Utorak, 24.04.2012.g.

Razgovarao sam s mnogim ljudima o vjeri, duhovnosti, Gospodinu, Njegovim znakovima u našim životima, kako ih prepoznati, zašto je nešto ovako ili onako.

SVE  BI  MI  LJUDI  HTJELI,  SVE  SHVATITI, DA  NAM  SE  SVE

NAPIŠE  I  NACRTA,  DA  SVE  MOŽEMO  VIDJETI  I  OBJASNITI.

TAKO  JE  U  MATERIJALNOM  SVJETU  NAS  LJUDI  I  SVEGA  OKO

NAS.

U  DUHOVNOM  SVIJETU  NIJE  TAKO.  TAMO  VLADAJU  SASVIM

DRUGA  PRAVILA.

MI  SMO  OGRANIČENI  SVOJIM  MATERIJALNIM  SVIJETOM  OKO

SEBE  I  AKO  SE  ČVRSTO  DRŽIMO  TOGA  MATERIJALNOG,  NE

MOŽEMO  RASTI  U  DUHOVNOM.

ZATO  TREBAMO  RASTI  U  DUHOVNOM.  TU  NAM  JEDINO  MOŽE

POMOĆI  NAŠA  KATOLIČKA  VJERA,  MISE,  MOLITVE.

DA  RASTEMO  DUHOVNO,  DA  SE  PREPUSTIMO.  JER  U

DUHOVNOM  SVIJETU  NEMA  MATERIJALNIH  OGRANIČENJA,  TAMO

SMO  SVI  SAMO  DUŠE  I  DUHOVI.

A siguran sam da taj  DUHOVNI  SVIJET  postoji  i  ovdje  na  zemlji,  svuda  oko  nas.

I  zadnjih dana sam  dosta  razmišljao o onim ljudima oko nas koji su tjelesno hendikepirani. Koji su iz raznih razloga ostali bez nekog dijela tijela. Moj brat bez noge, ona djevojka bez ruke. I danas sam slučajno pogledao jedan dokumentarni film o jednoj djevojci iz Zimbabvea, u Africi. Teški je invalid jer ima neku posebnu bolest da joj kosti ne rastu normalno i ravno nego se svijaju. Sve je na njoj deformirano, skoro da nema ruke, noge su joj smežurane.

ALI,  IMA  NORMALNU  GLAVU,

PREKRASNE  ZUBE,  VELIKE  LIJEPE  OČI

I  ONO  ŠTO  JU  ČINI  POSEBNOM,

PREKRASNI  GLAS.  (ima  i  moje  suze

koje  sada  plačem)

Težak je život imala u djetinjstvu, roditelji su je se odrekli i ostavili je. Živjela je neko vrijeme s bakom i sa devet godina je uspjela doći u školu za invalide.

I  tamo  je zajedno s drugim invalidima otkrila da ima  PREKRASNI

GLAS.  BOG  JOJ  JE  PODARIO  JEDAN  PREKRASNI  DAR.  GLAS.

I oformili su jedan sastav, ona pjeva, i idu i nastupaju i zabavljaju pjesmom ljude.

IZ  KOLICA  NA  POZORNICI  VIRI  SAMO

GLAVA  SA  PREKRASNIM  OČIMA  I

OSMJEHOM,  USNE  SU  JOJ  PRED

MIKROFONOM  A  IZ  NJEZINOG  GRLA

UVIJEK  DOLAZI  PREKRASNA  PJESMA.

I tokom filma pričala je ona o svemu što joj se događalo kroz život.

I  naravno,  GOSPODIN  JE  TU.  REKLA  JE  DA  JE  POČELA

SHVAĆATI  DA  POSTOJI  SIGURNO  NEKI  RAZLOG  ZAŠTO  JE  KROZ

SVE  TE  GODINE  OSTALA  ŽIVA,  DA  POSTOJI  RAZLOG  ZAŠTO

JU  JE  BOG  POSLAO  NA  OVAJ  SVIJET.

I  REKLA  JE  DA  SE  JAKO  TRUDI

POSTATI  SAMOSTALNOM  JER  VIDI  DA

JE  MNOGIM  LJUDIMA  NA  TERET.

ONA  JE  MNOGIM  LJUDIMA  NA  TERET  I

ZATO  SE  TRUDI  POSTATI

SAMOSTALNOM!?!?!?!

ZAR  TREBA  VEĆI  RAZLOG  NJEZINOG

POSTOJANJA  OD  OVIH  NJEZINIH

RIJEČI?!

I neki dan sam bio kod brata. Sjedili smo u kuhinji a on je kuhao neku juhu. I u jednom trenutku kaže da je sigurno gotova, digne se na jednoj nozi, uzme lonac s juhom i s nekoliko kratkih skokova na jednoj nozi donese juhu do sudopera. Nije mu palo na pamet da traži moju pomoć a sve se tako brzo dogodilo da ja nisam ni stigao reagirati.

A ja sam se već naučio da ne skačem stalno mu u pomoć jer sam zaključio da je to onda podcjenjivanje, sažaljevanje.  A on to ne želi.

Nitko  od tih ljudi ne želi da ga se sažaljeva.

I ona draga djevojka bez ruke je rekla konkurentici u surfanju, kada joj ova nije htjela pustiti bolji položaj, da joj hvala što joj nije popustila.  DA  JOJ  TO  PUNO  ZNAČI.

I više puta sam se upitao, upitali su se i ti dragi ljudi koje sam naveo,

ZAŠTO  JE  GOSPODIN  TO  TAKO  UČINIO.

Ona djevojka bez ruke je shvatila.  DA  JOJ  SE  NIJE  TO  DOGODILO

NE  BI  MOGLA  SVIMA  TO  SVJEDOČITI  I  POKAZATI  DA  SE  I

TAKO  MOŽE  NORMALNO  ŽIVJETI.

ONA  DJEVOJKA  SA  PREKRASNIM  GLASOM  NA  PUTU  JE,  AKO TO

VEĆ  I  NIJE,  DA  TO  SHVATI  JER  NJEZIN  GLAS

RAZVESELJAVA  MNOGE  LJUDE,  PA  I  NJU.  A  DA  JE  NORMALNA,

PITANJE  JE  KAKO  BI  TO  SVE  BILO  I  KAKO  BI  ONA  ŽIVJELA.

MISLIM  DA  MOJ  BRAT  JOŠ  NIJE  DOŠAO  DO  TOG  ZAKLJUČKA.

ISTINA,  NISAM  O  TOME,  OD  POČETKA  MOJEG  OBRAĆENJA,  S

NJIM  NI  RAZGOVARAO.  NE  ZNAM  ŠTO  ON  O  TOME  MISLI  I  DA

LI  JE  PRONAŠAO  ODGOVOR.  RAZGOVARAT  ĆEMO  MI  O  TOME,

KADA  BUDEM  VIDIO  DA  JE  SPREMAN.

JER  GOSPODIN  NIŠTA  NE  ČINI  BEZ

RAZLOGA.

BEZ  ONIH  LOŠIH,  LJUDI  I  DOGAĐAJA

OKO  NAS,  NE  BI  BILO  NI  DOBRIH

LJUDI  I  DOGAĐAJA.  SVI  MI,  I  LOŠI  I

DOBRI,  IMAMO  NEKI  SMISAO

POSTOJANJA  PO  BOŽJEM  PLANU.

SAMO  TREBAMO  PRATITI  ZNAKOVE  OKO

NAS  KOJI  ĆE  NAM  DATI  ODGOVORE.  A

MOLITI  SE  GOSPODINU  DA  NAS  UČINI

SPREMNIMA,  DA  KADA  DOĐU  I

PREPOZNAMO  IH,  ONDA  I  PO  NJIMA

POSTUPIMO.

NIJE  UVIJEK  LAKO.  SVI  TI  LJUDI  KOJE  SAM   SPOMENUO,  U

NEKIM  TRENUCIMA  SU  BILI  NA  VELIKIM  KUŠNJAMA  ZLOGA  KOJI

IH  JE  UVJERAVAO  DA  TAKAV  NJIHOV  ŽIVOT  NEMA  SMISLA  I

DA  GA  JE  BOLJE  OKONČATI.

NO,  GOSPODIN  IM  NIJE  DAO  VIŠE  NEGO  SU  MOGLI  IZDRŽATI.

POSLAO  IM  JE  POMOĆ  KADA  SU  JU  TREBALI.  A  ONI  SU  MOGLI

TU  POMOĆ  PRIHVATITI  ILI  ODBITI.  TU  GOSPODIN  PREPUŠTA

NAMA  LJUDIMA  DA  ODLUČUJEMO.  DAO  NAM  JE  SLOBODNU

VOLJU.

