Subota, 15.09.2012.g.

Taj isti dan, prošlu nedjelju, kada sam doživio dizanje i pad svoje

oholosti, I  VELIKU  RADOST  NA  KRAJU,  SPOZNAJUĆI  U  SVEMU

TOME  PRISUTNOST  GOSPODINOVU, doživio sam i još neke prekrasne

trenutke.

Čitajući, i doživljavajući u sebi, životopis blažene  ALEKSANDRINE

MARIE  DA  COSTA.

A ta knjiga, koju sam nedavno kupio, i na čiju me kupnju potaknula

njezina prva stranica, s koje su me gledale  PREKRASNE  DJEVOJAČKE

OČI,  I  RADOSTAN  OSMJEH, govori o TRPLJENJU,  O  MOLITVI

PUTEM  TRPLJENJA,  O  RADOSTI  TRPLJENJA.

A na današnjoj misi sam čuo i upamtio riječi da se TRPLJENJEM

PROČIŠĆAVA  DUŠA.

Po tome je draga Aleksandrina došla pred Gospodina čiste duše, ravno u

Njegovo kraljevstvo.

Jer, puno je trpjela.  Naime, s nekih 15 godina ostala je uzeta radi pada s

prozora, bježeći od napada i čuvajući svoje djevičanstvo. Tako je živjela u

krevetu sve do svoje smrti.

(…idu  mi  suze… plačem  suze  slave,  suze  zahvale  Gospodinu

za  dragu  sestru  ALEKSANDRINU…)

Davno prije sam čuo da je postojala neka žena, svetica, koja nije dugo

godina ništa ni jela ni pila nego je samo svakodnevno primala

EUHARISTIJU,  SVETU  PRIČEST,  ŽIVOGA  GOSPODINA  ISUSA.

TADA  TO  NISAM  ZNAO,  SADA  ZNAM,  DA  JE  TO  BILA  BLAŽENA

ALEKSANDRINA,  MARIJA  DA  COSTA,  KOJA  JE  POSLJEDNJIH  13

GODINA  I  7  MJESECI  ŽIVJELA  SAMO  OD  ŽIVOGA  GOSPODINA

ISUSA  KRISTA  KOJEGA  JE  SVAKI  DAN  PRIMILA  U  HOSTIJI.

A zvali su je i  BOLESNICA  S  KALVARIJE, ZATO  JER  JE

NEKOLIKO  GODINA,  OD  LISTOPADA  1938. GODINE  DO  OŽUJKA

1942.  GODINE,  SVAKI  DAN  OD  PODNEVA  DO  3  SATA  POPODNE

TRPJELA  ISUSOVE  MUKE.

GOSPODIN  ISUS  JOJ  JE  OBJAVIO  DA

ĆE  JOJ  DATI  PATNJU  SVOJE  MUKE  KAO

IZVANJSKI  ZNAK  SVOJE  VOLJE  DA  SE

SVIJET  POSVETI  MARIJINU

BEZGREŠNOM  SRCU.

SVAKI  DAN,  U  ISTO  VRIJEME,

OČITOVALE  SU  SE  U  NJOJ,  I  NA  NJOJ,

BOLI  GOSPODINOVE,  JEDNA  ZA

DRUGOM;  OD  MASLINSKOG  VRTA  DO

POSLJEDNJEG  UZDAHA  NA  KRIŽU.

TEK  KADA  JE  TE  GODINE  NAPRAVLJENA  PRIPREMA  ZA

POSVEĆENJE  SVIJETA  BEZGRJEŠNOM  SRCU  MARIJINOM,

PRESTALE  SU  TE  BOLI  DRAGE  SESTRE  ALEKSANDRINE.

Naravno, sve su to pomno kontrolirali i ispitivali razni liječnici i teolozi. I

nisu mogli naći nikakvih realnih znanstvenih dokaza zašto se to sve njoj

događalo. Jer je ona cijelo vrijeme, hodala, klečala, ležala i sve drugo kao

i  GOSPODIN  ISUS  na svom putu iz Maslinskog vrta do smrti na

Kalvariji.

Četiri godine kasnije draga Aleksandrina zapisala je u dnevnik:

''BOL  JE  ONO  ŠTO  JE  NAJMUDRIJE.

BOL  JE  NAJUZVIŠENIJA  ŠKOLA.

NIŠTA  NAS  BOLJE  NE  POUČAVA  DA

LJUBIMO  ISUSA  KAO  BOL.

BOL  NAS  VODI  I  SJEDINJUJE  U  HODU

S  NJIM.''

O ovim riječima sam dosta razmišljao, i još ću se na njih vraćati.

Jer  osjećam  veliki  misterij  i povezanost

DUHOVNOG  SVIJETA,  KRALJEVSTVA

BOŽJEG,   I  NAŠEG,  OVOZEMALJSKOG

SVIJETA,  KROZ  NAŠU  MUKU  I

TRPLJENJE  NA  OVOM  SVIJETU,  MUKU

GOSPODINA  ISUSA  KRISTA  KOJU  JE

TRPIO  ZA  NAS  OD  MASLINSKOG  VRTA

DO  SMRTI  NA  KRIŽU,  NA  KALVARIJI,  I

NAŠ  DOLAZAK  U  BOŽJE  KRALJEVSTVO.

TOLIKO  SAM  SIGURAN  DA  JE  SVE  TO

TAKO  POVEZANO!

SAMO  MI  OBIČNI  LJUDI,  GRJEŠNICI,  TO  NE  MOŽEMO  SPOZNATI.

NIJE  NAM  DANO  RADI  NAŠIH  GRIJEHA,  ŽIVOTA  U  GRIJEHU,

ZBOG  SUPROTSTAVLJANJA  DUHOVNOM  RASTU  RADI  TOGA  JER

SE  TEŠKO  ODRIČEMO  GRIJEŠNOG  ŽIVOTA.

A  POGOTOVO  ŠTO  SE  VRLO  TEŠKO  OPREDJELJUJEMO  ZA

TRPLJENJE,  ZA  NOŠENJE  BOLI,  ZA  SPASENJE  DRUGIH  A  TAKO

SEBE.

MALO  JE  ONIH  KOJI  SU  SPREMNI  TRPJETI,  STRPLJIVO  I

TRAJNO,  U  SVOJIM  ŽIVOTIMA.

ZLI  NAS  UVJERAVA  DA  TRPJETI  NE  TREBAMO,  DA  SU  DRUGI

ZA  TO  KRIVI,  DA  MORAMO  SLOBODNO  ŽIVJETI  I  UŽIVATI,

ČINITI  ŠTO  ŽELIMO,  DA  ĆE  NAM  ON  OMOGUĆITI  LAGANI

ŽIVOT  SAMO  NEKA  SE  OPREDJELIMO  ZA  UŽIVANJE,  BEZ

ODRICANJA  I  TRPLJENJA,  ZA  SAMODOPADNOST  BEZ

PONIZNOSTI.

I  UVJERAVA  NAS  DA  JE  ON  SLOMIO  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA

KROZ  NJEGOVU  PATNJU  I  SMRT  NA  KRIŽU.

DA  JE  ISUS  BIO  ALI  DA  JE  ON  SAMO  ČOVJEK  KOJI  JE  UMRO

KAKO  ĆEMO  I  SVI  MI.

A  ON  JE  JOŠ  K  TOME  PATIO.

Ali,  GOSPODIN,  u  kojeg  toliko  čvrsto  ja

vjerujem,  nam  malo - malo  pošalje  neke

svjedoke  koji  rasture  zloga  i  sve

njegove  navode,  sve  ono  što  on  nama

ljudima  toliko  često  servira.

Npr.  ovisnost, prekomjerno uživanje u  hrani,  piću  i  jelu.

Draga  Aleksandrina  je  od  27. ožujka 1942. godine, sve do  svoje

smrti, 14. listopada 1955. godine, živjela samo od hostije, svete pričesti,

ŽIVOGA  GOSPODINA  ISUSA  KOJEG  JE  SVAKI  DAN  PRIMALA  U

SEBE.

I  TRINAEST  GODINA  NIJE  NIŠTA  DRUGO  JELA  NI  PILA.

ISUS  JOJ  JE  OBJASNIO:  ''Oduzeo  sam  ti

hranu.  Učinio  sam  to  i  učinit  ću  da

živiš  samo  od  mene,  kako  bi  se  ljudima

jasno  očitovala  moja  moć,  moje

postojanje.''

Naravno da su je pregledavali i ispitivali, kontrolirali razni doktori i drugo

osoblje. Nekad i po 40 dana i noći.

No, mogli su samo napisati, kao jedan specijalist za nervne i reumatske

bolesti s Kraljevske medicinske akademije u Madridu: ''Potpuno smo sigurni da, za 40 dana promatranja, bolesnica nije jela ni pila…

Potvrđujemo , također, da su Aleksandrinina težina, temperatura, disanje,

tlak, bilo i krv, ostali nepromijenjeni, te da su se njezine mentalne

sposobnosti pokazale posve normalnima, stalnima i lucidnima… Glede

pojava promatranih petkom, oko 15 sati, mislimo da pripadaju području

mistike, koja se o tome mora izjasniti.''

NAIME,  SVIH  TIH  13  GODINA   TOČNO  U  15  SATI,  SVAKI  PETAK

I  SVAKU  PRVU  SUBOTU  U  MJESECU,  ALEKSANDRINA  JE  POLA

SATA  ZAPALA  U  EKSTAZU.  U  STANJU  ZANOSA  ALEKSANDRINA

JE  GOVORILA  JASNO  I   SAVRŠENO:  MOGLO  SE  ZAPISATI  SVE

ŠTO  JE  GOVORILA  I  ŠTO  JE  ISUS  GOVORIO  KROZ  NJEZINA

USTA.

