Ponedjeljak, 01.10.2012.g.

JEDNOSTAVNO  SAM  PREPUN  MIRA,  BOŽJE  MILOSTI  U  SEBI,

ŽIVOTNE  RADOSTI…

Probudio sam se u noći s jednom pjesmom  ''POGLEDAJ  NAS,  UTJEŠI

NAS,  SVOJE  RUKE  STAVI  NA  NAS,  SVOJEM  SINU  PREPORUČI,

MAJKO  MIRA  MOLI  ZA  NAS…''.

I  UJUTRO  SAM  OTVORIO  OČI  A  TA  PJESMA  MI  JE  SVIRALA  U

MISLIMA  I  U  SRCU.

I  NA  USNAMA.

HIMNA  MEĐUGORJA.

Od petka do nedjelje 2 autobusa hodočasnika iz mojeg mjesta, i okolice,

bila su u Međugorju. Među njima sam bio i ja, moja majka, moja kćer,

prijatelji i braća i sestre u vjeri, znani i neznani.

SVI  SMO  IŠLI  U  MEĐUGORJE,  SVAKI  SA  SVOJIM  NAKANAMA,

SVAKI  SA  SVOJIM  MOLITVAMA.

I  SIGURAN  SAM  DA  JE  TOČNO, ŠTO NEKI SVJEDOČE,  DA  NITKO

OD  NAS  NIJE  IŠAO  TAMO  SLUČAJNO  NEGO  GA  JE  POZVALA

PRESVETA  MAJČICA,  DJEVICA  MARIJA.

A ja sam nekako imao osjećaj u zadnje vrijeme da nekako premalo

razmišljam, častim i slavim,  ONU  KOJA  JE  IZMOLILA  MOJE

OBRAĆENJE  KOD  SVOJEG  SINA,  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA.

I u Međugorje sam krenuo nedefinirana osjećaja. Imao sam ja svojih

molitvi i nakana. Ali, nisam radi toga išao u Međugorje.

SVE  ŠTO  TREBAM  JA  IZMOLIM  U  CRKVI  SVOJE  ŽUPE,  ILI  U

CRKVAMA  SUSJEDNIH  ŽUPA.

ILI  JEDNOSTAVNO,  TAMO  GDJE  SE  NALAZIM,  PRED  KRIŽEM  I

RASPETIM  GOSPODINOM.  U  VELIKOJ  POTREBI  JA  SE  SAMO

BACIM  NA  KOLJENA,  OTVORIM  SRCE,  SKLOPIM  ILI  RAŠIRIM

RUKE,  I  UPUTIM  MU  ISKRENE  I  VAPAJUĆE  MOLITVE.

I  NIKADA  ME  NIJE  ODBIO.  NI  ON,  NI  DJEVICA, NI SVETI I

BLAŽENI,  NI  DUŠE  U  ČISTILIŠTU,  NI  ANĐELI  I  ARKANĐELI.

NO,  ISTINA,  NISAM  SE  NI  TOLIKO  MOLIO,  NISAM  IMAO  TOLIKO

POTREBA.

JER  NE  MOGU  ISKRENA  SRCA  MOLITI  NA  NEKE  NAKANE  KADA

OSJEĆAM  DA  JA  ILI  NETKO  DRUGI  NIJE  UČINIO  SVOJE,  NIJE

UČINIO  ONO  ŠTO  JE  MOGAO.

PA  KAKO  DA  SE  ONDA  MOLIM  GOSPODINU  A  JA  NISAM

UČINIO  SVOJE.  ILI  ONAJ  DRUGI.

Zato sam išao u Međugorje opušten.  Nisam  očekivao da će me nešto

posebno dotaknuti jer sam već imao dosta čvrstu vjeru.

Jedina želja koja mi se nametala je da se popnem na Podbrdo,  MJESTO

UKAZANJA  PREDRAGE  DJEVICE,  da  tamo  sjednem  negdje  na  neki

kamen  i  da  SAMO  SJEDIM,  MOLIM  SE,  GLEDAM  DRUGE  DRAGE

LJUDE  OKO  MENE,  JEDNOSTAVNO  DA  UŽIVAM  U  DRUŠTVU

NEBESKE  GOSPE  I  NJEZINOG  MIRA  KOJEG  NAM  DAJE.

No, kako to uvijek biva s našom predragom MAJČICOM  i  njezinim

SINOM,  GOSPODINOM  ISUSOM  KRISTOM,  oni znaju što je za nas

najbolje pa tako i bude.

Kao prvo, odlučio sam još kada smo se vozili prema Međugorju, da se

neću odvajati i imati neke svoje programe nego ću se prilagoditi cijeloj

našoj skupini vjernika, po nekom programu kojeg smo imali

predviđenog. A onda, ako ostane vremena za još nešto dodatno, da ću

onda to i iskoristi za sebe.

A o svemu tome ću pisati u drugom članku.

Ovdje želim posvjedočiti  LJUBAV  NAŠE

MAJČICE  PREMA  NAMA  I  ŽELIM

POSVJEDOČITI  DA  JE  NAŠA  MAJČICA

TAMO,  U  MEĐUGORJU,  PRISUTNA.  ČAK

DA  UZIMA  OBLIKE  DRUGIH  LJUDI

KAKO  BI  NAM  POKAZALA  KOLIKO  NAS

LJUBI,  DA  SE  MNOGIMA  OD  NAS  TAMO

OBJAVLJUJE  NA  RAZNE  NAČINE.

ONA  JE  JEDNOSTAVNO  TAMO  JER  JE

TAMO  NJEZIN  DOM,  OVDJE  NA  ZEMLJI,

I  ŽELI  BITI  DOBRA  DOMAĆICA  SVIMA

KOJI  DOĐU  TAMO  KOD  NJE.

Po našem jutarnjem dolasku sve je išlo po programu.  KRIŽEVAC,

PODBRDO   ujutro a popodne ispovijedi, misa, molitve i na večer

klanjanje.

Pa sam tako ja krenuo negdje oko 14.30 sati na ispovijed. Netko je rekao

da ispovijedi počnu od 15.00 sati. Želio sam se ispovijedi odmah na

početku kako bi mi ostalo vremena za potražiti neke sitnice koje sam si

htio kupiti, a pogotovo  nekoliko krunica, da ih imam za nošenje oko

vrata.

Dođem tamo do ispovjedaonica i potražim gdje se vrše ispovijedi na

hrvatskom. Pronađem tu ispovjedaonicu i stanem čekati. Bilo je tamo

nekoliko ljudi, Talijana i Slovenaca, svi su čekali na ispovijed, a ja sam

bio prvi u redu za ispovijed na hrvatskom. Tek kroz nekoliko minuta

došlo je još nekoliko žena.

I tako čekamo ali ispovjednika od nigdje. Tek kasnije smo shvatili da

ispovijed zapravo počinje u 16.00 sati.

Pa je onda jedna žena rekla da jedan svećenik ispovijeda u crkvi. Pa je

nas nekoliko otišlo tamo. No, i tamo je taj svećenik ubrzo prekinuo

ispovijedanje.

Ponovno sam strpljivo otišao van i obišao mjesta za ispovijedanje. Još se

nigdje nije ispovijedalo, ali su se ljudi već počeli skupljati i stvarati

redove.

A ja se nikako nisam mogao odlučiti gdje da stanem. Mogao sam čekati u

hladu, mogao sam čekati sjedeći, jer sam bio umoran od cjelonoćnog

nespavanja, hodanja na  KRIŽEVAC  I  PODBRDO,  no,  ja  sam  se

nekako odlučio  stati  u  red desno od crkve.

Ispred mene je već bilo desetak ljudi. I tu su ispovijedi već počele. A do

nas je bio jedan red prazan, jer u njemu još nije bilo svećenika.

Kad sam stao u red, shvatim da baš i nisam izabrao najbolje mjesto jer

sam stajao na suncu i kroz nekoliko minuta sam se počeo lagano znojiti.

A i moj red se uopće nije micao.  KASNIJE  SAM  VIDIO  DA  JE  NEKA

ŽENA  BILA  UNUTRA  DUŽE  OD  POLA  SATA.

