Subota, 28.04.2012.g

Prekjučer mi je bio rođendan.  50-ti. I nekad, kada sam iza nečijeg imena pročitao brojku 50 ili više, mislio sam si da su ti ljudi stari i da samo razmišljaju o mirovini ili sl. Danas, kada ja imam 50 godina, vidim da to nije tako. A pogotovo kada čovjek  NAĐE  SVOJ  ODNOS  S  BOGOM,  SVOJIM  STVORITELJEM.

I  JA  IZ  DANA  U  DAN  ''GORIM''  KAKO  DA

DRUGIMA  OKO  SEBE  POKAŽEM  I  DOKAŽEM

DA  SVAČIJI  ŽIVOT,  KAKAV  GOD  BIO,

MOŽE  IMATI  SMISLA  I  RADOSTI,  ALI  BAŠ

SVAČIJI,  SAMO  AKO  TAJ  SVOJ  ŽIVOT,

TAKAV  KAKAV  JE,  PREDAMO  NA

UPRAVLJANJE  GOSPODINU.

Prije mjesec dana rekao sam svojoj supruzi da za rođendan ne želim nikakvu posebnu proslavu. Tako sam se osjećao.  Da,  ako  bi  baš  nešto htio je to da za taj vikend, kada mi je bio rođendan, odem u Samobor, u Tabor,  na duhovnu obnovu. Kod dragog fra Linića i njegovih fratara, sa njima i onim prekrasnim dušama koje dođu tamo, svaki iz svoje potrebe.

No, za tu želju se trebalo poklopiti nekoliko stvari. A kako se nisu, tako nisam ni ja išao u Tabor. Jer Tabor na jedan dan  PUNO  MI  JE  PREMALO.

I onda prekjučer krenem ujutro na misu u udaljeni grad, jer kod nas nema jutarnjih misa a navečer će sigurno netko doći čestitati rođendan pa neću moći na misu.

BAŠ  MI  JE  ONAKO  PALO  NA  PAMET  DA  JE  PREKRASNO  TO

KADA  PROSLAVU   SVOJEG  ROĐENDANA  MOŽEŠ  POČETI  S

JUTARNJOM  MISOM.

I od  tada  su  se  počeli  događati  razni  događaji,  U  GOSPODINU,  koji  su  me  cijeli  dan  uveseljavali.

Vozeći se na misu, molio sam u sebi svakodnevne jutarnje molitve. I tako sam došao do molitve  ANĐELE  ČUVARU  MILI.  I  padne mi na pamet da nisam nikad u životu na svoj rođendan zahvalio svom anđelu čuvaru što je jedino on, cijeli moj život, od mojeg rođenja, sa mnom, što me jedino on uvijek čuva i brani, što se jedino on za mene stalno moli. Što je jedino on uvijek radostan kada sam i ja radostan u Gospodinu.

A onda se prisjetim koliko često se moj dragi anđeo čuvar plakao i plakao kada sam ja išao u svoju propast, kada sam živio život bez Gospodina.

I naravno, oblijale su me suze kada sam mu počeo za sve to

zahvaljivati.  On je bio tu negdje kraj mene, sigurno radostan, a

ja sam plakao i zahvaljivao mu.

NISAM  JOŠ  ČUO  OD  NEKOGA  DA  SE  ZA  SVOJ  ROĐENDAN

ZAHVALI  SVOJEM  ANĐELU  ČUVARU  ZA  TO  ŠTO  JE  ON  JEDINI  S

NJIM  OD  ROĐENJA.  U  SVIM  SITUACIJAMA.  NISAM  NI  JA  DO

OVOG  SVOJEG  50-tog ROĐENDANA.

TO  SU  BAŠ  BILI  PREKRASNI  TRENUCI.

JA  I  MOJ  ANĐEO

ČUVAR  SLAVIMO  MOJ  ROĐENDAN.

A tokom dana dobio sam i nekoliko čestitki, na razne načine.  SVE  SU

ME  JAKO  RAZVESELILE  JER  SAM  OSJEĆAO  DA  SU  DATE  OD

SRCA,  A  U  SVIMA  JE  BIO  PRISUTAN  GOSPODIN.

Prva mi je čestitala jedna draga sestra u vjeri koja mi otpjevala u mobitel rođendansku pjesmu. Po njezinom radosnom glasu osjetio toplinu želje koje mi je uputila.  I  ONA  I  JA  SMO  SI  JEDAN  DRUGOME

DUHOVNE  OBNOVE,  KAKO  KADA  KOME  TREBA.

Pa sam dobio jednu prekrasnu poruku od jedne, isto tako, drage sestre u

vjeri.  BAŠ  ME  RAZVESELILA:  ''Prijateljstvo  se  gradi,  dobrota

se  ima,  a  sve  nas  veže  Onaj  koji  nas  posla  da  živimo

jedni  za  druge.  Sretan rođendan  generacijo! ''

A od jednog dragog čovjeka primio sam čestitku koja me jako, jako razveselila. Jer smo u zadnjih godinu dana imali nekoliko razgovora oko toga kako prepoznati  ŠTO  JE  TO  NAŠ  ŽIVOTNI  PUT  PO  GOSPODINOVOJ  VOLJI.  Kada  ti  sve  ide  krivo, kao njemu, pa u svemu ne vidiš smisao. Malo smo razgovarali, tek toliko da sam mu probao malo ''dići'' glavu. Ostalo je učinio on sam  i  GOSPODIN.  I rekao mi je prije desetak dana da misli da je sada sve u redu i da dobro zna što mu je dalje činiti u životu.

On mi je čestitao riječima:  ''Sretan Vam rođendan!(ne znam koji

je,ali to nije bitno). Želim Vam svako dobro i sve najbolje u

životu.

Pratim Vaš Duhovni dnevnik i uvijek nađem nešto korisno za

sebe i svoj životni put.

Nadam se da bude još prilika da se malo "pospominamo".''

TOLIKO VRIJEDAN  POKLON!

Pa sam od svoje supruge, osim radosnih i iskrenih želja, dobio i jedan križić s raspetim Gospodinom. Baš onakav kakav mi paše na lančić koji uvijek nosim ispod majice oko vrata.

TAKO  SADA  IMA  DVA.  JEDAN  ISPOD  MAJICE  A  DRUGI  NA

KRUNICI  KOJU  NOSIM  UVIJEK  S  VANJSKE  STRANE,  NA  MAJICI.

GOSPODIN  IZNUTRA  I  IZVANA.  BAŠ  KAKO  TREBA  BITI.

A od moje kćeri sam dobio također jedan prekrasan poklon. Ona mi ga je predala drugi dan kada je došla iz Zagreba.

Knjigu  JOSIP  IZ  NAZARETA,  ČOVJEK  POVJERENJA,  u kojoj je jedan redovnik skupio  kroz dvadesetak godina sve o Svetom Josipu.

Ta knjiga mi je došla kao naručena jer o Svetom Josipu toliko malo znam, ni povijesno o njemu nema puno napisano. A i u BIBLIJI  ima samo 12-tak rečenica.

Godinama nisam toga skromnog i dragog čovjeka,  A  TOLIKO

SVETOG,  uopće doživljavao kao nekog sveca. Uvijek mi je nekako bio po

strani.  I  BIO  JE,  NIKADA  SE  ON  NIJE  ISTICAO.  A  TOLIKO

TOGA  JE  UČINIO  ZA  DJEVICU  MARIJU  I  NAŠEG  GOSPODINA

ISUSA  KRISTA.

TOLIKO  PONIZNOSTI,  TOLIKO  VJERE  DA  SVE  TAKO  TREBA  BITI,

TOLIKO  HRABROSTI  I  JAKOSTI,  TOLIKO  SU  GOSPODIN  I

NJEGOVA  MAJKA  IMALI  U  NJEGA  POVJERENJA,  da  si  čovjek,  kada

o tome razmišlja, može samo sjesti, sklopiti ruke i zahvaljivati Bogu Ocu

što je baš Josipa izabrao za tu povijesnu ulogu.

A  DRAGOM  SVETOM  JOSIPU  ZAHVALJIVATI  ŠTO  JE  TU  ULOGU,

TAKVU  KAKVU  MU  JE  BOG  NAMIJENIO,  PRIHVATIO  I  OD

SRCA,  I  SA  VJEROM,  JU  IZVRŠAVAO.

I zato mi je ta knjiga odmah postala draga. I poklon je bio pogođen.

A uz tu knjigu sam dobio i jednu prekrasnu poster-sliku Svete Obitelji i anđela. I još jedan Božji znak.

Taj poster je bio zamotan u jedan list nekog katoličko kalendara iz 2004.g. koji su vjerojatno u knjižari koristili za zamatanje takvih stvari. I tako, kada sam sve to stavio na stol, vidim zarolani taj list i hoću ga baciti u koš. No, mislim si, da vidim što piše na njemu. A na njemu je bila slika jednog anđela i žene koja čita Bibliju, a sa strane je bilo napisana jedna

izjava  SVETOGA  LEOPOLDA  MANDIĆA, prekrasnog sveca i mojeg

duhovnog prijatelja:  ''Nije  potrebno  činiti

izvanrednu  pokoru.

Dovoljno  je  strpljivo  podnositi  nevolje

života!''

