Subota, 22.09.2012.g.

I ponovno mi je  LJUBAV  u mislima.  ONA  PRAVA,  ISTINSKA

LJUBAV  ČOVJEKA  PREMA  ČOVJEKU.

BOG  JE  SAMA  LJUBAV.

GOSPODIN  ISUS,  NJEGOV  SIN,   JE  SAMA  LJUBAV.

I  DUH  SVETI,  KOJI  IZLAZI  IZ  LJUBAVI  BOGA  OCA  I  BOGA

SINA,  JE  SAMA  LJUBAV.

TO  JE  PRESVETO  TROJSTVO.

TO  JE  NEŠTO  NAJUZVIŠENIJE,  ŠTO  MI  LJUDI  NE  MOŽEMO

NIKAKO  POJMITI  U  NJEGOVOJ  PUNINI.

Pojmiti ne mogu,  ALI  MOGU  VJEROVATI  DA  JE  TO  TAKO.

I  JA  VJERUJEM.

VJERUJEM  SVIM  ONIM  ŠTO  SAM  DO  SADA  USPIO  SPOZNATI.

CIJELIM  SVOJIM,  JOŠ  UVIJEK,  NEČISTIM  SRCEM.

I  ISTO  TAKVOM  DUŠOM.

I  kada sam sebe upitam: ''DA  LI  TI  IVICA  STVARNO  TAKO

VJERUJEŠ  U  TOGA  TROJEDINOGA  BOGA  I  NJEGOVU  CIJELU

OBJAVU?'',  mogu  si,  SAM  SEBI,  dati  čisti  odgovor:  ''DA,  STVARNO

VJERUJEM,  KOLIKO  MI  MOJE,  JOŠ  UVIJEK,  NEČISTO  SRCE  I

DUŠA  TO  DOZVOLJAVAJU.''.

A zašto onda, ako toliko vjerujem u

LJUBAV,  ja,  i  mnogi  oko  mene,  TOLIKO

GRIJEŠIMO  PROTIV  TE LJUBAVI!?

A danas, na misi, mi je u mislima bila ljubav, odnosno grijesi protiv te

ljubavi,  prema  osobama koje su mi najbliže.

MOJA  SUPRUGA,  KĆER  I  SIN,  PA  I  POKOJNI  OTAC.

ZAŠTO  TOLIKO  GRIJEŠIM,  ILI  SAM  GRIJEŠIO,  PROTIV  LJUBAVI  U

ODNOSU  PREMA  NJIMA.

Za oca, za njega je već prekasno,  NJEMU  TU  LJUBAV,  ŽIVU,

OVOZEMALJSKU,  VIŠE  NE  MOGU  DATI.

Ali tu su svi drugi, meni dragi i bliski.

I  TU  UPRAVO  DOLAZI  DO  JEDNOG

MOGA  STRAHA,  BOŽJEGA  STRAHA.

STRAHA  DA  MI  JE  GOSPODIN,  MENI  I

MNOGIMA  OD  NAS,  I  MNOGIMA  KOJI

ĆE  OVO  ČITATI,  DAO  SPOZNAJU  DA  JE

ON  TU,  DA  JE  ŽIV,  DA  DJELUJE  U

NAŠIM  ŽIVOTIMA.

A  MNOGI  TO  JOŠ  UVIJEK  NISU  DOBILI

DA SPOZNAJU,  ILI  NE  U  TOLIKOM

OBIMU.

I  DAO  MI  JE  SPOZNATI  DA  GA,  KAO

SVEVIŠNJE  BIĆE,  PREKO  KOJEG  ĆU

ŽIVJETI  VJEČNI  ŽIVOT  POSLIJE  SVOJE

SMRTI  NA  ZEMLJI,  MORAM  BESKRAJNO

LJUBITI.

I  DA  ĆU  ZASLUŽITI  TAJ  VJEČNI  ŽIVOT

SVOJOM  LJUBAVLJU  PREMA  SVIMA

OVDJE  NA  ZEMLJI.

SVE  MI  JE  TO  DAO  ZA  SPOZNATI,  A

MNOGIMA  NIJE.

TA  SPOZNAJA  IZAZIVA  U  MENI  STRAH

BOŽJI  DA  ĆU  SVOJIM  ŽIVOTOM  S

PREMALO  LJUBAVI  PREMA  SVIMA  OKO

SEBE  UVRIJEDITI  BOGA,  SAMU  LJUBAV.

A  DAO  MI  JE  TOLIKO  TOGA  ZA

SPOZNATI,  DAO  MI  JE  DA  OSJETIM

LJUBAV  KOJOM  ON  NAS  LJUBI.

I  KOJOM  TRAŽI  DA  JA  LJUBIM  I

DRUGE  OKO  SEBE.

I  SVE  TO  ZNAM,  I  U  SVE  TO

VJERUJEM,  A  TAKO  ČESTO  PADAM…

PADAM  NA  ISPITIMA  LJUBAVI.