Iz ekstaza se budila kao malo dijete nakon dugog sna, okrjepljena, sjećala

se točno svega što se dogodilo, ispravljala je i dopunjavala ono što bi

netko, tko je prisustvovao ekstazi, krivo zapisao.

''PRIPADAJU  PODRUČJU  MISTIKE…''  ha, ha, ha..

Tako  znanost  tumači  našu  vjeru  i

duhovnost  u  GOSPODINU  ISUSU

KRISTU,  svjedočenje  za  NJEGA  i

NJEGOVE  OBJAVE.

Trpljenje  te  predrage  sestre  bilo  je

ogromno.  Gospodin  Isus  ju  je  za  to

odabrao  i  ona  je  to  radosno  prihvatila.

ZA  POSVEĆENJE  SVIJETA  BEZGREŠNOM

SRCU  MARIJINOM  I  SPAS  GRJEŠNIKA,

I  POSEBNO  ZA  SVEĆENIKE,  NAJPRIJE

PAPU.

Bilo je tu još puno raznih muka i trpljenja.

Dvije godine, 1937 i 1938.g.,  Gospodin je dopustio đavlu da muči

Aleksandrinu, ali s određenom mu slobodom.  Mučio ju je s strašnim

duhovnim i tjelesnim mukama. Razbacivao ju po sobi, govorio joj da se

ubije, govorio joj protiv Gospodina i trpljenja, itd.

A zadnje dvije godine života nije ni spavala na krevetu jer su joj se kosti

mrvile i raspadale pa je morala spavati na tvrdoj dasci. Nije mogla

podnijeti nikakvo svjetlo nego je u sobici bio mrak, imala je česte

bubrežne napade, upalu leđne moždine, itd.

U  DNEVNIKU  IZ  POSLJEDNJIH  DANA

OMAKLA  JOJ  SE  REČENICA  KOJA

DUBOKO  PONIČE  U  TAJNU  PATNJE:

''ISCIJEDILA  SAM  SE  ZA  GRJEŠNIKE.''

A  7. siječnja 1955.g. Isus joj je šapnuo:  ''ZA  TEBE  SE  NE  MOGU

PRONAĆI  VIŠE  NIKAKVE  PATNJE… TVOJE  POSLANJE  NA  ZEMLJI

VEOMA  ĆE  SE  BRZO  DOVRŠITI,  VJERUJ  MI.  NEBO  JE  TVOJE.

GORE  ĆEŠ  NASTAVITI  SVOJE  POSLANJE.''

A duboko su me dirnule riječi koje je draga Aleksandrina rekla nekoliko

sati prije smrti jednoj skupini ljudi koji su joj bili u posjeti:

''NEMOJTE  GRIJEŠITI.  SVIJET  NE

VRIJEDI  NIŠTA.

ČESTO  SE  PRIČEŠĆUJTE.

MOLITE  KRUNICU  SVAKI  DAN.

ZBOGOM,  DOVIĐENJA  NA  NEBU.''

I na kraju, sav dirnut, posebno sam upamtio riječi koje je  GOSPODIN

ISUS  rekao  dragoj Aleksandrini  da  će  GORE  NASTAVITI  SVOJE

POSLANJE.

A  TO  ZNAČI  DA  JOJ  SE  TREBA  MOLITI  I  ONA  ĆE  NAŠE

MOLITVE  NOSITI  PRED  GOSPODINA  I  ZAGOVARATI  NAŠE

POTREBE.

JA  SAM  VEĆ  ODLUČIO  DA  ĆU  NABAVITI  NJEZINU  SLIKU,  DATI

JU  BLAGOSLOVITI,  I  STAVITI  NA  ZID  U  SOBI,  KAKO  BI  JOJ  SE

MOGAO  MOLITI  NA  NEKU  NAKANU,  KAKO  ĆU  OSJETITI  PORIV.

Ostaje  još  samo  da  prepišem  ovdje  MOLITVU  ZAHVALE   s kraja

knjižice:

''BOŽE,

DOBRI  I  MILOSRDNI  OČE,

KOJI  SI  NAM  DAROVAO

BLAŽENU  ALEKSANDRINU

ZATO  DA  U  SVAKOM  KUTU

SVIJETA

ZAPALI  OGANJ

LJUBAVI

ZA  EUHARISTIJU

I  ZA  EVANĐELJE,

UČINI  DA  I  MI,

ISPUNJENI  TVOJIM  DUHOM,

BUDEMO  ODUŠEVLJENI  SVJEDOCI

TVOJE  MILOSRDNE  LJUBAVI,

KOJA  SE  NAPREKIDNO  DARIVA

I  SPAŠAVA  NAS.

TO  TE  MOLIMO

PO  ISUSU  KRISTU,

GOSPODINU  NAŠEMU.

AMEN.'

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,  BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI.