Srijeda, 18.07.2012.g.

Ponovno sam danas ustao nešto ranije. A kada tako ustanem, većinom

odem u sobu gdje je na stolu uvijek otvoreno nešto od duhovne

literature.

I  NEKAKO  SE  PREPUSTIM  VOĐENJU  DUHA  SVETOGA  U  TOME

ŠTO  ĆU  ČITATI.  KAKO  MI  U  KOJEM  TRENUTKU  DOĐE.  I

NIJEDNO  TAKVO  ČITANJE  DO  SADA  NIJE  PROŠLO  BEZ  ČITANJE

BIBLIJE,  PISANE  BOŽJE  RIJEČI.

ILI  SE  PRISJETIM  NEKIH  RIJEČI  IZ  ČITANJA  ŠTO  SU  ČITANA

NA  MISI,  ILI  KROZ  ČITANJE  NEKE  KNJIGE  DOĐEM  I  DO  NEKIH

NAVODA  IZ  BIBLIJE  PA  IH  IDEM  U  CIJELOSTI  PROČITATI.

ILI  SAM  U  SVOJIM  DILEMAMA  I  DVOJBAMA  JEDNOSTAVNO

POTREBAN  BOŽJE  RIJEČI  PA  SAMO  OTVORIM  BIBLIJU  NA  NEKOJ

STRANICI.

U  SVAKOM  SLUČAJU,  PREPUŠTAM  SE  VOĐENJU  DUHA  SVETOGA.

POGLEDAM  PO  STOLU,  POGLEDAM  KNJIGU  PO  KNJIGU  I  TADA

OSJETIM  ŽELJU  I  POTREBU  DA  PROČITAM  NEŠTO  KONKRETNO.

TO  JA  ZOVEM  VOĐENJEM  DUHA  SVETOGA.

A danas me potaknuo da nastavim čitati knjigu

Svetog Ivana Kasijana  DUHOVNI  BOJ  S

OSAM  GLAVNIH  STRASTI.

I,  NARAVNO,  ''NALETIO''  SAM  NA  RAZJAŠNJENJE  JEDNOG  SVOG

OSJEĆAJA  KOJI  ME  ''DRŽI''  VEĆ  NEKO  VRIJEME.

Naime, osjećao sam da činim neki grijeh u svojem duhovnom i

svakodnevnom životu kojega nisam mogao točno  ''uhvatiti''. Mislio sam

najprije da je to oholost.  Da, možda je i ponekad bila, pogotovo ona

DUHOVNA  OHOLOST,  DA  SAM  U  NEČEMU  BOLJI  VJERNIK  OD

DRUGIH  OKO  MENE.

No, opet, nije to bilo to a ja nisam znao kako drugačije protumačiti moj

osjećaj.

I  tako sam danas, kroz nastavak čitanja knjige Svetog Kasijana, čitao o

duhovnom boju  PROTIV  STRASTI  TUGE,  PROTIV  STRASTI

DUHOVNE  TROMOSTI  I  TAŠTINE.

I  DA,  TO  O  TAŠTINI,  TU  SAM

PREPOZNAO  SEBE.  TU  SAM  UVIDIO  TU

STRAST  I  KAKO  KROZ  NJU  ČINIM

MNOGO  SVAKODNEVNIH  GRIJEHA  KOJI

SU  ME  BOLJELI  ALI  IH  NISAM  ZNAO

TOČNO  PREPOZNATI.  A  SAMIM  TIM

NISAM  NI  ZNAO  KAKO  SE  TOČNO

BORITI  PROTIV  NJIH.

Krenuo  sam  ovih  dana,  nakon  mnogih  razmišljanja,  u  žestoku

borbu protiv  NEUMJERENOSTI  U  JELU,  PA  I  PIĆU.

NI  JEDAN  GRIJEH  SE  NE  MOŽE  POBIJEDITI  LAKO  A  POGOTOVO

NE  AKO  SE  OD  NJEGA  BJEŽI.

JA  BIH  BJEŽANJEM  NAZVAO  I  SILNE  DIJETE,  ODRICANJE  OD

HRANE  I  PIĆA,  NERAZUMNI  POSTOVI,  SAMO  KAKO  BI  SE

ČOVJEK  RIJEŠIO  TOGA  GRIJEHA.

ONI  KOJI  NE  VJERUJU  U  GOSPODINA,  ILI  KOJIMA  JE  VJERA

SLABA,  NAZVALI  BI  TO  MRŠAVLJENJEM,  RJEŠAVANJEM

ZDRAVSTVENIH  PROBLEMA,  POBOLJŠAVANJEM  VANJSKOG

IZGLEDA  I  SL.

NO,  NAMA,  KOJI  VJERUJEMO,  ILI  ŽELIMO  ČVRSTO  VJEROVATI  U

GOSPODINA,   NAMA  JE  TO  BORBA  PROTIV  GRIJEHA,  TEŠKOG

GRIJEHA,  NEUMJERENOSTI  U  JELU  I  PIĆU.

POBJEDOM  NAD  TIM  GRIJEHOM,  KAO  GRIJEHOM,  I  UZ

GOSPODINOVU  POMOĆ,  JER  DRUGAČIJE  POBJEDA  NEĆE  BITI

POTPUNA  I   TRAJNA,  MI  ĆEMO  DOBITI  I  SVE  ONO  ŠTO  NAKON

TOGA  SLIJEDI  I  ŠTO  JE  BILA  GOSPODINOVA  VOLJA  KADA  NAS

JE  ZAMISLIO  I  STVARAO.  BIT  ĆEMO  ZDRAVI,  LIJEPI,  UMJERENI.

JA  SAM  SE  CIJELI  ŽIVOT  BORIO  S  TIM  GRIJEHOM,  I  UZ  GRIJEH

BLUDA,  NA  RAZNE  NAČINE,  TO  JE  GRIJEH  GDJE  ME  ZLI

STALNO  NAPADA  I  ČESTO  JE  IMAO  USPJEHA.

TA  NEUMJERENOST  ME  DOVELA  DO  OBITELJSKIH  PROBLEMA,

ZDRAVSTVENIH  PROBLEMA,  POSLOVNIH  PROBLEMA,  A  NAJVIŠE

DO  PROBLEMA  S  VJEROM  U  GOSPODINA.

BORIO  SAM  SE  PROTIV  NJE  KADA  NISAM  BIO  S  GOSPODINOM.

DRŽAO  SAM  DIJETE,  NISAM  JEO  PO  VIŠE  DANA,  NISAM  PIO

ALKOHOL  PO  3-4  MJESECA.  I  SLIČNO.

I  BILO  JE  NEKIH  REZULTATA  ALI  BEZ  GOSPODINA,  GRIJEH

NEUMJERENOSTI  I  NJEGOVE  POSLJEDICE,  VRAĆALI  SU  SE  JOŠ

ŽEŠĆE  I  ŽEŠĆE.

SVE  DO  MOJEG  OBRAĆENJA,  DO

TRENUTKA  KADA  VIŠE  NISAM  MOGAO

DALJE  U  SVOJEM  ŽIVOTU,  SHVATIO

SAM  DA  SAM  NITKO  I  NIŠTA  BEZ

GOSPODINA,  POZVAO  SAM  GA  U

POMOĆ  I  ON  ME  POVEO  PUTEM

OBRAĆENJA.

NA  PUTU  OBRAĆENJA,  TEČE  ČETVRTA  GODINA,  USPJEŠNO  SE

BORIM  I  PROTIV  NEUMJERENOSTI.

NEUMJERENOST  U  PIĆU  RIJEŠIO  SAM  KROZ  BORAVAK  U

ZATVORU.  NISAM  SMIO  PITI  ALKOHOL  DOK  SAM  BIO  U

ZATVORU,  GOSPODIN  ME  TAMO  U  TOME  JAČAO,  I  KADA  SAM

IZAŠAO  IZ   ZATVORA,  OJAČAN  KROZ  SVAKODNEVNE  MISE,

MOLITVE,  ISPOVIJEDI,  PRIČESTI,  BIBLIJU  I  DRUGU  DUHOVNU

LITERATURU,  SAMO  SAM  NASTAVIO  S  TIM.

ZA  MENE,  NA  OVAJ  NAČIN,  PRESTANAK  ISPIJANJA  ALKOHOLNIH

PIĆA  JE  BIO  JEDINI  NAČIN  DA  TAJ  GRIJEH  NEUMJERENOSTI  U

PIĆU,  IZBACIM  IZ  SEBE.  TAKO  JE  ZA  SADA.

SAM  NE  BIH  USPIO.  SAMO  S  GOSPODINOM,  KOJI  ME  JE

STALNO  JAČAO  U  ONIM  SILNIM  KUŠNJAMA  KOJE  MI  JE

PRIREĐIVAO  ZLI.  KROZ  RAZNE  LJUDE,  SITUACIJE  I  SL.

JEDNOSTAVNO  VIŠE  NEMAM  POTREBU  ZA  ISPIJANJEM

ALKOHOLA.  ALI  ZLI,  OSJEĆAM  GA,  VREBA  SA  STRANE  I  ČEKA

DA  ''PADNEM'',  DA  SE  OPUSTIM.  I  VJEROVATNO  BI  SE  TO  VEĆ

BILO  DOGODILO  DA  NISU  TU  SVAKODNEVNA  MISA,  MOLITVA,

PRIČEST  I  DRUGA  DUHOVNA  ORUĐA.

