Srijeda, 08.10.2014.g.

Rekla mi je danas kćer da je hodočašće ove godine u Međugorje bilo

posebno. A ja sam pomislio u sebi da su sva hodočašća u Međugorje

posebna.

I da, stvarno je tako.

A nije ni čudno.

TAMO,  GDJE  MAJKA  NAŠA  NEBESKA  SILAZI  S  NEBA  MEĐU  NAS

LJUDE  I  UKAZUJE  SE  U  SVOJ  SVOJOJ  LJEPOTI,  TAMO  SU

STVARNO  NEBO  I  ZEMLJA  JEDNO.

NEBESKI  DUHOVNI  SVIJET  I  NAŠ  ZEMALJSKI  SVIJET.

BOG,  ANĐELI  I  SVETI  NA  JEDNO  STRANI  A  MI  LJUDI  NA

DRUGOJ  STRANI.

NARAVNO,  SVUGDJE  TU  SE  MOTAJU  I  ZLI  I  NJEGOVI  ZLI

DUHOVI.

I sjedio sam u kafiću prije mise i gledao ljude kako prolaze.

I prođu dvije crnkinje. A kraj njih, u suprotnom pravcu, prođe jedan

stariji par iz Azije, Kinezi ili Japanci.

I padne mi na pamet kako u Međugorju možeš biti i debeo, i mršav, i crn,

i žut, i invalid, i sve drugo.

ALI  NITKO  NA  TO  NEĆE  NA  TO  POSEBNO  OBRAĆATI  PAŽNJU.

JER  JE  MEĐUGORJE  MJESTO  GDJE  UPRAVO  SVI  TAKVI  TRAŽE

SNAGU  I  MIR  DA  SE  S  TIM  MOGU  NOSITI.

I  SA  SVIM  DRUGIM  KUŠNJAMA  KOJE  IM  ŽIVOT  NOSI,  TAKVIMA

KAKVI  JESU.

I  NITKO  NE  GLEDA  KAKVI  SU  DRUGI  JER  SVATKO  TRAŽI

SVOJE  ODGOVORE.

I  NITKO  NIKOGA  NE  OSUĐUJE  ŠTO  JE  TAKAV  KAKAV  JE.

TO  JE  MJESTO  GDJE  SE  NAJVIŠE  SVI  LJUDI  MEĐUSOBNO

PRIHVAĆAJU  UPRAVO  ONAKVI  KAKVI  JESU.

MJESTO  SUSRETA  NEBA  I  ZEMLJE.  A  NA  NEBU  ĆEMO  SVI  BITI

JEDNAKI.

I posvjedočio sam na autobusu, kada smo se vraćali, da ove godine

nisam došao k Majčici sa puno molbi kao ovih godina. Samo sa jednom

općenitom molbom Gospodinu  DA  MI  OVIH  DANA  DADNE  U

OBILJU  SVOJEG  SVETOG  DUHA  KAKO  BI  MOGAO  PREPOZNATI,

PRIHVATITI  I  IZVRŠITI  SVETU  BOŽJU  VOLJU  ZA  MNOGE  KUŠNJE

I  ODLUKE  KOJE  OVIH  DANA  TREBAM  DONIJETI.

Zato sam bio nekako opušten i  ŠIROM  OTVORENA  SRCA.

A  TADA  SAMO  PRIMAŠ  I  PRIMAŠ.

Kao i uvijek, čim dođemo u Međugorje, prvo se okupimo oko kipa

''POZDRAVNE  MAJČICE'',  kako naša Katica zove kip Djevice Marije pred

crkvom.

Mene jednostavno svaki put nešto povuče i izaberem mjesto negdje malo

postrani, bacim se na koljena, sklopim ruke i  POZDRAVIM  SVOJU

NEBESKU  MAJČICU.

Ove godine su to bile riječi:  ''EVO,  DOŠAO  SAM  TI,  TU  SAM.''

I naravno da su me oblijale suze.

I naravno da me preplavila radost.

I  NARAVNO  DA  JE  ONA  BILA  TU.  BILA  JE  TU  DA  ME

DOČEKA.  I  SVE  NAS.

I tako je počeo još jedan moj

MEĐUGORSKI  SAN.

JER,  CIJELO  TO  HODOČAŠĆE  U  MEĐUGORJE  MENI  KASNIJE

IZGLEDA  KAO  JEDAN  SAN.

ZA  KOJEG  ZNAM  DA  SAM  GA  SANJAO,  ZNAM  OTPRILIKE  ŠTO

SAM  SANJAO,  ALI  SE  SVE  TO  TAKO  NEKAKO  NESTVARNO

ODVIJALO  DA  MNOGO  TOGA  NISAM  NI  ZAPAMTIO.

SAMO  NEKE  SITUACIJE  KOJE  SU  MI  OSTALE  U  SRCU.

Baš  mi  je  to  sve  tako  ''proletjelo''  kroz  glavu  kada  smo  se  vraćali

kući.

Molitva Križnog puta i lagano uspinjanje na Križevac, uvijek jepuno malih

radosnih događaja.

ONAJ  PREKRASNI  OSJEĆAJ  KADA  SMO  NA  SVAKOJ  POSTAJI

MOLI  MOLITVU  OCU  NAŠEM  NEBESKOM.

KAD  SMO  ZAPOČINJALI  MOLITVU,  JA  SAM  UVIJEK  POGLEDAO  U

NEBO.

OTAC  MOJ  NEBESKI  JE  TAMO.  I  TU.

A onda sam spustio pogled ne želeći da se ističem nekim svojim

izvanjskim pokazivanjem vjere. Dragi ljudi oko mene ne bi to shvatili.

A  TAKO  SAM  ŽELIO  DIĆI  RUKE  PREMA  NAŠEM  DRAGOM

OCU  NEBESKOM!

I  ŽARKO  MU  IZGOVARATI:

''OČE  NAŠ,  KOJI  JESI  NA  NEBESIMA,  SVETI  SE  IME  TVOJE

…''

ALI  ZAIGRANA  RADOST  U  MOJEM  SRCU,  I  TRNCI  PO  TIJELU,

SU  MI  GOVORILI  DA  JE  OTAJ  MOJ  NEBESKI  TU  I  DA  SLUŠA  I

MOJU  MOLITVU  I  MOJE  SRCE.

Posebno me dirnulo i natjeralo suze u oči kada sam pri hodu od postaje

do postaje čuo jedan poznati glas kako predvodi molitvu Krunice koju

smo između postaja molili.

MOJA  KĆER. …  i sad mi idu suze  …

ZNAO  SAM  KAKVE  JE  TEŠKE  KUŠNJE  PROLAZILA,  I  JOŠ

PROLAZI,  U  OVIH  ZADNJIH  NEKOLIKO  MJESECI.

I  REKLA  MI  JE  PRIJE  NEKOLIKO  DANA  DA  JU  NAJVIŠE  U

SVEMU  TOME  DRŽI  TAJ  ODLAZAK  U  MEĐUGORJE,  DA  JEDVA

ČEKA.

DA  U  MEĐUGORJU  PRONAĐE  ODGOVORE,  SNAGU  I  MIR  ZA

SVOJ  DALJNJI  ŽIVOT.

I  ETO  JE  TU.  HODA  PO  KRIŽEVCU  I  MOLI.  TRAŽI  ODGOVORE.

Kako ne bih plakao …

ZNAM  MAJČICE  MOJA  NEBESKA  DA  JE

ONA  TVOJA,  ALI  TE  PONOVNO  MOLIM

DA  SE  MOLIŠ  ZA  NJU  KOD  SVOGA

SINA  DA  NE  DOBIJE  ZA  NOSITI  VIŠE

NEGO  ŠTO  MOŽE!

Morao sam se pomoliti i dragoj duši pokojnog fra Slavka Barbarića, na

njegovom grobu, podno križa na Križevcu, gdje ga je Gospodin uzeo sebi.

DRAGI  SLAVKO,  MOLI  ZA  NAS!

Kod križa na Križevcu, kleknuo sam pred križem, naslonio se čelom na

njega,  zatvorio oči, sklopio ruke i odlučio izmoliti  7  ''OČE  NAŠ'',  kakao

mole međugorski franjevci.  Dodao sam još i ''ZDRAVO  MARIJO'',

''SLAVA  OCU''  I  ''O  MOJ  ISUSE''.  Za sve ono što sam donio u

Međugorje.

I tako moleći, osjetim i čujem kako kraj mene moli jedan čovjek. I plače,

i rida, i trese se od tog izljeva plača i boli.

Zaigralo mi je srce i ja sam se žarko počeo moliti Gospodinu

upravo za tog čovjeka i za njegove nakane s kojima tu pred

križem kleči i plače.

A onda, negdje kod šestog ''OČE  NAŠ'',  dođe mi iznenada u misli jedna

draga osoba.

Tu joj je bio dio obitelji. A ona nikad nije bila ovdje. I ugledam sliku kako

ta draga osoba, svečano obučena stoji pred križem ili nekim kipom i onda

klekne i počne se moliti.

I  ONDA  SAM  TE  DVIJE  PREOSTALE  GRUPE  MOLITVI  IZMOLIO

UPRAVO  ZA  TU  DRAGU  OSOBU,  ZA  NJEZINO  OBRAĆENJE  I

DOLAZAK  U  MEĐUGORJE.

A  OVIH  DANA  ĆU  JOJ  I  REĆI  ŠTO  SAM  DOŽIVIO.

JA  ĆU  SVOJE  UČINITI,  OSTALO  NEK  LJUBLJENI  GOSPODIN  I

NJEGOVA  PRESVETA  MAJČICA.

Baš sam se napunio kroz sve te molitve...

Poslije Križevca uputili smo se na Podbrdo. Nisam Majčici nosio nikakve

posebne molitve i nakane.

SAMO  SAM  ŽELIO  DOĆI  GORE,  DO  NJEZINOG  KIPA,  PRONAĆI

NEKO  MJESTO  MALO  PODALJE,  I  OSTATI  TAKO  U  MIRU.

OSLUŠKIVATI  DUHOM.

I tako sam učinio.

PREPUSTIO  SAM  SE,  PONEKAD  ZATVORIO  OČI,  PONEKAD

GLEDAO  LJUDE  OKO  SEBE.

Gledao sam svoju kćer kako kleči pred kipom zatvorenih  očiju i

sklopljenih ruku i moli se.

LICE  JOJ  JE  ZRAČILO  LJEPOTOM  I  RADOŠĆU.  BILA  JE  S

MAJČICOM.

Poslije sam ju vidio kako si je i ona pronašla neko mjesto na kamenu i

zatvorenih očiju osluškivala svoje misli i srce.

Poslije mi je rekla  DA  JE  JEDNOSTAVNO  KRENULA  U  RAZGOVOR

SAMA  SA  SOBOM.  O  PROBLEMIMA  KOJI  JU  TIŠTE.  DA  TO  NIJE

BILA  NI  NEKA  MOLITVA  A  NITI  NEKAKVA  PITANJA  I  ODMAH

ODGOVORI.

SAMO  RAZGOVOR.  I  DA  JE  DOBIVALA NEKE ODGOVORE.

A  JA  SAM  JOJ  REKAO  DA  JE  ''ONAJ  DRUGI''  U  TOM

RAZGOVORU  BILA  NEBESKA  MAJČICA.  S  NJOM  JE  RAZGOVARALA.

JOŠ  PROŠLE  GODINE  MI  JE  MAJČICA  REKLA,  KADA  SAM  JU

MOLIO  ZA  SVOJU  KĆER,  DA  JE  ONA  NJEZINA  I  DA  SE  O  NJOJ

DALJE  NE  MORAM  BRINUTI.

A  OVE  GODINE  JU  JE  MAJČICA,  ČIM  SMO  KĆER  I  JA

STUPILI  NA  PODBRDO  I  KRENULI  PREMA  NJEZINOM  KIPU,

DOČEKALA  SA  PREKRASNIM  MIRISOM  RUŽA.

KĆER  GA  JE  OSJEĆALA  SVE  DO  KIPA.  JA  GA  NISAM

OSJETIO.

TO  JE   BILO  SAMO  ZA  NJU.

Na Podbrdu čovjek samo treba pronaći neko mjesto i zašutjeti. Ne treba

trošiti riječi ni molitve. Samo osluškivati.

I iz tako otvorenog srca i misli  RAZGOVARATI  S  NAŠOM  NEBESKOM

MAJČICOM.

ONA  ĆE  NAM  VEĆ  DATI  ODGOVORE,

UTJEHU,  SAVJETE  ZA  KOJE  ĆEMO  TOČNO

ZNATI  DA  SU  OD  NJE  I  DA  PO  NJIMA

TREBAMO  ČINITI.

TAKO  JE  SVE  LAKO  KADA  SE  OPUSTIMO  I

PREPUSTIMO,  KADA  SVOJ  ''JA'',  SVOJE

RIJEČI  I  MISLI  STAVIMO  PO  STRANI.

TADA  POSTAJEMO  DIO  TOG  DUHOVNOG

SVIJETA.

KOLIKO  JE  SAMO  U  NJEMU  LJEPŠE  NEGO

OVDJE  NA  ZEMLJI!

BOŽE  MOJ  LJUBLJENI,  SAČUVAJ  NAS  ZA

SVOJ  NEBESKI  SVIJET,  ZA  SVOJE

KRALJEVSTVO!

PRESVETA  NEBESKA  MAJČICE,  MOLI  ZA  NAS!