KAKO  SE  JA,  ILI   BILO  TKO  OD  NAS  KOJI  TVRDI  DA  VJERUJE,

MOGU  ODNOSITI,  VRLO  ČESTO,  S  NEDOSTATKOM  LJUBAVI

PREMA  SVOJOJ  SUPRUZI.

ZAŠTO  TOLIKO  ČESTO  PADAM  NA  MNOGIM  SITNICAMA  NA

KOJIMA  BI  MOGAO  POKAZATI  SVOJU  LJUBAV.  I  TO  NE  SAMO

PREMA  NJOJ,  NEGO  I  PREMA  GOSPODINU.

JER  LJUBEĆI  NJU,  BEZREZERVNO  I  NESEBIČNO,  LJUBIM  TAKO  I

GOSPODINA.

ŠTO  DA  UČINIM  A  DA  TAKO  ČESTO,  KADA  ONA  UPOTRIJEBI

NEKU  KRIVU  RIJEČ  PREMA  MENI,  JA  ODMAH  NE  POŽELIM  DA

ISTU  TAKVU,  KRIVU  RIJEČ,  IZGOVORIM  I  NJOJ?

ZNAM,  SVJESTAN  SAM,  DA  SAM  SE  DOSTA  PROMIJENIO,

GOSPODIN  MI  JE  DOSTA  ISCIJELIO  SRCE  I  STAVIO  U  NJEGA

SVOJ  MIR,  I  ČESTO  TAJ  MIR  U  MENI  SPRIJEČI  NEKE  KRIVE

RIJEČI.

DA,  REKLI  BI  MNOGI,  PA  TO  JE  NORMALNO.  SVI  SMO  MI

LJUDI,  GRIJEŠIMO.

NEKAD  BI  SE  I  SLOŽIO  S  TIM,  ALI  SADA  NE.

JER  MI  JE  GOSPODIN  DAO  TOLIKO

TOGA  ZA  SPOZNATI!  SEBE  U  MNOGIM

SITUACIJAMA!

I  DAO  MI  JE  ZA  SPOZNATI  LJUBAV.

DA  MI  TO  NIJE  DAO  ZA  SPOZNATI,  NEKAKO  BI  MI  BILO

LAKŠE,   BAREM  SI  TAKO  MISLIM.

IMAM  VELIKO,  VELIKO  SRCE.  UVIJEK  SAM  U  ŽIVOTU  VOLIO

VODITI  IZGUBLJENE  BITKE.

UVIJEK  SAM  U  ŽIVOTU  BIO  NA  STRANI  SLABIJIH.

NIKAD  NISAM  IMAO  STRAH  ZA  POSLJEDICE  KADA  BI  BIO  NA

SLABIJOJ  STRANI.

I  VJERUJEM  DA  JE  TO  I  JEDAN  OD  RAZLOGA  ZAŠTO  ME

GOSPODIN  ODABRAO  ZA  SVOJEG  SVJEDOKA.

ALI,  LJUBAV  U  SEBI  NE  MOGU

PROČISTITI.  ILI  SAM  SAMO

NESTRPLJIV.

A  KOLIKI  OD  NAS,  I  JA  SAM  PONEKAD,  DOĐEMO  DO  MISLI  O

RASTAVI  BRAKA.

TVRDIMO  DA  VJERUJEMO  BOGA,

KUNEMO  SE  NJIME  U  MNOGIM

RAZGOVORIMA,  I  KADA  NAŠ

SUPRUŽNIK  UĐE  U  NAŠ  VIDOKRUG,

GOSPODIN  I  NJEGOVA  LJUBAV  SE

IZGUBE,  VJERA  KOJOM  SE  HVALIMO,  I

ZA  KOJU  IDEMO  NA  MISE,  SE  IZGUBI,

I  MI  ODMAH  PRESTANEMO  LJUBITI.

SPREMNI  SMO  SE  RASTATI  I

ISTOVREMENO  GOVORITI  DA

VJERUJEMO  U  BOGA  I  DA  SMO

VJERNICI.

ZAŠTO?  JER  TRPIMO,  JER  NAS  ONAJ  DRUGI  POVRJEĐUJE,  JER

ONAJ  DRUGI  NIJE  ONAKAV  KAKVIM  BI  MI  HTJELI  DA  BUDE,

JER  SE  NE  ŽELIMO  VIŠE  ZA  NJEGA  ŽRTVOVATI.  KAO,

ŽRTVOVALI  SMO  SE  I  PATILI  10,  20  ILI  3O  GODINA,  I

MISLIMO  DA  JE  TO  DOSTA.

I  DALJE  ĆEMO  TVRDITI  DA  SMO  DOBRI  VJERNICI,  DA  LJUBIMO

GOSPODINA  ISUSA,  I  NJEGOVOG  OCA,  I  DJEVICU  MARIJU,  DA

LJUBIMO  SVOJE  RODITELJE,  SVOJU  DJECU,  PRIJATELJE,  ALI  NE

MOŽEMO  VIŠE  TRPJETI  I  ŽRTVOVATI  SE  ZA  SVOJEG

SUPRUŽNIKA,  NE   MOŽEMO  GA  VIŠE  LJUBITI.

A  NAŠ  SUPRUŽNIK  JE  JEDINA  OSOBA

ZA  KOJU  SMO  PRED  BOGOM

PRISEGNULI  DA  ĆEMO  JU  LJUBITI  U

SVE  DANE  ŽIVOTA  SVOGA,  U  DOBRU  I

ZLU!

(sada  sam  zastao,  stavio  ruku  pod

bradu  i  dobro  se  zamislio  nad

ovim   riječima…)

I  ZNAM,  ZNAM,  OSJEĆAM  TOGA  ZLOGA  KOJI   TOLIKE  ŠTETE

RADI  U  NAŠIM  BRAKOVIMA.

KAKO  ME  SAMO  ČESTO  PREVARI,  NA  BRZINU!!!

O,  KAKO  JE  LAKO  POVRIJEDITI  OSOBE  KOJE  VOLIŠ,  KOJE  SU

TI  NAJBLISKIJE!

DJECU.  JER  TU  SAM  JOŠ  I  OTAC,  PA  MISLIM  DA  MI  JE

ODGOVORNOST  JOŠ  I  VEĆA.

RODITELJE,  BRAĆU,  SESTRE…

I nekako imam osjećaj da mi je ponekad puno lakše ljubiti neke druge

ljude, koje manje poznam, nego svoje najmilije.

I  JA  TO  NEĆU,  ALI  OVAJ  ZLI  ME  STALNO  UDARI  TAMO  GDJE

SAM  SLAB.

JER  TRPJETI  I  ŽRTVOVATI  SE  ZA  NAJMILIJE  TREBALO  BI  BITI

LAKO.

A  PONEKAD  JE  TO  TAKO  TEŠKO  DA  ĆU  SE  MORATI  POČETI

MOLITI  GOSPODINU  ZA  TO.

LJUBITI…

KOLIKO  SAMO  SNAGE,  I  UNUTARNJEG  MIRA,  DOBIVAM  ZA  TO

NA  SKORO  SVAKODNEVNIM  MISAMA.

CIJELO  MOJE  OBRAĆENJE  NE  BI  VRIJEDILO  NIŠTA,  DAVNO  BI

NESTALI  PLODOVI  MOJEG  OBRAĆENJA,  DA  NE  ODEM  TAKO

ČESTO  NA  MISU,  NA  SASTANAK  S  ŽIVIM  GOSPODINOM.

O,  TO  SE  NE  DA  IZMJERITI,  NACRTATI,  DOKAZATI!  ALI  JA  TO

ZNAM.

BEZ  MISE  BI  VEĆ  DAVNO  BIO

IZGUBLJEN  U  PROSTORU  I  VREMENU

ONOGA  PRIJE  I  OVOGA  SADA.

DOBRO,  I  SADA  SE  SPOTAKNEM,  PADNEM,  POGOTOVO  NA

OVOJ  SEBIČNOSTI,  OHOLOSTI,   SUJETI,  OGOVARANJU,

SRDITOSTI,  SVIM  TIM  GRIJESIMA  PROTIV  LJUBAVI.

ALI  GOSPODIN  MI  UVIJEK  DOĐE  ILI  POŠALJE  POMOĆ.

I  TOČNO  ZNAM  DA  JE  SVE  TO

POSLJEDICA  TIH  SILNIH  SASTANAKA  S

GOSPODINOM  NA  KOJIMA  SAM  BIO  U

CRKVI  NA  MISI.

VJERUJTE,  PROBAJTE  TO,  OTIĐITE  I

KOJI  PUT  U  TJEDNU  NA  MISU.

POGOTOVO  AKO  IMATE  PROBLEMA  S

TRPLJENJEM,  PATNJOM,  ŽRTVOM  PREMA

DRUGIMA,  NEDOSTATKOM  LJUBAVI.

PRIJE  NEGO  NAPRAVITE  NEKE  KORAKE

KAO  ŠTO  JE  RASTAVA  BRAKA,  MRŽNJA,

SRDŽBA,  OSVETA  ILI  SLIČNO  PREMA

ONIMA  KOJI  VAS  POVRJEĐUJU,

OTIĐITE  NA  NEKOLIKO  MISA  U

TJEDNU.

OTIĐITE  NA  SASTANAK  S  GOSPODINOM  I  O  SVEMU  S  NJIM

TAMO  POPRIČAJTE.

VJERUJTE,  SIGURNO  ĆE  TE  NAĆI  NEKO  RJEŠENJE.

JER  GOSPODINU  NAŠEMU  JE  SVE  MOGUĆE.  S  NJIM,  BIT  ĆE  I

VAMA.

TAKO  SMO  SLABI  BEZ  LJUBAVI,

PREDRAGI  MOJ  GOSPODINE!

OJAČAJ  NAM  LJUBAV!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,  BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH   SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI.