Nedjelja, 01.03.2015.g.

JA  U  BRAK  VJERUJEM!

Ta rečenica mi se već nekoliko dana ''vrti'' u mislima i srcu. A počelo je

neki dan kada sam sjedio u kafiću i čekao dvije drage osobe, oca i kćer,

koju su me nazvali da im pomognem napisati neki podnesak ili nešto za

rastavu. Jer je kćer htjela podnijeti zahtjev za rastavu od muža koji ju je

maltretirao, pa čak i tukao. I trajalo je to mjesecima.

I dok sam ih čekao, razmišljao sam o svemu.  I  SUZE  SU  MI  SAME

KRENULE  NIZ  LICE.

OBUZELA  ME  OGROMNA  TUGA.  I  JAD.  I  NEMOĆ.

KAKO  SAMO  ZLI  I  NJEGOVI  ZLI  DUHOVI  LAKO  RUŠE  I

RAZARAJU  TAMO  GDJE  NEMA  GOSPODINA  BOGA!

TAMO  GDJE  IH  SVAKODNEVNO  ZOVU  GRIJESI  LJUDI  KOJE  ČINE

U  SVOJIM  ŽIVOTIMA,  U  ŽIVOTIMA  SVOJIH  OBITELJI!

TAMO   GDJE  IH  TI  GRIJESI  TOLIKO  ČESTO  ''ZOVU''  DA  SE  ONI

I  TRAJNO  NASTANE.

I  ONI  ONDA  NEMAJU  VELIKIH  PROBLEMA  DA  ČINE  ZLO.

ONI  SE  TADA  IGRAJU  S  TIM  DRAGIM  LJUDIMA,  NJIHOVIM

DUŠAMA,  NJIHOVIM  ŽIVOTIMA.

ALI,  JA  U  BRAK  VJERUJEM!

I obećao sam si prije dvije godine da više neću nikome pomagati u rastavi

braka. Pravnik sam po struci pa mi oni koji me poznaju dolaze po te

savjete. I prije sam tako učinio puno grijeha kada sam nekima iz svoje

obitelji i prijatelja pomagao da na sudu brzo provedu rastave braka.

I sam sam prije mojeg obraćenja govorio svojoj supruzi da ako nećemo

moći zajedno, da je tada najbolje da se rastanemo.

Sve dok se nisam učvrstio u vjeri i vidio kolike sam grijehe na taj način

činio.

PA  TKO  SAM  JA  DA  RASTAVLJAM  ONO  ŠTO  SAM  JEDNOM

DOBROVOLJNO,  IZ  LJUBAVI,  SKLOPIO!?

I  TO  PRED  GOSPODINOM  BOGOM  KOJI  JE  TU  MOJU  VEZU

ZAPEČATIO  SVE  ''DOK  NAS  SMRTI  NE  RASTAVI''.

TADA  SAM  SHVATIO  DA  SAM  JA  SVOJU  SUPRUGU  VOLIO

KADA  SMO  SE  VJENČALI  U  CRKVI.

DA  SAM  JOJ  OBEĆAO  ''U  DOBRU  I  U  ZLU''.

I  DA  NE  MOGU  UTJECATI  NA  TO  ŠTO  ĆE  ONA  UČINITI.

NE  MOGU  JU  PRISILITI  DA  ONA  MENE  VOLI  I  DA  SE  OD

MENE  NE  RASTAVLJA.

ALI  MOGU  IMATI  SVOJ  STAV.

A  ON  JE  BIO  DA  JA  NJU  VOLIM  TAKVU  KAKVA  JE  I  DA

NE  ŽELIM  RASTAVU.

I to sam joj prije nekih 2-3 godine i rekao.

DA  SE  JA  NIKADA  OD  NJE  NEĆU  RASTATI.  JER  SAM  JU  VOLIO

KADA  SMO  SE  VJENČALI.  I  DA  JU  DANAS  VOLIM  TAKVA  KAKVA

JE.

I  DA  JE  ONA  ZA  MENE  JEDINA.

DA  NE  MOGU  UTJECATI  NA  TO  ŠTO  ĆE  ONA  UČINITI  I  ŠTO

ONA  OSJEĆA.  ALI,  AKO  ĆE  SE  HTJETI  RASTATI  OD  MENE  DA

ĆE  ONDA  ONA  MORATI  SVE  SAMA  UČINITI.

DA  JA  NEĆU  DOĆI  NITI  NA  SUD  NITI  NA  CENTAR  ZA

SOCIJALNI  RAD.  OSIM  AKO  ME  POLICIJA  NE  DOVEDE.

I eto, do danas smo ostali zajedno. I borim se sa svakodnevnim

kušnjama.  I  SVATKO  ZA  SEBE  I  ZAJEDNO.

Zato  JA  U  BRAK  VJERUJEM!

I zato to jutro, čekajući to dvoje dragih ljudi, nisam znao kako da im

kažem da im ja u tome, u toj rastavi neću pomagati.

Oni su od mene očekivali veliku pomoć, to drago mlado stvorenje, ta

mlada žena, bila je maltretirana već mjesecima, godinama.

I borila se da očuva taj svoj brak. Ali više nije mogla, više nije imala

snage…

Dok sam ju gledao nasuprot sebe za stolom, vidio sam malo mršavo

stvorenje, suznih očiju, na rubu snaga, kojoj su drhtale ruke kada si je

palila cigaretu.

DA,  BIO  SAM  TUŽAN.

ALI  SE  MOJE  ODLUKE  NISU  U  NIČEMU  PROMIJENILE.

Rekao sam joj da se za brak isplati boriti. Da je ona tog svojeg muža

voljela kada su se vjenčali. Da mu treba dati priliku.

Da ona ne smije od njega dići ruke jer ako to ona učini, onda će on

zauvijek propasti.

A ona mi kaže da sve to ona zna ali da nema više snage, da joj je strah

od njega toliki da više ne može.

A taj njezin muž, kao i u mnogo sličnih slučajeva, pije, ovisnik je o

alkoholu, ne radi. Ali ju voli na neki svoj način. Ali, oni žive kod njega

gdje cijela obitelj pije, i gdje se ne ide u crkvu na mise, i gdje se puno

psuje i ima drugih grijeha.  GDJE  ZLI  I  NJEGOVI  CARUJU.

I ta draga mlada žena je sad pobjegla od svega toga kod svojih, kod oca i

majke.

Pa sam joj rekao da je za sada on sve učinila. Da mora sada pustiti da se

stvari malo slegnu.

Da mora ona izvući iz sebe ono što ona može, odrediti granice preko

kojih ne može. A da to do sada nije učinila.

Da će njezin muž sigurno dolaziti do nje da ju nagovori da ju vrati. I da

ga neka primi, neka s njim razgovara, neka odu u šetnju ili nekud na kavu

i neka razgovaraju. Neka ne digne ruke od njega.

Da mu prvo postavi uvjet da dobrovoljno ode na liječenje od alkohola.

Da se onda odsele od njegovih negdje gdje će probati sami živjeti.

Da si nađe neki posao.

Dok sam joj to govorio, ona me više puta prekidala i govorila da on sve

to neće, da je govorio da neće, itd.

Ja sam joj opet ponovio da to nije njezino što će on učiniti. To mora

prepustiti njemu. On mora donijeti svoje odluke.

Ako je ona donijela svoje, mora njega pustiti da donese svoje. Ne ga

osuđivati nego mu probati pomoći.

Ako on prihvati to što mu je ona predložila, mora mu u tome biti

podrška.

Ako ne prihvati, onda je on donio svoje odluke koje ga vode u propast. A

da onda ona ne mora biti dio toga njegovog života.

ALI,  DA  MU  MORA  DATI  ŠANSU.

DA  TO  ZLO  U  NJIHOVIM  ODNOSIMA  NIJE  DOŠLO  PREKO

NOĆI  I  DA  PREKO  NOĆI  NEĆE  OTIĆI.

DA  SE  ZA  BRAK  VRIJEDI  BORITI.

DA  JE  ONA  SADA  SVOJE  ODLUKE  DONIJELA  ALI  DA  JOJ

TREBA  SNAGE  I  MIRA  DA  SE  SA  NJIMA  NOSI.  I  DA  SE

BORI.

A  DA  SE  PAPIR  ZA  RASTAVU  UVIJEK  MOŽE  PODNIJETI.

TO  JE  SAMO  JEDAN  PAPIR.

ALI  PRED  GOSPODINOM  BOGOM  ON  NE  VRIJEDI.

I još smo dosta razgovarali. Na kraju se malo smirila i složila se sa mnom

da će sada sve to malo pustiti. Da će se probati kod roditelja smiriti i

pronaći snage za daljnji život. Da će sa svojim suprugom o svemu

razgovarati i postaviti mu svoje uvjete za daljnji zajednički život. Pa će se

onda kroz neko vrijeme vidjeti kuda će sve to ići.

BAŠ  SAM  BIO  TUŽAN.  ALI  I  JAK  U  SVOJIM  NAKANAMA.

