Petak, 23.01.2015.g.

Kroz adventsko vrijeme i svakodnevne odlaske na mise ''zornice'', nekako

sam se napunio za ono što je slijedilo u Božićnim danima.

Jer u tim milosnim danima zli i njegovi zli duhovi kao da su nekako

''pušteni s lanca''. Ili pojačaju svoje djelovanje na neki posebni način.

Ne znam, nisam do sada spoznao razlog za to ali znam da su se u mojoj

obitelji u te milosne dane, u prijašnjim godinama, događale mnoge

trzavice, svađe i druge situacije preko kojih su nam zli i njegovi zli duhovi

''uzimali'' čar i milost Božića. To je bilo ono vrijeme kada Gospodina baš

nije bilo u našoj kući.

A tome sam najviše doprinosio ja i moj život u teškim grijesima.

Mojim obraćenjem dobio sam te spoznaje i želio sam to mijenjati. A ne

ide to preko noći…

Zapravo iz dana u dan spoznajem kolika je snage i sposobnosti u zlome i

njegovim zlim duhovima u tome da nas učine grješnima, da nas udalje od

našeg Stvoritelja, da nas drže u raznim strahovima, neopraštanjima,

srditostima, mržnjama, ogovaranjima, neumjerenostima, neprihvaćanjima

sebe osobno i drugih ljudi oko sebe, takvima kakvi jesmo.

To je godinama, najviše radi mojeg grješnog života, zli činio i mojoj

obitelji.

U zadnje dvije godine sam nekako uspio od Gospodina i Njegove Majčice,

kroz molitvu i trpljenja, dobiti obećanja da će s mojom djecom na kraju

sve biti dobro. Što, kako i kada nisam dobio za spoznati.

Ali me je jako iznenadio i zbunio odgovor od Gospodina, kada sam Mu na

klanjanju, Njemu u  PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU, u

Međugorju, prinio i svoju suprugu a On mi je odgovorio: ''ONA  JE

TVOJA.  O  NJOJ  SE  TI  MORAŠ  BRINUTI.''

O Bože moj ljubljeni, toliko sam joj toga lošeg učinio u životu!

Kako da sada to sam ispravim!?

No, nije to Gospodin mislio da ću ja to sve činiti bez Njega. Ne, On će

uvijek biti tu.

JER  ON  JE  MOJE  SVE.

U  MOJEM  SVAKODNEVNOM  ŽIVOTU.

U  MOJOJ  OBITELJI.

U  MOJEM  POSLU.

SVUGDJE  I  U  SVEMU  JA  TRAŽIM  NJEGOVU  VOLJU.

I  NASTOJIM  DA  NIŠTA,  BAŠ  NIŠTA,  NE  ČINIM  BEZ  MOLITVE  I

POKUŠAJA  DA  OSJETIM  DA  LI  TO  ŠTO  ĆU  ČINITI  IMA  SMISLA

U  BOŽJIM  OČIMA.

No, u popravljanju mojeg odnosa s mojom suprugom, u ''iscjeljivanju''

onih raznih, negdje i vrlo dubokih rana u našim međusobnim odnosima,

najviše moramo, i možemo, učiniti ja i ona. Posebno ja, jer su moje

spoznaje iz nekih razloga šire i postojanije.

I dugo vrtim u sebi te Gospodinove riječi o tome da je  SUPRUGA  MOJA

I  DA  JE  MOJE  DA  RIJEŠIM  SVE  S  NJOM.

I nisam odmah reagirao. Nije mi odmah sjelo. Bio sam u nekom zanosu

rasta u vjeri, proširivanju i učvršćivanju duhovnih spoznaja, svjedočenju

na razne načine o tome što mi Gospodin lijepoga čini u mojem životu.

No, te Gospodinove riječi su mi se stalno vraćale. A što da posebno

činim?

I u prvi mah mi nije baš ništa dolazilo u misli i srce. Previše sam bio u

zanosu  PREKRASNOG  ŽIVOTA  U  MIRU  I  RADOSTI  KOJEG

GOSPODIN  U  OBILJU  DAJE  ONOME  KOJI  U  NJEGA  ČISTO  I

ISKRENO  VJERUJE  I  ŽIVI  PO  NJEGOVIM  ZAPOVIJEDIMA.

I  ŽELIO  NA  RAZNE  NAČINE  SVIMA  TO  SVJEDOČITI  I  POMOĆI

IM  DA  I  ONI  TO  SPOZNAJU  I  PROMIJENE  SVOJ  ŽIVOT.

Ovaj Božić je u svemu tome bio prekretnica. Odlučio sam da ću se više

posvetiti obitelji, supruzi, da mi neće na prvom mjestu biti svakodnevni

odlasci na misu ako možemo neke trenutke provesti zajedno ili u druženju

s drugima.

Nisam ni toliko bio na kompjutoru, i kao da nisam imao neku posebnu

potrebu da pišem neke članke i stavljam ih na ovu svoju stranicu.