MI  LJUDI  SMO,  BEZ  GOSPODINA  U

SVOJIM  ŽIVOTIMA,  JEDNOSTAVNO

PRESLABI  ZA  KUŠNJE  ZLOGA.  JER  ON

JE  DUH  A  MI   SMO  TIJELA  U  KOJIMA

POČIVA  DUHOVNI  DIO.  I  BEZ

DUHOVNE  POMOĆI  SA  STRANE   SMO

JEDNOSTAVNO  PRESLABI.

TO  TOČNO  OSJEĆAM  KADA  POGLEDAM  SVOJU  ŽIVOTNU  BORBU

SA  NEUMJERENOŠĆU  U  PIĆU.

No, kroz čitanje naprijed navedene knjige Svetog Kasijana  SPOZNAO

SAM  DA  JE   BORBA  S  GRIJEHOM  STALNA,  I  DA  ĆE,  NA  RAZNE

NAČINE,  TRAJATI  CIJELI  NAŠ  ŽIVOT.

I  DA  SE  MI  LJUDI  JEDNOSTAVNO

MORAMO  BORITI  PROTIV  GRIJEHA.  NE

BJEŽATI  OD  NJEGA,  OKRETATI  GLAVU

OD  NJEGA,  ŽMIRITI  PRED  NJIM,  NE,

BORITI  SE  STALNO  I  SVAKODNEVNO.

SAMO  SE  KROZ  DUHOVNU  BORBU,  UZ  DUHOVNA  ORUĐA  KOJA

STALNO  NABRAJAM,  MOŽE  USPIJEVATI  U  BORBI  SA  GRIJEHOM.

USPIJEVATI,  NE  USPJETI.  JER  ĆE  TA  BORBA  TRAJATI  DO

KRAJA  NAŠIH  OVOZEMALJSKIH  ŽIVOTA.  JER  ĆE  SE  NAS

GOSPODIN  KUŠATI  KROZ  NAPADE  ZLOGA  SVE  DO  KRAJA  NAŠIH

ŽIVOTA.  TEK  ONDA  ĆEMO  VIDJETI  BLAGODATI  OBEĆANE  NADE

I  NAŠE  BORBE  PROTIV  GRIJEHA.

A na  GRIJEHU  KOJU  RADI  STRAST  TAŠTINE  I  BORBI  PROTIV

NJE,  kako je naveo dragi svetac Kasijan u svojoj knjizi,  spoznao sam

odgovor na ono što me mučilo u zadnje vrijeme.

DA  GRIJEŠIM,  OSJEĆAM  DA  SAM  U  NEKOM  STANJU  GRIJEHA,  A

NISAM  MOGAO  PREPOZNATI  ŠTO  I  KAKO.

I  SPOZNAO  SAM  ONAKO  ČISTO  I  JASNO  KOLIKO  JE  SAMO

LUKAV  TAJ  ZLI  U  TOME  KADA  MU  GOSPODIN  DADNE  DA  NAS

KUŠA  I  NAVEDE  NA  GRIJEH.

A  KUŠANJE  KROZ  STRAST  TAŠTINE  JE  NEŠTO  JAKO,  JAKO

LUKAVO.  SKORO  DO  SAVRŠENSTVA,  KOLIKO  NESAVRŠENO

DUHOVNO  BIĆE  KAO  ŠTO  JE  ZLI  MOŽE  SMISLITI.

I  piše  Sveti  Ivan  Kasijan:

''…Ostale  su  strasti  istolike  i  jednostavne.  Taština  je,  pak,

raznolika  i  složena.  Ona  odasvud,  tj.  sa  svih  strana  nasrće

na  bojovnika:  i  u  vrijeme  boja,  ali  i  onda  kada  je

pobjeda  već  na  vidiku.  Jer  ona  pokušava  raniti  Kristova

bojovnika  i  odjećom,  i  stasitošću,  i  hodom,  i  glasom,  i

poslom,  i  bdijenjima,  i  postovima,  i  molitvom,  i

usamljenošću,  i  čitanjem,  i  znanjem,  i  šutljivošću,  i

poslušnošću,  i   smirenjem  i  dobrodušnošću…

…Onoga  kod  kojeg  ne  može  izazvati  taštinu  ljepotom

raskošne  odjeće,  đavao  iskušava  nezgrapnom,  neurednom  i

bezvrijednom  odjećom;  onoga  koga  nije  uspio  survati  u  tu

strast  pomoću  časti,  sapliće  ponižavanjem;  onoga  koga  ne

uspije  nagovoriti  da se  uznosi  velikim  znanjem  i

krasnorječivošću,  lovi  šutnjom.  Tko  javno  posti  biva

uznemiravan  taštom  slavom,  a  tko  tu  slavu  prezre  pa

počne  skrivati  post,  trpi  napade  samouznositosti.  Kako  se

ne  bi  uprljao  taštinom,  ponetko  izbjegava  dugačke  molitve

pred  braćom.  Međutim,  počevši  moliti  u  tajnosti,  a

nemajući  ljudskih  svjedoka  svoga  čina,  ne  uspijeva  izbjeći

trubljenje  o  tome…

…Ostale  se  strasti,  kao  što  smo  rekli,  smiruju  pod

utjecajem  drugog  mjesta.  Stišavaju  se  i slabe  zbog

udaljavanja  od  predmeta  grijeha,  ili  od  grješnih prigoda.

