukao.

Strašno je i to što sam ja znao da to nije dobro činiti,  DA  JE  TO

GRIJEH,  ali sam jednostavno donio odluku da ću ga ipak učiniti.

ZNAM,  OSJEĆAO  SAM,  DA  SU  MOJE  RUKE  VEZANE,  DA SU  MOJE

NOGE  VEZANE,  DA  SU  MOJE  MISLI  VEZANE,  I  DA  KAO  NE

MOGU  NI  DONIJETI  DRUGU  ODLUKU  NEGO  TU  KOJA  ME

VODILA  U  GRIJEH.

STRAŠNO…  JEDNOSTAVNO  SI  KAO  ŽIVI  MRTVAC.  NE

MOŽEŠ  UPRAVLJATI  SOBOM.

VELIKA  JE  TO  KUŠNJA  BILA  ZA  MENE  …

I   JOŠ  UVIJEK  NISAM  SVJESTAN  ZAŠTO  MI  JU  JE  LJUBLJENI

MOJ  GOSPODIN  DOPUSTIO  …

Kako bilo da bilo, nakon učinjenog grijeha, za kojeg smo znali samo ja i

MOJ  LJUBLJENI  GOSPODIN, i kada je napad zloga i njegovih zlih

duhova malo popustio, ja sam počeo dolaziti k sebi.

VRATILA  MI  SE  DUHOVNA  SNAGA.

VRATILO  MI  SE  SVIJEST  O  GRIJEHU  I  DA  SAM  GA  POČINIO

SVOJEVOLJNO,  SKORO  U  SVJESNOM  STANJU.

OSJETIO  SAM  I  KAJANJE,  ALI  JOŠ UVIJEK  NE  ONAKO  JAKO  I

ISKRENO.

U takvom razmišljanju sam jučer otišao i na misu…''

Eto,  ovo je samo jedan dio vašeg teksta….

A  takvu   vrlo  vrlo sličnu,  ako   ne I potpuno istu situaciju sam

I ja  nedavno doživjela, I  još se na neki način borim s tim,   ali

vi ste to tako detaljno  I  lijepo duboko opisali, baš onako kako

I ja doživljavam   , da bi bilo nepotrebno ponavljati….

I u takvom stanju, nesposobna za ispovijed  ,   pa  ni za iskreno

kajanje  ( bar mi se  tako činilo..  )   dogodilo mi se ovo što sam

dolje   opisala….  A   to je samo jedna   sitnica mala ….

Eto, dijelim je s vama,,,,,   vi odlučite  hoćete  li  je objaviti….

A  ja osobno isto volim  dijetiti lijepe   stvari   koje mi je Bog

učinio, I   zahvaljivati Mu , jer   nikad ne znam   kad će  koga On

dotaknuti po tim mojim riječima,  na   isti način kao što je

mnogo  puta  dotaknuo mene preko nekih riječi,

svjedočanstava   I knjiga ….

Bogu Hvala I slava za sve  !!

''U siječnju ove godine kupila sam knjigu Padre Pio čudesni život na

karizmatskom susretu u zagrebu u Globusu, za 50 kuna.  To je mislim,

drugo, malo izmijenjeno izdanje,   a  prvo je , kako sam kasnije shvatila,

valjda zbog fonta slova i prijeloma stranica imalo više stranica i  više je

koštalo - 100 kuna.

Nedavno sam u jednom broju Book-a pročitala kratko svjedočanstvo

čitatelja o tome kako ga je Bog dotaknuo  preko te knjige. Čitatelj navodi

kako je čitajući baš jednu određenu stranicu i odjeljak na njoj, našao

riječi koje su bile upućene, kako  je on osjetio , baš za njega. I  zahvaljuje

Bogu na tome.

Kako  sam ja u tom  trenutku bila također u jednoj vrsti kušnje, a knjigu

imam doma, i to nadohvat ruke, na polici u dnevnoj sobi, odlučila sam je

odmah uzeti u ruke i provjeriti mjesto i stranicu o kojoj taj čitatelj piše.

Prvo što sam ustanovila kad sam uzela knjigu u ruke je to da moja knjiga

nema   toliko stranica koliko čitatelj govori  (  ako se ne varam, jer pišem

po sjećanju, on govori o stranici oko 320  a  moja knjiga ima  286

stranica)    pa  sam isprva bila razočarana.