JER  JA  U  BRAK  VJERUJEM!

ZA  BRAK  SE  ISPLATI  BORITI.

I  OPET,  NE  MOŽEMO  UTJECATI  NA  SVOJE  SUPRUŽNIKE  ŠTO  ĆE

ONI  UČINITI.  TO  NE  MOŽEMO.

ALI  MOŽEMO  NA  SEBE  I  SVOJE  ODLUKE.

I  ČISTOĆU  SVOJEGA  SRCA.

JER  ODLUKE  O  BRAKU  SE  DONOSE  U  SRCU.

I JEDNOG  DANA,  KADA  DOĐEMO  KOD  GOSPODINA,  ON  ĆE

NAS  SAMO  PITATI  ŠTO  SMO  UČINILI  DA  OČUVAMO  SVOJ

BRAK.  NEĆE  NAM  POMAGATI  ODGOVORI  DA  JE  ONAJ

DRUGI  UČINIO  OVO  ILI  ONO,  DA  NAS  JE  OVAKO  ILI

ONAKO  POVRIJEDIO. NE.

GOSPODINA  ĆE  SAMO  INTERESIRATI  ŠTO  SMO  MI  UČINILI.

KOLIKO  SMO  MU  POMOGLI  NOSITI  KRIŽ  POTEŠKOĆA  KOJE

SU  NASTALE  U  NAŠEM  BRAKU.

KAO  ŠTO  JE  ON  PREUZEO  NA  SEBE  NOSITI  KRIŽ  SVIH

NAŠIH  GRIJEHA.

A  KOLIKO  MI  VJERUJEMO  U  GOSPODINA  BOGA!?!

KAKO  MOŽEMO  GOVORITI  DA  VJERUJEMO  U  GOSPODINA  BOGA

A  NE  MOŽEMO  SE  BORITI  ZA  SVOJ  BRAK,  NE  MOŽEMO

PODNOSITI  POTEŠKOĆE  KOJE  SE  U  NJEMU  DOGAĐAJU!?

BUSAMO  SE  U  PRSA  KAKO  VJERUJEMO  A  ZAGOVARAMO

RASTAVU  BRAKA,  POMAŽEMO  DRUGIMA  U  TOME,  SAMI  TO

ŽELIMO!?

KAKO!?

PREISPITAJMO  SVOJU  VJERU! JER  SIGURNO  OKO  SEBE,  ILI

MOŽDA  ČAK  I  U  SVOJEM  BRAKU,  IMAMO  SLUČAJEVA  KADA  SE

SVE  OVO  DOGAĐA.

KAKO  SE  MI  U  TOME  SVEMU  PONAŠAMO!?

JA  U  BRAK  VJERUJEM!

I  TRUDIT  ĆU  SE  DA  POMOGNEM  SVAKOME  DA  OČUVA  SVOJ

BRAK.  KOLIKO  ĆU  MOĆI,  KAKO  ĆE  ME  GOSPODIN  VODITI  U

TOME.

ALI  MOJA  ODLUKA  JE  DA  JA  U  BRAK  VJERUJEM.

I  DANAS  ĆU  TU  DRAGU  MLADU  ŽENU  I  NJEZINOG  SUPRUGA

''NOSITI''  NA  MISU.  I  IDUĆI  TJEDAN  ĆU  DATI  SLUŽITI  JEDNU

MISU  ZA  OČUVANJE  NJIHOVOG  BRAKA.

MOLIM  I  SVE  VAS  KOJI  ĆE  TE  OVO  ČITATI  DA  BAREM  JEDNU

MALU  MOLITVU  UPUTITI  NAŠEM  LJUBLJENOM  GOSPODINU  ZA

OČUVANJE  BRAKOVA  SVIH  ONIH  KOJI  U  NJIMA  IMAJU

PROBLEME.

BAREM  TO  MOŽEMO  UČINITI.

I  UČVRSTITE  SVOJU  VJERU  U  BRAK.

VJERUJTE  U  BRAK!

SVET  I  PRESVET  MOJE  TROJEDINI,

LJUBLJENI  GOSPODINE  BOŽE,  OČE,  SINE  I

DUŠE  SVETI!

ČAŠĆEN,  HVALJEN,  SLAVLJEN  I

BLAGOSLOVLJEN  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA!

SMILUJ  SE  ONIMA  KOJI  SU  U  BRAKU.

ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,  I

TEBI  SVETI  JOSIPE!

MOLITE  ZA  SVE  ONE  KOJI  SU  U  BRAKU

DA  GA  OČUVAJU.