KOJA  LI  PORUKA  ZA  SVE  NAS!  SAMO  DA  SE  TOGA  DRŽIMO,

POSTALI  BI  SVETI  LJUDI  JER  BI  VRŠILI  BOŽJU  VOLJU  ZA

NAŠE  ŽIVOTE.

NE  TREBA  SE  SAMO  PRAVITI  SVETIM  PO  NEKAKVIM  CRKVENIM

PROPISIMA  IZVANJSKIM   AKTIVNOSTIMA  DA   NAS  DRUGI  VIDE.

TREBA  SAMO  ŽIVJETI  PO  BOŽJIM  ZAPOVIJEDIMA  I  PODNOSITI

NEVOLJE  SVOJIH  ŽIVOTA  ZA  KOJE  VRLO  ČESTO  NITKO  NE  ZNA.

NITKO,  SAMO  GOSPODIN!  A  TO  JE  I  VIŠE  NEGO  DOVOLJNO.

I dobio sam od jednog drago brata u vjeri jednu prekrasnu knjigu  MISLI  od  Svetog Augustina, isto velikog obraćenika. Nisam ju počeo čitati, samo kada sam ju otvorio u njoj je bio onaj karton što služi za označavanje listova kada se stane s čitanjem. A na njemu je bila napisana

jedna prekrasna pjesma Svetog Augustina koja  KAO  DA  JE  IŠLA  I

MENE,  KAO  DA  SAM  JU  JA  NAPISAO:

''Kasno  sam  Te  uzljubio,

Ljepoto  tako  stara  i  tako  nova,

Kasno  sam  Te  uzljubio!

A  eto,

Ti  si  bio  u  meni,  a  ja  izvan  sebe.

Zvao  si  me  i  vikao,

Probio  si  moju  gluhoću.

Zabljesnuo  si,  sijevnuo  si

I  rastjerao  moju  sljepoću.

Prosuo  si  miomiris,  a  ja  sam  ga  upio

Pa  uzdišem  za  Tobom.

Okusio  sam  ga  pa  gladujem  i  žeđam.

Dotakao  si  me.

I  za  to  gorim  ta  Tvojim  mirom.''

I  nakon riječi ove pjesme jako se veselim čitanju ove knjige.

A od jednih dragih ljudi dobio sam VELIKI  KATEKIZAM  proglašen od  SVETOG  PIJA  X.  Katekizam već imam ali ono što me posebno dojmilo i razveselilo bile su riječi posvete od tih dragi ljudi.

Prvo su bile napisane riječi pjesme za koju su oni prepoznali da ocrtava moj životni put:

''Odlučio  sam  slijediti  Krista…''

A  TO  JE  STVARNO  TAKO  JER  SE  TAKO  I  JA  OSJEĆAM.

A onda i riječi prekrasnih želja

''Neka  ti  ovaj  skromni  darak  bude  pri  ruci,  jer  na

tvojem  putu  svakim  će  danom  biti  sve  više  pitanja.

Budi  blagoslovljen  u  svim  godinama  života  koji  je

pred  tobom!  Sretan  rođendan!''

A moja draga šogorica mi je također svojim riječima ''zatitrala'' srce. Došla mi je onako radosno, pružila ruku i čestitala rođendan, četiri puta me poljubila uz riječi:  ''NEK  TI  BUDU  ČETIRI  PUSE!'' A  onda je malo stala natrag, kratko pogledala u zemlju i rekla da mi nisu ništa kupili jer nemaju.

Ali one  riječi  ''NEK  TI  BUDU  ČETIRI  PUSE'' BILE  SU

NEPROCJENJIVE.  BILE  SU  SVE  ŠTO  MI  JE  MOGLA  DATI  OD

SVOJEG  SRCA.  A  NAJVEĆI  POKLON  JE  KADA  NEKOM  DAŠ  SVE

ŠTO  U  TOM  TRENUTKU  ,  U  TOJ  PRILICI,  MOŽEŠ.  ONA  JE  TO

UČINILA.

Prekjučer, na moj 50-ti rođendan, nisu svirali tamburaši kao nekad na

mojim rođendanima, nije bilo  veliko  društvo,  nije  bila,  kako  kaže

pjesma od  Balaševića,  PARADA  PIJANSTVA  I  KIČA.

MENI  JE  TO  BIO  NAJRADOSNIJI

ROĐENDAN  U  ŽIVOTU.

ZATO  TI  HVALA  GOSPODINE

ŠTO  SI  ME  STVORIO!

ZATO  TI  HVALA  GOSPODINE

ŠTO  SI  MI  DAO  MOJEG  ANĐELA

ČUVARA!

ZATO   TI  HVALA  GOSPODINE  ZA

SVE  MOJE  DANE  U  TEBI,  BIVŠE

I  BUDUĆE!

TI  SI  GOSPODINE  MOJ

NAJDRAŽI  DAR!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE!