Petak, 20.04.2012.g.

Često imam problem kako da adekvatno odgovorim onima koje me pitaju o Gospodinu i Njegovom djelovanju u našim životima.

Nije da ja nemam riječi objašnjenja.  IMAM  IH  KOLIKO  HOĆEŠ.

JER  JE  GOSPODIN  SA  MNOM.  JA  U

NJEMU  I  ON  U  MENI.

No, onima koji nisu u tom stanju i ne teže baš k njemu nego  NEŠTO  TRAŽE, želim to tako objasniti, takvim riječima ili djelima, da me mogu razumjeti, da im nešto ostane iza tih mojih riječi ili djela.  A  OSTALO  ĆE  GOSPODIN.

I danas sam upravo tako nešto i doživio.  GOSPODIN  MI  JE  TO  PRIREDIO  DA  ME  OJAČA  I  DADNEM  MI  ''MATERIJALA''  ZA SVJEDOČENJE.

Naime, još sam jučer odlučio da ću danas ići na jutarnju misu u jedan grad udaljen od nas 20-tak kilometara. U našoj župi, a ni okolnim župama, nema kroz radne dane tjedna jutarnje mise. A ja danas, a ponekad i u neke druge dane imam popodnevnih obveza. I ne stignem na večernju misu u svojoj župi.

A  IMAM  ZA  MISOM  VELIKU  POTREBU.  ZA  SASTANAK  S  GOSPODINOM.

I onda, kada god mogu, odem na mise i u druge župe, gdje ih ima.

Ali, trebalo se onda ujutro ranije dići, obrijati se, spremiti se, pomoliti se jutarnje molitve. Sve sam ja to znao, ali nisam baš uspio sve povezati.

Supruga ide na posao pa se uvijek nakon njezinog odlaska dignem. Taman bi sve stigao. No, ona je nešto kasnila, ja nisam gledao na sat i već sam počeo kasniti.

Moram se obrijati, samo sam se kratko pomolio jutarnju molitvu. I sjetim se da do tog grada ima puno radova na cesti, nekoliko semafora radi tih radova i da će put trajati još barem 10-tak minuta duže.

I već me zli počeo uvjeravati svojim mislima, usađujući ih u moje misli, da neću stići, da bolje da i ne krenem, da i baš nije potrebno svaki dan ići na misu, i sl.

Ali, ja želim ići! Pa se nisam obrijao moleći Gospodina da mi oprosti za moju neurednost na misi.

Sjednem u auto i krenem. I odmah počnem moliti one neizmoljene jutarnje molitve. A kada sam ih završio nastavio sam sa svakodnevnom molitvom od 25 Oče naš, Zdravo Marijo, Slava Ocu i O moj Isuse za spas svih duša u Čistilištu.

I tako ja molim u autu i vozim se.

I  ONA  JUTROŠNJA  NERVOZA  DA  NEĆU  STIĆI,  DA  BOLJE  DA

NE   IDEM, I SL.,  POLAKO  JE  POČELA NESTAJATI.

SEMAFORA  JE  BILO,  GUŽVE  JE  BILO,  ZASTOJA  JE  BILO,  VIDIO

SAM  DA  ĆU  NEKOLIKO  MINUTA  ZAKASNITI  NA  POČETAK  MISE,

ALI  MENI  JE  TA  MOLITVA  KOJU  SAM  MOLIO,  I  NA  GLAS  I  U

SEBI,  DAVALA  MIR.

I  BAŠ  SAM  TAKO  U  JEDNOM  TRENUTKU  POMISLI  NA  ONOG

''MENE''  OD  PRIJE  NEKOLIKO  GODINA.

PRVO, NE  BI  MI  ''PALO  NA  PAMET''  IĆI  NA  MISU  U  TJEDNU.

Nisam vidio u tome smisao.

DRUGO, AKO  BI  VEĆ  I  ODLUČIO  DA  IDEM  ONDA  BI  TO  BILA

JURNJAVA,   NERVOZA,   KRŠENJE  PROMETNIH  PROPISA,

SRDITOST  I  LJUTNJA  KOJU  BI  PRENIO  I  NA  DRUGE.

I  TAKO  SAM  SE  PONAŠAO  UVIJEK  DOK  MI SE  NEGDJE  ŽURILO.

TAKO  JE  BILO  BEZ  GOSPODINA  U  MENI.

A  OVO  DANAS  JE  BILO  S  GOSPODINOM  U  MENI  I  MOLITVOM

NA  USNAMA  I  U  SRCU.

I padne mi na pamet da je upravo to nešto što bi drugi mogli shvatiti.  ŠTO  JE  ŽIVOT  U  SVAKODNEVNIM  SITUACIJAMA  S  GOSPODINOM  U  SEBI  A  ŠTO  BEZ  NJEGA.

I zakasnio sam ja par minuta na misu, ali sasvim mirno. Jer, bio

sam u srcu PRIPREMLJEN  ZA  SASTANAK  S  GOSPODINOM,  SA

SVOJOM  MOLITVOM  KOJU  SAM  PUTEM  MOLIO.

A  na misi sam vidio i zašto sam danas trebao doći na misu.

Prvo je bilo čitanje iz Djela apostolskih o puštanju Petra i drugih apostola od strane Židova uz prijetnju da o Isusu više ne smiju govoriti. A oni su i dalje nastavili propovijedati o Isusu i obraćenju  I  BILI  BESKRAJNO  SRETNI  ŠTO  SU  ONI  BILI  TI  KOJI  SU  TO  ČINILI,  ONAKO   KAKO  IM  JE  ON  TO  REKAO.  KOJEGA  SU  TAKO  ZATAJILI  ZA  VRIJEME  NJEGOVE  MUKE  I  SMRTI.  SADA  SU  IMALI  OSJEĆAJ  DA  MU  SE  ISKUPLJUJU.  I  VJEROVALI  SU  U  SVE  ŠTO JE  NAUČAVAO.  POTPUNO.

Tu sam malo i sebe vidio. Nisam ja ni  blizu

APOSTOLIMA.  NI  BLIZU.  Ali, ja sam isto

bio daleko od Gospodina, tražio sam Ga i on

me pozvao da budem Njegov svjedok. Pa

mu nisam baš vjerovao. Ali sam se obratio,

učvrstio vjeru i sada to što sam ja spoznao,

TU  RADOST,  želim  prenijeti  svima  koji

me  hoće  slušati.

A onda je bilo čitanje iz Evanđelja po Ivanu o tome kako je Isus nahranio ogromno mnoštvo naroda sa samo 5 hljebova i 2 ribe.

PRVO  ME  JAKO,  JAKO,  POGODILA  REČENICA  KOJU  JE

REKAO  SVEĆENIK.  DA  JE  SMISAO  PRIMANJA  ŽIVOG

ISUSA  U  SEBE,  TE  HOSTIJE  KOJA  ZAPRAVO

PREDSTAVLJA  NJEGOVO  TIJELO  I  KRV,  DA  ON  RASTE

U  NAMA.  ČIM  GA  ČEŠĆE  PRIMAMO  TIM  GA  VIŠE

TREBAMO  I  SVE  VIŠE  U  NJEMU  RASTEMO  I  SVE  VIŠE

NAM  ON  DAJE  ZA  SPOZNATI.  TAKO  SPAŠAVAMO

PRVO  SVOJU  DUŠU  I  SVOJ  VJEČNI  ŽIVOT,  A  ONDA  I

DRUGE  OKO  SEBE  KOJIMA  SVJEDOČIMO.

TADA  MI  JE  PRVI  PUT  ''PUKLO''  PRED  OČIMA  ZAŠTO

IMAM  TAKO  VELIKU  POTREBU  DA  IDEM  SVAKI  DAN

NA  MISU,  NA  SASTANAK  S  GOSPODINOM.  JER  GA

PRIMAM  ŽIVOG  U  SEBE  I  ON  TAKO  U  MENI  RASTE.  I

JA  U  NJEMU.