No,  ja sam odlučio biti strpljiv. Tu sam došao na ispovijed i ne trebam se

ponašati kao da sam na ''placu''.

PA  DOŠAO  SAM  K  MAJČICI  U

MEĐUGORJE.  TU  MI  JE  LIJEPO  NA

SVAKOM  MJESTU,  PA  I  U  REDU  ZA

ISPOVIJED.

A  te  sitnice  mogu  kupiti  i  kasnije.

Ali, ta moja odluka i strpljivost bila je malo-malo  kušana.

Osim sunca koje me pržilo, dogodile su se i druge stvari. Došao je

svećenik i u ispovjedaonicu do nas i odmah se pola našeg reda

pomaknulo u red za tu ispovjedaonicu. I ja sam stao u taj red, jer sam

mislio da ću tu prije doći na red.

Ispred mene je bilo nekoliko ljudi. Ali, najprije su se nešto porječkale

dvije žene jer je jedna stala ispred druge a u susjedom redu je bila iz nje.

Onda se ova uvrijedila i vratila natrag u drugi red.

JA  SAM  SAMO  ZAŽMIRIO  JER  NISAM  HTIO  DOZVOLITI  ZLOME

DA  MI  ODUZME  MOJ  MIR,  DA  MI  ODUZME  MOJU  STRPLJIVOST.

PA  JA  SAM  U  MEĐUGORJU,  KOD

MAJČICE!

No, zli je i dalje djelovalo. Najprije se ubacila jedna prijateljica od one

žene,  pa  druga. Pa je onda došla i mama od neke djevojke koja je

stajala predamnom.

No, ja sam se ''naoružao'' strpljivošću i nisam se dao sa tog mjesta, iz

toga reda.

A pripremio sam se i radi toga jer sam vidio da je nekoliko ovih žena

predamnom imalo u svojim rukama one brošure za pripremu ispovijedi.

Znači, nisu se dugo ispovjedile pa se još uvijek pripremaju za ispovijed.

A isto tako sam vidio da je u ispovjedaonicu ušao jedan, relativno mladi

svećenik, pa sam si pomislio da će on sigurno ove žene ''provesti'' kroz

temeljitu ispovijed pa će to potrajati.

Tako je i bilo. Ja sam bio deveti na redu a kada sam došao na red, prošlo

je nekih 70-tak minuta.

NO,  JA  NISAM  DAO  DA  ME  ZLI  UČINI

NESTRPLJIVIM,  SRDITIM,  OSUĐUJUĆIM,

LICEMJERNIM.

NE,  JA  ĆU  STRPLJIVO,  PONIZNO,

MIRNO  ČEKATI  U  MOJEM  REDU  NA

SVOJU  ISPOVIJED.

PA,  U  MEĐUGORJU  SAM,  KOD  SVOJE

MAJČICE!

Svemu onome što onda dogodilo nisam se mogao nadati. Ali poslije sam

uvidio da sam to tim svojim i ostalim dijelom mojeg ponašanja, na neki

način zaslužio.

Kada su došli svi svećenici u 16.00 sati na ispovijedanje, jedan od njih je

odmah izašao van i sve nas tamo upitao da što je to, da zašto se ništa ne

molimo. I poveo je molitvu  KRUNICE  a mi smo svi prihvatili.

I baš sam razmišljao da li da ja nastavim daljnje predvođenje. Mislio sam,

ako nitko neće početi, ja ću se javiti.

No, predvođenje molitve odmah je nastavila jedna starija žena u redu do

mene. Imala je jaki, jednoličan glas, i odmah sam shvatio da ima iskustva

i predvođenju  molitvi. Pa sam si mislio, kada će ona stati, ja ću nastaviti.

Malo sam svrnuo pogled na nju, da vidim koja je to žena. I bila je jedna

obična žena, uspravna držanja, s ''čislom'' krunice u ruci. No, kraj nje sam

ugledao jednu staricu, pogrbljenu, s rupcem na glavi koji joj je dosta

skrivao lice. Po njezinom držanju, zaključio sam da je dosta stara, sigurno

85 i više godina.

I ona je s tom ženom molila. Nisam joj dobro čuo glas ali sam vidio da si

često briše znoj i teško se kreće.

I  ONDA  SE  PRISJETIM  DA  SAM  TAJ  DAN  TU  ŽENU  VEĆ  VIDIO

NEGDJE.  NISAM  SE  MOGA  SJETITI  DA  LI  JE  TO  BIO  KRIŽEVAC

ILI  PODBRDO,  DA  LI  SAM  SE  JA  NJOJ  MAKNUO  ILI  ONA  MENI,

NO,  NEKAKO  MI  JE  OSTALO  U  SJEĆANJU  DA  SAM  JU

ZAOBIŠAO  KADA  SAM  SE  SPUŠTAO  SA  SVOJOM  KĆERKOM  S

PODBRDA.

I  ONDA  JE  TEŠKO  HODALA  PO  ONOM  KAMENJU,  I  SJEĆAM  SE

DA  MI  JE  KROZ  MISLI  PROŠLA  MISAO  DA  KOLIKA  JE  VJERA  I

LJUBAV  PREMA  MAJČICI  U  NJE  DA  SE  U  TAKVOM  STANJU

POPELA  NA  PODBRDO.

Moljenje   KRUNICE  je  teklo,  žena koja je predvodila molitvu vodila ju

je cijelo vrijeme pa se ja nisam gurao u predvođenje molitve.

Ali, došao je red i na nju da uđe u ispovjedaonicu. Taman je završila s

moljenjem jednog  OTAJSTVA  KRUNICE.

I opet sam ja mislio, ako nitko neće nastaviti s predvođenjem molitve, ja

ću nastaviti, makar sam već bio treći na redu za ispovijed u svojem redu.

A ona pogrbljena starica već se bila ispovjedila jer su ju pustili drugi

ispred, i vratila se u red do one žene koja je predvodila moljenje.

I kada je ova prva ušla u ispovjedaonicu,

predvođenje molitve nastavila je  ONA,  TA

POGRBLJENA  STARICA.

ALI  KAKO!  IMALA  JE  TIHI  GLAS,

ZAMUCKIVALA  JE  TAKO  JAKO,  SVAKI

SLOG  JE  GUTALA,  ZASTAJKIVALA,  DA

JU  JE  TEŠKO  BILO  RAZUMJETI  NEKOME

TKO  BI  TADA  DOŠAO.

NO,  MI  OKO  NJE  SMO  ZNALI  DA  ONA  PREDVODI  MOLITVU

KRUNICE  I  NASTAVILI  SMO  ZA  NJOM  MOLITI.

A  NAKON  NEKOLIKO  NJEZINI

IZGOVORENIH  RIJEČI  JA  SAM  OSJETIO

TOLIKU  VJERU,  TOLIKU  LJUBAV  TE

STARICE  PREMA  TOJ  MOLITVI,  KOJU

NISAM  NIKADA  OSJETIO  KOD

NIJEDNOG  VJERNIKA  KOJI  JE

PREDVODIO  TU  MOLITVU.

SUZE  SU  MI  ODMAH  KRENULE (i  sada  plačem).

IZMEĐU  SVAKOG  NJEZINOG

IZGOVORENOG  SLOGA  BILA  JE  MALA

STANKA  OGROMNE  LJUBAVI,  OGROMNE

VJERE.

TAKVU  VJERU,  TAKVU  LJUBAV,  NISAM

NIKADA  ČUO  NI  VIDIO  U  ŽIVOTU  DO

TOG  TRENUTKA,  OSIM  ŠTO  SAM  O

NJOJ  ČITAO.

JEDNOSTAVNO  SAM  NEKOLIKO  IDUĆIH

TRENUTAKA  PLAKAO  I  UŽIVAO.

NO,  ONDA  SAM  OSJETIO  KAKO  MNOGI  OKO  MENE  POKAZUJU

ONO  NAŠE  LJUDSKO,  GRJEŠNO,  LICE  PUNO  LICEMJERJA,

OHOLOSTI,  OGOVARANJA,  TAŠTINE  I  SVIH   DRUGIH  SLIČNIH

GRIJEHA.

ZATVORENIH  OČIJU  ČUO  SAM  U  SEBI  MNOGE  NEIZGOVORENE

MISLI  LJUDI  OKO  MENE.

''PA  ŠTO  SE  OVA  STARICA  POGURNULA  NA  PREDVOĐENJE

MOLITVE  KADA  NE  MOŽE  NI  GOVORITI,  PA  ČUJ  JU  KAKO

ZAMUCKUJE,  PA  TO  JE  SMIJEŠNO,  PA  ONA  SE  NA  TAJ  NAČIN

IZRUGUJE  MOLITVI  KRUNICE,  BOLJE  DA  SI  NEGDJE  SJEDNE  I

ŠUTI…''  I  MNOGE  DRUGE  SLIČNE  MISLI.

A  JA  SAM  SAMO  PLAKAO,  SUZE  SU  MI

TEKLE  JEDNA  ZA  DRUGOM.  PRESTAO

SAM  I  GLASNO  MOLITI  JER  OD  JECAJA

NISAM  MOGAO  IZGOVARATI  RIJEČI.

JER  JA  SAM  U  TOJ  STARICI  I

NJEZINIM  RIJEČIMA  VIDIO  BESKRAJNU

LJUBAV  I  VJERU  PREMA  TOJ  MOLITVI  I

NJEZINOJ  SNAZI.

KOLIKO  IH  JE  SAMO  NEGDJE  IZMOLILA

U  ŽIVOTU  ZA  SEBE  I  ZA  POTREBE

DRUGIH  LJUDI,  ZA  LJUBAV  I

POŠTOVANJE  PREMA  NEBESKOJ  NAŠOJ

MAJČICI,  U  TEŠKIM  TRENUCIMA

SVOJEG  ŽIVOTA!

A  MOŽDA  JOJ  JE  TO  I  ZADNJA

KRUNICA  KOJU  JE  PREDVODILA  U

SVOJEM  ŽIVOTU,  MOŽDA  ĆE  JOŠ  DANAS

ILI  SUTRA  UMRIJETI.

A  ONA  JE  SPREMNA,  ONA  JE  SASVIM

SPREMNA  ZA  SUSRET  S  GOSPODINOM.

I  TREBALA  BI  ODMAH  U  BOŽJE

KRALJEVSTVO,  AKO  RADI  NIČEG

DRUGOG  A  ONDA  RADI  OVE  LJUBAVI  I

VJERE  KOJU  SAM  OSJETIO  KOD  NJE

KADA  JE  PREDVODILA  MOLITVU.

Ja sam odlučio da se neću gurati na predvođenje molitve kada ona završi

deseticu.

PA  KAKO  DA  UZIMAŠ

NEKOME  NEŠTO  ŠTO  VIDIŠ

DA  JE  NJEMU  DRAŽE  OD

ŽIVOTA!  JER  SAM  IMAO

OSJEĆAJ  DA  SE  NJU  PITALO

U  TIM  TRENUCIMA  DA  NEKA

IZABERE  IZMEĐU  SMRTI  I

PREDVOĐENJA  KRUNICE,  DA

BI  ONA  U  TIM   TRENUCIMA

RADIJE  UMRLA  SAMO  DA

MOŽE  PREDVODITI  MOLJENJE

KRUNICE.

No, po završetku desetice, predvođenje KRUNICE preuzela je jedna druga

žena, koja je riječi molitve izgovarala brzo, bez neke ljubavi i razmišljanja

o onome što moli. Tako je meni izgledalo. Ta žena je mislila da pomaže

ovoj starici da se ne sramoti.  O,  KAKO  JE  BILA  U  KRIVU!

I  TADA  MI  SIJEVNE  KROZ  GLAVU  DA

TA  POGRBLJENA  STARICA  NIJE  NEKA

SLUČAJNA  ŽENA  TU!

PA  NE,  PA  TO  JE  SAMA  DJEVICA,  NAŠA

MAJČICA!!!

I  ODMAH  MI KROZ  GLAVU  PROLETE  SVE

TE  SLIKE  OD  KADA  SAM  PRVI  PUT

SUSREO  TU  STARICU  NA  PODBRDU  PA

SVE  DO  OVIH  TRENUTAKA KOJI  SU  SE

TU  OKO  MENE  DOGAĐALI.

PA  DA,  TO  JE  DJEVICA  TU  S  NAMA.

KUŠA  NAŠU  VJERU,  NAŠU  LJUBAV,

NAŠU  PONIZNOST!

JOŠ  SAM  JEDNOM  MALO  POGLEDAO  TU  STARICU  I  VIDIM  KAKO

SI  BRIŠE   ČELO  OD  ZNOJA. NISAM  JOJ  MOGAO  VIDJETI  LICE

JER  JE  BILO  SAKRIVENO  RUBCEM  I  POGNUTIM  STAVOM  GLAVE.

VIŠE  JU  NISAM  POGLEDAO  MADA  SU  MI  KROZ  GLAVU  STRUJILE

MISLI  DA  POGLEDAM  DA  LI  JE  ONA  DOŠLA  S  ONOM  GRUPOM

ŽENA  ŠTO  SU  MOLILE,  ILI  ĆE  SAMO  NESTATI,  ILI  JE  DOŠLA

SAMA.

SVE  MI  TO  VIŠE  NIJE  BILO  VAŽNO!

MOJE  SUZE,  MOJE  SRCE,   MOJE  MISLI,

MOJA  VJERE,  BILA   MI  JE  DOKAZ  DA  JE

TO  BILA  DJEVICA  MARIJA.

JA  SAM  SAMO  PLAKAO.  I  POMISLIM  DA  ĆU  JA  BITI  JEDAN  OD

RIJETKIH  VJERNIKA  KOJI  ĆE  U  ISPOVJEDAONICU  UĆI  U  SUZAMA

A  NE  KADA  ĆU  IZAĆI  IZ  NJE.

NO,  NEKAKO  SU  MI  JOŠ  MISLI  BILE  MALO  ZBRKANE  OD  SVEGA

TOGA.  PA   DA  LI  JE  TO  STVARNO  BILA  DJEVICA  MARIJA!?  ILI

NEKA  OBIČNA  STARICA.

I  U  TOM  TRENUTKU  MI  DOĐE  U  MISLI

PITANJE:  ''IVANE, ZAŠTO  PLAČEŠ?!''

O,  TU  JE!  MAJČICA  MI  SE  JAVILA!  BIO  SAM  MALO  ZBUNJEN.

NISAM  ODMAH  SMOGAO  SNAGE  NI  KONCENTRACIJE  ZA

ODGOVOR.  NO,  NAKON  NEKOG  TRENUTKA  MI  SE  ON  SAM

SLOŽIO  U  MISLIMA:  ''ZBOG  SILNE  MILOSTI  I  RADOSTI!''

TAKO  SAM  JOŠ  STAJAO  ZBUNJEN  I  SVAŠTA  MI  JE  PROLAZILO

KROZ  MISLI.  PA  DA  LI  JE  TO  STVARNO  BILA  MAJČICA

NEBESKA!?

I  ONDA  U  JEDNOM  TRENUTKU  TAKAV

GLAS  U  MISLIMA,  ČIST  I  KRISTALNO

JASAN,  NI  MOJ  NI  NIČIJI  DRUGI:

''DOTAKNULA  SAM  TI  SRCE.''

''SVE  OVO  ŠTO  SE  DOGAĐALO  BILA  JE

KUŠNJA  ZA  SVE  VAS  TU  PRISUTNE.

SAMO  SI  TI,  I  JOŠ  NEKI  RIJETKI,

POKAZALI  PRAVU  LJUBAV  I  MILOSRĐE

IZ  DUBINE  SRCA.''

JA  SAM  SAMO  PLAKAO  I  PLAKAO.

Smirio sam se pred ulazak na ispovijed, obavio ispovijed u kojoj sam,

preko svećenika, dobio neke potvrde,  kako  to  uvijek  biva,  da  je sve to

vani bila istina, ni više ni manje.

Otišao sam u crkvu izmoliti zadanu mi pokoru. Trajala misa pa se baš i

nisam koncentrirano pomolio.

Kada sam izašao iz crkve, odlučio sam da ću još jednom izmoliti molitve

pokore pred  KIPOM  DJEVICE  koji se nalazi  na ulazu u svetište,  kako

smo ga mi nazvali  ''POZDRAVNA  GOSPA''.

No, kada sam pogledao dolje prema kipu, vidio sam oko njega veliku

gužvu pa sam odlučio prvo pozdraviti jednom molitvom svojeg prijatelja,

SVETOG  LEOPOLDA  MANDIĆA.  Otišao sam do njegovog kipa i to

učinio,  PUN  RADOSTI,  KAKO  SE  I  PRILIČI  KADA  SE  SUSRETNEŠ

S  DRAGIM  PRIJATELJEM.

I  cijelo  to  vrijeme  mi je ''jurilo'' kroz glavu stotine pitanja o onome što

mi se dogodilo.

I  odlučio sam da ja još jednom moram  PORAZGOVARATI  S

MAJČICOM,  DA  NE  MOŽE  OSTATI  NA  ONOME  ŠTO  SE  TAMO

DOGODILO,  TREBALO  MI  JE  JOŠ.

RIJETKO  RAZGOVARAM  SA  MAJČICOM  I  NJEZINIM  SINOM,  A

POGOTOVO  S  BOGOM-OCOM.

NISAM  TO  BAŠ  NAUČIO.  SAMO  IM  SE  PUNO  MOLIM  I  PONEKAD

UPUTIM  NEKE  RIJEČI.  ALI  NIKAD  NEŠTO  NA  DUŽE,  VELIKOJ

POTREBI  RAZGOVARA.

A  SADA  SAM  SE  TAKO  OSJEĆAO.  ŽELIO

SAM  RAGOVARATI  S  MAJČICOM.

I  ODLUČIO  DA  ĆU  TO  UČINITI  PRE  NJEZINIM  KIPOM  NAŠE

''POZDRAVNE  MAJČICE''.

DOŠAO  SAM,  STAO  MALO  IZA  DRUGIH  LJUDI  KOJI  SU  KLEČALI,

KLEKNUO  I  POČEO  RAZGOVOR.

UPITAO  SAM  JU  DA  ZAŠTO  SE  TO  SADA  SVE  MENI  DOGODILO,

ZAŠTO  MI  JE  DALA  TOLIKE  MILOSTI,  ZAHVALJIVAO  SAM  JOJ

NA  TOME.

TAKO  JE  TRAJALO  NEKOLIKO  TRENUTAKA  I  DOĐU  MI  U  MISLI

NJEZINI  ODGOVORI:

''SJEĆAŠ  SE  SVOJIH  SVAKODNEVNIH

MOLITVI  ZA  DUŠE  U  ČISTILIŠTU?  A

POGOTOVO  ONE  TVOJE  MOLITVE  KADA

ME  U  TVOJOJ  CRKVI  U  ZADNJE

VRIJEME  ZAMOLIŠ  DA  ONO  SVJETLO,

ONE  MALE  BLAGOSLOVLJENE  SVIJEĆE

KOJU  UPALIŠ  I  STAVIŠ  NA  NAJDONJE

MJESTO  NA  STALKU,  ODNESEM  KAO

POMOĆ  ONIM  DUŠAMA  U  ČISTILIŠTU

KOJE  NAJVIŠE  PATE.  RADI  TE  TVOJE

LJUBAVI PREMA  NJIMA, I DRUGIH

TVOJIH  MILOSRDNIH  DJELA  I

SVAKODNEVNIH  MOLITVI, UKAZALA  SAM

TI  OVE  MILOSTI.''

I  TADA  MI  NAJEDANPUT  DOĐU  U  MISLI  DOĐE  NEKO  VIĐENJE

NEKIH  SITUACIJA.  POKAZALA  MI  JE  DJEVICA  KOJIM  DUŠAMA

SU  IŠLE  MOJE  MOLITVE  I  SVJETLO  BLAGOSLOVLJENIH  SVIJEĆA.

NA  PRVOJ  SLICI  VIDIO  SAM  JEDNOG  ČOVJEKA  KAKO  VISI  NA

NEKOJ  STIJENI.  NA  GLAVI  JE  IMAO  KRUNU  I   DRŽAO  SE

JEDNOM  RUKOM  ZA  KAMEN  STIJENE  VISEĆI  NAD  PROVALIJOM

ČIJE  JE  DNO  BILO  NEKE  SIVE  BOJE  I  IMAO  SAM  OSJEĆAJ  DA

TO  ZAPRAVO  PREDSTAVLJA  MNOŠTVO  RUKU  DUŠA  U  PAKLU

UPERENIH  PREMA  GORE.  A  TAJ  ČOVJEK,  U  SILNIM  SVOJIM

GRIJESIMA,  ALI  IPAK  SPAŠEN,   VISI  NADA  TIM  PONOROM  I

TRPI  STRAŠNE  MUKE.

NA  DRUGOJ  SLICI  VIDIO  SAM  NEKOG  ČOVEKA  NA  KONJU,

NISAM  MOGAO  TOČNO  RAZABRATI  KAKO  IZGLEDA,  A  OKO

NJEGA  SU  SE  ISTO  NALAZILE  NEK  TAMNE  SJENE  I  JURILE  ZA

NJIM.  TA  SLIKA  MI  NIJE  BILA  TOLIKO  JASNA  KAO  OVA  PRVA.

ALI  SAM  SHVATIO  DA  SAM  VIDIO  DJELIĆE  SLIKA  TEŠKOG

TRPLJENJA  NEKIH  DUŠA  U  ČISTILIŠTU.

A  KADA  SAM  DOŠAO  NA  MOLITVU,  POGLEDAO  SAM  KIP  I

VIDIO  DA  JE  NASMIJEŠEN,  KAKO  GA  JE  KIPAR  I  IZRADIO.

NAKON  OVIH  SPOZNAJA  OTVORIO  SAM  OČI  I  POGLEDAO  SAM

KIP.  NEKAKO  MI  JE  LICE  MAJČICE  BILO  OZBILJNIJE.

PA  SAM  NETREMICE  GLEDAO  DA  VIDIM  HOĆE  MI  SE  MOŽDA

NASMIJEŠITI,   SAMO  DA  JA  VIDIM.

ALI  NIJE,  KAO  DA  ME  ZEZALA.  PA  SAM  ONDA  GLEDAO  NJEZIN

PRST  NA  RUCI  I  MOLIO  JE  NEKE  SAMO  MALO  MAKNE  S

PRSTOM,  ZA  MENE.  I  IMAO  SAM  OSJEĆAJ  DA  SE  SMIJE  ALI  DA

NEĆE  TO  UČINITI.

I  JA  SAM  SE  NJOJ  OSMJEHIVAO,  ONAKO  ZAVORENIH  OČIJU.

TAKO  SAM  JA  RAZGOVARAO  SA  SVOJOM

I  NAŠOM  MAJČICOM.

IZMOLIO  SAM  JOŠ  NEKE  MOLITVE,  POSEBNU  ZA  NAŠU

ORGANIZATORICU  KATICU,  I  ZA  DUŠU  POKOJNOG  DAVIDA,

MLADOG  DEČKA  IZ  NAŠEG  GRADIĆA  KOJI  JE  NESRETNO

ZAVRŠIO  SVOJ  MLADI  I  NESRETNI  ŽIVOT,  I  ZA  OBRAĆENJE

NJEGOVE  OBITELJI,  I  ONE  MOLITVE  ZA  POKORU,  PREKRIŽIO  SE,

NASMIJEŠIO  I  ZAHVALIO  MAJČICI,  DIGAO  SE  I  OTIŠAO.

JEDNOSTAVNO  SAM  HODAO  ONUDA  OKO  CRKVE  I  IMAO  SAM

OSJEĆAJ  DA  LEBDIM,  KAO  DA  NEMA  NIKOGA  OKO  MENE.

NO,  ONDA  ME  U  STVARNOST  VRATILA  MOJA  KĆERKA,  KOJOJ

PRIPADA  IDUĆI  ČLANAK.

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,  BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH  SVETI.

A  TEBI  PREDRAGA  DJEVICE  PREDAJEM

RADOST  SVOGA  SRCA  JER  MI  RIJEČI

NEDOSTAJU.

BLAGOSLOVLJENA  BILA,  I  ČAŠĆENA  U  VIJEKE.