A  SVE  SAM  TO  NEKAKO  PROŽIVLJAVAO  U  NEKOM  DUBOKOM

MIRU.

ALI,  KUŠNJE  SU  BILE  VELIKE.

VODILE  SU  SE  SVAKODNEVNE  BORBE  SA  ZLIM  I  NJEGOVIM  ZLIM

DUHOVIMA  OKO  MNOGIH  SITUACIJA  U  KOJIMA  SU  ONI  U

MOJEM  PROŠLOM  ŽIVOTU  ČINILO  PUNO  NEREDA  U  MOJIM

ODNOSIMA  SA  SUPRUGOM  I  DJECOM.

OD  BIRANJA  I  KIĆENJA  BORA,  MEĐUSOBNOG  DRUŽENJA,

DRUŽENJA  SA  DRUGIM  LJUDIMA…  ŠTO,  KADA  I  KAKO  …

U  SVEMU  TOME  PRIJE  JE  BILO  TOLIKO  NEMIRA  I  NEREDA.

I  IMAO  SAM  OSJEĆAJ  DA  SU  TO  ZADNJE  BITKE  U  KOJE  JE  ZLI

ULAZIO  SA  SIGURNOŠĆU  DA  ĆE  IH  DOBITI  JER  JE  TAKO  BILO

U  MNOGIM  PROŠLIM  DANIMA.

MISLIM  DA  OD  OVOG  BOŽIĆA  VIŠE  NEĆE  BITI  TOLIKIH  NEMIRA

I  NEREDA  U  MOJOJ  OBITELJI.

DOBIO  SAM  NEKI  MALI  I  BLAGI  OSJEĆAJ  DA  JE  ZLI  IZGUBIO

GLAVNU  BITKU  OKO  MOJE  OBITELJI.

JER  SAM  VIDIO  I  OSJETIO  DA  SMO  SE  SVI  ZAJEDNO  TRUDILI,

SVATKO  NA  SVOJ  NAČIN,  KAKO  JE  MOGAO  I  ZNAO,  DA  NAM

OVAJ  BOŽIĆ  BUDE  MIRAN  I  RADOSTAN.

DA  NE  BUDE  SVAĐI,  ZAMJERANJA,  OSUĐIVANJA,  ŠUTNJI,

NEOPRAŠTANJA  …  SVEGA  TOLIKO  PRIJE  PRISUTNOG.

I nije to sve prošlo bez raznih padanja u kušnjama. Ali je sada u svima

nama bila neka posebna želja i da ustanemo.

I svatko od nas je činio ono što je mogao, takav kakav jest.

I sve ovo što sam opisao su moji osjećaji, moje spoznaje, moji doživljaji

raznih situacija koje su se događale u mojoj obitelji u tih 20-tak dana.

DUBOKO  U  SEBI  SAM  BI  SVJESTAN  POSEBNOSTI  OVOG  BOŽIĆA

U  MOJOJ  OBITELJI.

Ali tek sada, kada su svi ti dani prošli, tek sada vidim koliko je žestoka ta

duhovno borba bila.

I  KAKO  SU  PREKRASNI  PLODOVI  MNOGIH  DUHOVNIH  POBJEDA

KOJE  JE  MOJA  OBITELJ  TIH  DANA  DOBILA.

I nikako to nije bilo bez Gospodina i Njegovih svetih anđela čuvara.

Prisjećam se da sam u jednom trenutku bio toliko pritisnut nekim jadom i

tugom radi nekih odnosa među nama, dakle, da sam htio otići nekud da

ne budem svojoj obitelji na teret, da ih ne opterećujem svojim

prisutnošću, svojom prošlošću, u uvjerenju da ako ja odem, da će im biti

bolje. Da sam im ja samo teret.

I kada sam bi tim mislima, kada me zli uspio dovesti do duhovnog

poraza,  GOSPODIN  JE  DOŠAO  U  POMOĆ.  I  NJEGOVI  ANĐELI

ČUVARI.

Dogodile su se neke situacije u kojima sam vidio koliko se i drugi članovi

moje obitelji, supruga i djeca, trude da budemo i ostanemo obitelj. I da

mene žele da budem tu, s njima, takav kakav jesam.

I  KUŠNJE  SU  NESTALE  KAO  DA  NIKAD  I  NISU  BILE.  I  BILO  ME

MALO  SRAM  KAKO  SAM  UOPĆE  MOGAO  BITI  U  ONIM  MISLIMA.

Ali, bio sam potpuno svjestan da su zli i njegovi zli duhovi nemjerljivo

jači od mene u svemu tome što čovjeka može odvesti u propast i u ovom

zemaljskom životu.

I  DA  SAMO  SA  GOSPODINOM  U  SVOJEM  SRCU,  DUŠI  I  MISLIMA

MOGU  BITI  SAČUVAN  OD  TOGA  DA  ME  ZLI  UNIŠTI  I  DUHOVNO

I  FIZIČKI.