A onda sam odlučila ipak  pronaći  mjesto koje je on pročitao, makar sam

otprilike po sjećanju iz čitanja knjige znala o čemu se radi.

Letimično sam prolistala knjigu od završetka prema sredini tražeći mjesto

o kojem on  govori, jer je kod mene raspored stranica drugačiji, a da mi

pogled nije zapeo  baš za ništa posebno.

A onda sam "slučajno"   na nekoj stranici  zapela pogledom na  nekoliko

rečenica u tekstu, koje su mi poznate od prije, ali koje mi nisu kod prvog

čitanja ništa posebno  zapele za uho.    Čitajući knjigu, pročitala sam ih

kao i   sve drugo.

Kratki odlomak ide otprilike ovako  (  zanimljivo je da ga sada listajući

knjigu i dok ga pokušavam naći namjerno, ne mogu pronaći  !! )

Dogodilo se da se neki čovjek bacio pred noge Padre Pia I skrivajući lice

dlanovima    stalno mu ponavljao : ''Padre Pio , ja sam preveliki grešnik !

Ja sam preveliki grešnik!'' A  padre Pio ga je pomilovao po kosi govoreći

mu ; ''Sine moj previše si Ga stajao  a da bi te  sad samo tako napustio!''

U  tom trenutku, kad sam to pročitala, sva sam se stresla,

duboko u sebi sam osjetila da je to baš za mene,   suze su mi

potekle  od ganuća.

Shvatila sam da i meni Bog govori, preko Padre Pia, preko ove

knjige , baš sad, u ovom trenutku, na način koji meni treba.

Jer I ja sam se našla u situaciji da zbog  svojih grijeha, padova I

nevjere   izgubim pouzdanje da se više uopće  smijem Bogu

obraćati I moliti ga , kad stalno padam.

I jednostavno nisam mogla ništa drugo nego Mu iz sve duše

zahvaljivati samo iskreno  :  Isuse, hvala ti  !!  Hvala

ti  !

Hvala ti što si umro za me, što me nisi napustio, što  vidiš sve

moje grijehe I padove a ipak ne odustaješ od mene, što  si još

tu za mene,   hvala ti što čekaš da ti se vratim,  hvala ti što mi

daješ još jednu priliku,   hvala na ovim   tako  direktnim I

lijepim riječima  utjehe, sad  ovaj čas….

Isuse  oprosti  mi za sve  ..,  I  pomozi mi

da ti se vratim.

Eto, šaljem vam ovo kratko svjedočanstvo, sitnicu, od  tolikih

prekrasnih stvari koje su mi se desile u životu,  od tolikih milosti

koje sam primila    …..  dijelim ovo s vama, jer sam na vašoj

stranici  pronašla  tekstove koji su mi tako bliski, čini mi se da

proživljavate božju blizinu I dodir na  sličan način kako I ja to

toliko puta osjetim,  pa mi je   I vaš način pisanja  vrlo blizak..

potpuno jednostavan,  prožet   molitvom I zahvaljivanjem, a

opet  govori I o razmišljanjima I o svakodnevnim stvarima,.

Nek   vas Bog dragi prati I blagoslovi, u svemu što radite  !!!

(  ispričavam se za  gramatičkih pogreški,      ako   nisam stigla sve ispraviti….)

Eto, tu se nema što za dodati. Samo mogu ponoviti onu molitvu koju je

draga sestra tako lijepo izrekla za sve nas koji se borimo protiv grijeha:

Isuse  oprosti  mi za sve  ..,  I  pomozi mi

da ti se vratim.

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI

GOSPODINE!

SVETO  I  PRESVETO  TVOJE  PROBODENO

SRCE  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA!

I  SMILUJ  SE  MENI  GRJEŠNIKU!

I  SMILUJ  SE  SVIMA  NAMA  KOJE  SI

OTKUPIO   PREDRAGOCJENOM  KRVLJU  IZ

SVOJEG  PRESVETOG  SRCA!

ČAŠĆEN,  HVALJEN  I  BLAGOSLOVLJEN

TROJEDINI,  LJUBLJENI  BOŽE,  OČE,  SINE  I

DUŠE  SVETI  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA!

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,

MOLI  ZA  NAS  GRJEŠNIKE!

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU

VOLJU!

MOLITE  ZA  NAS   GRIJEŠNIKE!

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE!

SVET  I  PRESVET.