TU  PRESTAJE  ONA  SUMNJA,  VRLO  ČESTA  I

UKORIJENJENA  PO  DJELOVANJU  ZLA  I  NAŠE  LJUDSKE

NEVJERE,  DA  LI  SE  STVARNO  ONA  HOSTIJA  OD

BRAŠNA  I  ONO  VINO  U  KALEŽU,  PRETVARAJU  U

TIJELO  I  KRV  NAŠEG  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA.

DA,  STVARNO  SE  PRETVARAJU.  OSJEĆAM  JA  U  SEBI.

JER  ONAJ  ŽIVI  ISUS  KOJEGA  PRIMAM  KROZ  TU

HOSTIJU  ''RASTE''  U  MENI.  I  JA  U  NJEMU.

TO  MI  NITKO  NE  MOŽE  UZETI.

I  U  DRUGO  ME  NITKO  NE  MOŽE

UVJERITI.

JER  JA  TO  ČVRSTO  OSJEĆAM.

DO  SUZA.

Drugi osjećaj koji sam osjetio bilo je spoznaja  iz naših

svakodnevnih života.  Isus je rekao svojim učenicima da, kada se

svi budu najeli u onom mnoštvu ljudi koje je nahranio

umnožavanjem 5 hljebova i 2 ribe,  NEKA  PREOSTALO  SKUPE

U  KOŠARE,  KAKO  NIŠTA  NE  BI  PROPALO.

U  TOJ  REČENICI  GOSPODINOVOJ  KRIJE  SE  OGROMNO

ZNAČENJE  ZA  SVAKOG  OD  NAS,  U  NAŠIM

SVAKODNEVNIM  ŽIVOTIMA.

NEMOJMO  BITI  OHOLI!  NEMOJMO  BITI

NEUMJERENI!  NEMOJMO  RAZBACIVATI  I

UPROPAŠTAVATI  RAZNA  MATERIJALNA

DOBRA  KOJA  SVAKODNEVNO

KORISTIMO!

HRANU,  OBUĆU,  ODJEĆU I RAZNE  DRUGE  STVARI.  BIT  ĆE

NAM  VEĆ  POTREBNI.  AKO  NE  NAMA  A  ONDA  SE  SAMO

TREBAMO  OKRENUTI  OKO  SEBE  I  VIDJET  ĆEMO  MNOGE

DRUGE  U  POTREBI.

PODIJELIMO  SVOJE  VIŠKOVE  S  DRUGIMA  U  POTREBI!

PRONAĐIMO  NAČIN  KAKO  ĆEMO  TO  UČINITI.  JER  NE

MORAMO  SPASITI  SVIJET  OD  GLADI  I  NEIMAŠTINA.

GOSPODINOVA  JE  VOLJA  ZAŠTO  SE  SVE  TO  TAKO

DOGAĐA.  DA  MI  I  DRUGI  IMAMO  A  MNOGO  DRUGIH

NEMA.

PUSTIMO  DA  SE  VRŠIM  GOSPODNJI  PLAN  ZA SVIJET.  MI

SAMO  TREBAMO  VRŠITI  GOSPODNJI  PLAN  ZA  SEBE  I  ZA

ONE  KOJIMA  MI  MOŽEMO  POMOĆI.

ALI  PRVENSTVENO  ZA  SEBE.  RADEĆI  NA  TOME  DA  SE

OSLOBODIMO  GRIJEHA  KAO  ŠTO  JE  OHOLOST,

LICEMJERJE,  NEUMJERENOSTI I SL.

HVALA  TI  GOSPODINE  ŠTO  SI

TU!

HVALA  TI  GOSPODINE  ŠTO  SI

TI  U  MENI  I  JA  U  TEBI!

SMILUJ  SE   SVIMA  KAO  ŠTO

SI  SE  I  MENI!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOPSODINE U  VIJEKE.