Ova,  pak,  ide  i  u  pustinju  s  onim  koji  bježi  od  nje.  Ona

se  ne  boji  nijednog  mjesta,  niti  slabi  kada  se  predmet

grijeha  udalji  od  očiju.  Hrabrost  za  napad  crpi  upravo  iz

uspješnosti  u  stjecanju  vrlina  onoga  koga  napada.  Druge

strasti,  kao  što  je   već  rečeno,  s  vremenom  slabe  i

isčezavaju.  Taštini,  naprotiv,  vrijeme  ne  samo  da  ne  šteti,

već  sabire  hranu  za  njezin  rast…

…Želeći  istinski  duhovni  rast,  Kristov  bojovnik  treba

nastojati  oko  pobjede  ove  mnogooblične  zvijeri.

Prvenstveno  moramo  izbjeći  sam  susret  s  tom  složenom

nepotrebnošću  koja  je  spremna  napasti  nas  sa  svih  strana.

Kako  bi  smo  to  postigli   ne  treba  da  -  zadržavajući  u

mislima  Davidovu  izreku:   Jer  Bog  će  rasuti  kosti  onih  koji

tebe  opsjedaju  (Ps  53,6)  - sebi  zabranimo  bilo  što  činiti,

ili  poduzimati  s  namjerom  da  steknemo  taštu  slavu.  Zatim,

ono  što  je  učinjeno  dobro,  treba  pažljivo  sačuvati,  kako  se

ne  bi  potkrala  bolest  taštine  i  uništila  plodove  našeg

truda…  Svakako  treba  izbjegavati  i  ono  što  nas  ističe  i

što  nam  -  jer  je  samo  nama  svojstveno  -  može  donijeti

slavu.  Tim  samoisticanjem  prvenstveno  se  i  očituje  naša

oboljelost  od  smrtonosne  zaraze  -  taštine,  premda  smo  joj

mogli  izbjeći  da  smo  imali  na  umu  opomenu  kako  ćemo  u

potpunosti  izgubiti  plodove  napora,  koje  smo  poduzimali  s

taštom  namjerom,  te  da  ćemo  još  uz  to  i  počiniti  veliki

prijestup…

Žalosteći  Boga  poželjeli  smo  činiti  djela  zbog  ljudi,  a  ne

zbog  Njega,  kao  što  nam  je  bila  dužnost.  Time  smo  ljude

pretpostavili  Bogu,  a  slavu  svijeta  slavi  Božjoj.  To  će

razotkriti  Bog  koji  vidi  i  ono  što  je  skriveno.''

SVETI  IVAN  KASIJAN  OVO  JE  PISAO  ZA  BRAĆU  REDOVNIKE

NEGDJE  U  4.  ILI  5.  STOLJEĆU.

A  KAO  DA  JE  PISAO  DANAS,  ZA  MENE,  KOJI  PREPOZNAJEM

NAPADE  ZLOGA  NA  MENE  S  OVOM  TEŠKOM  DUHOVNOM

BOLEŠĆU, TAŠTINOM,  RADI  MOJEG  OBRAĆENJA,  RASTA  U  VJERI

I  DUHOVNOSTI,  SVJEDOČENJU  SVEGA  TOGA  DRUGIMA,  PISANJU

OVOG  MOJEG  DUHOVNOG  DNEVNIKA.

PREPOZNAO  SAM  JA  DA  NEŠTO  NIJE  U  REDU.  I  GOSPODIN  MI

JE  POMOGAO  POSLAVŠI  MI  OVU  KNJIGU.

KAKO  LI  TI  SAMO  PAZIŠ  NA  MENE

GOSPODINE!  I  NE  ŽELIM  BITI  TAŠT

KADA  OVO  PIŠEM.  JER  TI  ME  VOLIŠ,

ALI  NIŠTA  VIŠE  KAO  I  DRUGE  OKO

MENE.

ZATO  TI  BESKRAJNA  HVALA  ZA  TO,

GOSPODINE,  ŠTO  NAS  VOLIŠ  I  ŠTO

NAS  PAZIŠ!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,  BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH  SVETI.

I  DJEVICA  MARIJA,  TVOJA  I  NAŠA  MAJČICA.