Četvrtak, 30.10.2014.g.

U našem gradu postoji i Caritas dom, dom gdje su udomljene starije

osobe. A u sklopu njega je i mala kapelica, gdje se svaki dan slave svete

mise za sve te  DRAGE  KORISNIKE  DOMA.

Mise predvodi jedan dragi svećenik u penziji kojeg sam,  PREMA

BOŽJOJ  VOLJI  I  PROVIDNOSTI , upoznao.

I kod njega svaku srijedu dadnem slaviti  MISU  ZA  DUŠE  U

ČISTILIŠTU.

Jer, srijeda je moj dan u tjednu kada sam si odredio da sve postove,

molitve, dobra djela i mise  PRINESEM  GOSPODINU  ZA  DRAGE  I

BLAGOSLOVLJENE  DUŠE  U  ČISTILIŠTU,  POSEBNO  ZA  ONE  KOJE

NAJVIŠE  TRPE  I  PATE,  A  U  ZADNJE  VRIJEME  SAM  TU  JOŠ

PRIDODAO  I  ONE  KOJE  NAJVIŠE  TRPE  I  PATE  OD  SVEĆENIČKIH

I  REDOVNIČKIH  DUŠA.

Tako sam počeo dolaziti na te mise.

I upoznao se malo sa tim dragim svećenikom za kojeg sam  OSJETIO

DA  NOSI  DUBOKE  RANE  IZ  SVOJE  PROŠLOSTI.

I  ZNAM  DA  MI  GA  GOSPODIN  NIJE  SLUČAJNO  POSLAO  NA  MOJ

ŽIVOTNI  PUT.

SPOJIO  NAS  JE  DA  SVATKO  DADNE  ONOME  DRUGOME  ŠTO  JE

GOSPODINOVA  VOLJA.

OSJEĆAM  TO  I  TAJ  MI  OSJEĆAJ  STVARA  VELIKU  RADOST  U

SRCU,  RADOST  KAKO  ĆE  MOJ  LJUBLJENI  GOSPODIN  SVE  TO

POSLOŽITI  U  BUDUĆNOSTI.

Što se teče tih dragih starih ljudi koje sam susretao tamo na misi, nisam

puno obraćao pažnju na njih, nisam im se htio nametati.

Već sam naučio da  mi  MOJ  LJUBLJENI  GOSPODIN  uvijek dadne neki

znak kada želi da se negdje uključim ili nešto učinim.

Nisu ni svi oni na mene obraćali pažnju.

Dođem sam, poklonim se  ŽIVOM  GOSPODINU  U  SVETOHRANIŠTU,

sjednem u zadnji red i molim s njima molitve, Krunicu, litanije i druge

molitve koje mole prije slavljenja  SVETE  MISE.

I tako svaki put.

I  NARAVNO  DA  ME  SE  OD  POČETKA  DOJMILO  NJIHOVO

DOLAŽENJE  I  PRISUSTVO  SVETOJ  MISI.

PRVI  RED  DO  MALOG  OLTARA  U  TOJ  PROSTORIJI  ČINILE  SU

DRAGE  STARICE  U  INVALIDSKIM  KOLICIMA.

ONDA  SU  IZA  NJIH  I  TAMO  SA  STRANE  BILE  ONE  DRAGE

STARICE  SA  HODALICAMA  I  ŠTAKAMA.

A  IZA  NJIH  SU  BILE  ONE  DRAGE  STARICE  KOJE  SU  NEKAKO

MOGLE  SAME  DOĆI  NA  MISU,  BEZ  NEKIH  POMAGALA.

Ali, prvih nekoliko puta nisam na sve njih obraćao pažnju da ne bi to

izgledalo napasno. A i ovako i onako pretežno znam na misama sve

slušati zatvorenih očiju kako bi se čim više usredotočio na  BOŽJU  RIJEČ

I  MOLITVU.

I tih prvih nekoliko puta, nisam ni ništa posebno osjetio ili nešto posebno

razmišljao o tome. Došao sam na misu, učestvovao u njoj i radostan

otišao svojim putem.

Ali, i dalje me nešto vuklo da idem na k njima na mise i da s njima ih

slavim, i kada nije bila srijeda.

PRVO  ŠTO  ME   NEKAKO  DOTAKLO,  I  ŠTO  MI  JE  NAPUNILO

SRCE  I  DUŠU,  BILI  SU  TRENUCI  PRIJE  I  POSLIJE  MISE  KADA  SE

NIJE  NIŠTA  ZAJEDNIČKI  MOLILO.

TADA  JE  CIJELA  PROSTORIJA  BILA  ISPUNJENA  TIHIM  ŽAMOROM.

SVE  TE  DRAGE  STARICE  MOLILE  SU  SVOJE  MOLITVE  ŠAPUČUĆI,

TIŠE  ILI  GLASNIJE,  UDUBLJENE  U  ONO  ŠTO  SU  MOLILE.

I  SA  MISLIMA  O  ONOME  ZA  ŠTO  SU  ILI  ZA  KOGA  SU  MOLILE.

OPUSTIO  SAM  DUŠU  I  SRCE  I  MISLI  I  SLUŠAO  TAJ

ŽAMOR  MOLITVI   …

MOLITVE  LJUDI  NA  KRAJU  SVOJIH  OVOZEMALJSKIH

ŽIVOTA.

U  PATNJAMA  BOLESTI  I  TRPLJENJA.

U  PATNJAMA  NAPUŠTENOSTI  I  NEMOĆI.

A ipak, sve te drage starice, i dva draga starca su molili.

I svaki susret s njima na tim popodnevnim misama počeo me sve više i

više ispunjavati.

I počeo sam sve češće ići na te mise.

TO  MI  JE  TREBALO  ZA  MOJE  KUŠNJE  I  BORBU  PROTIV  MOJIH

GRIJEHA  I  NAPASTI.

KADA  ĆU  USPJETI  SA  TIM  DRAGIM  LJUDIMA  OSJETITI

POTPUNI  MIR  I  RADOST  ŽIVOTA,  TADA  ĆE  MI  TAJ  ISTI

MIR  I  RADOST  BITI  TEŠKO  ODUZETI  I  NARUŠITI  U

SVAKODNEVNIM  KUŠNJAMA  ŽIVOTA  KOJEG  MI  JE

GOSPODIN  DAO.

OSJETITI  MIR  I  RADOST  VLASTITOG  ŽIVOTA  ŽIVEĆI,

MOLEĆI  SE,  TIH  DVA  SATA,  SA  DRAGIM  LJUDIMA  KOJI  SU

BLIZU  PRELASKA  U  ONAJ  ŽIVOT  ZA  KOJEG  MI,  I  ONI  I

JA,  VJERUJEMO  DA  POSTOJI.

BOŽJE  KRALJEVSTVO.

I počeo sam se polako puniti tim mirom i radošću sa tim dragim ljudima.

Trebalo mi je 5-6 misa dok nisam počeo osjećati taj mir i radost.

A da je to tako, potvrdio mi je jučer moj  LJUBLJENI  GOSPODIN.

Kad sam došao, sjeo sam u zadnji red. A tamo nedaleko sjedi i taj dragi

svećenik prije nego krene slaviti misu. I tu mu dolaze ti dragi ljudi da

naruče neku misu.

I onako zatvorenih očiju, čuo sam da je do njega došla i neka žena.

Nisam otvarao oči da vidim koja je a radi daljine nisam ni čuo o čemu su

točno razgovarali.

Kad su završili, ona i on su prošli kraj mene potiho razgovarajući.

I čuo sam kako mu ona kaže da bi htjela, bilo bi joj drago, sada da ovih

dana,  ZA  SESVETE,  ode doma ali da ipak neće ići.

A svećenik joj kaže pa da zašto ne bi otišla ako to želi.

…  idu  mi  suze  …  sada  su  to  suze  žalosti  …

A ona mu onako sjetno, polako, kaže da neće ići  JER  DA  ONDA  ONI

DOMA  SAMO  SA  NJOM  IMAJU  BRIGE.

Tako su oni prošli kraj mene. Ja otvorim oči jer su me  DUBOKO

DOTAKLE  TE  RIJEČI  IZGOVORENE  OD  TE  DRAGE  STARICE.

I vidim svećenika kako polako gura kolica prema prvo redu do oltara gdje

su bile i druge drage starice s kolicima.

U kolicima je bila jedna starija žena.

I primijetio sam već njezino lice zadnjih dana jer je uvijek bila među

prvima koja je došla na molitvu.

A  IMALA  JE  JEDNO  OD  NAJTUŽNIJIH  LICA  KOJE  SAM  VIDIO.

LICE  TUGE,  SJETE,  BOLI  …

…  i  opet  plačem  …

''JER  ONDA  ONI  SAMO  DOMA  SA  MNOM

IMAJU  BRIGU''

Kako  su  me  samo  pogodile  i  dotakle  ove  riječi…

POČELA  JE  MISA  I  JA  SAM,  OSIM  SVOJIH  NAKANA  KOJE

SAM  DONIO  NA  MISU,  SVAKI  PREOSTALI  TRENUTAK

ISKORISTIO  DA  ŽARKO  MOLIM  ZA  TU  DRAGU  STARICU.

I  ZA  NJEZINU  OBITELJ  DA  IH  GOSPODIN  DOTAKNE  DA

DOĐU  OVIH  DANA  PO  NJU  I  DA  ONA  S  NJIMA  PROVEDE

OVE  DANE,  SESVETE  I  DUŠNI  DAN,  KADA  SVI  ONI  KOJI

NEKAKO  OSJEĆAJU  DA  ĆE  I  ONI  USKORO  NAPUSTITI  OVAJ

ZEMNALJSKI  SVIJET,  ŽELE  BITI  S  ONIMA  KOJI  SU  IM

NAJDRAŽI.

BAŠ  SAM  ŽARKO  MOLIO  …  I  PLAKAO  …

OSTALO  JE  GOSPODINOVA  VOLJA.

Kad je misa završila, čekao sam da se polako te drage starice u kolicima

odvezu do lifta gdje su čekale da odu na kat u svoje sobe. U tome su im

pomagali i dragi župnik,i domarka i jedni drugima.

A  MENE  JE  GOSPODIN  PONOVNO  NAGRADIO  PREKRASNIM

DUHOVNIM  POKLONOM.

Kako sam, idući prema izlazu, morao proći između kolica sa tim dragim

staricama, ugledam malo dalje i tu dragu staricu kako čeka u svojim

kolicima.

I  NEKAKO  SAM  JU  HTIO  OHRABRITI  U  TIM  NJEZINIM

TRENUCIMA  KUŠNJI.

Kao slučajno sam prošao tako da sam došao i do njezinih kolica.

ŽELIO  SAM  JU  DOTAKNUTI  I  DA  SVE  ONO  ŠTO  SAM  ZA

NJU  I  NJEZINU  OBITELJI  ŽARKO  MOLIO  PRIJE  TOGA,  I

ONAJ  MIR  I  RADOST  KOJEG  SAM  IMAO  U  SEBI,  TIM

DODIROM  PRIJEĐU  NA  NJU,  U  NJEZINO  SRCE  I  DUŠU.

NJEŽNO  SAM  JOJ  DODIRNUO  RAME,  KAO  DA  MORAM  TAKO  DA

PROĐEM  KRAJ  NJE.

I  U  TAJ  SVOJ  DODIR  UNIO  SVE  ŠTO  SAM  DUHOVNO

MOGAO.

A  ONA  ME  POGLEDALA,  OČI  SU  JOJ  RADOSNO  ZASJALE,

NASMIJALA  SE  I  UPITALA  ME  DA  LI  MOGU  PROĆI,  DA  LI

MI  SMETA.

JA  SAM  SE  I  NJOJ  NASMIJAO  I  REKAO  JOJ  DA  MOGU

PROĆI,  DA  JOJ  HVALA.

Tako sam prošao kraj nje i zaželio joj  MIR  I  DOBRO.

Nisam se više okrenuo.

DAO  SAM  SVE  ŠTO  SAM  MOGAO.

Jedino sam nekako u sebi odlučio da ću otići na misu u subotu kod njih

da vidim da li je otišla doma ili je ostala u domu.

Jer, ako je ostala u domu, ponovno ću za nju i njezine moliti. Ali ću

svakako otići do nje i s njom, kao slučajno malo porazgovarati.

KAKO  ĆE  ME  DUH  SVETI  VODITI  …

KOLIKO  SAMO  SVI  MI,  KOJI  SE

DEKLARIRAMO  KATOLICIMA  I  VELIKIM

VJERNICIMA,  LAKO  PADNEMO  KADA  BI

DRAGIM  STARIM  LJUDIMA  OKO  SEBE,

RODBINI,  PRIJATELJIMA,  SUSJEDIMA,

NEPOZNATIMA,  TREBALO  UNIJETI  MALO

RADOSTI  U  NJIHOVE  ŽIVOTE.

NE  ONAKO  KAKO  MI  MISLIMO  DA

NJIMA  TREBA.

NE.

NEGO  ONAKO  KAKO  BI  TI  DRAGI

STARI  LJUDI  HTJELI.  DA  IM  ISPUNIMO

NJIHOVE  SKRIVENE  ŽELJE.

KAKO  BI  SAMO  ONDA  BOGU  BILI  MILI.  I

MI  I  ONI.

I  VJERUJEM  DA  BI  ONDA  NAŠ  LJUBLJENI  GOSPODIN  MOGAO

REĆI  JEDNU  REČENICU  KOJU  SAM  NEGDJE  PROČITAO:

''RADI  OVOG  SE  ISPLATILO  STVORITI  SVIJET''.

BAŠ  ME  UHVATILA  NEKA  LAGANA  TUGA  …

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI

GOSPODINE!

I  SMILUJ  SE  MENI  GRJEŠNIKU!

SVETO  I  PRESVETO  TVOJE  PROBODENO

SRCE  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA!

I  SMILUJ  SE  SVIMA  NAMA  KOJE  SI

OTKUPIO   PREDRAGOCJENOM  KRVLJU  IZ

SVOJEG  PRESVETOG  SRCA!

ČAŠĆEN,  HVALJEN  I  BLAGOSLOVLJEN

TROJEDINI,  LJUBLJENI  BOŽE,  OČE,  SINE  I

DUŠE  SVETI  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA!

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,

MOLI  ZA  NAS  GRJEŠNIKE!

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU

VOLJU!

MOLITE  ZA  NAS   GRIJEŠNIKE!

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE!

SVET  I  PRESVET.