PITAO  SAM  SE  U  TIM  TEŠKIM  TRENUCIMA  DA  LI  STVARNO

TAKO  ČVRSTO  VJERUJEM  U  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA  I

NJEGOVO  BOŽJE  KRALJEVSTVO,  BEZ  OBZIRA  ŠTO  ĆE  SE

DOGODITI  SA  MNOM  I  S  MOJOM  OBITELJI?

ODGOVOR  JE  UVIJEK  BIO  ''DA''.

I  U  TIM  TRENUCIMA  TEŠKIH  KUŠNJI  MOJA  VJERA  JE  BILA

ČISTA.

I  ZBOG  TOGA  MI  JE  GOSPODIN  UVIJEK  DOŠAO  U  POMOĆ.

KADA  JE  VIDIO  DA  JA  VIŠE  NE  MOGU  ''NOSITI'',  DA  SAM  NA

KOLJENIMA.

Ali sada nisam ja samo bio u pitanju.

JA  SAM  ULOG  PODIGAO  VRLO  VISOKO.

ŽELIO  SAM  DA  ZLI  I  NJEGOVI  NAPUSTE  ODNOSE  MENE  I

MOJE  SUPRUGE.

ŽELIO  SAM  DA  ZLI  I  NJEGOVI  NAPUSTE  ODNOSE  IZMEĐU

MENE,  SUPRUGE  I  NAŠE  DJECE.

I nekome će to možda, što ovdje opisujem, izgledati malo utopijski,

pretjerano.

I ja bih tako prije mislio.

Ali sada ne. Jer znam što je sve moja obitelj prošla,  BEZ  GOSPODINA

U  NAŠIM  ŽIVOTIMA,  U  NAŠOJ  OBITELJI.

TREBALA  JE  DAVNO  BITI  RAZORENA.  I  MOJ  BRAK  I  MOJA

OBITELJ.

I  BILI  BI,  DA  GOSPODIN  NIJE  IZ  NEKOG  RAZLOGA  PUSTIO  DA

SE  MENI  ''SRUŠI''  SVIJET  U  KOJEM  SAM  ŽIVIO  I  DA  ME  POSLIJE

TOGA  NIJE  OBRATIO.

Jer to je bio jedini put da i moja obitelj ostane na okupu. Kao obitelj.

Muž,  žena  i  djeca.

KAO  SVETA  NAZARETSKA  OBITELJ.

JER  SAMO  TAKVA  OBITELJ  MOŽE  ŠIRITI  MIR,  RADOST  I  ISTINU.

I imam neki blagi osjećaj da se sada to događa i s mojom obitelji.

DA  I  U  NJOJ  I  U  MEĐUSOBNIM  ODNOSIMA  SVE  VIŠE  DJELUJU

MIR,  RADOST  I  ISTINA.

A  TO  SE  ONDA  LAKO  ŠIRI  NA  DRUGE  LJUDE  I  OBITELJI  KOJE

NAM  GOSPODIN  POŠALJE  NA  NAŠE  ŽIVOTNE  PUTE.

Znam da će još biti puno kušnji i ''padanja''.

Znam da će zli i njegovi još pokušavati na razne načine.

Znam da će im Gospodin to ponekad dopustiti kako bi svi mi i dalje mogli

rasti  U  VJERI  I  ISTINI.

ALI,  ISTO  TAKO  ZNAM  DA  ĆE  TO  SVE  BITI  NA  NAŠE  DOBRO  I

DA  KUŠNJE  NEĆE  BITI  JAČE  OD  ONOGA  ŠTO  ĆEMO  MI  MOĆI

NOSITI.

Nekako osjećam da od ovog Božića moja obitelj više nije pod kontrolom

zloga.

DA  JE  ON  DEFINITIVNO  IZGUBIO  RAT  OKO  TOGA  DA  RAZORI

MOJU  OBITELJ.

KOJU  MI  JE  GOSPODIN  DAO  KAO  DAR  A  JA  SAM  JU  SKORO

SVOJIM  GRIJEŠNIM  ŽIVOTOM  UNIŠTIO.

Zato ovih dana osjećam neki posebni mir,  MIR

U  MENI  I  MIR  U  MOJOJ  OBITELJI.

O  MOJ  PRELJUBLJENI  GOSPODINE,

BESKRAJNO  TI  HVALA  ZA  MOJU

OBITELJ!

I  BESKRAJNO  TI  HVALA  ŠTO  SI  MI  JU

SAČUVAO!

SVET  I  PRESVET  MOJ  PRELJUBLJENI

GOSPODINE!

SVET  I  PRESVET.

ČAŠĆEN,  HVALJEN,  SLAVLJEN  I

BLAGOSLOVLJEN  TROJEDINI,  LJUBLJENI

BOŽE,  OČE,  SINE  I  DUŠE  SVETI  U  SVE

VIJEKE  VJEKOVA!

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,

MOLI  ZA  NAS  GRJEŠNIKE!

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU

VOLJU!

MOLITE  ZA  NAS   GRIJEŠNIKE!

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE!

SVET  I  PRESVET.