OVI  LJUDI,  ČIJI  SU  ŽIVOTI  PUNO

TEŽI  NEGO  NEKI  OD  NAŠIH,  SU

ODLUČILI.  UČINITI  ONO  ŠTO  MOGU  S

ONIM  ŠTO  IM  JE  GOSPODIN  DAO.

MALO  SU  PRIMILI  ZA  OVOZEMALJSKOG

ŽIVOTA,  PA  SE  NADAM,  I  ZNAM,  DA ĆE

IH  GOSPODIN  NAGRADITI  U

ONOZEMALJSKOM  ŽIVOTU.

A  GDJE  SMO  TU  MI!?

DA  LI  SMO  SE  PITALI   ŠTO  SMO  MI

PRIMILI,  U  ODNOSU  NA  DRUGE  OKO

SEBE,  U  OVOZEMALJSKOM  ŽIVOTU!?

AKO  SE  TO  UPITAMO  I  REALNO

SAGLEDAMO,  VIDJET  ĆEMO  DA  SMO

PRIMILI  MNOGO.  A  NEKI  I  MNOGO

ODBACILI.

AKO  SMO  MNOGO  PRIMILI,  KAŽE

GOSPODIN,  OD  NAS  ĆE  SE  I  MNOGO  I

TRAŽITI  KADA  DOĐEMO  DO  NJEGA.

KADA  USPOREDIM  ONU  DJEVOJKU  IZ

KOLICA  KOJA  GOTOVO  TIJELA  I  NEMA,

SAMO  PREKRASNU  GLAVU  I  GLAS,

NEMA  OBITELJ  A  NITI  JU  MOŽE

FORMIRATI, (idu  mi  suze) I  SEBE  KOJI

SVE  TO  IMAM,  I  TIJELO,  I  GLAS,  I  SVE

DRUGO,  I  KADA  SE  UPITAM  TKO  ĆE

BITI  GOSPODINU  MILIJI  KADA

DOĐEMO  KOD  NJEGA,  UPLAŠIM  SE

MALO  ODGOVORA.

ZATO  GOSPODIN  OD  NAS  ŽELI  DA

TAMO  GDJE  NJEGA  NEMA  BUDEMO  MI.

DA  MI  SLUŽIMO  TAKVIMA  KOJI

NEMAJU  ONO  ŠTO  MI  IMAMO.

DAJMO  DRUGIMA  OKO  SEBE,  ZA  KOJE

VIDIMO  DA  NEČEGA  NEMAJU,  ONO  ŠTO

IM  TREBA.

ALI,  NEMOJMO  IH  SAŽALJEVATI,

NEMOJMO  BITI  LICEMJERNI.

NE  TREBAJU  SVIMA  NOVCI  I

MATERIJALNE  STVARI.  MI  SAMO

MISLIMO  SVE  RIJEŠITI  S

MATERIJALNIM  STVARIMA.

A  KOLIKIMA  OKO  NAS  TREBA  SAMO

TOPLA  LJUDSKA  RIJEČ,  PRIJATELJSTVO.

A  KOLIKIMA  OKO  NAS  TREBA  SAMO

OSMJEH.

KOLIKIMA  OKO  NAS  TREBA  SAMO  MALO

NAŠE  PAŽNJE.

KOLIKIMA  OKO  NAS  TREBA  SAMO  NAŠ

ZAGRLJAJ.

KOLIKIMA  OKO  NAS  TREBA  NAŠA

MOLITVA.

I  VIDJET  ĆE  TE,  NIJE  TAKO  TEŠKO.  A

NAGRADA  ĆE  BITI  NEMJERLJIVA.  JER

ONO  ŠTO  ĆEMO  ODMAH  OSJETITI  U

SVOJEM  SRCU  I  SVOJOJ  DUŠI  BIT  ĆE

NEMJERLJIVO.

ONO  ŠTO  ĆE  NAM  TE  OSOBE

UZVRATITI,  BIT  ĆE  NEMJERLJIVO,  I

NAMA  I  NJIMA.

A  ONO  ŠTO  ĆE  NAM  GOSPODIN  I

NJEGOVI  ANĐELI  PRIREDITI  NA  NEBU,

BIT  ĆE  TAKOĐER  NEMJERLJIVO.

MOLIM  TE  GOSPODINE,  DAJ  MI  DA

PREPOZNAM  POTREBE  DRUGIH  OKO

SEBE!

I  DAJ  MI  SNAGE  GOSPODINE  DA  TE

PONEKAD,  BAREM  PONEKAD,  ZAMIJENIM

U  NJIHOVIM  POTREBAMA!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE.